Kolega iz SINOS-a u pokušaju da odgovori priložio je set opštih načela koja nemaju puno veze sa mojim tekstom, a ne nude ni odgovor na moje pitanje: vodi li put do kolektivnog ugovora kroz kolaboraciju sa kompromitovanim vlasnicima medija?

Na stranu to što uopšte ne verujem u bilo koji sindikat, formiran u toploj saradnji sa vlasnicima medija.

Gostovanje SINOS-a u TV Subotica razumeo sam kao pokušaj pravdanja projekta i pokušaj zbližavanja sa Vladanom Stefanovićem.

Poješću šešir nasred Terazija kada SINOS formira podružnicu u TV Subotica koja će potom da stupi u bilo kakav sindikalni klinč sa vlasnikom Vladanom Stefanovićem.

Pisanje na ovu temu je uvek dobra ideja, jer ima sve elemente trilera, zaplet je zagarantovan, može da ima mnogo nastavaka, a i kraj može da se odlaže. Tema je uzbudljiva, a tekstovi, što bi se reklo, hvaljeni i od publike i od žirija. Međutim, problem je samo u tome što ovo nije fikcija, nego refleksija stvarne situacije i svaka sličnost sa događajima i likovima iz tekstova je namerna. Žujović je ranije dokumentovao koruptivne radnje Vladana Stefanovića, vlasnika nekoliko medija i osobe koja je, prema podacima tih istraživačkih tekstova, kontrolisala medijske komisije u AP Vojvodini. Stefanović se tada nije branio od pomenutih optužbi, pa je u javnosti ostao utisak da tu nečega zaista ima. Žujović je zato sada pitao sindikat SINOS zašto je takvu osobu smatrao za legitimnog sagovornika na temu radnih prava medijskih radnika. Konkretno pitanje ostalo je bez odgovora, a svi mi uskraćeni za rasplet priče.

Zapravo, Izvršni odbor SINOS-a je odgovorio Žujoviću da se zalaže za socijalni dijalog i da želi da motiviše sve poslodavce da sednu za sto kako bi se pregovaralo o boljim uslovima rada, te da se omogući zaposlenima da budu obuhvaćeni pravima i obavezama iz granskog kolektivnog ugovora. Šta bi se tome moglo zameriti? Tamo novinari rade i žive od te plate i svakako im treba pomoći. Međutim, kako je ranije sprovedena loša privatizacija medija, kojoj se upravo SINOS protivio, velike su šanse da se za tim stolom nađe pregovarač sa kojim ne biste želeli da budete ni u istoj prostoriji. Da li se upravo to se desilo na TV Subotica? Sa jedne strane SINOS, a sa druge Vladan Stefanović, vlasnik pomenute medijske kuće i još bar sedam drugih, u čije se poštenje, uzimajući u obzir informacije iz Žujevićevih tekstova može osnovano sumnjati. Ovaj sindikat se, kako sami kažu, zalagao za korektnije komisije za dodelu sredstava, a sada pregovara i slika se sa osobom koja je prema mnogobrojnim navodima možda oličenje korumpiranih komisija. Kažu i da su se protivili upravo privatizaciji medija i da Vladan Stefanović ,,nije njihov izbor već realnost proistekla na osnovu delovanja medijskih udruženja kojima pripada i Žujović“. Što bi se reklo, obrnuli su igricu. Dalje, SINOS u odgovorima kaže da se zalaže za formiranje lokalnih i regionalnih javnih servisa, jer je to najbolji model za ostvarivanje javnog interesa na lokalu, a u tekstu se može naslutiti i sa kim će ostvariti tu saradnju. Opet umesto odgovora imamo novo pitanje - zašto planiraju pregovore sa vlasničkim strukturama koje su uglavnom korumpirane, u AP Vojvodini u kojoj je medijska situacija potpuno devastirana, a društvo u stanju socijalne anomije, sa nikad nižim stepenom poverenja u medije? I tako, umesto pred lice pravde, neki novi sumnjivi pregovarači će legalno i legitimno za pregovarački sto, a sve u ime prava (uglavnom prekarnih) radnika i poštenog javnog informisanja.

Postavlja se pitanje iz koliko se uglova može gledati na istu stvar? Na primer, da li je u pitanju vladavina prava ili su posredi Vladanova prava? Legitimno ili legalno? Pregovarati ili ne, u ovom slučaju nije pitanje pameti, nego želuca. Pretpostvljam da će i nastavci ove priče biti uzbudljivi, jer ima tu u najavi još kontraverznih pregovarača, ali na takav sadržaj ipak treba upozoriti one čitaoce sa slabijim novinarskim srcem.

Juče je Udruženje novinara Srbije (UNS) prenelo vest SINOS-a o poseti rukovodstva te sindikalne organizacije Televiziji Subotica. Rukovodstvo je, kako je navedeno u vesti, razgovaralo sa direktorom te televizijske kuće Vladanom Stefanovićem.

Stefanović je rukovodstvo SINOS-a obavestio da poseduje ukupno osam medija – četiri televizije, dve radio stanice, magazin i novine, i da svaki od ovih medija ima svoj portal.

Štaviše, SINOS navodi da je u tih osam plus osam Stefanovićevih medija zaposleno 35 ljudi čije se zarade kreću od 55.000 dinara do “dvostruko viših”.

Rukovodstvo SINOS-a kao da nije obavešteno da su firme Vladana Stefanovića među najvećim korisnicima novca na medijskim konkursima, kao i da udruženje “ComNet”, koje SINOS takođe pominje u svojoj vesti – pozivajući Stefanovića da se pridruži socijalnom dijalogu, do sada nije kontriolisalo rad svih medijskih komisija na području Bačke, pa i šire sa svojim satelitskim organizacijama.

Sve ove godine, organizacije okupljene oko “ComNet”-a regrutovale su često jedne te iste ljude za članove komisija i dodeljivale enormne iznose Stefanovićevim firmama, ali i medijima članova komisija.

