Rođendan su danas u Udruženju novinara Srbije proslavili Dobrila Garić, Slobodanka Vučković, Bosiljka Jeličić, Dušanka Macanović, Kiril Panov, Dragoslava Peskarević i Slavica Trajković.

Novinari veterani setili su se i nedavno preminulog Radivoja Petrovića koji je rođen na jučerašnji dan.

“Mnogi od njih, nažalost, nisu više među nama, kao što je nedavno preminuli Radivoj Petrović, kome je rođendan bio 23. aprila”, rekao je predsednik Kluba novinara veterana UNS-a Petar Trajković.

Osim evociranja uspomena na prošle kolektivne rođendane, bilo je, kako je rekla članica Kluba veterana Nada Marković, reči o predstojećim aktivnostima.

 “Sve je proteklo u lepom rasploženju i sećanju na lepe prošle dane, koje smo takođe obeležavali u našem udruženju. No, i pored toga, kako život ide dalje, bilo je i dogovora za buduća događanja Kluba veterana pri UNS-u”, rekla je Nada Marković za UNS.

"Ovo mi je treća titula u Centralnoj Evropi i sigurno je da ću se potruditi i naredne godine da je odbranim. Za mene je velika čast biti među najboljima u ovom takmičenju", rekao je Brkić nakon uručenja nagrade.

On je dodao da godina iza njega nije bila laka, naročito jer je "to bila prva godina od kada je prešao iz automobila u bolid".

"Ali sada, sa većim iskustvom i kilometrima iza sebe, siguran sam da će naredna godina biti lakša. Osim ove titule, i godinu dana ranije bio sam šampion Centralne Evrope u kategoriji automobila, a imam i iskustvo kao vicešampion Centralne Evrope u endurans kruznim trkama", rekao je on.

Brkić je istaka oi da će on i njegov tim uskoro organizovati konferenciju za medije, na kojoj će predstaviti planove za naredne izazove.

"Svakako bih iskoristio priliku da se zahvalim svojoj porodici na podršci, pratećem timu, generalnom sponzoru kompaniji Marinkovic Hofmann i AK Galax, kao i svim drugim ljudima i kompanijama koje su me pratile na ovom putu", rekao je Brkić.

Odlazak novinara u Nemačku i osnivanje televizije

Bile su to burne godine za naš narod, priča Rakić, sada već deceniju novinar i urednik u Programu za dijasporu na Radio-televiziji Srbije (RTS).

U RTS, tada Televiziju Beograd, došao je 1984. godine. Radio je, kaže, u Beogradskoj hronici i Jutarnjem programu, da bi ga generalni direktor Dušan Mitević 1989. godine poslao na ispomoć u Prištinu, kako bi pomogao u formiranju redakcije Programa na srpskom jeziku RT Priština.

U Nemačku je došao 1990. godine, neplanirano, iz Prištine. Otišao je, kaže, zbog pretnji i pritisaka Albanaca na KiM zbog njegovog izveštavanja.

“Jedne noći su mi gađali stan, pa mi je direktor RT Priština Milorad Miša Vujović odmah dao neplaćeno odsustvo, rekao da je čuo da sam na nekom spisku za likvidaciju i da bi trebalo da se spakujem i odem. Istog dana sam seo u automobil, otišao za Beograd i kroz nekoliko dana u Nemačku”, priča Rakić za UNS.

Devet godina kasnije, tokom kojih je bio dopisnik Radija Beograd, TV Beograd i „Večernjih novosti“ iz Berlina, 1999. godine, sa još trojicom kolega – Milošem Perovićem, Vlastimirom Vidićem i Jadrankom Milakovićem, rešio je da osnuje srpsku televiziju u glavnom gradu Nemačke.

Bila je to, priča on, prva srpska komercijalna televizija u Evropi.

“Entuzijastično smo krenuli u ceo projekat. Prijatelj, vlasnik građevinske firme «PE-MI bau», Miloš Perović je odvojio za početak svojih 20 hiljada maraka za televiziju i rekao: ‘Dalje se snalazite sami, nalazite reklame i zarađujte, finansirajte se sami’. Od toga smo počeli”, kaže Rakić.

Kako kaže, on i Perović pronašli su tada i nemačku firmu „Medienmacher“ koja je za njih povoljno montirala priloge, pa su mogli da pokriju troškove.

Drugačije nije moglo, jer novca nije bilo, priseća se Rakić.

“Grad Berlin je tada, sa pomenutom firmom Medienmacher, na čelu sa Martinom Tesmerom, formirao Centar za obuku gde su se ljudi obučavali za režiju, tonce, montažere, dekoratere, majstore svetla itd, tako da je ta firma dobila od Grada novac da, na primeru TV DELTE Berlin, obučava mlade medijske kadrove. Zbog toga smo imali sreću da dobijamo obučen kadar bez ulaganja i to nam je pomoglo da opstanemo u početku. Da nije bilo te pomoći, sami ne bismo mogli”, kaže Rakić.

