DNV-UNS
26. 08. 2026.
Ni sluge, ni aktivisti - ni ućutkani
"Ja, od kada sam sebe uhvatio u laži, više nikom ne verujem", kaže Bora Todorović tumačeći lik Ahmeda u Kusturičinom filmu "Otac na službenom putu".
Nekako, baš ta replika mi je pala na pamet kad sam pročitao tekst Predraga Vasiljevića "Zašto je zanemeo UNS: Gromoglasno ćutanje pred cenzurom Kusturice", objavljen na Sputnjiku Srbija, u kom optužuje Udruženje novinara Srbije za neoglašavanje povodom odluke Youtube-a da ukine kanal Emira Kusturice.
„Prosto je neverovatno da makar Udruženje novinara Srbije nije osudilo odluku Jutjuba da brutalno cenzuriše i zabrani kanal slavnom svetskom režiseru Emiru Kusturici”, kaže Vasiljević, a pritom, zaboravlja da je prošle godine nakon Kusturičine izjave da podržava studente došla inspekcija i zatvorila njegov restoran Viskonti.
Ne sećam se da se neko od novinara Sputnjik Srbija ili RT Balkan oglasio. Neki drugi novinari i mediji jesu. Ovde bih zastao samo da preporučim Viskontijev kontroverzni film „Opsesija”. Poučan je i u ovim vremenima.
„Blokiranje, zabrana i totalna cenzura čoveka koji je ovoj zemlji doneo dve Zlatne palme i Zlatnog lava (na istom tom Zapadu), nije čak ni vest za srpske medije”, piše Vasiljević.
Ne bih da budem sitničav, ali moram da primetim da iz nekog razloga ne spominje i Kusturičinu nagradu sa Berlinskog festivala i nagradu Cezar koja se dodeljuje za nabolji film u EU.
Ipak, svoj tekst Vasiljević dovodi do kulminacije kada cenzuru Kusturičinog kanala naziva „gebelsovskim ludilom koje zaista predstavlja novo paljenje knjiga, kao 1933. godine na Trgu Opera u Berlinu”.
Udruženje novinara Srbije je, svakako, saglasno da cenzura nikad nije dobro rešenje i u više slučajeva smo istakli svoj stav povodom toga. Moje mišljenje je i da ova vest zaslužuje pažnju javnosti, jer iako Kusturica nije novinar, a Jutjub nije medij, princip je isti.
Pred kraj teksta Vasiljević napominje da je predsednik UNS-a Živojin Rakočević, kog, kako kaže, veoma poštuje, ućutkan.
Istine radi, Rakočević je u danu objavljivanja Vasiljevićevog teksta organizovao obeležavanje 28 godina od otmice i nestanka novinara sa Kosova i Metohije i ponovno postavljanje spomen-ploče, koja je krajem jula deveti put srušena.
Brigu UNS-a za novinare na Kosmetu i podršku novinarima kada se nađu pod bio kojom vrstom pritiska ili pretnje, pohvalio je i Vasiljevićev kolega Branko Žujović.
Tu, kako je on rekao „veoma dobru stranu” UNS-a pomenuo je na kraju svog nedavnog teksta, koji smo, pogađate, preneli na sajtu. Da podsetimo, tada je on u tekstu prozvao UNS zato što nije reagovao na ono što je izjavio nemački novinar Mihael Martens, a što, i po mom mišljenju, bez sumnje spada u govor mržnje.
„Martensovo pitanje sa konferencije za medije u srpskom Predsedništvu može da se razume i kao neka vrsta male osvete tog potomka naciste i pripadnika Vermahta, usmerena ka Srbima i Rusima”, kaže Žujović i dodaje da, sa tim u vezi, postoje vektori istorije koje vredi slediti kako bismo razumeli istorijske procese.
O tome se već da polemisati. Od Hegela do Hantingtona, linearno, determinističko objašnjenje istorije, osim što podrazumeva metodološke greške, često služi kao pseudonaučni izgovor za autoritarnu politiku. Iz tih razloga, Martensovu ulogu ili njegovo poreklo ne bih dovodio u vezu sa tim, a nije ni potrebno, jer je njegova namera potpuno bila jasna i zaslužuje osudu javnosti i novinarske struke.
Žujović, sjajan novinar, još jedan je od onih koji smatraju da UNS zabija glavu u pesak pred bitnim pitanjima, te da pribegava samo pukom prenošenju izveštaja različitih medija.
Nedavno smo mu preneli zaista bitan intervju sa švedskim novinarom Markusom Andersonom, koji se, kako je javnosti Žujović otkrio "našao pred sudom i velikim poslovnim pritiskom zbog profesionalnog, a ne horskog izveštavanja o Rusiji, Kini i ostalim važnim temama”.
Iako je iz nekog razloga očekivao da njegov tekst, prethodno objavljen na RT Balkan neće ugledati svetlost dana na našem sajtu, tekst je, naravno, objavljen, kao i sve drugo što je od javnog značaja.
U pravu je bio kada je napisao da mu je mlađi kolega iz Uprave UNS-a (a to sam bio ja) rekao da, iako UNS nije izneo svoj stav povodom ovog slučaja, nije mala stvar što uopšte prenosimo tekst RT Balkan, misleći na trenutnu medijsku ekosferu u Srbiji, a ne na stavove UNS-a. Međutim, Žujović je pogrešno naveo da sam to rekao u potpunoj drugoj situaciji.
Kako je i sam naveo, Udruženje novinara Srbije prenelo je ranije na svom sajtu tridesetak njegovih tekstova o korupciji prisutnoj u medijskim konkursima, te da je za to UNS dodelio i specijalno priznanje. Tu nagradu je kasnije vratio.
Nije mali broj kolega koji svaki dan, u svakom pogledu sve više napreduju u traženju razloga za bočne napade na Udruženje novinara Srbije, a u tome prednjače baš oni koji su do juče bili njegovi članovi.
Tako Vasiljević navodi da je svojevoljno napustio rukovodstvo UNS-a na kojoj je izabran na izbornoj skupštini 2021. godine kao, kako kaže verovatno jedini predstavnik „suprotnog tabora“.
Dalje, odlučio je, kako kaže, da napusti rukovodeći organ UNS jer članovi Uprave udruženja nisu hteli da osude odluku tadašnjeg Tvitera da kazni i obeleži naloge Sputnjika Srbija, što naravno nije tačno.
UNS se tada oglasio i usprotivio apriori zabrani ruskih medijskih kanala. U drugoj situaciji smo stali i u odbranu jedne njegove koleginice. Tačno je međutim to da je napustio Upravu, čijim sastancima, uzgred, nikad nije ni prisustvovao, ali tačno je i to da je obavešten da mu je prestalo članstvo jer nije platio članarinu.
Uvek će biti onih koji su, sa jedne strane, mišljenja da je malo sve što Udruženje novinara Srbije radi, ali i onih sa druge strane, koji misle da je to što radimo pogrešno. Pa se tu nekad i promene strane.
Naše mišljenje i naša strana su omeđeni rečenicom: "Ni sluge, ni aktivisti", koju je izjavio predsednik UNS-a Živojin Rakočević, jer ni on, ni niko od nas, nije i neće biti ućutkan.
Autor je član Uprave UNS-a i predsednik UNS-ovog ogranka u Vojvodini Društva novinara Vojvodine.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.