Pritom, mediji u vlasništvu Vladana Stefanovića ne izveštavaju u potpunosti svoje čitaoce, slušaoce i gledaoce.

Na tu temu mogao bih da napišem esej.

Pomenuću samo afreu ”Starter” (kupovinu uređaja javnim novcem po višestruko uvećanoj ceni) koja je pre godinu dana dobro protresala Suboticu, imenovanje direktora u visokopškolskoj ustanovi protiv kog je vođen krivični postupak, fiktivno zaposlenje političkog analitičara u ovdašnjoj bolnici, turistički centar koji je u susednoj državi podigao bivši graonačelnik i još dosta toga.

Nabrajanje svega što Stefanović poseduje u vesti SINOS-a podsetilo me je na Đenku iz filma “Maratonci trče počasni krug” koji Mirku i Kristini nabraja šta sve Hedi Lamar poseduje, dok ih ubeđuje da se obnaže pred kamerama.

Pozivam rukovodstvo SINOS-a, koje više od dvadeset godina govori o kolektivnom ugovoru za novinare, da pročita natpis u zaglavlju vlastitog sajta, a zatim i moje skromno novinarsko istraživanje o medijskim konkursima i komisijama, koje sam sproveo i objavio tokom 2022. godine, pa da novinarskoj javnosti odgovori da li je zdrav kolektivni ugovor moguće graditi i izgraditi u saradnji sa vlasnicima medija čije su organizacije sve vreme kontrolisale medijske komisije i dodeljivale njihovim firmama enormna finansijska sredstva, ili treba baš svi da se skinu, zadovoljeni onim što Đenka priča o imovini Hedi Lamar?

Tužba Mineco Ltd. protiv KRIK ne može se ni po jednom kriterijumu smatrati SLAPP tužbom, kako KRIK netačno obaveštava javnost, jer će iznos naknade štete, kako je i u samoj tužbi navedeno, biti opredeljen tek po završetku dokaznog postupka na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke, tako da informacija o iznosu tužbenog zahteva od 55 miliona dinara ne odgovara činjeničnom stanju.

Napominjemo da je Mineco Ltd. jedan od najvećih investitora u regionu Zapadnog Balkana od 2003. godine, podneo tužbu za utvrđivanje povrede prava na poslovni ugled, zabranu ponovnog objavljivanja informacije, uklanjanje teksta i naknadu štete još 22. marta  2021. godine, protiv istraživačkog portala KRIK.

Mineco Ltd. je podneo tužbu, pre svega, jer je KRIK odbio da postupi po odluci Saveta za štampu kojom je utvrđeno da je portal KRIK prekršio Kodeks novinara Srbije.

Naime, nakon što je kompanija Mineco Ltd. odgovorila na pitanja novinarima KRIKA, objavljen je tekst 22. septembra 2020. godine u kome je izneto niz optužbi na račun Mineco Ltd. kojima se grubo narušava ugled kompanije, isključivo konstruisanjem i izmišljanjem „veza i dokaza“.

Mineco Ltd. je u skladu sa Zakonom prvo uputio odgovor/ispravku iskonstruisane i zlonamerne priče o njegovom poslovanju, koju KRIK nije objavio. Potom je podneta Žalba Savetu za štampu, čija je Komisija za žalbe donela jednoglasnu odluku da je KRIK prekršio tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da neguje kulturu i etiku javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužnosti da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku, kao i tačku 1 Odeljka V (Novinarska pažnja), po kojoj je novinar obavezan da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom.

KRIK je, međutim, iako punopravan član Saveta, odbacio obavezu da postupi po odluci Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Iz svega navedenog vidi se da tužba Mineco Ltd. protiv KRIK nije bila zbog neke vesti, kako se generalizujući navodi u tekstu objavljenom na vašem portalu, već zbog navodnog istraživačkog teksta objavljenog o našoj kompaniji, a koji je pun neistina i poluinformacija.

Naglašavamo da Mineco Ltd. potpuno podržava otvoreno i tačno novinarstvo od javnog interesa, te namerava da i dalje u svakoj situaciji sarađuje sa medijima koji rade u skladu sa najvišim međunarodnim standardima novinarstva. U skladu sa tim, branićemo naše interese kada je u pitanju zlonamerno i neistinito informisanje javnosti o poslovanju naše kompanije ili pominjanje naše kompanije u tekstovima u kojima KRIK govori o drugim tužbama koje ima, a sa kojima kompanija Mineco Ltd. nema nikakve direktne ili indirektne veze. To smatramo potpuno neprofesionalnim od strane portala KRIK.

Poštovani,

Zahvaljujemo se za iskazano interesovanje za ovaj očigledno sistemski problem vezan za medijski tretman osoba sa invaliditetom.

Muzička radionica je potpuno nekomercijalni projekat i mi do sada nismo imali potrebe za publicitetom mada bi nam to verovatno pomoglo kod obezbeđivanje sredstava za nesmetano funcionisanje i rad.

U toku ovih 10 godina nismo imali velike potrebe za medijskim eksponiranjem i zato se nismo sretali sa ovom vrstom problema.

Prošle godine smo imali neke značajnije nastupe kao što su bili učešće na najznačajnijem evropskom inkluzivnom festivalu "Europa in Takt" održanom u Dortmundu, Nemačka i nekoliko nastupa u okviru zvaničnog programa Novi Sad EPK 2022 sa velikim orkestrom Filharmonije mladih iz Novog Sada i sa gostujućim inkluzivnim orkestrima iz Portugala i Austrije. Svi ti nastupi su ocenjeni  vrlo dobro od publike i profesionalaca.

Mi smo slali informacije većini medija o tome ali niko nije objavio nijednu vest o tome.

Ove godine smo dobili prestižnu godišnju nagradu u oblasti inkluzije  "Zero Project Awards 2023" za pristupačan muzički programkoju organizuju ESSL Fondacija iz Austrije u partnerstvu sa Kancelarijom UN u Beču. Bilo je prijavljeno preko 320 projekata iz 80 zemalja sveta.

