Sa bratom Aleksandrom posvetio se priređivanju Sabornika u kojem predstavlja više od 400 srpskih manastira na Balkanu, kao izvorišta vere, duhovnosti, znanja i čovekoljublja. 

„Podleteo sam pod voz i samim čudom preživeo. Bio sam u komi 21 dan, a lekar mi je rekao da to samo jedan od milion ljudi može preživeti. Tada sam shvatio da sam ostao živ da bih pomogao drugima”, rekao je za sajt UNS-a Pero Višnjić. 

Osim što je informacije o srpskim manastirima prikupio u knjizi, Višnjić je pokrenuo i akciju izgradnje Duhovnog centra na porodičnom imanju na Romaniji.

Knjigu je, kako navodi, nazvao Sabornikom manastira srpskih, a ne Zbornikom, jer su manastiri za srpski narod imali ujedinjujuću ulogu.

“Crkva nas je sabirala i okupljala u najtežim vremenima. Rešio sam da svoje znanje obogatim i za dvanaest godina uspeo sam da obiđem sve srpske manastire na Balkanu. Tek tada mi je bilo jasno koliko ljudi malo znaju o ovoj temi, pa sam rešio da im to znanje približim”, rekao je Višnjić za UNS. 

Sabornik kao riznica duhovnog nasleđa

Sabornik sadrži mape sa odrednicama mesta gde se srpski manastiri u Srbiji, Crnoj Gori, kao i Bosni i Hercegovini nalaze, uz fotografije fresaka i kratak istorijat.

O svakom manastiru napisano je iz kog je vremena, ko je ktitor, kome je manastir posvećen, šta se od duhovnih i materijalnih vrednosti u manastiru nalazi, kao i mesto gde se nalazi.

Mnoge fotografije su, kako je rekao Višnjić, snimljene dronom, kako bi čitalac mogao videti izgled celoukupnih manastirskih kompleksa.

Riznicu manastira započinje freskom Belog anđela iz manastira Mileševa i zapisima o značaju manastira i izazovima sa kojima se suočavao kroz istoriju, a naročito u jeku NATO bombardovanja.

“I uznosimo ih i proslavljamo jer oni slave ime Gospodnje i ime naše među narodima; kao što je i narečeno - manastiri naši svetle na slavu Bogu”, napisao je Dušan Milovanović u predgovoru ovog Sabornika. 

Posle 12 godina obilazaka srpskih manastira na Balkanu, Pero Višnjić je, kaže, shvatio da se radi o bogatstvu kome treba posvetiti sabornik.

„Na tom putu vodio me je Bog. U to vreme nije bilo navigatora i interneta pa ni sam danas nisam svestan kako sam ih sve našao, jer mnogi manastiri su daleko, nekada i po desetak kilometara od najbliže kuće. Do mnogih se nije moglo doći automobilom, pa sam išao peške. Kada danas gledam ovu knjigu (iako možda nije lepo da to kažem), divim se tome šta sam uradio”, kaže Višnjić. 

Osim manastira, u Saborniku je opisao i manastirišta, odnosno, mesta za koja je od ljudi čuo da su nekada bili manastiri. 

Manastiri su, objašnjava Višnjić, često bili rušeni i paljeni, ali isto tako i obnavljani.

“Jedan je obnavljan čak 12 puta. I naše vreme je vreme velike obnove. Od 2012. godine, kada je izašlo prvo izdanje, obnovili smo više od 60 manastira. Nažalost, mnogi su i zapusteli. Trenutno na Kosovu i Metohiji imamo 60 zapustelih manastira”, objašnjava on.

Duhovni centar koji će ujediniti sve, bez obzira na veru i naciju

Sredstva od prodaje knjige ići za izgradnju Duhovnog centra na njegovom porodičnom imanju na Romaniji, koji bi, kaže Višnjić, imao ujedinjujuću ulogu. 

“Ako mi Bog da zdravlja, nadam se da će ovaj Duhovni centar zaživeti. Želja mi je da kupim, uz pomoć dobrih ljudi, stotinak hektara zemlje i zasadim četinarima, da bi za tridesetak godina centar bio potpuno smoodrživ. Ovaj Duhovni centar dodeljivao bi stipendije najboljim đacima na prostoru bivše Jugoslavije, bez obzira na veru i naciju. Odatle bi bila širena ljubav i istina da smo jedan narod, da ne treba da ratujemo”, rekao je Višnjić.

On ističe da mu je želja da duhovni centar pripadne Hilandaru, a njegov važan deo bila bi bolnica za monahe, oporavilište za nezbrinutu decu i Manastir Svetom Simeonu Mirotočivom i Svetom Savi.

