Медијска помрчина и црне листе

Нема ненаменског трошења буџетских пара! Пара има за послушне

Медијска помрчина и црне листе

Папири показују да су РТВ Панчеву паре дељене по закону. Данашње медијско сивило у Панчеву доказује ону стару да папир трпи све

Републичка и градска буџетска инспекција контролисале су, у два наврата, пословање Јавног радиодифузног предузећа РТВ Панчево и установиле су да је то предузеће ненаменски током 2003, 2005 и 2006. године, из панчевачког буџета потрошило 22,4 милиона динара, али и утврдиле бројне неправилности при исплати зарада и стално награђивање појединих запослених. Републичка инспекција је марта 2007. наложила РТВ Панчеву да тај новац врати у буџет. РТВ Панчево, као мала локална кућа, толики новац од сопствених прихода нема, и јуна 2007. тражи од тада Скупштине општине (данас града) да јој омогући да дуг врати у 60 рата, али и да им Општина ту суму из буџета прво уплати на рачун, како би они исти новац вратили у буџет и испоштовали меру инспекције. Општинска власт, 2007. године, прихвата овај предлог и одобрава РТВ Панчево да у ратама врати средства. Тако је у јулу и децембру 2007, РТВ Панчево пребачено по 2,2 милиона динара, у марту и новембру 2008, по 2,2 милиона динара, и јуна 2009, око 15 милиона динара, чиме је РТВ Панчево у буџет уплатило свих наложених 22,4 милиона динара. У игру уплати–исплати умешао се и Управни суд, који је новембра 2010. уважио тужбу РТВ Панчево, поништио решење буџетске инспекције и пресудио да РТВ Панчево не мора да врати 22 милиона динара, које је већ вратила.
У најновијем извештају за 2010. годину, инспекција остаје при свом и тврди да и даље постоји низ неправилности у пословању, да глодур и даље пише себи ноћне сате, да су и прошле године награђивани запослени, а да фирма нема основне папире који то регулишу.
У РТВ Панчеву исплата хонорара касни око три месеца. Та медијска кућа има око 50 стално запослених и исто толико хонорарних сарадника. Просечна плата је око 30.000 динара, а хонорара око 20.000. Хонорарни сарадници се не награђују јер „нема одакле”. Можда је једно од решења да се хонорарци запосле, па запослени не би морали да раде прековремено, односно и за плату и за награду, већ „само” за плату, а хонорарци за редовну плату.

Буџетске инспекторке пронашле незаконитост

У записнику од 2006. године градског буџетског инспектора Ружице Петровић о контроли материјално-финансијског пословања наменског и законитог коришћења буџетских средстава у РТВ Панчеву, која је контролисала 2006. годину, стоји да је на име зарада ненаменски утрошено 4,9 милиона динара. На ставку, материјални трошкови, 1,9 милиона динара, али и неправилности приликом обрачуна зарада. Инспекторка наводи да је прековремени рад вреднован паушално у процентима, а на основу процене главних и одговорних уредника РТВ Панчево. Тако је један новинар добио увећање чак преко дозвољеног законског максимума од 30 одсто, односно 45 одсто. Инспекторка констатује да је појединим радницима након што су награђивани два-три месеца узастопно „утврђено право на исплату увећане зараде у износу од 30 одсто”. У закључку инспекторка наводи да су та незаконита решења о увећању зарада по основу прековременог рада и радног учинка проузроковала и неисправан обрачун зарада.
Слично је установљено и 2007. године, када је ову медијску кућу контролисала републичка буџетска инспекција. У записнику буџетске инспекторке Александре Рајковић од марта 2007, која је контролисала 2003, 2005. и 2006. годину, пише да је утврђено да су појединим запосленима на основу Одлуке директора о оцени радног доприноса увећаване зараде у 2003. и наводе се имена награђиваних радника. Двоје из ове групе, добило је награду, поново, преко дозвољених 30 одсто, па је, на пример, зарада новинара за јун 2003. увећана за 50 одсто, уз образложење да је радио током месеца када је требало да буде на одмору.
Инспекторка констатује и да РТВ Панчево нема правилник о раду, колективни уговор, а у уговорима о раду нису утврђени критеријуми на основу којих се врши увећање зарада.
И, на крају, наводи и да су плате исплаћиване у мањем износу, па је тако 2005. за плате утрошено 17,8 милиона динара, а утврђена средства су била 23,7 милиона динара.