Pošto je imao višegodišnje iskustvo u TV Beograd, priča on, od Javnog servisa uzeli su “mustru” za program TV DELTE.

“Red informative, vesti, izveštaja sa događaja, red muzike, reklama… Potpisali smo ugovore sa TV Beograd i TV Crne Gore pa smo i od njih dobijali vesti. Po ugovoru sa TV Beograd imali smo pravo da reemitujemo 24 sata programa i sve emisije TV Beograd, što je tada bilo veoma značajno, i nama i građanima”, kaže Rakić.

Ističe da su ih ljudi pratili, a nemački mediji u tom periodu često citirali.

“Kada je bombardovana TV Beograd, od nas su preuzimali informacije”, kaže on.

Ova TV uključivala je u program predstavnike vlasti, ali i opozicije, ambasadore i sve druge relevantne aktere u tim burnim godinama.

Vremenom se, priča on, i redakcija širila.

Pošto je bio i dopisnik ‘Novosti’, kako kaže, preuzeo je za TV DELTA i njihovu dopisničku mrežu, kolege iz Pariza, Londona, Moskve, Vašingtona, Beograda, Prištine, Podgorice.

“Tako da smo imali stalnu mrežu profesionalnih dopisnika, ali smo uključivali i kolege novinare iz beogradskih redakcija. Svi oni za nas su izveštavali volonterski”, seća se Rakić.

U godinama nakon osnivanja, u televiziji je radilo oko 20 ljudi.

Televizija DELTA, iako na srpskom jeziku i “na kablu”, bila je gledana u Nemačkoj.

Rakić kaže da su tada imali podatke da ih sigurno prati oko 60.000 ljudi iz bivše Jugoslavije.

“Pratili su nas, a reklame plaćali i Hrvati, muslimani, Arapi, Rusi, Italijani, čak i Nemci… Bili smo prava internacionalna televizija. Prepoznavali su nas i na ulici”, seća se on.

Događaja je tih godina bilo mnogo. Od bombardovanja, demonstracija, promene vlasti.

„Stalno su dolazili i odlazili ministri, drugi važni ljudi, političari, nismo mogli a da ne izveštavamo o njihovim posetama, o bombardovanju, o humanitarnoj pomoći. Kolega i ja smo dane provodili u našoj ambasadi u Berlinu tragajući za informacijama”, priča Rakić.

U početku su često upadali u finansijske krize, kaže on, u periode kada nisu mogli da obezbede dvadesetak reklama koliko im je bilo potrebno da bi pokrili osnovne troškove.

“U tim periodima smo se opet oslanjali na Miloša Perovića, tako da je u toj prvoj godini, do kraja bombardovanja Jugoslavije, uglavnom on finansirao rad TV DELTE. Premašio je prvih 20 hiljada maraka koliko je ranije odredio. Ipak, posle smo se stabilizovali i opstali do 2006. godine”, kaže Rakić koji se krajem 2005. godine, zbog problema sa dozvolom boravka u Nemačkoj i bolesti majke vratio u Srbiju.

“Ostale kolege pokušale su da održe televiziju, ali s obzirom na to da nas je bilo malo, a da sam ja većinom snimao i pokrivao program sam, nisu uspeli. Imao sam dve svoje kamere i sa njima radio i snimao većinu programa, tako da nisu mogli da opstanu nakon mog odlaska”, rekao je Rakić UNS-u.

Trka za vestima preča od studija

Vladan Rakić rođen je 1960. godine u Plani kod Paraćina. Završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je apsolvirao i magistarske studije na grupi “Masovne komunikacije i publicistika”.

Od 1984. do 1989. godine radio u TV Beograd, a potom godinu dana provodi u TV Priština. Od 1990. do kraja 2005. godine živeo je i radio u Belinu dakle je bio dopisnik “Večernjih novosti”, Radio Beograda i povremeno TV Beograda. U toku 1998. i 1999. godine bio je i dopisinik Dojče vele-a na srpskom jeziku. Nakon toga osniva TV DELTU Berlin gde je radio i kao glavni urednik, snimatelj, voditelj, sve do kraja 2005. godine kada se vraća u Srbiju i u Radio-televiziju Srbije.

Rakić je za vreme boravka u Nemačkoj upisao postdiplomske studije na poznatoj Filmskoj TV akademiji «Konrad Wolf», a u isto vreme i doktorske studije na Fakultetu politčkih nauka Slobodnog univerziteta u Berlinu, gde mu je mentor bio prof. dr Fric Vilmar.

Ipak, kasnije je, kako ističe, zbog televizije i stalne trke za vestima i tragičnim događajima u otadžbini, o kojima je redovno izveštavao, odustao od studija. To je, navodi, pokazatelj, koliko mu je tada bilo važno da izveštava o događajima važnim za Jugoslaviju.