Knjigu zainteresovani mogu pronaći u knjižarama, kao i direktnim kontaktom sa autorom Perom Višnjićem, pozivom na broj:  +381653173566.

ISBN je 978-86-88079-16-7, a izdata je u 2000 primeraka.

Zadužbina, koja nosi ime istaknutog književnog teoretičara i estetičara Nikolaja Timčenka, koji je do smrti 2008. godine radio u lokalnom listu „Naša reč“, umesto novca ili zlatnika podrazumeva objavljivanje novog rukopisa.

Tako je od 2009.  godine do danas nastala čitava edicija Timčenkovih književnih i novinarskih sledbenika koji pokazuju na koji način novinarstvo i publicistika prerastaju u književnost, bogateći kulturni i medijski prostor delima koja objedinjuju najbolje odlike ovih dveju oblasti stvaralaštva perom.

Knjiga „Iskosa“ sadrži odabrane Pavlovićeve tekstove iz Politike, NIN-a i Pečata, kao i izbor iz autorovih izlaganja na naučnim i javnim skupovima. Za novinare može biti posebno zanimljiv Pavlovićev tekst o oglasnim porukama kao književnoj mikrostrukturi, ili portret - uz one o Dobrici Ćosiću i Danilu Kišu - istaknutog novinara i pisca Miloja Popovića, autora, pored ostalog, teksta himnične pesme „Marš na Drinu“.

Novosadski univerzitetski profesor dr Tihomir Petrović piše u Politici od 20. maja afirmativan prikaz Pavlovićevog najnovijeg dela, naglašavajući da prilozi u njemu - iako nastali različitim povodima i donedavno udaljeni jedni od  drugih – sada kada su objedinjeni koricama jedne knjige „imaju nešto od pojačanog zajedničkog efekta“.

Ovo je sedamnaesta knjiga Milivoja Pavlovića koji je novinarstvom počeo da se bavi 1969. godine. Član je UNS-a od 1970. godine. Bio je i član Uprave UNS-a i dobitnik dveju godišnjih nagrada Udruženja.

Doktorirao je nauku o književnosti i predavao medijske predmete na nekoliko novinarskih fakulteta. Bio je devet godina dekan Fakulteta za kulturu i medije. U dva mandata biran je za ministra za informacije. Sedam godina bio je direktor Radio Beograda. Bio je predsednik Upravnog odbora Studija B i Programskog saveta RTS-a. Sada je profesor emeritus i član Upravnog odbora RTS-a.

Ovo je peta knjiga Miće Živojinovića.

„Knjiga o Živojinu Mišiću napisana je u obliku romansiranog portreta ovog proslavljenog vojskovođe. Živojinović je, za razliku od uobičajenih opisa ličnih osobina i vojnih zasluga vojvode Mišića, gradio njegov portret iskazujući svoja lična viđenja i impresije“, napisao je u recenziji knjige dr Petar Opačić.

Opačić ističe da je pukovnik Živojinović „svoj tekst gradio odmerenim prikazivanjem događaja u kojima je Mišić učestvovao veoma lepim stilom, jezgrovitom rečenicom i biranim rečima, da bi čitaocima, na nenametljiv način, približio snažnu ličnost vojvode Mišića“.

Izdavač knjige je Interklima-grafika, Vrnjci.

Mića Živojinović je rođen u Petki kod Lazarevca. U svojoj karijeri objavio je veliki broj komentara, eseja, osvrta, reportaža i feljtona. Živojinović je i analitičar i vojno-politički komentator.

Satire i aforizme objavljivao je u velikom broju domaćih medija. Objavio je knjigu aforizama „Dresura vijuga“, kao i knjigu „Usputnice“.

Kako je naveo u svojoj biografiji u knjizi „Život pretočen u pamćenje“, njegova druga knjiga aforizama „Zona ozona“ zabranjena je ranije zbog „vređanja, omalovažavanja i izvrgavanja ruglu ličnosti koje obavljaju državne i javne funkcije posle petooktobarskih promena u zemlji“.

U knjizi „Tragovi sećanja“ vreme nije samo mera prolaznosti – ono je nit koja povezuje ljude, uspomene i sudbine, kaže recezent ove knjige Vasilije Nikolić.

Nikolić navodi da autor piše kao čovek koji ne pripoveda da bi zabeležio prošlost, već da bi je oživeo, podelio i ponovo prožive zajedno sa čitaocima.