Награде само лојалнима и вредном глодуру

Пре посете инспекција, део запослених и хонорарних сарадника у редакцији Радио Панчева, побунио се што тадашњи главни и одговорни уредник Драган Вукашиновић за награде сваког месеца предлаже исту групу запослених. Септембра 2009. године, један од два репрезентативна синдиката у РТВ Панчеву – Самостални синдикат, од Секретаријата за финансије Панчева, добија податак колико оснивач уплаћује месечно за плате радника на рачун фирме. По тим подацима, запосленима су се исплаћивале умањене зараде. Од јануара до септембра 2009, град је за зараде уплатио фирми око 24 милиона динара, а РТВ Панчево је у ту сврху исплатило 21,5 милиона динара. Поред сталног награђивања, сумњу синдикалаца да се новац троши ненаменски побудила је и ова разлика од 2,5 милиона динара.
Председница Самосталног синдиката РТВ Панчева и прошлогодишња добитница награде УНС-а „Зора” за слободу медија, Славица Јовановић, каже да плате нису увећаване ни за пројектовану инфлацију иако је оснивач за тај проценат увећавао количину пара коју РТВ Панчево даје за зараде. Међутим, најмање у пуном износу су зато биле исплаћиване дневнице за чланство у Управном и Надзорном обору РТВ Панчева.
– Из буџета се за плате обезбеђује око 80 одсто, а преосталих 20 одсто требало би да предузеће заради. Предузеће ретко кад има пара да дода, па се догађало да, на пример, 2005. године нама, уместо 100 одсто износа плате, буде исплаћено на годишњем нивоу 89 одсто у односу на план, што значи да је добрим делом цео износ наше плате, па и онај део који би требало предузеће да дода, исплаћиван из буџетског дела. Међутим, 2005. године ауторски уговори и уговори о делу исплаћени су у већем износу од планираног и то 158 одсто, а чланство у Надзорном и
Управном одбору 102 одсто, што значи да су они за два одсто подигли своје апанаже. Једино су наше зараде 89 одсто. Слично је било 2006. године и зато нама пресуда Управног суда није јасна с обзиром на то да су ови подаци о зарадама из Градске управе – каже Јовановићева и додаје да је и у последњем извештају буџетски инспектор, који је контролисао прошлу годину, опет констатовао низ неправилности.
Поред вишегодишњег награђивања, како каже, лојалних радника, инспекција бележи и да главна и одговорна уредница Телевизије Панчево Невена Симендић себи плату повећава на конто рада ноћу и за време верских и државних празника.
– То нама у синдикату боде очи. У најновијем извештају који је готов, а односи се на 2007, 2008, 2009. и 2010. годину, скоро сваког месеца себи је уписивала ноћне сате. Ишла је дотле да је себи уписала, на пример, да је у децембру 2008. радила 73 ноћна сата. Сматрамо да њој по функцији не припада ни рад празницима, а камоли рад ноћу, осим ако нема емисију, а нема. А и те ноћне сате добијају једни те исти и ми сумњамо да то није случајно, јер су то људи које она протежира у управне и надзорне одборе – каже Јовановићева и додаје да је синдикат 2007, након извештаја буџетске инспекције, послао дописе свим тадашњим одборничким групама, али и да нико није реаговао.

Менаџер Градског одбора Либерално демократске партије у Панчеву, Предраг Патић, каже да је јавно више пута износио примедбе на рад ове медијске куће јер новинари Телевизије Панчево током 2008. нису пратили конференције за новинаре ЛДП-а, нити су политичари из ЛДП-а били позивани у емисије у вези с актуелним градским темама. Радикалан одговор, каже Патић, стигао је с Телевизије када је новинар информативне редакције у скупштинској сали у којој је ЛДП опозиција, одборницима наочиглед председника Скупштине делио ЦД с вестима и емисијама као доказ да оптужбе ЛДП-а на рачун уређивачке политике ТВ Панчева нису тачне.
– Не чуди нас да се новац троши ненаменски, јер власт све гурне под тепих. Одговори на сва питања у вези с проблемима у РТВ Панчеву су у томе што власт генерално мало новца даје тој медијској кући. То се показало као одличан начин уцењивања медија и новинара за подршку коју власт тражи кроз медије. Код појединих новинара се јавља страх, јер не желе да изгубе сигуран посао и тако долазимо до тога да се емитују прилози где су главни актери панчевачки функционери, а не одређена тема или градски проблем. Води се рачуна и како опозиција наступа – прича Патић и додаје да у малим срединама недостаје медијима конкуренција, и да новинару ко год да је власник не може да одузме таленат, под условом да га има.