“Sve sam bio podredio tome. Nisam mogao da ne šaljem izveštaje kada se dešava toliko toga. Paralelno sam sve što se dešava i zapisivao, pa sam, kada sam se vratio u Srbiju, ‘eksplodirao’ sa objavljivanjem knjiga”, kaže Rakić koji je do danas objavio 39 naslova, pretežno poezije, ali i romana i jedan esejistički naučni rad. Dobitnik je 24 književne nagrade.

Član je UNS-a, Udruženja književnika Srbije i Saveza pisaca Nemačke, čiji je član postao, kako kaže, uz propratno pismo nobelovca Gintera Grasa.

Foto: Vladan Rakić, privatna arhiva

Zlatnu plaketu za karikaturu dobio je Mihael Graczyk iz Poljske, srebrnu Miro Georgijevski iz Severne Makedonije, a bronzanu Konstantin Ciosu iz Rumunije.

Na konkursu su učestvovali autori iz Evrope, Azije i Južne Amerike.

Ninusu Nestoroviću ovo je treća Zlatna plaketa na ovom prestižnom festivalu.

Časopis za kulturu i umetnost nastao pre oko dve i po godine. Doneo ga je na svet Milan Peca Nikolić (1957), filmski i televizijski reditelj, scenarista i producent, autor knjige pesama i dva romana. Po njegovim inicijalima ovaj časopis je dobio ime.

Peca Nikolić kaže da mu je oduvek smetala malodušnost, obeshrabrenost onih koji tvrde da za neki sadržaj nema publike, da je nastalo doba prostote i prostaštva,  te da je sve u dekadenciji. Upravo takvo shvatanje motivisalo ga je da pokrene MPN časopis.

„Ta teza ometa kritičku svest. Nema boljeg deterdženta, nema boljeg usisivača, nema boljeg predsednika... Nije tačno. Nismo pametni i uporni. Hrani publiku dovoljno dugo samo parizerom i ona će vremenom početi da grokće. Serviraj joj ostrige u istom periodu i ona će ti zatražiti i limun ako si ga, nekim slučajem, zaboravio“, ističe on.

MPN magazin Milan Peca Nikolić vidi kao svoj pokušaj da opovrgne defetizam. Ovaj časopis, kako dodaje, nema zacrtanu uređivačku politiku, niti tematiku.

„Pišemo o svemu što nas zanima, što znamo ili otkrivamo a slutimo da naši čitaoci to ne znaju ili da bi ih moglo zanimati. Postoje samo dva rigidna pravila. Nema dnevnopolitičkih potrošnih tema a tekstovi mogu da budu dugi tri do šest kucanih strana, tj. šest do 12 minuta čitanja na bilo kom smart uređaju. Može se čitati na mobilnom ili tabletu u prevozu, pauzi posla, kod kuće na računaru ili televizijskom ekranu“, naveo je on.

Ovaj elektronski časopis objavljuje eseje, portrete ličnosti, kratke priče, poeziju, a katkad intervjue. Redovno ga prati dve stotina čitalaca, a povremeno tri do četiri puta više. Publika raste do pet posto mesečno, bez ikakve reklame. MPN nije zainteresovan za preteranu masovnost, ali nije ni ekskluzivistička publikacija. Generacijski se izdvajaju dve grupe čitalaca:  od 20 do 25 i, pretežno, od 40 do 60 godina.  Čitani su u zemlji i u regionu, a više od 30 posto pratilaca je iz kulturnog rasejanja, Evrope i Amerike, uglavnom.

Ovaj elektronski časopis ne sadrži reklame, komercijalne oglase, niti prikriveno oglašavanje. Nije sponzorisan od strane korporacija, NGO, kao ni državnih institucija. Ipak, nudi mogućnost da ih čitaoci podrže posle nekoliko meseci, ukoliko uvide da im je sadržaj dovoljno interesantan i podsticajan da bude podržan.

Sa jedne strane, na prvi pogled izgleda da je MPN izvan vremena, ali na drugi pogled postaje jasno da se i te kako bavi i vremenom kojem smo savremenici, ali na suštinski način. Bitna pitanja sa kojima se čovek suočava, večna su.

Činilo se  da je ovakvo novinrastvo izumrlo. I da, ako vaskrsne, ne bi opstalo. Ali nije tako. Postoje ljudi koji još drže Prometejsku vatru ali i oni - bez kojih bi takvo pisanje bilo besmisleno - koji to vole da čitaju.

Zato Nikolić ističe da je uređivački proces u magazinu kao u ogledalu.

„Mene kao urednika modeliraju autori ali i čitaoci. Inspirišu me saradnici, teme i njihov stil pisanja, uostalom i ja sam autor velikog broja tekstova čije teme biram na bazi intuicije i inspiracije. Od autora tražim da se ne ograničavaju ni u čemu i da pišu samo o onome što vole i poznaju. Od te tačke nisam više demokratičan, vratim na dublju doradu ili ne objavim“, istakao je.