„Ovo nisu velike epopeje, već tihe, iskrene priče o porodicama, detinjstvu, mladosti, izgubljenim i pronađenim bliskostima, slučajnim susretima i ljudskim sudbinama“, mišljenja je Nikolić.

Tragovi sećanja su tiho svedočenje o vremenu, ljudima i emocijama koje nas oblikuju, kaže Nikolić.

Izdavač knjige je Prometej iz Novog Sada.

Kako je istakla u razgovoru za UNS, ova knjiga svedoči o tome šta znači biti privržen i veran pravim vrednostima „našeg književnog blaga“.

„Pisati 40 godina, uz lična iskustva i događaje sa ovih prostora, kao i ona iz porodičnog nasleđa, predstavljaju složen i zahtevan proces“, zaključila je Vuković.

Recezentkinja ove knjige Ana Pravilović kaže da je najveća vrednost autorkinog stila odanost svojim korenima i kulturi.

„U poeziji Ilinke G. Vuković otkrila sam dragocenu poetsku žilu, zlatnu nit, refleksivno, inteligentno i egalitarno pero, klasično i urbano. Neomeđeno savremenim, pre bi se reklo da je svevremeno“, mišljenja je Pravilović.

Književnica Plamenka Đogo Vulić naglasila je da autorka rečima „slika skupocene čipke svoje duše i osećanja“.

Ilinkina sublimirana misao, u simbolici ili bez nje, ocenila je Đogo Vulić, predočava čitaocu svoju dubinu.

„U zamislima ona je zahtevna, ali ne i prohtevna. Traži ono što je u našem veku izgubljeno, tako je i sama postala krov životne i umetničke vrednosti“, naglasila je Đogo Vulić u recenziji.

Ilinka G. Vuković diplomirala je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bila je novinarka u Sremskim novinama i Poštanskom glasniku. Njena dela objavljivana su u brojnim časopisima, novinama i poetskim zbornicima.

Članica je i Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu.

Pesnik i književni kritičar Žarko Milenović, priređivač ove zbirke poezije, ističe u pogovoru da nove pesme donose najvažnije poetičke osobenosti Rakočevića, najviše se oslanjajući na poetičke modele pronađene u knjizi „Glad“.

„Sastavljene od delića sećanja na bivše živote, ove pesme donose ličnu bol, gotovo uvek iskazanu kroz kolektivne propasti, kroz nestale svetove i mitologije prošlog, sadašnjeg i budućeg zavičaja, te je stoga izbeglištvo opsesivna tema ovih pesama“, navodi Milenković.

Zbirka pesama „Glad“ donosi ciklus pesama „Naša kuća“, ali sada u nešto izmenjenijem ruhu.

„Konkretne životne i porodične situacije, Rakočević neobičava i prenosi u polje mitološkog značenja. Majka nije obična majka, ona je mitološko biće – ne diše vazduh kad su deca tu, plaši se mrava, ali u naručju nosi splet zmija. Otac je biće u kome se ogleda svet, nežno i stameno biće, biće kamen, koje malo govori a uvek puno kaže“, pojašnjava Milenković.

Ciklus pesama „Mirisi”, navodi priređivač zbirke, posvećen je „mirisima” zla, nesreće i stradanja.

„’Mirisi’ nove kosovske patnje i trpljenja. Većina pesama ovog ciklusa, na samom početku ima objašnjenje, neku vrstu dokumentarističkog dodatka, koji pojašnjava realno istorijski kontekst pesme“, piše Milenković.

Kako ističe, nezaobilazna je pesma ‘Miris dece’ koja obrađuje temu zločina u Starom Gracku kod Lipljana.

„Ova pesma zločin posmatra intimistički, kroz sliku majke koja grli dve plastične vreće, u kojima su tela dvojice njenih požnjevenih sinova, poslednji put osećajući njihov miris“, navodi.

U poetičkom smislu, ističe Milenković, poeziju Rakočevića određuje antinomičnost.

„Gotovo sve je u ovoj poeziji smrt i njena negacija, odnosno život, te njihova večita borba. I kada piše o ljubavi, o kamenu, o porodici, istoriji, ovaj pesnik uvek u pozadini ima na umu ove dve velike književne teme, život i smrt, odnosno njihove pandane, tame i svetla, u najrazličitijim preplitanjima i začuđujućim konstrukcijama“, zaključuje Milenković.

Književna kritičarka Vesna Trijić u osvrtu na zbirku poezije „Miris anđela“ ističe da knjiga nije sasvim nova, ali da predstavlja novu lirsku celinu.