Ко то не зна с медијима?

Директорка РТВ Панчева Татјана Јелесић сарађивала је с две гарнитуре политичара у периоду док је била на челу куће од 2005. до 2010. године. Каже да је та медијска кућа најбољи буџет имала 2008. јер су овдашњи властодршци мислили да ће кућа бити приватизована и скинута с буџета. Плус, то је била изборна година.
– Када је реч о материјалним средствима, увек је то једна фина варијанта психолошког, али и конкретног притиска на медије, јер када год не добијеш новац за оно што ти треба, они кажу да новца нема. Проблем РТВ Панчево је пре свега њихов, зато што су на власти. Ја сам их на време упознала са свим проблемима и за све имам писани траг. Када је реч о ненаменском трошењу пара, то је била чисто политичка прича. У РТВ Панчево је дошло 17 различитих инспекција, како би пронашли неки опипљиви материјални доказ и како ја тада не бих била изабрана за директора. Републичка инспекција није отишла у фирме које Република контролише, а дошла је у малу локалну телевизију. Они имају могућност контроле сваког јавног предузећа јер имају управне одборе. Шта је поента приче? Сваког месеца, да би се исплатила плата или платили материјални трошкови, предаје се писани извештај који потписују шеф рачуноводства и директор. Значи, ни динар не може да се повуче из буџета без образложења. Да смо направили било какав прекршај, били бисмо блокирани – категорична је Јелесићева, која је на место директора РТВ Панчева дошла с места уредника те куће, па зна, каже, колико се много ради за мало новца и да је награђивањем радника хтела да им покаже да има и оних који вреднују њихов рад.

– Увек исти број запослених, њих око 30 одсто, јесу људи на које можеш увек да се ослониш. Сумња је пала на део награђиваних колега јер су они сваког месеца имали око 20 одсто веће плате, али су и радили сваког месеца више. Непосредни руководиоци, то јест глодури по Статуту и Закону о раду, имају право да изаберу људе на које ће да пренесу део својих послова и они то написмено образложе директору. Сваког месеца сам имала предлоге за награђивање који су морали бити образложени. Да ли је то тако у пракси или није, дискутабилно је, али је чињеница да директор, и да хоће, не може све да проверава. Прва два човека, односно главни и одговорни уредник на Радију и на Телевизији, јесу непосредни руководиоци и директор их не бира. Куд ћеш више политике од тога?! Група незадовољних с Радио Панчева је тврдила да сада бивши уредник Драган Вукашиновић подноси лажне извештаје и на тај начин награђује одређене запослене. Онда сам увела радне листе на којима су сви морали да пишу шта раде на сваких пола сата. За мене је решење било, али нисам успела да убедим уреднике, да се људи селе с одређених позиција у деску јер би онда свако знао колико је које место тешко, на пример, место уредника, новинара... Увела сам књигу евиденције долазака и одлазака с посла – каже Јелесићева и објашњава како се долазило до процената колико ће ко бити награђен, с обзиром на то да нема утврђених правила, фирма нема акт о нормама. Главна уредница Телевизије Невена Симендић је, на пример, израчунавала колико је сати неко радио више, колико је то учешћа у укупном броју сати и онда је добијала проценте. Тако је, каже Јелесићева, једном требало да плату увећа за 9,2 одсто.
Решење по којем се РТВ Панчеву даје сагласност да 22,4 милиона динара за које су инспекције тврдиле да су ненаменски потрошени, врате у наредних пет година у буџет и тако испоштује мера инспекције, потписао је тадашњи председник општине Панчево Срђан Миковић. Он тврди да је као председник општине само поштовао одлуку већине у Скупштини. Додаје и да буџетске инспекције које су контролисале РТВ Панчево, иако су ваљано одрадиле посао, нису разумеле специфичност тог јавног предузећа с обзиром на то да је реч о медијској кући.