Kada su u pitanju poezija i proza, ove tekstove objavljuju kada se pojavi nešto zaista vredno i neobično.

„Dobrovoljnost je u svemu presudna. Ko kaže da entuzijazam više ne postoji?!“, istakao je.

Ko piše za MPN?

Na pitanje ko su autori MPN-a Milan Peca Nikolić nevoljno je odgovorio, rekavši da  ne može navesti sve autore koji su dali doprinos magazinu, ali je naveo neke od njih.

Među prvim saradnicama javili su se dr Slobodan Simović, filozof i teorijski fizičar, čovek renesansnih interesovanja i širine, čija me je pasivnost naterala da ga prenem iz snenih holandskih pejzaža i pozovem u ovu postolovinu. Pišu i sledbenici tamnavske škole mišljenja i pevanja čiji je neugasivi plamen upalila još prva dama srpske filozofije, Obrenovčanka dr Zagorka Mićić (1903-1982)", naveo je on.

Za MPN magazin pišu i Gojko Božović, urednik, kritičar i pesnik, dr Lidija Merenik, istoričar i teoretičar umetnosti, Miodrag Milovanović, hroničar naučno-fantastične literature i periodike, Ratko Dangubić, aforističar, pripovedač i romanopisac, Vladan Matić, iskusni diplomata i pisac i Aleksandra Radović, koja često piše poeziju.

"Među autorima je Ivana Janošević, vavilonski bibliotekar, uvek spremna da pronađe manje poznate bisere iz naše kulturne tradicije i priredi ih na zanimljiv način. Zatim, Srpko Leštarić, arabista i prevodilac, minuciozni poznavalac jezika i kulture srednjeg sveta, čije se prevodilačko iskustvo kreće od Pisma Haralampiju, preko najboljih arapskih klasičnih i savremenih pisaca, do Hiljadu i jedne noći", kaže on.

Ističe i tekstove Dragoljuba Petkovića, nekadašnjeg glavnog urednika Takovskih novina, Dušana Popovickog i Ljubicu Turudić.

Pored toga, redakcija MPN-a posthumno objavljuje poeziju i druge tekstove Koste Lozanića.

"Pozivam novinare koji smatraju da sebe pronalaze u ovom onlajn izdanju da svoje tekstove pošalju na pecampn@gmail.com, kao i da prate sajt MPN magazina", rekao je.

Fotoreporter Marko Đurica u kategoriji seniora osvojio je srebrnu medalju u veleslalomu, a drugi je bio i u kombinaciji alpskog i nordijskog skijanja. U Kazahstanu se na 69. Mitingu novinara skijaša ove godine okupilo više od 120 novinara iz 23 zemlje.

“Veliki uspeh za našu zamlju i nove medalje, nakon prošlogodišnjih prvih medalja iz Kanadskog skijaškog centra Korner Bruk. Veleslalomska trka je bila dosta zahtevna zbog leda i kasnog startnog broja kada je staza već postala jako teška za skijanje. Srećan sam pogotovo kad se pogleda kakva je konkurencija bila i iz kojih velikih skijaških zemalja dolaze kolege”, objašnjava Đurica koji je zajedno sa Mirkom Milićevićem činio srpski tim.

Obojica su članovi Ski sekcije UNS-a.

Skijalište Šimbulak nalazi se u neposrednoj blizini Kazahstanskog najvećeg grada Almatija i ušlo je u Ginisovu knjigu rekorda za noćno skijanje na najvećoj visini. Najviša staza sada je na 3200 metara, a skijalište će se još širiti pa će najviša staza za nekoliko godina biti na više od 4000 metara.

Kazahstan ima velike planove za razvoj cele mreže skijališta što bi se u budućnosti moglo pokazati kao velika prednost jer mnoga evropska skijališta zbog klimatskih promena imaju problem sa snegom, a Kazahstan na svojim visokim planinama za sada nema tih problema.

Ispod samoga skijališta nalazi se još jedan Ginisov rekorder. Klizački ring Medeu je na najvišoj nadmorskoj visini na svetu, 1691 m i sa neverovatnih 10 500 kvadratnih metara ledene površine na kojem se istovremeno može klizati čak 3000 ljudi. Od 1972. Kada je izgrađen na njemu je oboreno 170 svetskih rekorda u brzom klizanju. Medeu je danas ne samo omiljeno mesto za rekreaciju stanovnika Almatija, nego i pravi mamac za turiste.

Turistima najviše nude svoju nomadsku tradiciju. Tako na svakom koraku možete da predahnete u jurti – njihovom šatoru-nastambi, možete da jašete konje obučeni u kazačke nošnje ili da se ponosno slikate sa orlom.

