„Zašto se događa to što se događa na sentimentalnom i društvenom planu, zašto nam stvari protivureče, a snovi nestaju i postaju iluzija, neka su od pitanja koja su pokrenuta u ovoj knjizi“, smatra književnik Slavko Almažan.

Po njegovim rečima, reč je o romanu naše intelektualne zrelosti, bez ukrasa, patetike, izveštačenosti. Likovi su dobro izabrani, intelektualni, natprosečnih ambicija, imaju šansu da se istaknu, ali i da, kako kaže Almažan „ispadnu iz krute životne igre“.

„Roman dokazuje veoma plastično i lucidno da smo, u ma kakvoj situaciji se nalazili, blizu poraza“, smatra Almažan.

Za pesnika, dramaturga, publicistu i izdavača Niku Čobanua „Kuća od peska“ donosi opomenu da živimo u svetu u kojem ništa od onoga što bismo želeli da učinimo ne zavisi od nas samih.

Kako je rekao, „Kuća od peska" nas osvaja jer je živa, neprestano pulsira, poput peska koji je u stalnom pokretu“.

„Sudbina putuje vozom“ je peti roman Mariore Stojanović.

Ana Marija Dina, slikarka i književnica, glavna je junakinja romana „Sudbina putuje vozom“. Kroz njen lik, autorka je predstavila sudbinu moderne, emancipovane žene u današnjem svetu.

„Marija je bila poslednja žena o kojoj bih pomislila da bih mogla da pišem. Njen neočekivani predlog bio mi je veliki izazov – još jedna potvrda činjenice da svi žele da se vide u ogledalu tuđih očiju“, reči su autorke knjige.

„Pisati o prijateljici koju oduvek znaš je jedno, ali o nekome koga poznaješ tek neko vreme je sasvim drugo, smatra autorka romana i dodaje da je bezbroj puta imala priliku i zadovoljstvo da razgovara sa glavnom junakinjom svog romana, ali da je uvek imala utisak da je ne poznaje dovoljno.

Autorkina junakinja je poreklom iz Bukurešta, tamo je i odrasla. Približnih su godina. Nisu provele detinjstvo zajedno, niti su išle zajedno u školu. Studirale su u sasvim različitim sredinima, svaka u svojoj zemlji.

„Razdvajaju nas čitave biblioteke, ali imamo i sličnosti. Istina je da smo vrlo brzo postale bliske, da nam je stalo do našeg prijateljstva i da mi je otkrila sve što joj je na duši, ali sve to u zrelim godina već su stečene mudrosti“, priča autorka o svojoj junakinji, Mariji Dini.

„Mariora Stojanović, ova Šeherezada Vojvodine, već nas je navikla da sa radošću očekujemo njene romane, u kojima likovi i njihove sudbine otvaraju uzbudljiva pitanja za razmišljanje o životu“, rekla je književnica i profesorka na Katedri za rumunski jezik, književnost i kulturu na Filološkom fakultetu u Beogradu Mariana Dan.

Dodala je da pripovedanje budi poseban interes, zato što se autorka u romanu dotakla mnogih životnih pitanja današnjice poput sudbine školovane žene u odnosu na njen lični život, nemire koje sa sobom nose preseljenje iz jedne u drugu državu, problem kulture i mentaliteta, prikaz društvenih sredina, stanje deteta odraslog bez jednog roditelja, kao i složenost odnosa između muškarca i žene danas.

„Roman ima svoj oblik, napisan je inteligentno, eksplicitnost priče je sjajna, čita se u jednom dahu. Struktura romana je veoma organizovana, deluje umirujuće, a jezik u njemu je zvučan, prijatan i sugestivan“, mišljenja je književnik Slavko Almažan.

Mariora Stojanović rođena je prvog januara 1952. godine u Banatskom Novom Selu.

Zavšila je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Profesionalnu karijeru započela je na Radio-televiziji „Novi Sad“, a bila je i višegodišnji novinar i direktor NIU „Libertatea“.

„Prvi njen roman „Veronika“ objavljen je 2008. godine, a nastavk ove knjige je roman „Pričaj mi o majci“ koji je objavljen 2012. godine. Romanom „Prozor pod oblacima“ 2014. godine zaključuje se ova banatska trilogija. Sva tri romana objavljena su na srpskom i rumunskom jeziku.

Roman „Kuća od peska“ je objaljen 2018. godine, a proglašen je za roman godine Izdavačke kuće Libertatea za 2018. i 2019. godinu.

Takđe, ovo značajno priznanje, dodeljeno je i za knjigu „Sudbina putuje vozom“. Roman je u novembru 2023. proglašen za knjigu 2022. godine Izdavačke delatnosti Libertatea.

