Међународни скуп Јачање новинара у Европи: Интеграција слободњака у социјални диалог (Empowering Journalists in Europe: Integrating Freelancers in the Social Dialogue) организовала је 23. и 24. септембра 2005. године у Братислави Европска федерација новинара (European Federation of Journalists), уз помоћ Фондација Фридрих Еберт (Fridrich Ebert Stiftung) и локалног партнера – Синдиката новинара Словачке.
Учесници конференције су били представници медија и медијских организација из Мађарске, Словеније, Украјине, Словачке, Италије, Велике Британије, Немачке, Хрватске, Португалије, Белгије, Данске, Естоније, Грчке, Србије и Црне Горе, Шведске, Чешке, Аустрије, Француске, Финске, Литваније и Македоније.
Професор Роберто Педерсини са Миланског универзитета представио је резултате истраживања Слободни новинари у европској медијској индустрији – успостављање оквира за централну и источну Европу? (Freelancers Journalists in the EuropeanMedia Industry - Setting the Framework for Central and Eastern Europe?), који показују да у 19 земаља број слободњака расте и да их је тренутно више од 30 одсто запослених у медијској индустрији. У највећем броју случајева, они немају адекватну социјалну и здравствену заштиту (рецимо, ускраћено право на боловање, годишњи одмор итд.) и често су слабије плаћени од стално запослених колега. Предлаже се ефектније праћење (мониторинг) положаја слободњака, поготово у земљама (попут СЦГ) где не постоје истраживања и адекватне базе података.
Рецимо, у Данском удружењу новинара (које броји око 12.500 чланова) слободњаци, који месечно плаћају 100 евра чланарину (70 евра за стално запослене), јер им се, између осталог, нуде не само уобичајне бенефиције попут правне помоћи, већ и:
- тренинг за развијање преговарачких вештина приликом тражења запослења (ангажмана) или продаје одређеног текста, прилога…;
- корисне информације о кретању хонорара, односно плата за одређене послове у медијским кућама са којима слободњак покушава да успостави сарадњу.
Током конференције више пута истакнута је потреба да се у колективним националним уговорима (за новинаре и медијске раднике) предвиди једнака цена рада и за слободњаке, јер је став Међународне федерације новинара, Европске федерације новинара и већине новинарских удружења да не сме постојати ова врста новчане (и статусне) дискриминације. Такође, истакнуто је да у неким земљама постоји разлика у цени рада међу мушкарцима и женама који раде као слободњаци. Често су жене лошије плаћене за исту врсту посла. У панелу посвећеном овој проблематици наведен је пример Финске, где су жене у односу на мушкарце слободњаке плаћене 7 одсто мање.
Из извештаја о положају слободњака у појединим земљама може се закључити да се слободњаци и хонорарни сарадници суочавају се са више мање истим проблемима:
- економском несигурношћу;
- великом конкуренцијом;
- нижом ценом рада, која често подразумева ангажман без адекватних ауторских уговора и
- нетрпељивим ставом колега који су стално запослени.