„U njoj se na izbor iz prethodnih Rakočevićevih zbirki nadovezuju naslovi koji su nastajali tokom poslednjih desetak, petnaest godina. Stare pesme izmenjene su tako da se tematsko-motivski izrazitije povezuju sa mlađima, zadobijajući drugačije semantičke nijanse, poput čestica iz kojih je novu energiju izmamila promena okruženja“, navodi Trijić.

Stoga ova knjiga, dodaje ona, ne donosi samo dijahronijski presek Rakočevićevog nevelikog opusa, već i portret samog autora – kao pesnika, ali i društveno-politički šire angažovanog pojedinca.

„U njoj su potvrđene već poznate osobenosti njegovog stvaralaštva, od tematskih preokupacija, do umetničkih postupaka koji zajme od korifeja našeg posleratnog pesništva – Branka Miljkovića, Vaska Popu i Ivana V. Lalića. Istovremeno, on je izrazitije obeležen kao hroničar stradanja srpskog naroda – od Krajine do Kosova i Metohije“.

U središtu ovog lirskog iskustva, ističe kritičarka, nalazi se sada figura majke, simbolički umnožena.

„Ona je majka samog lirskog junaka, ali i Ljubica Živić, čiji su sinovi među žeteocima pobijenim kod Starog Gracka u leto 1999. godine, mati Fevronija koja je dugo bila igumanija Pećke Patrijaršije i Presveta Bogorodica čiji je obraz sačuvan na čudotvornoj ikoni iz istog manastira“.

Podrazumeva se, dodaje Trijić, da bi takva poezija „trebalo da bude čitana onako kako su guslare slušali naši stari, kao izraz istine o istorijskim događajima oblikovane u duši naroda, čija je uloga usled kolektivne traume jednim delom i kompenzativna“.

„U današnjim okolnostima, međutim, koje su zadate dubokom patologijom društva, takav angažman biće cenjen u onoj meri u kojoj to bude dopustila njegova politička zloupotreba“, zaključuje književna kritičarka Vesna Trijić.

Knjigu izabranih i novih pesama „Miris anđela” objavila je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva u ediciji „Povelja”.

Živojin Rakočević je pre ove, objavio pet knjiga pesama: „Bogu dušu“ (1994), „Žitije kamena“ (1995), „Čekajući metastazu“ (1996), „Povratak u katakombe“ (1998) i „Glad“ (2010), knjigu intervjua: „Umetnost života“ (2014), monografiju: „Pronađeno pozorište: Srpska drama Narodnog pozorišta Priština“ (2011) i publikaciju: „Nagrađeni zločin“ (2015).

U knjizi je, navodi autor, posebna pažnja posvećena raspoloživim podacima o porodici i poreklu vladike Nikanora.

„Deo ovog rada bazira se na 17 nastavaka ranije objavljenih tekstova Aleksandra Bačka 'Novi podaci o porodici i poreklu episkopa Nikanora Grujića', zatim na radu 'Episkop Nikanor Grujić kao ktitor, zadužbinar i dobrotvor', kao i na tekstu 'O pojedinim natpisima i zapisima o svešteničkoj porodici Grujić u Jagodnjaku (Kačfali) ' koautora protojereja – stavrofora Slobodana Majkića i Aleksandra Bačka“, piše u knjizi.

Aleksandar Bačko rođen je u Beogradu, 15. avgusta 1972. godine. Unuk je Nadežde – Nade Bačko (rođene Mitić), praunuke episkopa Nikanora Grujića i prote Dragutina Grujića.

Objavio je 25 knjiga kao autor i koautor i više od 300 tekstova. Godine 2010. dobio je nagradu „Mile Nedeljković“.

Bačko je član Mense Srbije.

U periodu od 27. februara 2005. do 21. novembra 2008. godine bio je predsednik Udruženja građana „Srpski despot“.

Dobitnik je nekoliko domaćih i stranih nagrada i priznanja.

Knjiga je objavljena u elektronskom izdanju, na 160 strana, a može se besplatno preuzeti u PDF formatu. 

Kako je u recenziji napisao Milutin Đuričković, pesme u knjizi su „u idejno tematskom i žanrovsko-tipološkom smislu raznovrsne (ljubavne, misaone, opisne, socijalne)....“

Izdavač zbirke je ASoglas iz Zvornika.

Jedan je od osnivača Udruženja pisaca Leskovca i stalni saradnik „Pomaka“ i član Saveza književnika u otadžbini i rasejanju.