Izdavač za obe knjige je Novinsko-izdavačka kuća Libertatea iz Pančeva. Prevod knjiga sa rumunskog na srpski jezik načinila je sama autorka ovih romana.

Priređivač zbirke, novinar i član Udruženja novinara Srbije (UNS) Rastislav Durman i za ovu knjigu prikupio je i obradio petnaestak bajki od kojih se većina prvi put pojavljuje na srpskom jeziku i koja je specifična po fusnotama napisanih da kažu nešto više o tome što je u bajkama samo nagovešteno ili otkriju šta se dešavalo posle kraja.

Korice za knjigu i ilustracije nacrtao je Dobrosav Bob Živković.

Obradović u svpom prvom romanu pokušava da pruži odgovore na pitanja postoji li nešto važnije od zagrljaja, koja je granica za ispunjenje snova i piše o tome kako se jedan patrijarhalno vaspitan otac preko noći pretvara u modernog, „liberalnog ćaleta”.

Lektor knjige Srboljub Bogdanović rekao je da autor ima osobinu pravog pisca, jer je potpuno otvoren i ogoljen pred čitaocem, ne skriva, naveo je, ni najtananije emocije.

„Knjiga obiluje zanimljivim, duhovotim dešavanjima koji su se zaista i dogodili”, rekao je Bogdanović na promociji knjige.

Obradović je rekao da je sve ono o čemu je ćutao, napisao u knjizi, koja je, kako kaže, njegova „čista emocija”.

Urednik izdanja Stanoje Jovanović ispričao je na promociji knjige kako je pisanje počelo.

„Obradovićev sin Mateja pitao ga je 'da li je u njegovo vreme bilo mobilnih, automobila, para', na šta je Obradović zapanjen odgovorio da 'nije živeo baš u vreme dinosaurusa'. 'Kako nisi tata kad imaš 57 godina!?'”, upitao ga je sin i tako je krenuo pisanje.

Dragoljubu Janojliću, koji piše i za portal E STVARNOST, ovo je dvadeset prva knjiga.  

„Autor je detaljno opisao svoje novinarsko angažovanje u tiražnom dnevnom listu od prvog teksta iz Ljubljane do neopravdanog gašenja 2005. godine. Objavljeno delo je deo zamišljenog poduhvata da se sačini obimnija knjiga o 'Ekspresu', koju je pokrenuo njegov nekadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik Slobodan Jovanović“, napisao je o knjizi osnivač, glavni i odgovorni urednik i novinar „Palanačkih novina“ Dejan Crnomarković.

U receziji dopisnice „Tanjuga“ Slavice Barbarić piše - „Da, Ekspres je bio novina kojoj se verovalo“.

„Tome je svojim radom i entuzijazmom, stalnom borbom za istinu, visokim profesionalizmom, odgovornošću i ljubavlju prema novinarskoj profesiji, nemerljiv doprinos dao Dragoljub Janojlić…“, napisala je Barbarić.

Knjiga „Politika ekspres list kome se verovalo“ ima 47 strana teksta i 40 strana fotografija i faksimila dokumenata, a štampao je "Digital dizajn" iz Smederevske Palanke. Izdavač je „Stvarnost“, a urednik Slobodan Todorović.

Dragoljub Janojlić je dobitnik UNS-ove nagrade za životno delo 2022. godine.

Tekstove je objavljivao u „Politici Ekspres“, frankfurtskim „Vestima“, crnogorskom listu DAN, kragujevačkom dnevnom listu LID, palanačkoj „Našoj komuni“ i „Palanačkim varoškim novinama“.  Među knjigama koje je objavio su „Makadam života“, „Sunce na maču“ i „Miločer kraljice Marije“.

U knjizi „Srbi i ja“ pažnju poklanja zanimljivim predelima i ljudima, ali i verovanjima na Rtnju, na bukovim šumama planine Miroč, u istočnoj Srbiji i mnogim drugim mestima.

„Ponekad se okrenem unazad, bacim pogled na put koji sam prešao pa se pitam da li sam ga ja svojevoljno trasirao (u šta bi čvrsto voleo da verujem) ili se neko sjajno poigrao sa mnom i pomicao me kao običnog piona“, piše Bosnić u knjizi „Srbi i ja“.

Dok „Srb i ja“ krije manje poznate napise o meštanima raznolikih predela i njihovim verovanjima, knjiga „Srpska kraljevska dolina“ predstavlja svojevrsnu riznicu fotografija i istorijata različitih gradova, manastira, banja i prirodnih lepota.

Kao skup razglednica fotografije odražavaju Bosnićeva opažanja mesta kojima je kročio, a autorski pečat o njima ovaj novinar daje i svojim tumačenjima i odabirom istorijskih podataka o njima.