Trenutno godišnje Kazahstan poseti oko 1 400 000 turista, najviše iz Rusije, zatim iz SAD, Turske I Kine. Najveći adut im je neverovatna proroda s neobicnim krajolicima, ali i izvrsna gastronomska ponuda.

Svaka soba ima terasu, a opremljena je televizorom, frižiderom i klima uređajem.

Za doručak gosti biraju hranu koja je raznovrsna, a za ručak i večeru postoji mogućnost izbora između tri kuvana jela koja su poslužena nakon supe.

Cena:

1/2 pun pansion: 28 evra

1/1 pun pansion: 34 evra

Prevoz - po izboru:

Avionom Air Serbia: Beograd – Tivat – Beograd

Vozom: Beograd – Bar – Beograd

Autobusom – Beograd – Budva – Beograd

Sopstvenim prevozom - automobilom: parking obezbeđen

Obezbeđen je prevoz do smeštaja:

Tivat – Ragfailovići – Tivat - 10 evra

Bar – Rafailovići – Bar - 10 evra

Budva – Rafailovići – Budva - 5 evra

Prijave su otvorene do 3. aprila.

Kupovina karata za prevoz organizovana je do 11. aprila.

Telefon za prijavu i detaljnije informacije: 0655437308

Ovaj bitan praznik i dalje je u znaku neravnopravnosti polova kada su u pitanju uslovi rada i zarade, zaključili su novinari veterani. Govoreći o tome, predsednik Kluba novinara veterana Petar Trajković napomenuo je da zaposleni u medijima trpe posledice teškog stanja u novinarskoj delatnosti, a to se posebno odnosi na pripadnice ženskog pola.

Već nekoliko decenija, poznato je da žene se češće zapošljavaju na radnim mestima koja su malo ili nikako plaćena, sa kratkoročnim radnim ugovorima, a to je naročito izraženo u oblasti medija. Zbog toga se i dalje Dan Žena, rekao je Trajković, ne obeležava samo "svečarski", već i kao podsećanje da se za ravnopravnost polova i dalje mora boriti.

Sa ovim priznanjem, Gulan je četvrorostruki laureat nagrada za životno delo. Dobitnik je više desetina drugih priznanja, u selima, varošicama i gradovima bivše Jugoslavije o kojima je često pisao.

Ekonomista je po obrazovanju, a završio je i političku školu "Josip Broz Tito" u Kumrovcu. Bio je dugogodišnji noviar "Borbe", a član je i Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji.

Priznanje mu je dodelila komisija čiji je predsednik Rade Bakračević, koji je i glavni urednik  "Štajerskih novica" u Mariboru. Stručni žiri koji je odlučivao o nagradi naveo je u obrazloženju da je Gulan pišući prevashodno ukazivao na privredne prilike, probleme, ali i na dobra rešenja.

Objavio je više od 25 knjiga i više od 120 naučnih i stručnih radova. Poslednjih decenija najviše se bavio problemima sela u Srbiji iz kojih se ljudi sve češće iseljavaju. 

Emisija koja se trenutno emituje na TV Braničevo, regionalnoj TV Novi Pazar, televiziji Pirot, Bor i drugim, bavi se temama iz oblasti uređenja ambijenta, industrijskog dizajna, arhitekture, primenjene umetnosti, novih građevinskih tehnologija, oplemenjivanja eksterijera i enterijera.

„Za osamnaest godina rada obišao sam više od dvadesetak zemalja i snimio mnogo gradova i zanimljivih mesta. U rubrici 'Destinacije i gradovi' trudim se da dočaram prave utiske sa puta dajući informacije o istoriji, arhitekturi i korisnim savetima. Emisiju krase i reportaže o manje poznatim umetnicima, kao i opremanju prostora, dizajnu i sajamskim manifestacijama“, rekao je UNS-u Stanislav Cane Stankić.

On ističe da je u prethodnih petnaest godina u radu doživeo mnoge lepe trenutke, ali da je bilo i onih teških.

„Mnogi mi zavide na putovanjima i misle da je to samo ’uključi-isključi kameru’, međutim, bilo je i teških trenutaka. Na primer, dok sam snimao u Turskoj i Bugarskoj bio sam napadnut. Čini mi se da sam u tim trenucima više brinuo za opremu nego za svoj život, a često sam se izlagao opasnostima da bih snimio dobar kadar. Takođe, 2019. godine sam imao poplavu u mestu gde živim i ostao sam bez kamere i jednog dela opreme“, kaže Stankić.

Ipak, kaže, zbog mnogih poteškoća, sve teže radi samostalno.

„U potrazi sam za stalnim zaposlenjem na nekoj televiziji koja bi podržala moj rad i emisiju. Velikim iskustvom na filmu i televiziji, siguran sam da bih dosta doprineo. Znam da je danas izuzetno teško naći takvu podršku ali ja ću se boriti da uspem. Nemam više opremu koja zadovoljava nove standarde, radim sa pozajmljenom kamerom“, kaže Stankić.