Kocić je objavio više zbirki pesama, priča i aforizama: „Čudna lađa“- pesme, „Dnevnik na raspustu“ – pesme, „Govor kamena“ – pesme, „Pesma ženi“- pesme, „Nevreme" – priče iz zavičaja, „Autobiografija“ – vreme senki prvi deo, „Izabrani spisi“ - slikanje memorije (romani, priče, pesme), „Afo(k)rizmi i druge (ne)zgode“, „Aforizmi sa tužne pruge“ – prvi i drugi deo, „Slikanje memorije“ – izabrana dela.

Njegov publicistički rad obeležile su studije i publikacije koje je objavio, među kojima su,  „Leskovački pisci – tragovi i traganja“, „Leskovački pesnici – panorama leskovačkog pesništva 1944 – 2014“, „Humor u delima pisaca leskovačkog kraja“, „Govor Leskovca i juga Srbije“, „Prof. dr Dušan Janjić: život i misao – hrestomatija i komentar“, „Dr Prof. dr Tihomir Petrović, život i misao – hrestomatija i komentari“, „Prof. dr Dragomir Radovanović: život i misao – hrestomatija i komentari“, „Dobrivoje Bošković: život i misao – hrestomatija i komentari“, „Leskovački pisci – bibliografije i komentari 1988-2018“ , „Dr Žak Konfino i Leskovac - jedno viđenje savremenika,publicista i kritičara“, „Leskovački pisci i njihovo doba“ – prvi i drugi deo.

Kocić je objavio i nekoliko romana: „Izabrani život“, „Izabrana tišina“, „Izabrani dani“, „Izmaglice – trilogija“.

Radnja ovog istorijskog romana odigrava sa na Fruškoj gori u kasnom srednjem veku, ističe Marković, a pozornica zbivanja je grad Rednek (Vrdnik), nekada važna i bogata varoš na južnim granicama Kraljevine Ugarske od koje su danas ostali samo polurazrušena branič kula i krhotine bedema.

Prema rečima Markovića glavni junak je Petar Grgur iz Redneka, čije je ime autor otkrio u matrikulama Krakovskog univerziteta, gde je Grgur 1465. godine upisao medicinu, a koji se posle studija  vratio u svoj rodni grad na Fruškoj gori i odmah ušao u konflikte sa sredinom.

„Ruševine su moja opsesija od detinjstva. Još kao mali penjao sam se na Vrdničku kulu, slušao legende o tom srednjovekovnom gradu i uvek me je kopkalo kako je izgledao pre nekoliko stotina godina i ko su ljudi koji su živeli u Redneku i varoši ispod njegovih zidina“, istakao je Marković.

Književnom alhemijom, kombinujući fikciju, lično iskustvo i istorijske fakte, poigravajući se sa konvencijma istorijskog žanra, kaže Marković, oživeo sam taj svet iznutra u njegovim poslednjim decenijama, pre turskih razaranja, kada se raspala Ugarska.

Recenzentkinja romana profesorka Nada Savković rekla je da je ovaj roman knjiga koja se čita u jednom dahu, a da je, kako kaže, originalnost ovog istorijskog romana u metaproznom postupku autora koji u fokus stavlja proces stvaranja knjige.

„Čitalac može da uživa u intrigantnoj priči, kao i u Markovićevoj upečatljivoj rečenici, bogatoj smislom i sadržajem, stilski izbrušenoj i preciznoj, lišenoj bilo kakve banalnosti i suvišnost", napisala je u recenziji Nada Savković.

Autor je istakao za UNS da je ovaj roman u misiji velike ideje o rekonstrukciji grada Redneka, za koju se zalaže, pozivajući državu da stane iza ove ideje.

On takođe predlaže da se u zoni Vrdničke kule postavi tabla sa legendom u znak sećanja na bitku između ugarske i turske vojske u leto 1523. godine, kada su pobedu odnele hrišćanske snage, među kojima je bilo i Srba.

Željko Marković objavio je do sada 25 knjiga, među kojima, pored devet romana, preovlađuju naslovi iz oblasti dokumentarne proze, publicistike i umetničke reportaže.

Dobitnik je nagrade UNS-a "Laza Kostić" za reportažu 2010. godine i Specijalne nagrade UNS-a "Žika M. Jovanović" za publicistiku 2014. godine. Dobitnik je i nagrade "Dejan Medaković" za reporterski roman "Pismo" 2019. godine.

„Alhemičar iz Redneka“ autorov je deveti roman.

Izdavač je "Prometej" iz Novog Sada, a ISBN je 978-86-515-2573-8. Knjiga je u mekom povezu, napisana na latinici na 570 strana.