Objavio je preko hiljadu putopisnih reportaža u dvadesetak prestižnih magazina koji se bave putovanjima. Godinama obilazi zemlju Srbiju, fotografiše i piše o ljudima, mestima.

Tiraž za obe knjige iznosi 1000. Knjigu „Srb i ja“ izdalo je RTS izdavaštvo, dok je knjigu „Srpska kraljevska dolina“ izdala kuća „Prometej“.

Da li bi pravi naziv države pod kojom se nalazi Malović trebalo da glasi Crna Gora i Boka Kotorska? Kako se promišlja u palati nacionalnog Bokelja, šta je dondo, kako izgleda rajska plaža, jesu li Primorci mravi a turisti cvrčci, koji su sve zaštitnici pomoraca osim Sv. Nikole, kakav vlada duh nedeljom, šta se jede na obali, kvare li turisti starosedeoce ili starosedeoci pak turiste – čitamo u prvoj od tri celine, pod nazivom More Boke Kotorske.

Druga celina, "More Srbije i Crne Gore", tumači komplikovane odnose između Srbije i Crne Gore, kao i Crne Gore i Boke Kotorske, relaksira čitaoca fenomenom sezonskih senzualnosti i seksualnosti, te podučava istorijskim lekcijama o povezanosti srpskog mora i kopna.

Finalna celina, Druga mora. I novo nebo, potkazuje otuđenu globalističku elitu, otkriva koliko je bilo Srba Bokelja pod ruskom carskom pomorskom zastavom, da li je kapetan istovremeno bio i sveštenik na moru, ko je bio otac srpskog pravoslavlja u Americi, šta nas čeka u geopolitičkim ratovima kolektivnog Zapada i Rusije, te – u tekstu svih tekstova – odgovara na pitanje postoje li viševekovna svedočanstva o Hristovom vaskrsenju.

Knjigu je izdala kuća „Knjige komerc“.

Delo „Majevičani u Švajcarskoj“ o srpskoj dijaspori je 100. objavljena knjiga i biće predstavljena 28. oktobra od 18 časova na štandu „Prometeja“, dok je „Američko zlo“ 101. knjiga u autorovoj zbirci dela.

„Ostvario sam svoj srpski san. Postao sam pisac knjiga koje služe čitaocima da nešto više saznaju o fenomenima 20. veka i o pitanjima koja brinu srpski narod. Hvala čitaocima na poverenju a izdavačima na podršci“, rekao je Lopušina.

Marko Lopušina je novinar, publicista i pisac iz Beograda. Njegova dela tematski obrađuju Srbe u rasejanju, javnu i tajnu policiju, političko nasilje, cenzuru, tajna društva i slične teme.

Najviše knjiga napisao je o srpskoj dijaspori, a objavili su ih izdavačka kuća „Prometej“ iz Novog Sada i beogradski „Službeni glasnik“ . Naslove o policiji, mafiji i tajnim službama objavili su izdavačke kuće „Knjiga komerc“ i „Narodna knjiga“ iz Beograda, kao i „Legenda“ iz Čačka.

Lopušina je za svoj literatni rad više puta nagrađivan – Ordenom Vuka S. Karadžića, Teslinom zlatnom medaljom, Medaljom Svetozara Miletića, nagradom „Dragiša Kašiković“, Poveljom „Rastko Petrović“, Poveljom udruženja „Koreni“ i drugim. Nosilac je titula – počasni doktor nauka Univerziteta Slobomir, počasni direktor Tesline naučne fondacije, najbolji publicista Srbije i Balkana.

Naredne godine Lopušina planira da objavi Enciklopediju srpske dijaspore o Srbima na Balkanu, knjigu „Istorija Kikac“ o najstarijem srpskom kulturnom društvu u Švajcarskoj i leksikon „Najzagonetnije srpske ubice“.

Knjiga počinje bombardovanjem Jugoslavije, a zatim se ređaju priče likova ne samo iz Srbije, već i iz mnogih drugih zemalja koje su „delile srpsku sudbinu“.

Opisuju se ratovi i stradanja u mnogim arapskim zemljama, Iraku, Libiji, Siriji, Avganistanu, o kojima govore ljudi iz tih država, koji su osetili posledice ratova.

O vođenim ratovima govore i oni koji su pružali otpor, ali i veteran rata u Vijetnamu, koji je napisao i knjigu o tom dugom ratu, ali nije uspeo da je objavi jer je preminuo.

Kako je izdavač napisao, "u ovim pričama, kroz pet kontinenata, Zejnel nam predstavlja obične, male ljude koji žive skromno i srećno na svojoj rodnoj grudi, raznih nacionalnosti, različite verske pripadnosti, a koji su žrtve ratova".