Orkestar "Dobri ljudi" koji deluje u okviru radionice je tom prigodom održao zapažen nastup 22.02.2023 u zgradi UN u Beču u okviru "Ziro prodžekt - svet bez barijera" konferencije.

Poslali smo informacije o ovom događaju većini vodećih medija u Srbiji. Smatramo da je nagrada vredna pažnje i ponosimo se njom i smatramo da je u rangu blizu uspeha naših sportista na velikim takmičenjima, uspeha naših umetnika u inostranstvu, uspeha đaka i studenata iz opšte populacije na takmičenjima iz znanja itd.

Na žalost nijedan medij nije objavio ovu vest osim Nova.rs internet portala i televizije RTV. Do televizije RTV smo doprli privatnim vezama a do Nova.rs posle drugog ili trećeg mejla.

Na osnovu ovih činjenica smo došli do zaključka o katastrofalnom stanju u našim medijima u vezi izveštavanja o osobama sa invaliditetom. Mi smo iz Novog Sada pa smo nekako uspeli da se ,,probijemo" do nekih kanala privatnim poznanstvima ali pretpostavljamo sa kakvim se problemima suočavaju osobe iz manjih sredina.

Ako neko iz Pačira ili Belog potoka ima neku značajnu informaciju koja bi pomogla unapređivanju i tretmanu OSI potpuno je nemoguće dopreti do medija i podeliti je jer su sve medijske adrese u Srbiji potpuno "ljudski beskontaktne" i ne možete ostvariti komunikaciji ni sa urednicima ni sa novinarima.

Mi znamo da televizijski javni servisi imaju posebne emisije namenjene OSI ali mi ih uz dužno poštovanje i zahvalnost novinarima koji ih stvaraju zovemo "alibi emisije" koje se emituju u neadekvatnim i neodgovarajućim terminima i koje većina OSI ne gleda jer i oni gledaju najviše najudarnije i najkomercijalnije programe kao i ljudi iz opšte populacije ali u tim programima nema puno sadržaja i informacija koji su posvećeni njima što možemo videti iz ovog slučaja.

Tu dolazimo do jedne vrste diskriminacije koja OSI koji se na taj način smeštaju u neku vrstu "medijskog geta" i izolacija i na taj način  umesto inkluzije dolazi do njihovog isključivanja iz javnog života društvene zajednice.

Po Zakonu o sprečavanju diskriminacije OSI, Zakonu o javnom informisanju i po Konvenciji UN o ljudskim pravima OSI imaju svoja prava u pogledu javnog informisanja.

Mi ćemo preduzeti neke mere vezano za ovaj slučaj i prijavićemo neke medije u prvom redu Javni servis RTS REM-u i Povereniku za ravnopravnost a zavisno od odgovora videćemo da li ćemo potražiti pomoć i izvan granica naše zemlje.

Ovo sve govorim u ime detektovanja i rešavanja problema oko javnog informisanja OSI u RS.

Mislim da ova tema zahteva opširniju i ozbiljniju javnu debatu.

Srdačan pozdrav,

Žarko Sebić

ŠOSO "Milan Petrović"/ Centar za socijalnu inkluziju

Novi Sad

Jedina smo medijska kuća koja je neprekidno izveštavala sa svih mesta tokom pandemije, a naši novinari jedini koji su u najtežim momentima u Kragujevcu bili u crvenim zonama, na licu mesta, jer za televiziju jednostavno nije dovoljno da vam sa lica mesta proslede fotografiju i podatke, a vi iz tople i bezbedne redakcije, uz digitalni marketing, napravite vest -moralo se tamo, u kovid zonu. Tada smo dobili značajno priznanje za izveštavanje tokom kovid pandemije, a nagrade su nastavile da stižu u našu redakciju i nakon toga -za doprinos unapređenju bezbednosti u saobraćaju, podršku udruženjima osoba sa invalitetom, pomoć volonterima -od onih koji prepoznaju naš rad i nijedno priznanje, kao što vidite, nema veze ni sa politikom, ni sa vlašću, već sa realnim životom građana. Prvi smo i jedini u Srbiji, pored Javnog medijskog servisa, koji centralnu informativnu emisiju svakog radnog dana emituju sa tumačem na znakovni jezik.

O kadru koji radi na Radio televiziji Kragujevac možda najbolje govori podatak da je u fazi realizacije ugovor sa kragujevačkim Filološko-umetničkim fakultetom da studenti master akademskih studija Srpskog jezika i književnosti obavljaju stručnu praksu u našoj medijskoj kući. Prošle godine smo, u čast naše prerano preminule koleginice, takođe dobitnice brojnih nagrada i priznanja, ustanovili i prvi put dodelili nagradu za novinarstvo koja nosi njeno ime, a koja je namenjena mladim učenicima i studentima.

Dakle, nijedan naš radijski ili televizijski sadržaj nije narušavao ili vređao nečiji ugled, ili obavljanje posla. Sa druge strane, par nekadašnjih novinara Radio televizije Kragujevac u javnosti iznosi neistine da su bili „progonjeni“, a ustvari su iz naše medijske kuće otišli svojevoljno sa isplaćenim otpremninama i odmah po podizanju novca, računajući na izdašno donatorstvo, izmišljali priče o našem programu. Dobili su novac i uzeli više nego što im pripada, uvereni da će se ova medijska kuća ugasiti nakon njihovog odlaska. Međutim, kada im se želje nisu ostvarile, počinju sa javnim ponižavanjem kolega ipokušavaju da devastiraju kuću u kojoj su neki od njih stekli svoja prva novinarska znanja, a neki radili dug vremenski period. Ipak, profesionalizam zaposlenih i objektivno novinarstvo koje negujemo osujetili su sve njihove pokušaje.

Pri tom se zaklinju dasu jedini pravi novinari i izveštači, a skoro deceniju ih niko nikada nije video ni na jednom terenu. Većina medija u gradu, danas preuzima naše vesti i to bez navođenja izvora, pošto smo jedina medijska kuća koja prati sve događaje u gradu, a neretko, istine radi, i jedina ekipa na događajima u Kragujevcu.