„Let balonom Aligator“ autorova je prva knjiga za decu, koja je, kako Miklja kaže, posvećena njegovim unucima koji su i književni junaci u delu.

„Deca se u njoj, u zaveri sa dekom, upuštaju u pustolovinu koju, kao opravdanje za odsustvo iz škole, predstavljaju kao 'studijsko putovanje', rekao je Miklja za UNS.

Putovanje kroz afričke predele sa unucima je, rekao je on,„pustolovno i poučno“.

„Deka kao vođa ekspedicije unuke upoznaje sa Egiptom, Abisinijom, najvećom afričkom rekom Nil, vodopadom Zambezija, Kućom bogova – kako domoroci nazivaju najvišu afričku planinu Kilimandžaro, upoznaje ih sa plemenima Pigmejima i Masajcima“, objasnio je Miklja za UNS.

„Znameniti dečiji pisac Ljubivoje Ršumović učinio mi je veliku čast upoređujući ovu knjigu sa Malim princom, romanima Kroz pustinju i prašumu i “Alisa u zemlji čuda“, kaže autor.

Zbirka priča „Zaustavimo vreme" je po rečima autora tematski, vremenski i prostorno raznovrsna.

„Priče Dušana Miklje ulaze u retku biblioteku knjiga sa kojom je prijatno i korisno provesti vreme među mnoštvom pretencioznih i dosadnih tomova pisaca koji su nadživeli svoje delo“, rekao je ranije Momo Kapor za publicistički rad Dušana Miklje, a kojih se autor sada prisetio.

U knjizi su objavljena narodna predanja, legende i mitovi, društveni život, dečije i čobanske igre, narodne pesme sa prela, kaže Todović.

Todović je rekao za UNS da su njegove knjige zasnovane na pažljivom i detaljnom višedecenijskom istraživanju sačuvane građe u sarajevskim i beogradskim arhivima, u cetinjskom, pljevaljskom i fočanskom centru za čuvanje dragocjene dokumentacije.

Ovo je njegova 18 publicistička knjiga, a 14. u kojoj piše o fočanskom kraju.

Knjiga „Biseri i đerdani Foče na Drini“ promovisana je na Sajmu knjiga.

U uvodnom delu knjige, objavljena je studija “Teorija, istorija i poetika  književnog intervjua”.

U ovom tekstu navodi se da je prvi pravi književni intervju Srba objavljen 1896. godine u časopisu “Brankovo kolo” u Sremskim Karlovcima. U tom premijernom prilogu Jova Ilić, otac potonjeg poznatog pesnika Vojislava Ilića razgovara s književnikom Simom Milutinovićem Sarajlijom.

Knjiga “Deset portreta i deset razgovora” dobila je četiri priznanja, među kojima je i Nagrada grada Beograda za novinarstvo (2025). Kao značajnu inovaciju, knjiga sadrži i zvučne dimenzije ovih razgovora u tehnici QR-koda.

Kraće, novinske verzije ovih razgovora Pavlović je svojevremeno objavio u "Politici" i NIN-u.

Milivoje Pavlović je dugogodišnji novinar i univerzitetski nastavnik medijskih predmeta. Osnivač je Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Devet godina bio je dekan, a sada je profesor emeritus na ovoj visokoj školi.

Iz do sada nepoznatog ugla, Malović nam dočarava boje, ukuse, mirise, ali i geopolitičke slike Mediterana.

Saznajemo koja su mora i zemlje bez mora. Čitamo da je prvi Srbin koji je oplovio svet bio Bokelj, da je najveći poznavalac Magelanovog moreuza bio Bokelj, da je prvi pravoslavac – vitez Malteškog reda, bio Bokelj, da se prvi srpski ratni brod zvao „Srbija“ i da je imao Bokelja za prvog kapetana...

Malavić je u knjizi pisao kako je to živeti na moru, kako je Ivi Andriću bilo u Herceg Novom. Čitamo o ostrvima i rtovima, o čudesnom putu začina, jelovniku Bokeške kužine, o obalnom govoru punom romanizama, o tome kako starosedeoci doživljavaju turiste.

Saznajemo da je mornarska majica najpoznatiji dezen na svetu, da prvi slovenski papa potiče iz Boke i da je Jerusalim centar Mediterana. 

„Imati pogled na more u državnom smislu nije samo stvar simboličkog karaktera. Imati pogled na more pitanje je nacionalnog ponosa“, kaže Malavić, na pitanje šta znači imati pogled na more.

Član UNS-a je od 1999. godine.