Zejneli je objavio osam publicističkih dela o Kosovu i Metohiji, a ovo mu je treći roman. Knjigu je izdalo preduzeće "Rad".

Zbirka sadrži više od 100 reprezentativnih pesama, a izbor je sačinio Ljubomir Ćorilić književnik. Na poleđini knjige izdvojeni su utisci pisaca koji su pisali o izabranim pesmama Todora Bjelkića, pored Ćorilića, to je prof. dr Voja Marjanović.

"Kajsijasti fon, boja, radost, vedrina i melanholija, životna snaga, toplina, nežnost i lepota prožimaju sve pesme, jer energija Sunca i zavičaja pokreće sve Bjelkićeve pesničke damare. Ova knjiga je sama esencija njegove poezije za decu," napisao je Ljubomir Ćorilić.

Todor Bjelkić je autor 20 knjiga, zbirki poezije za decu, više drama za najmlađe koje su izvođene na radiju, zbirki poezije za odrasle i velikog broja novinskih tekstova. Sve do penzije, radio je kao novinar u Sremskim novinama, a sada se bavi isključivo pisanjem. Za svoj rad dobio veliki broj književnih i novinarskih nagrada, među kojima se izdvajaju: Istina, Svetozar Toza Marković, Laza Kostić, Svetozar Miletić, Jaša Tomić itd.

Knjigu je 2023. godine objavio „Vitez“ u sklopu nagrade za životno delo dodeljene ovom pesniku.

Tiraž je 500, a ISBN 978-86809-26-33-9.

Ova zbirka je nastavak Tomićevog istraživanja starih srpskih listova, časopisa, almanaha i kalendara. Srbobranke iz Austrije, Mađarske i Rumunije otkrivaju da su Srbi imali brojne listove, časopise i almanahe u ovim državama.

Jovan Pačić, Lukijan Mušicki i Jovan Hadžić su samo neki od autora čije je pesme prikupio Tomić i objavio u ovoj zbirci poezije.

U pitanju je četvrta zbirka rodoljubive poezije koju je objavio. Prethodno je, 1997. Godine, objavio tri knjige poezije sa istim naslovom.

U ovim Austriji; Mašarskoj i Rumuniji bilo je srpske periodike, ali nije objavljivala patriotsku poeziju, prema dostupnim podacima iz Biblioteke Matice srpske, navodi Tomić. Svi pomenuti listovi, časopisi, almanasi i kalendari štampani su isključivo ćiriličnim slovima.

„Ovaj veliki venac pesama iskopan je posle sto godina, ispod prašine vremena, iz pepela novinskog papira. I o tom vremenu, njegovim nadama i zabludama, teško da bi istinitije svedočila ikakva druga iskopina“, napisao je Matija Bećković za prvu knjigu „Srbobranke iz Crne Gore i Stare Srbije“

Objavljivanje zbornika podržao je Arno Gujon, v. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i pomogla Vlada Pokrajine Vojvodine. Izdavači su Savez Srba iz Rumunije, Srpski nacionalni savjet iz Crne Gore, Narodonosno udruženje za očuvanje kulture i tradicije iz Lovre, Mađarska, i „Prometej“ iz Novog Sada.

Dejan Tomić rođen je 1948. godine u Staparu, kod Sombora. Muzički pedagog bio je deset godina. Od 1981. Godine bio je urednik Radio-televizije Novi Sad (Vojvodine) gde je bio zaposlen do kraja radnog staža, 2010. godine.

Milanović je, piše Janojlić, poželeo da Ilićeva bude njegova supruga od kada ju je upoznao, a da je odluka bila prava, pokazali su trenuci u kojima su živeli srećno, bez mnogo prihoda. I nemaština je, dodao je Janojlić, bila slatka kada su zajedno delili „koru hleba“. Zato je knjiga i priča o njegovoj supruzi Dafini, ali i njegovoj deci Vesni i Veljku.

Ovaj životopis predstavlja splet događaja iz privatnog i poslovnog života Branislava Milanovića. Zbog toga u knjizi ništa manje mesto od priče o porodici ne zauzimaju ni događaji s posla koji sežu od njegovog zaposlenja do trenutka kada je i sam motivisao mlade kolege.

Kao centralni motiv ovog životopisa izdvaja se Milanovićev odnos sa ljudima koji su ga inspirisali, ali i njegova ljubav prema rodnom Simićevu. Janojlić je isticao da je selo u Milanoviću iznedrilo iskrenost, poštenje i skromnost.

Janojlić i Milanović su se upoznali kada je preduzeće „Goša“ krenulo da objavljuje svoj list, za koji je Janojlić pisao tekstove. Janojlić je, inspirisan njegovim životom, napisao knjigu, i kako kaže, ispunio želju Jane Golubović da njen deda dobije životopis.