On dodaje da se nada da će „Prostor“ naći siguran i stalni prostor na nekoj televiziji koja će prepoznati njenu vrednost.

„Od početka sam radio srcem i dušom, bez radnog vremena i iako imam 60 godina i dalje imam veliki entuzijazam“, kaže Stankić.

Inače, ova emisija nastala je u vreme kada je Stankić radio na TV Košava. Jedno vreme emitovana je i na kanalu Pink 3.

„Primetio sam da televizija nema takvu vrstu programa, a želja mi je bila da se više priblizi arhitektura i dizajn običnim ljudima. U rubrici destinacije i gradovi predstavljao sam istoriju i kulturu naroda. U početku emisija je bila više posvećena opremanju i arhitekturi. Vremenom sam proširio opseg teme, tako da je ta raznolikost doprinela kvalitetu emisije“, zaključuje Stankić.

"Meni je aforističarsko delo Ninusa Nestorovića vrlo blisko i drago jer stvarno spada među najbolje od svega što je od inostranih aforizama do mene dospelo. Jasno dokazuje da nas brinu vrlo slični društveni nedostaci, ali ujedno dokazuje da humor, smeh i satira su stvarno nadnarodni", navodi slovački pisac Ondrej Kalamar u predgovoru knjige.

Prevod je radio Miroslav Demak, a urednik je Zoran Kolundžija. U pitanju je treće izdanje ove knjige, a prvo na slovačkom jeziku. Dostupno je i Srbiji i u Slovačkoj.

Inače, Nestorović je, osim u Srbiji, svoje knjige prethodno objavljivao i u Mađarskoj i Poljskoj.

Izdavači su "PROMETEJ" Novi Sad, "Udruženje Srba u Slovačkoj" i "Srpski kulturno - informativni centar". Karikaturu na naslovnoj strani radio je Petar Pismestrović.

O poemi „Kada plivaš“ govorili su nagrađena pesnikinja, književnica, dramaturškinja, urednica, producentkinja Vladislava Vojnović i bestseler romanopisac Dule Nedeljković.

Kao dramski zaplet književno veče je koncipirala i vodila matematičarka Vesna Todorčević, redovna profesorka na FON-u i naučna savetnica Matematičkog instituta SANU. Događaj je bio ispunjen dijalogom, razlikama u mišljenju, dobacivanjima i aplauzima.

Poema “Kada plivaš” Rastka Šejića je “romančina poema koja slavi život”, po rečima Duleta Nedeljkovića, ili “herojska borba sa sobom” kako to vidi Vladislava Vojnović.

Vladislava Vojnović rekla je da je more za nju ishodište ljubavi i smisla života.

„Kada sam dobila knjigu ‘Kada plivaš’ , prvo sam pomislila da me ova poema i samu tera ponovo na pisanje poezije. Kao kad gledate umetničko klizanje i razmišljate – gde su moje klizaljke?“, rekla je ona.  

Šejić se, kako je dodala Vojinović,  u čitavoj poemi bori sa samim sobom da ne kaže sve ono grozno, i da sebi i svima nama skrene pažnju na ono dobro.

„U jednom delu spominje svog dedu, prvoborca koji je bio na Golom otoku, i imali smo to poređenje između teškog rata i još težeg mira. Ovde imamo poređenje između teške neslobode, pa još teže slobode. Osećamo svu tu usamljenost mislećeg čoveka, koji oseća, koji je ranjiv i ne može da nađe sebe među svim tim ljudima koji se guraju, na plaži i po gradu“, ispričala je ona.

Nekadašnji pobednik na takmičenju beogradskih osnovnih škola u plivanju na 50 metara Dule Nedeljković rekao je da poemu „Kada plivaš“ vidi kao knjigu slobode.

„Tirada otpora nepravdi, lepo je posoljena morskom vodom. Ne podnosim plažu, ne znam šta ljudi rade na plaži. Pocrnim šetajući. Ne volim ni da se kupam u moru, da me izujedaju neki ježevi i ajkule. Ipak, ova Rastkova poetika jako prija, jer mi neko na pametan i interesantan način priča nešto, oplemenjuje", rekao je Nedeljković.

Na konkurs se, kako je naveo žiri, prijavilo 55 autora, a svi radovi koje su poslali biće objavljeni u zborniku festivala. O nagradi je odlučivao žiri u sastavu Branislav Gulan (predsednik), Biljana Alavanja i dr Radenko Krulj.

Miomir Filipović iz Udruženja kulturnih stvaralaca „Zavičaj“ iz Sremske Mitrovice dobio je nagradu za Rečnik negdašnjih reči u Sremu „Tako divane Sremci“.

Za reportažu ,,Selo kao inspiracija’’, emitovanu u emisiji ,,Brazde’’ u kategoriji televizijskih ostvarenja nagrada je uručena Mireli Mitrić.