U knjizi se obrađuju muzički stilovi i značajni pojedinci, ali i širi kulturni, društveni i politički konteksti koji su uticali na razvoj umetnosti u 25 zemalja širom sveta.

„Cilj ovog izdavačkog projekta je da se domaćoj javnosti predstave značajne muzičke kulture sveta i afirmiše značaj muzike kao nosioca kulturnog, socijalnog i nacionalnog identiteta. Verujemo da će ovaj naslov biti podstrek mladima, umetnicima, istraživačima i ljubiteljima kulture da prošire svoje horizonte i da će doprineti izgradnji otvorenijeg i raznolikijeg kulturnog prostora u Srbiji“, rekao je Đuričić.

„Biografije, putujući glasovi i instrumenti u mojim zapisima otkrivaju i niz istorijskih zanimljivosti i turističkih atrakcija. Zato će ova edicija biti zanimljiva muzikofilima, ali i svim znatiželjnicima, ljubiteljima putovanja i jedne drugačije istorije i geografije – zemaljske kulturne mape koju donosim kroz ‘Muziku sveta”, rekao je Đuričić.

U knjigu su uvrštene priče o sudbinama muzičara koje su piscima i rediteljima širom planete poslužile za pisanje knjiga i snimanje filmova i TV serija.

Promocija knjige „Muzika sveta“ biće održana u Maloj dvorani Kolarčeve zadužbine (Studentski trg 5) u sredu, 19. novembra, sa početkom u 17.30 časova.

„Knjiga ‘Bio jedan JAT’ je pokušaj da na jednom mestu ostane autentičan trag o kompaniji i vremenu koji su nestali, ali koji još uvek žive u njihovim savremenicima“, istakao je autor za UNS.

Prema njegovim rečima, knjiga je nastala na osnovu sakupljene dokumentacije i ličnog iskustva koje je stekao tokom 35 godina rada u Jugoslovenskom aero-transportu, a u kojoj autor piše o razvoju flote i službi za održavanje aviona, uvođenju novih linija i osvajanju novih tržišta, osposobljavanju i školovanju vazduhoplovnih i drugih kadrova, kao i organizacionim i tehnološkim promenama unutar preduzeća.

Autor je u knjizi pisao o vremenu kada je nastajao JAT, ali o „političkom i ekonomskom sistemu i njihovim promenama koji su i te kako uticale na razvoj i poslovanje kompanije“.

„Knjiga je posvećena ljudima koji su stvarali JAT i koji su najviše doprineli njegovom razvoju. Bazirana je na pričama zaposlenih koji su svojim radom, znanjem i zalaganjem uspeli da od lokalne, podignu svetsku kompaniju“, rekao je Simišić.

Podsećajući na to kako se nekada radilo, na entuzijazam, kreativnost, odanost, druženje - na sve što je krasilo vreme i radnike JAT-a, autor navodi da je knjiga omaž radnim herojima, koji su i glavni junaci knjige.

„Najvažnija dopuna u drugom izdanju je rasvetljavanje podataka da je Glavna uprava vazdušnog saobraćaja FNRJ, još 1948. godine formirala Školu za specijalizaciju saobraćajnih pilota - preteču Pilotske akademije JAT-a, koja je osnovana tek četvrt veka kasnije“, istakao je Simišić.

Jovo Simišić je novinar i publicista, koji se bavi istorijom civilnog vazduhoplovstva, ali i temama iz oblasti turizma, nacionalne istorije i kulture Japana.

Pored dva izdanja knjige “Bio jedan JAT”, 2007. godine je sa istoričarem Čedomirom Janićem objavio knjigu “Više od letenja” a 2021. godine knjigu “Vino” - u izdanju „Mladinske knjige“.

Knjiga će biti štampana i na engleskom jeziku i dostupna u digitalnom izdanju.

Izdavač knjige je Agencija Format. Tiraž je 500. 

Bulić je dodao da je autor napisao uzbudljivu, hrabru i korisnu knjigu.

„Boban Mitić se opredelio za uvek aktuelnu temu – šverc droge. Naravno šverc droge neminovno prate i drugi, najsuroviji oblici kriminala. Sve to se može naći u ovoj izuzetno uzbudljivoj knjizi, koja nije pisana na klasičan trilerski način kada se zna zločin, ali je zločinac nepoznat“, mišljenja je Bulić.

On je rekao da je čitalac „uvučen u živote likova u ovom romanu“.

„To je potvrda teze da u svakom od nas čuči zrno zla, koje čeka povoljan trenutak da iskoči. Zato pisac ima misiju da ukaže i smišljeno obrazloži razliku između dobra i zla“, izjavio  je.