Zato smatramo da bi ozbiljni mediji, ali i svi koji reemituju emisiju u kojoj su svi zaposleni na RTK nazvani „medijskom deponijom“, ako se već govori o novinarskoj solidarnosti, trebalo da zaštite kolege koje ne koriste ni govor mržnje, ni rečnik uvreda, dok od novinarskih i medijskih udruženja očekujemo da reaguju i ove neprimerene i uvredljive navode javno osude. Na kraju, podsećamo da sa kompanijom Junajted Medija, u okviru koje posluje SBB, imamo uspešnu poslovnu saradnju. Iz naše produkcije je u etar „otišlo“ šest emisija o kompaniji SBB. Sigurni smo da se prilikom sklapanja poslovnih dogovora jedna međunarodna kompanija i Vi detaljno informišete i da nikada ne biste za poslovnog saradnika izabrali „medijsku deponiju“, zar ne?

Uređivački kolegijum Radio televizije Kragujevac

Nismo ni slutili da se možemo obradovati dolasku policije na RTS jer smo dobili priliku da bar nekome u ovoj zlonamernoj medijskoj kampanji pružimo dokaze, predamo svu dokumentaciju, ugovore, fakture, iz kojih se jasno može videti da  na RTS nema nikakvih zloupotreba, niti kršenja Zakona, kako tvrdi predsednik Upravnog odbora RTS.

Što se tiče dnevne emisije u pripremi Zabavnog programa pod nazivom „Jedan dobar dan“, ona je trebalo da počne s emitovanjem 2020. godine. Nažalost, tada nas je korona zaustavila. U međuvremenu smo, uporedo sa svim ostalim poslovima, pripremili sve što je neophodno da bi emisija startovala, kao što su scenografija, renoviranje studija, rekvizita, špice, grafika, snimljeni materijali i slično. To je koštalo 13 miliona dinara i sve se nalazi na RTS. Ne u mom stanu ili džepu mog kaputa, kako je ustvrdio predsednik Upravnog odbora RTS. Inače, to nije moja emisija, niti ću je ja voditi, već će je raditi više urednika i voditelja Zabavne redakcije. U budžetskoj liniji za ovu godinu planirano je 200.000 evra za predviđenih 260 emisija (750 evra po emisiji, plus troškovi plata, dnevnica, rada studija i ostalog) i ta sredstva nisu potrošena, već planirana. Kao urednik Zabavnog programa po pravilniku RTS mogu da potpišem samo trošak do 80.000 dinara, što je daleko od 13 miliona koje je, inače, odobrio njegov Upravni odbor.

Nečuveno je da se na čelu Upravnog odbora RTS nalazi čovek , koji je tu samo sa ciljem da vodi hajku protiv RTS, njegovih autora i TV lica koji su svaki svoj dinar zaradili svojim znanjem i svojim radom. Svi oni zajedno su legalno zaradili od pomenutih emisija manje, nego što je podnosilac ove prijave dobio od RTS za njegov privatni festival Beogradsko proleće - 50.000 evra za dva sata nekvalitetnog programa. Pored toga, predsednik UO mesečno prima od RTS više nego što su plate većine tih voditelja koje je prozvao.

Naravno, uvek ćemo pozdraviti kontrolu onoga što radimo i kako radimo. Problem je što onaj ko je postavljen da nas kontroliše i ko sedi na čelu UO ne razume ono što čita i ne zna to što radi. Neznanje će uništiti svaku instituciju, nažalost.

Olivera Kovačević, glavna i odgovorna urednica Zabavnog programa RTS

Obaveštavamo vas da opskurdni sajtovi koji sebe nazivaju medijima nastavljaju kampanju blaćenja i targetiranja nezavisnih redakcija u Vojvodini.

Naime, portal Čitaj gari je 8. februara objavio tekst pod naslovom “Otkrivamo: Evo ko stoji iza novosadskog portala LUFTIKA”, u kom je navedeno da naš portal finansira Nebojša Stefanović. Cilj, je kako kažu, da se obračuna sa partijskim kolegama i da kroz naš portal raskrči sebi put u Novi Sad.

Ne možemo dovoljno naglasiti koliko je sve to netačno, maliciozno i bljutavo!

Portal Luftika.rs je nezavistan medij koji jeste kritički nastrojen prema vlasti. Međutim, naša redakcija ima očigledno čudan stav  - Medij mora biti kritički nastrojen prema vlasti. U suprotnom je njegovo glasilo.

Izgleda da smo baš zbog toga postali opasan trn u, sada već, inficiranim očima vladalaca, koji na ovaj način pokušavaju da diskredituju naš nezavisan rad.

Portal Luftika.rs se finansira isključivo iznajmljivanjem oglasnog prostora na sajtu i PR tekstovima, koje, poštujući Zakon o javnom informisanju i medijima, transparentno obeležavamo kao promotivne.

Mi smo iskreno zabrinuti za budućnost našeg portala, jer se trenutno suočavamo sa još jednim napadom, o kom smo vas već izvestili (više OVDE). Reč je o organizovanom masovnom prijavljivanju našeg sadržaja Fejsbuku i Gugl Adsensu, zbog čega su nam te dve mreže ograničile vidljivost.

Sve je rezultiralo drastičnim padom u zaradi i otpuštanjem sedam od 14 naših novinara.

Podsećamo da ovo nije prvi put da je Luftika.rs targetirana u medijma. Portal NS Uživo nas je, zajedno sa portalima Voice i 021, označio kao medije koji se finansiraju “isključivo od sumnjivih donacija Rokfelera, NED-a i drugih sponzora obojenih revolucija”. Još jednom ponavljamo – to je laž.

S obzirom na sve pomenuto, zaključujemo da naša briga nije bezrazložna.

Molimo novinarska udruženja da izveste kolege i javnost o situaciji s kojom se susreće najčitaniji online medij iz Vojvodine i jedan od retkih nezavisnih medija u Srbiji - Luftika.rs.