„U prvom planu je timski rad. Moram da napomenem da je snimatelj za reportažu o Velikoj Remeti, koja je nagrađena, bio Bojan Ognjanovac, a montažer Emanuel Dolama“, rekla je Mitrićeva.

U kategoriji radijsko izveštavanje o selu nagradu su dobili Đorđe Simović i Stevan Davidović za emisiju „Agroargumenti“. Simović je nagradu posvetio generacijama agrarnih novinara koji su ovu emisiju uređivali.

Simović i Davidović su, kako je naveo žiri u obrazloženju, izborom aktuelnih tema, pažljivim odabirom sagovornika i svojom posvećenošću podigli emisiju Agrumenti u sam vrh agrarnog novinarstva u Srbiji.

Mihailo Berček dobio je nagradu za reviju i sajt „TopSrbija – najbolje iz Srbije“.

„Kroz njegovu priču i fotografiju, ukazuje se put kojim treba da idu sela kako bi opstala i ostala“, navodi se, između ostalog u obrazloženju žirija.

DrMiroslav Zdravković dobio je nagradu za studiju „Stočarstvo u Srbiji 1905: međunarodno, regionalno i vremensko poređenje“, koja je objavljena na portalu "Makroekonomija". Nagrađena je i fotoreportaža Gorana Mulića „Poljoprivreda nekad i sad“ koje je objavljena u listu „Poljoprivrednik“.

O knjizi će u četvrtak, osim autora, govoriti pisac Nikolina Srećković, istoričarka umetnosti dr Irina Subotić, esejista i kulturolog mr Đorđe Malavrazić. Prisutnima će biti prikazano i obraćanje dr računarskih nauka Dragoljuba Pokrajca iz SAD. Program će voditi Ranko Stojilović, urednik emisije „Nevidljivi ljudi“.

Dragoslav Simić koji je bio višegodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2, mikrofonom je beležio ono o čemu je govorila široka lepeza ličnosti u emisiji Radio Beograda 2, imenovanoj po Sokratovoj krilatici - „Govori da bih te video“. 

Izdavač knjige je „BELMEDIA“.

U cenu nisu uračunati ski pass, prevoz i boravišna taksa koja iznosi 100 dinara dnevno po osobi.

Više o smeštaju možete pogledati na sajtu hotela „Kopaonik“. Gondola je udaljena od hotela oko 500 metara. Uz pogled na predele Kopaonika, za oko 13 minuta vožnje stiže se do Malog Karamana.

U zavisnosti od broja prijavljenih, postoji mogućnost da se organizuje i prevoz do Kopaonika.

Smeštaj je potrbeno platiti pre dolaska.

Zainteresovani novinari mogu se prijaviti na imejl adresu novinara Miljana Vitomirovića - oscarkliper@yahoo.com.

Više detalja dostupno je u prilogu.

Pored autora, na promociji sabranih putopisa i reportaža iz Makedonije, govoriće i pisac Petar Arbutina, novinar Muharem Bazdulj i dr Jasmina Ćirić.

 „Putničke slike“ iz makedonskih krajeva Gostivara, Strovije, Kajmakčalana, Psače, Kučevišta, Bakarnog Gumna i učitelji, klisari, seljaci, akademci, sveštenici i pustinjaci koji su dali smisao ovim krajevima, našli su mesto u Stančićevoj knjizi.

Stančić je govoreći o svojim „Zapisima“ za „Pričaonicu“ rekao da je za pisanje dela koristio brojne istoriografske izvore, kao i etnografske i geografske studije o ovom podneblju.

„Na taj način, mislim da sam u dobroj meri razotkrio tragičnu sudbinu srpskog naroda na prostoru današnje Makedonije. Iako je knjiga putopis, a ne naučno delo, izneo sam na videlo i neke zaboravljene ili skrajnute istorijske činjenice“, rekao je on.

Milutin Stančić je rođen 1980. godine u Skoplju. Diplomirao je makedonsku i južnoslovensku književnost i srpski jezik na Univerzitetu Sveti Kiril i Metodije u Skoplju.

Stančić je jedan od osnivača Kulturno – informativnog centra Srba u Makedoniji – „Spona“, u okviru kojeg uređuje istoimeni informativni portal i časopis „Slovo“.

Bio je dopisnik iz Makedonije za list „Sport“, čiji je izdavač kompanija Novosti, novinar u Makedonskoj radio televiziji pri redakciji na srpskom – Vidik.

Stančić je objavio i tekstove o znamenitostima i kulturnoj baštini Srba u Makedoniji u listovima Nacionalna revija Srbija, Geopolitika, Politika.

Milutin Stančić aktivno učestvuje u radu organizacije „Srbi za Srbe“, gde pomaže socijalno ugroženim porodicama na teritoriji Makedonije.

