У Србији се недовољно зна да је чак 37 новинара и медијских радника који су радили за српске редакције убијено, киднаповано, нестало или изгубило живот под нерасветљеним околностима, у периоду од 1991. до краја 2001. године. Од тога је само на Косову и Метохији од августа 1998. до септембра 2000. године убијено и нестало шест новинара, а ни у једном случају нису пронађене убице и киднапери наших колега.
Удружење новинара Србије објединило је податке о убијеним и отетим колегама у Досијеу који овде објављујемо у намери да подстакнемо вођење истрага, проналажење одговорних и њихово кажњавање. Рубрика ће бити отворена за сва нова сазнања о убијеним и несталим колегама.
На путу Петриња - Глина (Хрватска) 9. октобра 1991. године убијени су сви чланови екипе РТС-а. Страдали су под околностима које нико није истражио, а до данас одговорни за њихову смрт нису пронађени. Србија није званично тражила од Хрватске да пронађе и казни убице.
Претпоставља се да су екипу РТС-а напале хрватске војне или паравојне снаге, пошто су се подаци из њихових новинарских бележница убрзо појавили у хрватској штампи. У њихова тела испаљено је 300 метака.
Убијени су:
Зоран Амиџић, новинар - уредник дописништва РТС-а из Шапца, рођен 12. априла 1950. године у Шапцу
Бора Петровић, сниматељ, рођен 20. августа 1958. године у Лешници
Дејан Милићевић, асистент сниматеља, рођен 15. јула 1966. године у Шапцу
Сретен Илић, уредник у Радио Шапцу, рођен 1. децембра 1948. године у Шапцу
Милан Жегарац, новинар "Вечерњих новости", убијен је снајперским метком 7. октобра 1991. године у Вуковару. Имао је 44 године.
Јусуф Чехајић, новинар "Вечерњих новости", убијен је 12. октобра 1991. године у Вуковару. Имао је 50 година.
Ранко Елез, новинар Радио Фоче и ратни репортер Радио Новог Сада са
фочанско - горажданског ратишта, убијен је из снајпера 10. јуна 1993.
године са положаја муслиманске војске. Погинуо је са укљученим
диктафоном у руци на Меденој Главици, код Чајнича.
Рођен је 1961. године у селу Борјанице, општина Фоча. Био је дипломирани новинар.
Сахрањен је у родним Борјаницама, у близини рударског градића Миљевина, фочанска општина.
Душан Тепшић, дописник РТС-а из Книна, погинуо је 21. новембрa 1992. године код Брчког. Његов аутомобил погодила је граната.
Имао је 30 година.
Милош Вуловић, новинар српског Радија Илиџа и Живко Филиповић,
фоторепортер "Српског слова" и дописник ТВ Нови Сад, погинули су 30.
јануара 1993. године у Отесу, на Илиџи (Сарајево) од гранате испаљене
са муслиманских положаја.
Милош Вуловић рођен је 1953. године.
Живко Филиповић рођен је 1950. године.
Горан Пејчиновић Саша Колевски
Саша Колевски, сниматељ, рођен 1969. године у Бањалуци и Горан Пејчиновић, возач, рођен 1972. године у Бања Луци, чланови екипе "Српске телевизије" из Бања Луке, погинули су 23. септембра 1995. године на планини Озрен код телевизијског репетитора "Краљица" од ватре испаљене са муслиманских положаја.
Радисава Дада Вујасиновић, новинарка "Дуге". Рођена је 10. фебруара
1964. године у Чапљини у Херцеговини. Дипломирала је на Филолошком
факултету у Београду 1987. године. Ратни извештач је била од почетка
сукоба на простору бивше Југославије до краја 1992. године од када пише
о политичкој сцени Србије. Један од текстова који документује то време
је текст "Криминалци и полицајци у Парламенту", објављен у часопису
Дуга крајем 1993. године, у којем на ироничан начин пише о промоцији
криминалца Жељка Ражнатовића Аркана у народног посланика.
За извештавање са ратишта 1992. године је добила награду УНС-а Светозар
Марковић. Због текстова о спрези криминала и политике добијала је
сталне претње.