Dragoljub Janojlić je prošlogodišnji dobitnik UNS-ove nagrade za životno delo. Nagrada je došla kao kruna pola veka duge novinarske karijere. Tekstove je objavljivao u „Politici Ekspres“, frankfurtskim „Vestima“, crnogorskom listu DAN, kragujevačkom dnevnom listu LID, palanačkoj „Našoj komuni“ i „Palanačkim varoškim novinama“.  Autor je brojnih knjiga, među kojima su „Makadam života“, „Sunce na maču“ i „Miločer kraljice Marije“.

Izdavač knjige „Nežni div iz moravske bajke“ je Savez književnika u otadžbini i rasejanju. Tiraž je 300, a ISBN je 987-86-7970-2357. 

Autor je feljton objavio 2010. godine u Sremskim novinama. U njemu je pisao o životu i zaslugama Veslaja koji se, kao osnivač i vođa Vodne zadruge između dva svetska rata, između ostalog, borio sa opakom ćudi reke Save i zalagao se za izgradnju obaloutvrde u čitavom Sremu.

Poznanovićev rad bio je usmeren na istraživanje prilika koje su dovele do, kako kaže, nepravedne osude uglednog Mitrovčanina, hidrotehničkog inženjera Ljudevita Veslaja, što je dovelo i do društvene stigmatizacije njegove porodice.

Ljudevit Lujo Veslaj bio je većinski akcionar Sremske elektrane d.d. u međuratnom periodu, vlasnik rudnika uglja kod Požarevca, kao i veliki zemljoposednik. Smatran je jednim od najbogatijih ljudi u Sremskoj Mitrovici.

U knjizi Dušana Poznanovića navodi se da je Veslaj u više navrata bio donator Mitrovačkoj gimnaziji, kao i da se bavio humanitarnim radom.

Po završetku Drugog svetskog rata, on je uhapšen, osuđen na kaznu smrti streljanjem i konfiskovana mu je imovina. Smrtna kazna je naknadno bila preinačena na 15 godina zatvora sa prinudnim radom. Veslaj se tokom izdržavanja zatvorske kazne u mitrovačkoj Kaznioni teško razboleo, te preminuo 27. januara 1947. godine.

Zahtev za njegovu rehabilitaciju, pre 14 godina, podneo je njegov Darko Tanasković, a konačna presuda doneta je 30. decembra 2010. godine, čime je, kako se navodi, i zvanično skinuta nepravedno nanesena ljaga sa ove mitrovačke porodice.

U autorovom feljtonu, sada i u knjizi, nalaze se i autentični dokumenti, kao i svedočenja ljudi bliskih Veslaju.

Čitalac, takođe, ima priliku da pročita i detalje iz originalne presude Vojnog suda 1945. godine, kao i delove svedočenja protiv “okrivljenog”. Osim toga, autor je dao i uvid u Veslajev zatvorski život, kao i pismo koje je iz zatvora poslao svojoj najmlađoj kćerki Vlasti. Inače, i njeno svedočenje o ocu, njegovom hapšenju, kao i prilikama koje su zadesile porodicu Veslaj nakon nemilih događaja, ovekovečeno je na stranicama Poznanovićeve knjige.

Brojne ilustracije, odnosno, originalne fotografije, takođe čitaocu pružaju uvid, ne samo u delić života porodice Veslaj, nego i u segment tadašnjeg gradskog života u Sremskoj Mitrovici. Na kraju knjige prikazano je i obrazloženo rešenje o rehabilitaciji Ljudevita Luje Veslaja.

Savremeni standardni srpski jezik utiče na brisanje razlika između dijalekata, a upravo ova pojava motiviše entuzijaste poput Filipovića da sakupe stare sremske reči koje polako izlaze iz upotrebe.

Ove kultureme očuvale su autentične fonetske, fonološke, morfološke i sintaksičke specifičnosti i ostale da mlađim generacijama pokažu kako se u Sremu nekada živelo. Upravo je prikaz nekadašnjeg načina života i raznolikosti kraja bio cilj prikupljanja ovih, mlađoj generaciji nepoznatih, izraza.

Nepoznati izrazi, čini se, na najbolji način odslikavaju podneblje, čiji je deo u knjizi „Kako su propadale zvezde“ nazvao „Božjom baštom rasutih bisera koje vešte ruke doseljavanog naroda pripremaju vekovima“.

Tiraž je 1000, ISBN je 978-86-85947-40-7.

Zbirka sadrži 50 pesama koje su podeljene u cikluse „Stih otkucava srce”, „Na putu si kod kuće“, „U tišini“, „Zaštitnik života“, uz prološku pesmu Kroz trepavice sipam tugu i poslednji ciklus Epilog.

