DNV-UNS
21. 08. 2026.
Hoće li karikatura u medijima nastaviti da oslikava našu stvarnost?
Dok mediji sve ređe otvaraju prostor za karikaturu koja je decenijama bila ogledalo društva, duhovit i oštar komentar svakodnevice koji je čitaocima često nudio više od teksta, danas je sve je manje mesta za ovaj oblik novinarskog izražavanja, ali i aktivnih autora koji se njome bave.
U želji da se doprinese opstanku karikature, u Subotici je pokrenuto udruženje ,,Galerija svaremene karikature Milenko Kosanović“, koja nosi ime višestruko nagrađivanog autora, laureata najvećeg domaćeg priznanja za novinsku karikaturu „Zlatni Pjer“ i počasnog građanina Subotice.
O planovima Galerije pričali smo sa njenim osnivačem Nemanjom Kosanovićem.
Koliko Vam očevo ime i ugled pomažu da okupite ljude, a koliko Vam to predstavlja pritisak i obavezu?
Očevo ime mi u svakom slučaju olakšava kontakte sa umetnicima, javnošću, institucijama. Sa druge strane osećaj obaveze je takođe prisutan - kako da sačuvam zaostavštinu, tako i da nastavim pravim putem, profesionalno, etički, na najvišem nivou baš kako je to i Milenko radio.
Prilikom osnivanja ,,Galerije savremene karikature Milenko Kosanović", učestvovali su i Milenkovi prijatelji dr Rodoljub Đurić, Pero Šunjka kao i Mile Tasić u čijoj smo "T Galeriji" održali sastanak na kome smo doneli odluku o osnivanju Galerije.
S obzirom na to da su i oni stali uz ovaj projekat i da su u pitanju ljudi sa višedecenijskim učešćem u javnom životu Subotice zahvalnost, ali i odgovornost osećam i prema njima.
Da li je u planu nova retrospektivna izložba radova Vašeg oca?
Retrospektivna izložba Milenka Kosanovića, poput one koju smo organizovali 2024. u vestibilu Gradske kuće u Subotici nije planirana, ali smo razgovarali da u budući program uvrstimo izložbe koje će obuhvatati određene stvaralačke faze Milenkovog rada, gde bi se svake godine predstavila jedna faza. Napomenuo bih da se retrospektivna izložba iz 2024. nalazi u našoj arhivi i da je možemo predstaviti i drugim gradovima.
Da li će jedna od aktivnosti udruženja biti i digitalizuja očeve arhive kako bi se trajno sačuvala njena vrednost?
Jedan o početnih ciljeva je upravo bilo to, da završimo postupak digitalizacije kompletnih radova i arhive Milenka Kosanovića, da prikupimo određeni broj Milenkovih karikatura koje nam nedostaju, a nalaze se uglavnom u različitim novinarskim redakcijama i u arhivama drugih kolega. Cilj je bio da ih prikupimo u digitalnom obliku, kako bismo kompletirali sve što je Milenko stvarao u svom petodecenijskom aktivnom stvaralačkom periodu.
Nakon toga, uvidom u ono čime raspolažemo došli smo do ideje da sačuvamo, koliko je u našoj mogućnosti i sveukupan materijal koji se odnosi na karikaturu, da počnemo da zovemo Milenkove kolege i pokušamo da u Subotici izgradimo jedno čvorište i mesto za karikaturu, gde bi ljubitelji ove vrste umetničkog izraza mogli da vide interesantne karikature, ali i da sretnu i popričaju sa autorima koji su ih načinili.
Planirate li uključite i mlade autore, digitalne crtače i strip umetnike, ili je fokus isključivo na tradicionalnoj medijskoj karikaturi?
Uključivanje mladih autora je uvek pozitivno i nešto čemu težimo. Imamo u planu da organizujemo i radionice crtanja karikature u cilju promocije i očuvanja karikature kao specifičnog umetničkog izraza.
Otvoreni smo i za nove stvari, tehnologije, trendove koji su iznedrili mlade stvaraoce koji polako grade svoj umetnički put. Interesantno je da smo od početka pridobili simpatije i značajnog broja muzičara, tako da bih rekao da je ovo jedna kulturna inicijativa koja ima šansu da postane svojevrsna platforma pre svega za karikaturu, ali i za sve autore audio vizuelne umetnosti.
Milenkovi radovi su decenijama izlazili u Subotičkim novinama, ali i u mnogim drugim listovima. Gde karikaturisti danas mogu da objavljuju svoje radove?
Ukoliko se osvrnemo na prošli vek i generaciju karikaturista koja je stasavala 60-ih godina, a kojoj je Milenko pripadao, i uporedimo njihove mogućnosti sa sadašnjom generacijom autora iskustva su različita.
Nekada je na teritoriji od Subotice do Novog Sada postojalo, osim lokalnih redakcija, i izdanje Veseli Svet. Mnogi tada mladi karikaturisti su upravo tamo dobijali prostor i mogućnost da objave svoje radove. Takođe. tu je bila i redakcija novosadskog Dnevnika koja je davala prostora autorima i upravo su se u ovim izdanjima mnogi autori afirmisali.
Pojavom interneta i digitalizacije prostor za objavljivanje radova se u velikoj meri "seli" i na veb, gde pojedini mlađi autori odlučuju da objavljuju svoje radove.
Tehnički gledano i digitalno doba je prilično složeno za mlade autore kako zbog "transfera" karikature iz štampanih izdanja u digitalna, tako i pojavom veštačke inteligencije koja je u ovom slučaju „prečica” tj. mesto za jednolične instant ilustracije koje ne mogu da zamene realan autorski rad.
Ono što primećujemo u poslednje vreme i gde vlada ekspanzija je portretna karikatura, ali ona komercijalna. U ovom segmentu su uglavnom autori koji pristaju da crtaju po želji naručioca. Oni vrlo vešto koriste internet za prezentaciju i plasman radova.
Postoji li mogućnost pokretanja lokalnog festivala ili salona karikature u Subotici koji bi okupljao autore iz regiona?
Ako uzmemo u obzir da je Milenko sa prijateljima i kolegama uspešno napravio nekoliko festivala savremene karikature svakako nam je želja da se Festival karikature u Subotici nastavi.
To je veliki projekat, finansijski i logistički vrlo zahtevan, ali čim se stvore uslovi sigurno ćemo početi da radimo i na tome. U međuvremenu smo dva puta sarađivali i pojavljivali se sa malim izložbama portretne karikature na Festivalu evropskog filma na Paliću i to je bila divna saradnja.
Kada je reč o finansijskom delu, koji je plan da udruženje bude finansijski održivo?
Od samog osnivanja cilj nam je da ,,Galerija savremene karikature” bude neprofitna organizacija i da sva dešavanja koja organizujemo budu besplatna i dostupna svima. Dosadašnji rad Galerije isključivo finansiraju članovi i osnivači udruženja.
Kolege iz EU sa kojima smo u kontaktu su zainteresovani za prekograničnu saradnju, ali za sada još nismo realizovali te planove.
Na koji način vam profesionalna udruženja, kao što je Udruženje novinara Srbije može pomoći?
S obzirom na to da je trenutno udruženju prioritet da obezbedi prostor kako bi moglo u kontinuitetu organizovati kulturna dešavanja, smatramo da će nam logistička i medijska podrška mnogo pomoći u daljem razvoju udruženja.
Izuzetno smo zahvalni Udruženju novinara Srbije što je pokazalo interesovanje za naš projekat.
Milenko Kosanović je veći deo svoje karijere bio član Udruženja novinara Srbije i posebno nas raduje kontinuitet u saradnji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.