S poštovanjem,

Redakcija Luftike

Neistinita je tvrdnja navedena u tekstu od 01.02.2023. godine pod naslovom ,,Korupcija u srpskom novinarstvu: U kojoj meri organizovani kriminal upravlja medijima?" da je koristeći Skaj aplikaciju na telefonu optuženi Darko Šarić preko svog advokata i kuma, naručivao tekstova i TV priloge, menjao naslove, ispravljao ,,greške" u Kuriru.

Navedena informacija pored toga što je neistinita, ni na koji način ne proizilazi ni iz optužnice podnete protiv Darka Šarića i sadržine ,,Skaj" prepiske koja se u predmetnom krivičnom postupku koristi.

Takođe su neistinite informacije koje implicirate u svom tekstu da su novinari medija koje pominjete, a u koje je uključen i Kurir saradnici mafije, da su za poslušnost prema šefu organizovane kriminalne grupe plaćani poklonima i slično.

Kurir, njegovi urednici i novinari na profesionalan i častan način obavljaju svoj posao u cilju potpunog i jasnog izveštavanja građana o svim temama koje su od interesa za javnost.

Kurir kao profesionalni medij i neprikosnoveni lider kada je u pitanju oblast crne hronike izveštava o svim sudskim postupcima za koje postoji interes javnosti, naročito kada su u pitanju okrivljeni za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, u skladu sa najvišim standardima novinarske profesije, kodeksom i zakonom, a sve tvrdnje o navodnim uticajima i mešanjima u uređivačku politiku od strane optuženog Darka Šarića i njegovih navodnih saradnika, kao i od strane bilo kojih drugih lica su gruba neistina.

O navedenom svedoči i deo same ,,Skaj" komunikacije navodno vođene između optuženog Darka Šarića i njegovih saradnika, a koji deo prepiske niste preneli u svom tekstu, koja glasi:,,A ona plava iz Kurira kako nas sjeba za onaj naslov" (citat iz optužnice).

Dakle, jasno je da Kurir ne da nije dozvolio da bude zloupotrebljen, već je izazvao nezadovoljstvo optuženih svojim profesionalnim izveštavanjem.

Obraćamo vam se u ime članova redakcije dnevnog lista „Objektiv“ kako bismo vas i celokupnu javnost obavestili o dešavanjima u našem preduzeću u drugoj polovini oktobra i početkom novembra. Poslednji broj štampanog izdanja dnevnog lista „Objektiv“ izašao je 14. oktobra 2022. i od tada, iako smo mi u naredna dva dana uredno ispunjavali svoje radne obaveze i „pravili“ sadržaj kao da je sve u redu, novine od tada nisu štampane.

Posle nekoliko neuspešnih pokušaja zaposlenih da sa menadžmentom nađu zajednički jezik, a pre svega da bismo dobili validnu informaciju u vezi sa našim statusom i daljim funkcionisanjem, odlučili smo da preduzmemo određene korake.

Naime, svim zaposlenima duguje se zarada za septembar i oktobar, a pojedinim kolegama i za avgust.

Kao odgovor na naše zahteve za isplatu zaostalih zarada dobili smo predlog aneksa ugovora o radu, po kojem bi svi zaposleni, najverovatnije od 1. novembra, s obzirom na to da nije naveden tačan datum stupanja na snagu pomenutog dokumenta, trebalo da prihvate minimalnu zaradu u neodređenom trajanju.

Napominjemo da, osim ovog akutnog problema, postoji i dugoročan problem neuplaćivanja poreza i doprinosa, i to od novembra 2021. godine. Posledica takvog ponašanja menadžmenta je to da su pojedine kolege obolele od najtežih bolesti bile prinuđene da raskinu radni odnos kako bi ostvarili pravo na adekvatno lečenje. O tome nemamo precizne podatke budući da se situacija razlikuje od zaposlenog do zaposlenog.

Molimo vas za pravnu pomoć i savet kako da se ponašamo u konkretnoj situaciji i preporuku u vezi s tim da li je uputno da o svemu upoznajemo širu javnost. Stojimo vam na raspolaganju za svako dodatno pojašnjenje ove kompleksne situacije u kojoj smo se našli i kojom je ugrožena gola egzistencija nas i naših porodica.

S poštovanjem,

Članovi redakcije dnevnog lista „Objektiv“

Novinarka sam u penziji (kultura) i tražim honorarni posao - urednički, novinarski, redaktorski, u Beogradu. Zainteresovani se mogu javiti na telefone 0113192251 ili 0631759373.

Lažna je informacija, niti je to postupajući sudija Fuad Zukorlić prilikom usmjenog izricanja presude izgovorio, da je najvažniji dokaz da je "Halilović u slobodnom izlaganju na glavnom pretresu rekao da se tom prilikom nije osjetio ugroženo i uplašeno, već uvređeno drskim ponašanjem optuženog”. Zukorlić je, obrazlažući presudu, rekao da je najvažni dokaz nalaz i mišljenje sudskog vještaka Ramiza Ahmetovića da "na osnovu uvida u dostavljene video snimke nije moguće sa sigurnošću utvrditi riječi koje su razmjenili optuženi i oštećeni".

Apsurdno je, vrijeđa zdrav razum i za javnost unaprijed predstavlja "peglanje presude," koja u pismenom obliku još nije dostavljena, tvrdnja da je onaj ko je podnio kriviču prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti izjavio da se nije osjetio ugroženo i uplašeno. Pošto suštinu inkriminacije krivičnog djela ugrožavanja sigurnosti čini osjećaj ugroženosti i straha, o tome kako sam se osjećao, ako ja to već nisam rekao, Osnovni sud u Novom Pazaru i sudija Fuad Zukorlić su mogli da zaključe iz ljekarskog izvještaja - također dokaz u spisima predmeta, a neimenovani predstavnik Osnovnog suda u Novom Pazaru, kao ni druge dokaze i izjave svjedoka u istupima za javnost, slučajno i namjerno, nije pomenuo.