Bulić je mišljenja da ovaj roman pripada modernoj, žanrovskoj literaturi i da se ovaj roman udaljio od klasične književnosti.

 „Koliko god da se o narkoticima pričalo, pisalo, diskutovalo, donosile razne uredbe – uvek je nedovoljno. Između ostalog, ne postoje tačni podaci o broju narkomana, pa je u medijima od tih podataka uvek važnija količina narkotika zarobljena na nekom brodu u Tihom okeanu. Zato je i ova knjiga budilnik koji nas opominje da smo, kada je reč o narkoticima, odavno zaspali i da je vreme da se probudimo“, istakao je Bulić.

 „U knjizi pišem o vremenu u kojem je došlo do promene Ustava, jačanju državnosti Republike i pokrajina, Titovim posetama Kosovu, srpskim kadrovima u Srbiji i na Kosovu, kao i o tome da li je rat mogao biti izbegnut“, rekao je Zejneli za UNS.

U vremenu, dužem od četiri decenije, kaže autor, bio je svedok mnogih zbivanja, odluka susreta i  promena, „često pogrešnih i tragičnih“.

Autor je između ostalog pisao o zbivanjima na Kosovu i životu Srba i Albanaca, Miloševiću, Đinđiću, Ćosiću, Paniću, o „starim, zaboravljenim kadrovima koji su uticali na raspad Jugoslavije“, ratu u Jugoslaviji i konačnom raspadu.

Između korica ove knjige zabeležena su, rekao je Zejneli, i „njegova svedočenja o NATO bombardovanju, sukobu sa OVK, povlačenju sa Kosova, gubitku pokrajine i stvaranju Republike Kosovo, te  definitivnom gubljenju Kosova kao teritorije“.

Izdavač knjige je Arhiv Vojvodine.

Jovanović je istakao da je autor u glavnoj drami u knjizi - „Knjaz i vožd, gospodari“ pisao o sudbini vožda Karađorđa – Đorđa Petrovića i knjaza Miloša – Miloša Obrenovića.

„Gajović se u svojoj knjizi bavi vekovnom podelom kod nas Srba, a mi Srbi se delimo na one koji podržavaju Karađorđeviće i Obrenoviće“, dodao je on.

Drama „Mileusnići“, ističe Jovanović, nastala je u znak sećanja na velikane kakvi su bili scenaristi Novak Novak i Gordan Mihić.

„Zadivljujuće je koliko je arhiva i dokumentacija Gajović morao da obiđe da bi se pripremio za pisanje ovakve knjige“, zaključio je Jovanović.

Recezent ove knjige je glumac i reditelj Irfan Mensur.

„Nije ovo recenzija. Nije ni pokušaj recenzije. Ovo je pokušaj da ti zahvalim što si imao snage, volje i vremena da se posvetiš temi koja je večna, a iz tvog ugla sasvim drugačija. I tužna i naša i nerešena“, rekao je Mensur.

Istakao je da za drame, kao što su Gajovićeve, postoji poseban naziv u literaturi – „drame sa velikim slovom D“.

Aleksandar Gajović je rođen 26. decembra 1951. godine u Beogradu. Bio je saradnik „Politikinih izdanja“. Radio je u „Politici ekspres“.

U novinskoj kući „Politika“ je 1987. godine imenovan za glavnog i odgovornog urednika časopisa „Pop-rok“. Nešto kasnije je pokrenuo periodični časopis „Huper“. Bio je glavni urednik lista „Svet kompjutera“.

Početkom devedesetih bio je u timu koji je osnovao i programski utemeljio RTV Politika, u kojoj je bio pomoćnik glavnog i odgovornog urednika.

Televizijsku karijeru je nastavio na Trećem kanalu RTS-a, a onda i na Prvom programu RTS-a..

Gajović je pored UNS-a, član Udruženja književnika Srbije i Udruženja televizijskih eksperata.

Dobitnik je više nagrada i priznanja među kojima su Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, „Zlatni beočug“ Kulturno-prosvetne zajednice Beograd, VIP nagrade Beogradskog festivala igre.

Uručena mu je i Specijalna povelja-zahvalnica lista Borba i RTV Vranje, statua Zlatni melos i Međunarodna medalja IV balkanske olimpijade umetnosti, kulture i igre.

Knjiga je publikovana u elektronskom izdanju, na 888 strana, a u njoj je naveden znatan deo beogradskih familija iz tog perioda.

Knjiga se može besplatno preuzeti u PDF formatu.