Knjiga se završava pesmom „Sonet na očnom kapku iznutra“ kojom je autorka, kako kaže za UNS, želela je da oda poštu Branku Miljkoviću, jednom od naših najvećih pesnika.

„Pesme u zbirci su uglavnom pisane u slobodnom stihu, sa izuzetkom soneta koji imaju klasičnu formu. U knjizi sam pisala o ljubavi, smrti, usamljenosti, snovima, prirodi, umetnosti i kulturi,“ rekla je autorka Slađana Milenković za UNS.

Na poleđini knjige izdvojeni su utisci književnika koji su pisali za knjigu „Kroz trepavice sipam tugu“, prof. dr Miomir Milinković i Todor Bjelkić.

Prof. dr Slađana Milenković autor je 20 knjiga, a trenutno priprema novu knjigu intervjua sa poznatim ličnostima iz oblasti kulutre iz vremena kad je bila glavna i odgovorna urednica RTV „M“ Sremska Mitrovica. Uređuje Jutjub kanal „Živa reč emisija“.

Naslovna strana knjige ilustrovana je umetničkom slikom „Muzičari“, akademskog slikara Gorana Mitrovića.  

Tiraž je 200, a ISBN 978-99976-55-63-9.

Knjiga „Kada plivaš“ omogućava čitaocima da zarone u mediteranski način života i sistem vrednosti. Šejić je na specifičan način prikazao dušu mora, pa ni ne treba da čudi što Siniša Luković u tekstu objavljenom u Vijestima navodi da se među koricama „cedi morska voda, dopire zvuk zrikavaca i šum valova koji se razbijaju o greben na Tivatskom zalivu, za koji su i Šejić i Mujbegović rodbinski, ali i stvaralački vezani već duži niz godina“.

Zato nimalo ne treba da čudi što su i ovoga puta za Šejića i Mujbegovića Boka i njeno more glavni junaci.

Rastko Šejić je novinar, reditelj, višestrani umetnik, putopisac i vođa neprofitne organizacije “Šta hoćeš”.

Dobio je na Festivalu dokumentarnog filma GRFEST u Gračanici za serijal TV emisija „Na veslu priča" u kom je razgovarao sa najznačajnijim književnicima Kosova i Metohije koji stvaraju na srpskom jeziku.

Novinari su svedoci važnih događaja u sportu, politici, društvu i kulturi, a trag o njima najčešće ostavljaju u svojim tekstovima. Čitaoci novinarski sadržaj rado prepričavaju dok je tema aktuelna, ali nekad, kao u slučaju knjige Dragana Pejića, ove beleške nadilaze tadašnje događaje i ljude i postaju vanvremenske.

Praveći mozaik od fragmenata iz utakmica i doživljaja košarkaša, Dragan Pejić je čitaocima predstavio priču o nastanku i razvoju košarkaškog kluba „Sloboda“. Svi ciljevi i dostignuća crveno-crvenih svrstani su u zbirku i na taj način sačuvani od zaborava.

U knjigu je uvrstio i priče o prvim sportskim i košarkaškim društvima koja su nastala po oslobođenju Jugoslavije od okupatora u Drugom svetskom ratu, kao i o drugim klubovima.

Uz arhivske fondove, zapise, fotografije i razgovora sa učesnicima takmičenja, Pejić je napravio ne samo priču o klubu već i priču o košarci.

Knjiga je izdata u 500 primeraka. ISBN je 978-86-919367-2-3.

Knjige su prvi put objavljene 2008. godine.

Rubrika Upotreba života potrajala je do kraja 2013. godine, ali priče su nastavile da žive u Markovićevim sremskim knjigama pod metaforičnim naslovom „Kontinent Srem“. Obnovljena izdanja prve dve knjige, kičmeni stub su ovog projekta i sadrže reportaže objavljene u nedeljnom Dnevniku u periodu od 2004. do 2008. godine.

Istražujući više stadijume novinske reportaže, koja je za Željka Markovića sublimacija dokumentarnog i književnog pristupa, objavio je stotine sremskih priča na principima svoje originalne reporterske strategije koju je nazvao Teorija slučajnog prolaznika. Ova reporterska poetika polazi od toga da je život svakog čoveka, sam po sebi, povod za priču i shodno takvoj strategiji svoje slučajne sagovornike nalazio je na ulicama i drugim javnim mestima, putujući od Šida do Zemuna u desetogodišnjem reporterskom lovu na priče.

Naslov prve knjige izveden je iz reportaže nastale 2006. godine kada je u Surduku upoznao starca Boška Dugačkog, koji je othranio lašče ispalo iz gnezda i, kako kaže Marković, "upisao se u istoriju ljudske dobrote".