Također, taj predstavnik suda, kao ni sudija Fuad Zukorlić, rušeći mehanizam nepristrasnosti, tokom postupka nisu pojasnili niti obrazložii razloge zbog čega nisu angažovali vještaka-eksperta za analizu audio i video zapisa, nego elektrotehničara uže specijalnosti za opretivne sisteme.

  Medin Halilović, novinar i urednik

Najljubaznije, zamolila bih Vas da mi odgovorite: „Zašto sam uhapšena u Predsedništvu i ko je želeo da me proglasi psihijatrijskim slučajem? Ovde se neko obračunava sa mnom umesto sa falsifikatorom. 

U Beograd sam došla na dva dana da bih oca vodila na onkološku komisiju. Nakon što sam ga odvela da primi infuziju, došla sam u Predsedništvo. Izvinjavam se na možda nepristojnom poređenju, ali šta biste Vi na mom mestu uradili da je Vašem ocu koji ne može da zakorači od citostatika falsifikovan potpis i lažirana izjava? I da uprkos kristalno jasnim dokazima i izveštaju policije, koja je potvrdila falsifikat, uhapse Vas umesto počinioca krivičnog dela i odvedu Vas u pratnji policije na psihijatriju? Kako biste Vi postupili da ste na mom mestu?

Porede me s ubijenim Oliverom Ivanovićem i dobijam uznemirijuće/vulgarne poruke. Iako sam sve već prosledila policiji/tužilaštvu, niko ne reaguje, afera se zataškava. 

Jesu li narodni poslanik SNS-a Slaviša Bulatović, njegov otac Velimir Bulatović, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković, načelnik Gradske uprave Dušan Aritonović, načelnik Imovinsko-pravne službe Dragan Mihajlović iznad zakona? Da li za članove SNS-a zakon ne važi? Je li štrajk ispred Predsedništva neophodan da bi policija/tužilaštvo reagovali? U vreme, kada se porodično, grčevito borimo da ocu produžimo život. Bruka i sramota Srbije i institucije koju predstavljate. 

Prosleđujem Vam izveštaj policije. Mirjana Mladenović priznala je da je falsifikovala potpis i lažirala izjavu. Dakle, mog oca u životu videla nije. Takođe, u Pisarnici Predsedništva već sam ostavila izveštaj gradonačelnika Vranja, koji takođe potvrđuje falsifikat.

S poštovanjem i zahvalnošću,

Dragana Cvetković

Primorana sam da vam se obratim, jer su mi potrebni podrška i zaštita, ali sada od ataka aktuelnog  rukovodstva RTRS-a,  medijske kuće u kojoj  radim od 1996. godine. Prolazim kroz mobing, diskriminaciju, pritiske. Prijete mi otkazom. 

Ignorisanje mojih dopisa,  neraspoređenost na sedmičnim rasporedima, prestanak i verbalne komunikacije, ignorisanje situacije u kojoj se nalazim, posebno ignorisanje bezbjednosne procjene MUP-a Republike Srpske – PU Trebinje, neki su od elemenata mobinga i diskriminacije koje trpim od strane rukovodstva RTRS-a uključujući i koordinatorku ITC Trebinje. 

Nije im ni to bilo dovoljno nego su detaljan izvještaj od strane nadležnih u Policijskoj upravi Trebinje preispitivali preko direktora Policije Republike Srpske g-dina Siniše Kostreševića i potom ga tumačili po svom, ili nečijem, nahođenju. To tumačenje nije u skladu sa izvještajem PU Trebinje i dodatno me targetira.

Želim da istaknem da su se svi nadležni kojima sam se obratila oglušili. Obraćala sam se institucijama Republike Srpske i BiH, konkretno - predsjednici Srpske Željki Cvijanović i srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku. Odgovore nisam dobila.

Jedino je Policijska uprava Trebinje svoj posao radila korektno i profesionalno i, koliko je to moguće, pružila mi i zaštitu. Od najnovijih dešavanja i napada  rukovodstva RTRS-a policija ne može da me štiti.

Poštovane kolege, zato se vama obraćam.

Dvije i po decenije u RTRS-u  radim svoj posao odgovorno i profesionalno. Upravo zbog načina na koji sam radila i tema koje sam istraživala postala sam nečija meta. Upozorenje sam dobila paljenjem automobila.

Upozorenje sam dobila i od rukovodstva RTRS-a  -  kroz različite oblike mobinga i diskriminacije do prijetnje otkazom. Ugrožena mi je i egzistencija.

Ponašanje rukovodstva RTRS-a smatram svojevrsnom  “podrškom” onima koji su mi u plamenu poslali poruku upozorenja. Ovu moju konstataciju rukovodstvo RTRS-a potvrđuje mobingom, diskriminacijom, pritiscima i prijetnjom otkazom.

Poštovane kolege, vjerujem da ćete mi, u skladu sa vašim ingerencijama i mogućnostima pružiti podršku i zaštitu.

S poštovanjem,

Nataša Miljanović Zubac

novinarka RTRS-a

Saopštenje pomenutog udruženja je važno jedino kao ubedljivo svedočanstvo sužene profesionalne svesti u kojoj je presudno lično kvalifikovanje neistomišljenika i paušalna procena ko je koliko „jahao bedeviju“ zvanu projektno sufinansiranje medija. Čak je i pomenuto "jahanje" izraženo izricanjem konačne presude, bez navođenja primera, činjenica ili informacija.

Nigde ni reči u saopštenju o dirigovanim sastavima medijskih komisija koje čine članovi GONGO organizacija povezanih sa vlasnicima medija koji dobijaju najveće iznose na konkursima.

Nigde ni reči o članovima komisija čije organizacije i firme zgrću desetine, pa i stotine hiljada evra, na medijskim konkursima.

Nigde ni slova o projektima realizovanim prepisivanjem sadražaja sa „Vikipedije“ i drugih sajtova i istoriografskih publikacija.