U dva mandata bio je direktor Uprave za razvoj i unapređenje obrazovanja pripadnika manjih zajednica u Makedoniji, a za vreme prvog mandata 2019. godine, izdejstvovao je da se u osnovne škole u Makedoniji uvede izborni predmet jezik i kultura Srba.

Posle promocije u Beogradu, Stančić će svoju knjigu predstaviti i čitaocima u Skoplju i drugim gradovima u Srbiji i Makedoniji.

Svečano otvaranje je u 18 sati u galeriji "Bastion Terezija" Nacionalnog muzeja Banata

Izložba je priređena u okviru Dana srpske kulture u organizaciji Saveza Srba Rumunije.

"Cilj moje foto izložbe je jačanje kulturnih veza sa Srbima iz evropskih država, radi očuvanja srpskog indetiteta. Nastojim da svojim fotografijama znamenitih Srba dam doprinos u borbi protiv asimilacije i otuđenja našeg naroda, bilo gde se on nalazio u svetu“, rekao je za sajt UNS-a Anđelko Vasiljević  

On je dodao da znameniti i popularni Srbi iz oblasti kulture, nauke i sporta mogu biti dobar i pozitivan podsticaj očuvanja srpskog indetiteta u vreme sveopšteg globalizma, ne samo u ekonomiji nego i u svim oblastima života.

Temišvar je jedan od tri grada koji su proglašeni za Evropsku prestonicu kulture za 2023. godinu.

Ovom prilikom biće izložene najvažnije fotografije koje je Imre Sabo fotografisao tokom svog reporterskog rada na Kosovu i Metohiji osamdesetih i devedesetih godina. Te fotografije Sabo je uvrstio i u fotomonografiju „Kuća na prodaju“.

Izložba će biti otvorena do nedelje, 12. novembra, a posetioci će moći da vide fotografije u periodu od 12 do 19 časova.

Imre Sabo rođen je u Mokrinu 1956. godine. Fotografije izlaže od 1974. godine i do sada je učestvovao na preko 200 izložbi fotografija. Od 1980. godine je novinski fotograf u dnevnim listovima "Politika" i "Danas", nedeljnicima "Intervju", "NIN" i "Blic News", kao i u novinskoj agenciji "Fonet". Fotografije su mu objavljivane u mnogim značajnijim svetskim magazinima kao što su "Spiegel", "Mond", "Lexpress", "Time", "Newsweek", "Herald Tribune" i "Stern“.

Trenutno radi kao samostalni umetnik u Beogradu.

Enriko Rava, Čarls Lojs, Dajen Rivs i Stiven Bernstin su samo neki od umetnika čiji će portreti biti izoženi.

Vasiljević kao džezer među fotografima, kako se navodi na sajtu Doma omladine, pokazuje u ovoj izložbi svoju osobenost i van novinskih stubaca.

Vasiljević kaže da je za njega džez muzika posebnog osećaja i doživljaja.

„Džez je pun inspiracije i ideja, tako da ne čudi što ima više pravaca kroz svoj istorijski razvoj. Beogradski džez festival, kao prepoznatljivi muzički simbol Beograda, mi je omogućio da i ja učestvujem u tom putovanju i da pokušam da ostavim fotografski trag tog fascinatnog doživljaja i zato sam mu vrlo zahvalan”, rekao je Vasiljević.

Anđelko Vasiljević je rođen u Beogradu, gde živi i radi. Stalno je zaposlen u dnevnom listu „Politika”. Fotografijom se bavi dugi niz godina. Osim u matičnoj redakciji, objavljuje u nedeljnicima i na informativnim veb sajtovima, a fotografije su mu objavljene na mnogim naslovnim stranama knjiga i magazina, plakatima, CĐovima i u publikacijama. Izlagao je na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Dobitnik je UNS-ove nagrade za reportažu „Laza Kostić“.

Novinarka rubrike Zdravlje u „Večernjim novostima“ Stanka Dudvarski kaže za UNS da su novinari ovog večernjeg lista nekada uživali ugled u svim segmentima društva. Uticaj su, kaže, sticali i ličnim i integritetom redakcije, a ključni zadatak bio je da se vode osnovnim postulatom novinarstva – istinom.

Dudvarski dodaje da nije bilo lako postati novinar „Večernjih novosti“ i da su zaposlenju prethodila brojna testiranja i obuke.

„Kada sam došla, 602 kandidata radila su test opšte informisanosti, od kojih su najpre izabrali 60. Sledeći zadatak je bila filmska kritika, a zatim razgovor sa glavnim urednicima. Odabrano je na kraju 30 kandidata među kojima sam i ja, a svi smo išli najpre u školu novinarstva koju su organizovale ‘Novosti“, rekla je ona.

Prvi broj „Večernjih novosti“ izašao je 16. oktobra 1953. godine, a ideja o pokretanju ovog lista potekla je od poznatog novinara, publiciste i istoričara Vladimira Dedijera.