Prvi je pisao o tom jedinstvenom podvigu starca kojeg je pripitomljena lasta pratila gde god bi krenuo, sletala mu na šešir, rame i šaku, spavala pod krovom njihove kuće. Na Markovićev predlog, prema njegovoj ideji i scenariju, snimljen je i dokumentarni film Lasta u režiji M. Belegišanina i u produkciji RTV Vojvodine, koji je 2008. godine trijumfovao na beogradskom martovskom festivalu dokumentarnog filma. Najčešće je putovao sa foto-reporterom Slobodanom Šušnjevićem, koji je ilustrujući Markovićeve reportaže istovremeno arhivirao i jedinstvenu kolekciju od hiljade fotografija na sremske teme.

Nova izdanja obogaćena su Šušnjevićevim i Markovićevim fotografijama, a priče su dopunjene novim činjenicama nakon što je autor, mnogo godina kasnije, shodno strategiji primenjenoj u još nekim svojim knjigama, posetio nekadašnje sagovornike ili se interesovao za njihove sudbine i tako dobio efektne "završetke" svojih priča.

Željko Marković je do sada objavio 23 knjige, pretežno publicističkog žanra i specifične dokumentarne i reporterske proze, a među njima je i osam romana. Reportaže u ovim obnovljenim izdanjima izlazile su kontinuirano deset godina u Markovićevoj reporterskoj rubrici Upotreba života na stranicama nedeljnog izdanja novosadskog Dnevnika, a nastajale su u Sremu, koji je autoru poslužio, kako kaže za UNS, kao "univerzalna stvaralačka laboratorija sa posebnom zavičajnom težinom".

Marković je rođen na Fruškoj gori (Vrdnik) i sremsko podneblje je reporterska i književna sirovinska baza koju ovaj autor istražuje decenijama, zaokupljen pre svega antropološkim, socijalnim i mentalitetskim temama u čijem središtu je pojedinac, običan sremski čovek, njegova sudbina i drama.

Dobitnik je nagrade UNS-a "Laza Kostić" za reportažu 2010. godine i Specijalne nagrade "Žika M. Jovanović" za publicistiku 2014. godine. Dobitnik je i nagrade "Dejan Medaković" za reporterski roman "Pismo".

Izdavač je Arhiv Vojvodine, a ISBN je: 978-86-6178-000-4 (prva knjiga) i 978-86-6178-001-1 (druga knjiga). Knjige su izdate u mekom povezu i napisane na ćirilici.

„Bila mi je čast i privilegija da, u novom statusu, objavljujem kolumne u kojima sam se trudio da dubinski analiziram unutrašnju i spoljnu politiku, ekonomske i političke odnose, nepravilnosti u političkoj, pravosudnoj i kulturnoj praksi i svakodnevnici“, reči su autora knjige.

Kako je napisao u knjizi, u kolumnama je posebno analizirao naše opredeljenje za članstvo u EU i neophodno sprečavanje nelegalnog otcepljenja Kosova i Metohije.

„Trebalo je rešiti značajna tehnička pitanja: iz arhive „Pogleda“ i moje lične, obezbediti 100 tekstova mojih kolumni od 2016. godine do danas, objašnjava Prvulović.

Dodao je da je razvrstavanje, grupisanje kolumni, tematski ili po značaju, kao i analizu odabranih prepustio „novinarskom instiktu“ urednika knjige Milomira Kragovića.

„Već prva kolumna „Zašto pametni ćute“ je bila jako delikatna, ali i instruktivna. Bilo je mnogobrojnih reagovanja u okviru odeljka za komentare u „Pogledima“, ali i od poznatih ličnosti i kolaga u direktnom obraćanju. Uglavnom pozitivnih reakcija, što me je ohrabrilo da se hvatam u koštac sa osetljivim temama“, kaže Prvulović.

Devedeseta kolumna „Vredi li pisati i objavljivati knjige“ izazvala je buru reagovanja, zbog činjenica koje je autor izneo.

„Moj zaključak je bio – ipak vredi, uprkos svim nedaćama oko finansiranja, slabe zainteresovanosti publike, prevlasti lakih štiva sa novinskih kioska i gubljenja navike za čitanje kod mlađih generacija naoružanih najmodernijim sveznajućim telefonima“, rekao je autor.

Slikar Milan Miletić, napravio je korice za ovu knjigu, a ilustracije na njima radio je Dragan Jovanović Tos.Urednik  knjige je Zoran Kolundžija, izdavač je „Prometej“ iz Novog Sada.

Vladimir Prvulović je rođen 28. oktobra 1949. godine u Kuršumliji. Osnovnu i srednju školu završio je u Nišu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (FPN) 1972. a magistrirao na istom, 1977. godine.