Nigde ni zapete o troškovima šminkanja, kostimiranja i scenografijama u kratkim medijskim sadržajima koji su pritom potpuno nedostupni javnosti.

Nigde ni jedne jedine tačke o činjenici da mediji koji su stotnama, pa i hiljadama puta kršili Kodeks novinara Srbije dobijaju konkursna sredstva širom Srbije.

Na koncu, nigde u jučerašnjem saopštenju Udruženja medija i medijskih radnika nije pomenuta obaveza učesnika konkursa da prilože medijske sadržaje i suštinski opravdaju svoje projekte, uključujući prilaganje konkretnih dokaza da su iz vlastitih izvora obezbedili preostali deo sredstava.

Prednosti i mane, čak i očinstvo projektnog sufinansiranja, jesu legitimne teme i o njima treba razgovarati, čak i sa predstavnicima u stvarnosti nepostojećih medijskih organizacija, kao što je "one man show" zvani Udurženje medija i medijskih radnika. Ali, to nipošto ne treba činiti nauštrb teme kao što je ogoljena zloupotreba medijskih konkursa kojom smo se u utorak bavili.

Raspravljati o manama sistema projektnog sufinansiranja izvan konteksta postojećih konkursnih zloupotreba nema smisla, a upravo je svođenje te rasprave na parole, "nas" i "njih", jedini cilj autora pomenutog saopštenja.

Nemam ništa protiv da UNS i NUNS sa društvene scene potisnu bolji, mlađi, brojniji i u profesionalnom smislu snažniji. Problem je što se kao alternativa reprezentativnim novinarskim i medijskim udruženjima za sada nameću isključivo glasni i beskrupulozni.

Znate li kako ste ,,mudro šutali” kada je pre petnest godina preko noći katanac stavilo na stotine medija u Srbiji?

Da li znate gde su kolege koje se nisu snašle u toj nametnutoj surovoj reformi i da li vas grize savest zbog ,,gromoglasne šutnje” nad sudbinama tih ljudi?

Dalje, podsećamo vas jer mislite da su svi zaboravili...

Vi ste tvorci i roditelji te pijavice, aždahe ili kako je već danas zovete, koja, kako tvrdite, ispumpava novac.

Kako vam ta tvorevina, za koju smo odmah rekli da ne valja, nije smetala deceniju i  koliko ste vi jahali tu bedeviju?

Biće da vam je zobnica ostala prazna, ko će vam poverovati da ste se toliko potresli za državu i sirotinju raju. Da li stvarno mislite da verujemo da koza može da sačuva kupus?

Isti ljudi, isti stručnjaci, iz istih fotelja i iste ladovine, koji tri decenije mudruju i prave strategije, evo sad bi konačno da reše problem!

I da li stvarno mislite da vam više od pola medijske zajednice može poverovati da ćete nas treći put usrećiti opet sprovodeći, kako bi se na vašem rečniku kazalo, „scientizam”: „Drži bure vodu, dok majstori odu”?! Neka, hvala. Nije narod uzalud rekao: ,,Samo se budala dva puta sapliće o isti kamen”.

Da se razumemo:

-ne možete nas ubediti da ,,mašinerija” koju ste sklepali dobro radi jedino kada vi sa njom upravljate!

- ne verujemo kada kažete da vam neko treba štampati novine a vi samo da ,,metate” naslove!

-ne može privatan Savet za štampu da bude jedino samoregulaciono telo jer ga ne priznaje šezdeset posto medijske zajednice!

- može, recimo, da bude i privatna prćija četiri „bogom dana” udruženja kao i do sada iz kojih su u međuvremenu, šta mislite zbog čega, mnogi otišli.

- može o svemu da se pita Savet za štampu, ali ako u njemu sede predstavnici svih medijskih udruženja!

- nemojte se igrati, nemojte nas maltretirati, nemojte eksperimentisati nad živim ljudima, dva puta smo jedva pretekli!

- nemojte, imaćete protest i to ispred one zgrade iz koje ste nas sve isterali a uterali banke i butike!

Sa naše strane, imate poruku: spremni smo za razgovor, ali smo protiv svake nepravde i kršenja zakona.

Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR) 

Zloba kojom je opsednut, parališe ga totalno, pa ne ume ni da pročita ime Pokreta, čiji sam bitan član, nego ga pogrešno navodi, iako ispred sebe ima dokument koji je javno objavljen i nije nikakva tajna. Naziva udruženje „Čuvari prirode“, što je pogrešno. Kaže da smo NVO, a ne medij – što je pogrešno.  

Nedostatak novinarske pažnje i koncentracije navodi ga i da pogrešno prenese da su „Čuvari prirode“ dobili na konkursu Ministartva kulture i informisanja 2 miliona dinara – što je pogrešno. S druge strane, s kim će udruženje da sarađujemo u projektu je samo naša stvar i ničija više!

Elem, da živim i u Americi, Babačko je mogao da mi pošalje mejl sa pitanjima na koje bi dobio odgovore. On se nije potrudio ni da me pozove telefonom i zatraži, ako neće odgovore, a ono makar komentar na milionske prevare koje sam, po njegovim rečima, odradila. Da zlo bude veće, ni vi to niste uradili, nego ste preneli tekst bez ikakvih kriterijuma. A kad smo već kod toga, baš me interesuje po kom kriterijumu prenosite ovaj tekst sa portala Info Vranjske, a ne prenesete recimo pismo koje vam pošalje vaš kolega, predsednik PROUNS-a, o medijskom konkursu u Trgovištu i nelogičnostima koje su se tamo dešavale?

Važno je da on patološki mrzi Ljubicu Zdravković Džonov toliko da navodi vodu na vodenicu da su mi „kupljene“ dve nacionalne nagrade.

Poštovne kolege, i ponovo nedostatak novinarske pažnje, nisam dobila dve, već tri nagrade. I to dve na Internacionalnom festivalu reportaže i medija 2020. i 2021. i specijalnu nagradu Ministarstva odbrane za dokumentarno – igranu reportažu „Heroji iz Reljana“ prošle godine. U tome mi je pomogla moja iskusna redakcija, tri kvalitetne reportaže i žiri koji je umeo da prepozna vrednosti. Na moje zadovoljstvo, to nije sve. Imam mnoge vredne  nagrade koje ispunjavaju moj profesionalni angažman, ali to sada nije tema.