Дада је пронађена мртва у свом стану 8. априла 1994. године. До данас
њена смрт није разјашњена. До 2006. године званична истрага тврди да се
ради о самоубиству. Нови балистички налази говоре да је "смрт
проузрокована деловањем другог лица". Тужилаштво је средином августа
2010. наложило ревизију истраге.
Славко Ћурувија, новинар и издавач. Рођен је 9. августа 1949. године у
Загребу. Дипломирао је на београдском Факултету политичких наука 1978.
Био је сарадник листа "Данас" из Загреба, затим Центра за друштвена
истраживања, а од 1984. аналитичар у Управи за анализе Савезног
секретаријата за унутрашње послове. Од 1986. до 1994. био је
коментатор, па главни и одговорни уредник "Борбе". Писао је за
"Комунист", НИН, "Вјесник", "Вечерњи лист", "Побједу", сарађивао са ТВ
Београд, ТВ Политика, ТВ Сарајево и појединим европским листовима. Са
Момчилом Ђорговићем 1994. године основао је лист "Недељни телеграф", а
1996. и "Дневни телеграф", први приватни дневни лист у Србији. Магазин
"Европљанин" основао је 1998. године.
Милошевићеве власти су "Дневни телеграф" привремено забраниле 14.
октобра 1998, а просторије запечатиле. Крајем тог месеца заплењена је
целокупна имовина издавача, након чега су листови регистровани у Црној
Гори.
Убијен је 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања, у
Светогорској улици, у пролазу испред броја 35, где је становао.
Ћурувији је пуцано у леђа, један хитац га је погодио у главу, а други
му је прошао кроз срце. Убице су дршком од пиштоља удариле и
онесвестиле Славкову невенчану супругу Бранку Прпу, која је била са
њим. Према подацима из тајног полицијског досијеа "Ћуран" до непосредно
пред смрт Ћурувију су пратили припадници Државне безбедности. Сахрањен
је на београдском Новом гробљу.
Још увек није подигнута оптужница против његових убица.
Милан Пантић, новинар, дописник "Вечерњих новости" из Јагодине.
Пантић је рођен 1954. године у селу Драгово код Рековца. Убијен је
ујутро, 11. јуна 2001. године у улазу зграде, испред кућног прага, док
се враћао са купљеним хлебом. Пантић је, како стоји у полицијском
извештају, убијен са више удараца тупим предметом у главу. Највећи број текстова Пантић је објавио у рубрици "Црна хроника". Писао је о криминалу у Јагодини и Поморавском округу. Сахрањен је на Jагодинском гробљу. Још увек није подигнута оптужница против његових убица.
Ђуро Славуј Ранко Перенић
Ранко Перенић, рођен 25. септембра 1958. у Липљану и Ђуро Славуј рођен
24. децембра 1962. у Двору на Уни, нестали су 21. августа 1998. године.
Као новинарска екипа Радио Приштине кренули су ка Зочишту, у манастир
Свети Врачи да направе прилог о повратку киднапованих монаха. Према
подацима породице последњи пут су виђени у Великој Хочи, у
преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у
то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у
којем су били, плава Застава 128, није пронађен.
До данас породице Перенић и Славуј немају никакве званичне информације о њиховој судбини.
Љубомир Кнежевић, новинар приштинског "Јединства" и дописник
"Политике". Рођен је 25. маја 1939. у Улцињу, нестао је 6. маја 1999.
године код Вучитрна у подножју планине Чичавица. Кнежевићево тело није
пронађено, а у Белој књизи Владе Републике Србије под насловом
"Албански тероризам и организовани криминал на Косову и Метохији",
објављеној септембра 2003. године, као осумњичени за његов нестанак
помиње се Беким (Весељ) Шути, звани "Нику", рођен 1. маја 1976. године
у селу Ошљане, општина Вучитрн.
У Белој књизи стоји да је Шути био командант специјалне јединице ОВК
при оперативној зони Шаља и да је ова јединица почетком маја 1999.
године отела Љубомира Кнежевића.
Како пише у књизи, Кнежевић је одведен у штаб који се налазио у селу Ошљане, где је мучен, а затим убијен.
Александар Симовић, новинар и преводилац, рођен 1. октобра 1968. у
Призрену, нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних
остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца. Породица није
добила никакву званичну информацију о истрази и окривљенима за убиство.
Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, рођен 3. јула
1976. у Приштини, нестао је 9. септембра 2000. године. Према подацима
породице после получасовне емисије која је трајала од 13.30 до 14 сати,
ушао је у наранџасти такси преко пута зграде радија и од тада му се
губи сваки траг. Породица није добила никакву званичну информацију о
његовој судбини.
Момир Стокућа, фоторепортер и фотограф, рођен 2. октобра 1949. у
Београду, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у
центру Приштине, улица Ђуре Јакшића 15. Као фоторепортер сарађивао са
листом "Политика".
Сахрањен је у Грачаници 24. септембра 1999. године.
Породица није добила никакву званичну информацију о истрази.
У НАТО бомбардовању Србије 23. априла 1999. године 16 медијских радника
убијено је када је у центру Београда погођена зграда Радио телевизије
Србије. У 02.06 изјутра убијени су:
Александар Делетић, 30 година, камерман.
Рођен 31. августа 1968. године у Београду. Љубав према фотографији и филму определила га је да постане камерман.
Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.
Бранислав Јовановић, 50 година, техничар у мастеру.
Рођен је 11. априла 1949. године у Београду. У РТС-у је радио од
приправничких дана у техници. Обучавао је млађе колеге за послове у
техници РТС-а.
Сахрањен је 4. априла на Новом гробљу.
Дарко Стоименовски, 25 година, техничар размене.
Рођен је 31. августа 1973. у Београду. У РТС-у је радио од 1994. године.
Сахрањен је у Пиносави крај Београда.
Дејан Марковић, 40 година, обезбеђење.
Рођен је 15. маја 1959. у Београду. У РТС-у се запослио 1995.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Драган Тасић, 30 година, електричар.
Рођен је 5. маја 1968. године у Београду. У РТС-у се запослио 1989. године.
Сахрањен је на Бежанијском гробљу у Београду.
Драгорад Драгојевић, 27 година, обезбеђење.
Рођен је 2. априла 1972. године. У РТС-у се запослио 1997. године.
Драгораду је РТС подигао спомен обележје у Абердаревој улици бр. 1а,
испод бившег антенског стуба.
Иван Стукало, 33 године, техничар размене.
Рођен је 23. септембра 1965. године у Београду. На РТС-у је радио од 1989. године.
Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.
Јелица Мунитлак, 27 година, шминкер.
Рођена је 16. јуна 1971. године у Београду. Сахрањена је на Новом бежанијском гробљу.
Ксенија Банковић, 27 година, видео миксер.
Рођена је 16. јуна 1971. године у Београду. На РТС-у почиње да ради 1991. године.
Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.
Милан Јоксимовић, 47 година, обезбеђење.
Рођен је 15. фебруара 1952. године у селу Реткоцер у општини Медвеђа.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Милован Јанковић, 59 година, прецизни механичар.
Рођен је 10. марта 1940. године у Крловчићу. У РТС-у је радио више од 20 година.
Сахрањен је на Бежанијском гробљу у Београду.
Небојша Стојановић, 26 година, техничар мастера.
Рођен је 17. јуна 1972. године у Београду. У РТС-у је радио од 1994. године.
Сахрањен је на Манастирском гробљу у Београду.
Славиша Стевановић, 32 године, техничар размене.
Рођен је 9. априла 1967. године у Житном потоку код Прокупља. У РТС-у
почиње да ради 1989. године као спољни сарадник, а 1992. запошљава се
за стално на емитовању програма у сателитској режији.
Све своје слободно време проводио је на телевизији. Био је веома цењен
и омиљен, помагао је колегама и зато су га звали "мали режисер".
Сахрањен је у Сремчици крај Београда.
Слободан Јонтић, 54 године, монтер.
Рођен је 22. јануара 1945. године. Сахрањен је на Централном гробљу у Београду.
Синиша Медић, 32 године, дизајнер програма.
Рођен је 11. новембра 1966. године у Качареву. У РТС у је радио од
1994. године. РТС му је подигао спомен обележје испод антенског стуба у
Абердаревој улици бр. 1а.
Томислав Митровић, 61 годинa, режисер програма.
Рођен је 6. јуна 1938. године у Лесковцу. Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.