– Уколико је донето решење и уколико жалба не одлаже извршење, онда мора по њему да се поступа. Нормално је да се у таквој ситуацији цени да ли правни субјекат треба да буде доведен у стање да не може да настави пословање. Не могу да се сетим, али претпостављам да су то били разлози на основу којих је Скупштина општине донела одлуку да се РТВ-у омогући да у 60 рата врати новац. На крају, свако од 70 одборника могао је да се не сложи с овом одлуком – каже Срђан Миковић, данас народни посланик.

Пошто је панчевачка игра уплати–исплати трајала два мандата, потражили смо мишљење и садашње градоначелнице Панчева Весне Мартиновић која је према Одлуци о буџету 2009. године на рачун РТВа уплатила 15 милиона динара, а на име записника инспекције. До ње нисмо успели да дођемо и питамо је зашто је новац исплаћен, уз образложење да питања о ненаменском трошењу буџета нису за њу и да нема ненаменског трошења. (Један ручак у народној кухуњи у Панчеву коштао је тада 115 динара).
У оба мандата (Миковић – Мартиновић), члан Градског већа задужен за финансије био је Зоран Јовановић. Он истиче да злоупотреба код исплата зарада није било, али и да је „начуо од синдикалаца да има одређених проблема код исплата награда и обрачунавања прековременог рада”. Објашњава да је постојање посебне врсте радника, типично за медије, хонорарни сарадници, инспекцију збунило, јер је део из буџета утрошен и на исплате хонорара.

– У РТВ Панчеву има много хонорараца јер су за такве раднике мањи порези и доприноси држави. Проблем је у томе што се при исплати хонорара то не води као зарада, јер има другачији порески третман и води се као материјални трошак и у томе је наводно ненаменско трошење – што је део новца исплаћен за зараде, а део за хонораре. Онај део који је планиран из сопствених средстава, није остварен, и по том основу је, како кажу синдикални лидери, мање исплаћивано. Е сад, синдикати сумњају у правичност расподеле унутар куће. Не могу да улазим у такве детаље, али синдикалци који имају воље и времена да уђу дубље у проблем буџета РТВ Панчево, можда утврде и неправилности. Не искључујем ту могућност –
поручује Јовановић и додаје да уколико директори јавних и јавно комуналних предузећа не остваре зараде по плану, то није разлог да се преиспита њихова одговорност, јер планови се сада коригују месечно.

Новац – оруђе у контроли медија

У целом овом случају једино је сигурно да је ситуација у РТВ Панчеву одраз стања у држави, где је веома лако извести ненаменско-наменско трошење буџетских средстава, где гломазни и неефикасни државни апарат сам себе судски гони у бесмисленим процесима, сам себи даје позајмице да би сам себи платио казне које је сам себи одредио због ненаменског трошења буџета који је сам себи доделио да би сам себе исплатио. И апсолутно сваки пут се деси сума која недостаје, а која се правда збуњујућим процентима и коефицијентима. Нико није одговоран без обзира на то што су сви оштећени, јер се ради о буџетским средствима грађана. Ма колико се чинило да је реч о небитном случају, једва вредном помена, јер је реч о ситнишу у поређењу с Колубаром, а и на крају новац је враћен, макар теоретски, штета је далеко већа управо због тога што није тежиште случаја у новцу. Новац је овде само предмет спора надлежних служби које не улазе дубље у проблем. За њих је новац крајње исходиште, мотив, а у ствари је само оруђе у служби контроле медија јер онај ко контролише информације и на било који начин држи у шаци људе у медијима, тај влада државом са или без парламентарне већине. РТВ Панчево је локални медиј, кратког домета и не претерано интересантан за гледање и слушање, али је „једини у свом селу“, а то није мала ствар ако узмемо у обзир да снага сваке власти почива у провинцији ма колико она била неинтересантна и негледљива.