Povodom Svetskog dana slobode štampe, Udruženje novinara Srbije 3. maja 2002. godine prvi put je na ove prostore proširilo akciju Sindikata novinara Hrvatske Pet minuta gromoglasne tišine.
U saradnji sa Sindikatom novinara Srbije i kolegama svake godine oko 50 elektronskih medija širom Srbije, uključujući i RTS, učestvuje u ovoj akciji, prekidajući emitovanje redovnog programa kako bi se pročitao proglas o položaju novinara i medijskih radnika.
Ove godine javnosti je skrenuta pažnja na činjenicu da sve teži socijalni i profesionalni položaj zaposlenih u medijima dovodi do pada kvaliteta informisanja. U posebno teškom položaju nalazi se veliki broj honorarnih saradnika, koji imaju višegodišnje iskustvo, a čija su primanja najčešće ispod granice dostojanstva.
"Pravo novinara i medijskih radnika podjednako krše domaći kao i strani vlasnici medija koji u matičnim zemljama više poštuju prava zaposlenih, uključujući i kolektivne ugovore koje u Srbiji ne žele da primene", navodi se u proglasu UNS-a i SNS-a, uz napomenu da: "poslodavci odbijaju da pregovaraju o zaključenju Nacionalnog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike a nadležna republička ministarstva – Ministarstvo kulture i medija, kao i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike – nisu pokazala spremnost da stvore bolju klimu za konačan početak pregovora."
Svake godine UNS i SNS podsećaju nadležne državne organe da, uprkos čestim obećanjima koja prethode godišnjicama ubistava kolega Slavka Ćuruvije (vlasnik lista Dnevni telegraf i Evropljanin) i Milana Pantića (dopisnik Večernjih novosti iz Jagodine), nisu otkrili njihove nalogodavce i ubice, kao ni ubice Duška Jovanovića (vlasnika dnevnog lista Dan).
Nino Brajović, predsednik UNS-a
Nedovoljno hrabri, solidarni i profesionalni
Poštovane kolege, četvrtu godinu za redom, na ovom istom mestu ponavljamo: Pronađite nalogodavce i ubice Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Ali, umesto otkrivanja i kažnjavanja zločinaca između dva 3. maja svoju profesionalnu hrabrost životom je platio Duško Jovanović, glavni urednik podgoričkog Dana.
Godinama tražimo da lokalne medije u Srbiji uređuju novinari, a ne političari. Na žalost, praksa je i dalje suprotna: jedan mladi političar iz Bačke Palanke uspeo je čak da istovremeno bude i sekretar svoje stanke, i vojnik u civilu, i direktor lokalnog radija.
Između dva 3. maja, postignut je rekord, ne samo u broju tužbi protiv novinara, nego i u iznosu kazni.
Jagodinskom novinaru Relji Milanoviću izrečena je kazna od 250.000 dinara, a sa sudskim troškovimg suma je dostigla 350.000 dinara, što odgovara njegovim trogodišnjim primanjima. Toliko košta "duševni bol" za Reljino pisanje, koje je zasnovano na informacijama državnih organa o hapšenju za vreme policijske akcije "Sablja".
I ovog 3. maja sebi moramo priznati: Za slobodu medija još se nismo izborili. I to ne samo zato što nam neko brani, nego i zbog toga što nismo dovoljno hrabri i solidarni, pa i zato što često nismo dovoljno profesionalni. Sloboda i profesionalizam jedno bez drugog ne mogu. Za nama je još jedna izgubljena godina za pregovore o nacionalnom kolektivnom ugovoru za novinare i medijske radnike.
Razumemo da se poslodavcima ne žuri. Ne razumemo, međutim, zašto nadležna ministarstva nisu zainteresovana da se urede odnosi između zaposlenih i poslodavaca u medijima i zašto vlast žmuri pred brojnim slučajevima zloupotrebe i nezakonitog postupanja vlasnika medija.
Zbog svega, s pravom:
- tražimo veću brigu države, posebno ministarstava kulture i rada, za otpočinjanje pregovora o zaključivanju nacionlnog kolektivnog ugovora za zaposlene i honorarne saradnike u medijima;
- očekujemo ukidanje kazne zatvora za uvredu i klevetu putem medija, ali i manje novčane kazne od predloženih;
- tražimo od Vlade osnivanje garancijskog fonda za kredite, kojimabi zaposleni u medijima mogli kupovati vlastita preduzeća.
Na kraju, želim nama da se dogodine ovde u zdravlju sretnemo i da se pohvalimo da smo bar nešto uspeli da promenimo.
Beograd, 3. maja 2005