Na FPN – u  Prvulović je odbranio doktorsku disertaciju o ljudskim pravima i slobodama u socijalizmu 1981. godine.

Od prvog januara 1973. godine do prvog juna 1974. godine radio je kao stručni saradnik u Sekretarijatu za informacije u Skupštini SFRJ.

Bio je asistent – pripravik, asistent i docent na predmetu Savremeni politički sistemi na FPN – u.

Kao samostalni savetnik u Direkciji za međunarodne organizacije u Saveznom ministarstvu inostranih poslova radio je od 1986. godine.

Od 15. maja 1989. godine do 9. novembra 1993. godine radio je kao savetnik za štampu i kulturu u Ambasadi SFRJ u Parizu, a obavljao je i funkciju vršioca dužnosti direktora Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu.

Po povratku u zemlju radio je kao savetnik u Direkciji za međunarodne organizacije Ministarstva inostranih poslova SRJ.

Prvulović je od 2001. godine redovan profesor na predmetima Ekonomska Diplomatija i Korporativni politički sistemi na Geoekonomskom fakultetu i Fakultetu za kulturu i medije.

Član je  Naučnog društva ekonomista Srbije i  Udruženja književnika Srbije. Nosilac je zlatne značke Kulturno – prosvetne zajednice Srbije.

„Čitaocima budućeg izdanja želim da sklope mozaik događaja koji su obeležili naše živote u poslednjih šest godina, mada se neke kolumne odnose na večna i za srpsku naciju značajna istorijska, ekonomska i politička pitanja“, završava Prvulović svoje obraćanje čitaocima.

„Novinarska nova“ upućena je svakom ljubitelju dobre priče, a u autorkinim tekstovima prepliću se istorija, kultura, novinarska faktografija, čineći jedinstveni kolaž, sastavljen od ljudi, događaja, predela, zapažanja“, navodi Nevena Naić, direktorka biblioteke u Pećincima, u ime izdavača knjige.

U jednom od poglavlja „Objektivom vremena izoštreno“ autorka Dragana Ćatić piše o ljudima iz prve knjige („Novinarska“, 1999.) i njihovim sudbinama, više od deceniju posle. U delu „Putovanja kao tačka smisla“ približava predele iz neposredne okoline, „opisujući ih slikovito, živopisno, sadržajno, tako da poželimo da ih posetimo i vidimo onako kako ih je ona videla“.

„Svaki tekst u knjizi tematski je priča za sebe, ali jedna nit ih povezuje: optimizam, nada i toplina, koji ostaju kao utisak nakon čitanja. Dragana Ćatić piše o ljudima koje je lično upoznala, o običnim ljudima, junacima svakodnevice; o mestima koje je posetila, o događajima kojima je bila svedok, o svetu koji joj je blizak i znan, dokazujući da nema teme koja nije bitna, ako se osvetli iz drugog ugla“, ističe Nevena Naić, direktorka Narodne biblioteke u Pećincima.

Dragana Ćatić objavila je 1999. godine knjigu „Novinarska“, a „Novinarska nova“ je drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanja. Objavila je i sedam pesničkih knjiga. Njeni stihovi su prevođeni na ruski, bugarski i makedonski jezik i zastupljeni su u više pesničkih antologija.

Dragana je članica UNS-a, a saradnik je „Pećinačkih novina“.  

„Na 160 stranica u 15 priča, Janjić obazrivo, ali i veoma mudro barata sa temama mnogih velikih promena u zemlji, ne dotičući se gotovo nikada na direktan način politike. Beleži dešavanja, dokumentuje, tumači paradoksalnost nekadašnje realnosti. Svaki dan, svaki tren je početak i kraj neke nove igre...pobeda ili poraz, koje pisac koristi za nadgradnju priče“, navedeno je u recenziji knjige.

Pisac je učesnik, posmatrač, pripovedač...

Knjiga "Granice" razotkriva autorovo viđenja ljudi, događaja i sebe samog. Svako poglavlje je precizno osmišljeno, uokvireno, originalno i postavljeno kao nova slika sa višestrukim značenjem. Neke od priča oblikovane su na slikovit i zanimljiv način, u formi putopisa.
Svaka je ilustrovana karikaturama poznatog niškog karikaturiste Saše Dimitrijevića.

Ovo je druga knjiga Bratislava Janjića i prva štampana u Srbiji. Njegov prvenac "Letnji teniski kamp " objavljen je u Italiji na italijanskom jeziku. Reč je o stručnoj knjizi, s obzirom na to da je Janjic i teniski tener, godinama kapiten novinarske reprezentacije Srbije i osvajač mnogobrojnih titula svetskog i evropskog prvaka u tenisu za novinare.