Po obrazovanju sam diplomirani politikolog za javno mnjenje i masovne komunikacije (Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu). Radila sam dve godine u redakciji Jutarnjeg i Beogradskog programa RTS-a, 15 godina u Javnom preduzeću RTV Vranje i sada, nakon privatizacije, u Radio televiziji Vranje DOO. Autor sam i dve monografije.

Nikada nisam osporavana, tužena, nikada mi niko nije pretio, nikada nikom nisam suzu izazvala u oku, smišljeno i namerno. Nisam ni glavni i odgovorni urednik RTV Vranje, kako Babačko u tekstu piše. Od 1995. godine sam članica Kola srpskih sestara i nikada ni jedna ružna reč, optužba, sumnja, neverica nisu usmerene ka meni, niti ovom Kolu. Jedan sam od osnivača Udruženja građana Pokret Čuvari Srbije 2015. godine. Učestvujemo na brojnim konkursima. Bavimo se, ne samo informisanjem, već i izdavačkom delatnošću, kulturom... Za sve to posedujemo registraciju, dozvole, plaćamo poreze, doprinose, opravdavamo projekte koji su nam odobreni. I? Šta onda? E, onda to maliciozni lik nije mogao da oprosti, nego objavi naslov i tekst o milionskoj prevari pun mržnje, insinuacija i izmišljotina!?

Priznajem da nisam informisana da za lični društveni angažman treba da tražim dozvolu od glavnog i odgovornog urednika internet portala Info Vranjske i predsednika Upravnog odbora Tima za razvoj i integracije, Saše Stojkovića Babačka.

Odlično znam da njegov portal odavno služi za iživljavanje i unižavanje. Naš posao je javan. Možemo da se sviđamo nekom ili ne, da mu prija naš glas i stas ili ne, da mu se dopada način na koji prenosimo informacije i stvaramo radijski i tv program ili ne, ali lični obračuni i animoziteti ne treba da zauzimaju javni prostor. A naročito ne „esnafski prostor“.

A kada se i odlučite za to, treba vam argument, činjenica, izjava... A iznad svega istina, pri čijem iznošenju, morate da se pridržavate novinarskog kodeksa.

I kada sve to znam sa zaprepašćenjem prihvatam činjenicu da je moj UNS (čiji sam član) nekritički preneo ovaj tekst, od reči do reči, ne osetivši profesionalnu, ako ne ljudsku potrebu da me pozove i čuje drugu stranu priče.

Da li, poštovana gospodo, to znači da sam unapred stavljena na stub srama za legitimne angažmane i uspehe i da će vaš član Komisije za žalbe Saveta za štampu, glasati da u konkretnom slučaju nije prekršen ni jedan član kodeksa novinara Srbije?

Odlično znam da kazna za medije koji krše novinarski kodeks postoji samo na papiru. Savet za štampu, može da ukaže na nečasno izveštavanje, ali ne i da kazni. To ne treba da mi objašnjavate, ali hajde, molim vas, jednom ukažite na nečasno izveštavanje Saše Stojkovića Babačka.

Još uvek verujem u ideale. Za mene je veća kazna osuda profesije nego sudska kazna, a u konkretnom slučaju ima puno elemenata za pokretanje najmanje tri sudska spora. No, to nije vaša stvar.

Kolege, posle svega, nameće se zaključak da se novo rukovodstvo UNS-a delovanjem i objavama na svom portalu osvetnički ponaša prema svima koji ih na izbornoj Skupštini nisu podržali. Ako su to principi za koje se zalažete, ako su to demokratske tekovine koje proklamujete, profesionalno novinarstvo i vaša borba za bolji status lokalnih i regionalnim medija, onda i ne žalim što vas nisam podržala.  

Ljubica Zdravković Džonov

novinarka

Niko dobronameran pa ni predsednik UNS-a ne bi smeo da optužuje Budimira Ničića da je za njega „Srbija strana zemlja“ zato što je Skupština UNS-a donela Statut i omogućila da deo naše profesionalne organizacije funkcioniše i tamo gde je i našim kolegama i našoj državi najteže. Budimo fer i ne optužujmo naše najbolje aktiviste za separatizam makar i u kampanji za predsednika UNS-a.

Kada je Ljilja Smajlović došla na čelo UNS-a, 2009. godine, ne da bi popravljala moj imidž nego da bismo jačali uticaj u novinarskoj zajednici, imala je gde da dođe. Naši prihodi bili su dvadeset puta veći nego 2000. godine, a imali smo i drugu za redom prvostepenu presudu da je zgrada u Resavskoj ulici  vlasništvo UNS-a.

Šok za sve nas desio se na 130. rođendan UNS-a, 2011. godine, kada je stigla vest da je sudija Negić preinačio drugu presudu u našu korist i odlučio da imovinu UNS-a pretvori u zajedničku imovinu UNS-a i NUNS-a. Odlučili smo da pojačamo dotadašnji pravni tim angažovanjem kancelarije Zdenka Tomanovića koji se, na čemu sam mu posebno zahvalan, još 2001. godine odazvao mom pozivu da nas zastupa u borbi za zaštitu imovinu, ali tada nažalost bez uspeha.

Treba biti fer pa reći da su nas na ravne časti u toj teškoj pravnoj, ali i po svemu sudeći političkoj borbi sa „reformisanim pravosuđem“ uz Aleksandru Kovačević iz kancelarije Tomanović zastupali i sjajni advokati Dušan Stamenković i Gordana Konstantinović.Taj tim odbranio je imovinu UNS-a i od Tanjuga i države koja nas je tužila po predstavci predsednika NUNS-a Đorđa Vlajića.

Ljilji Smajlović sam dosadio: na mestu predsednika, generalnog sekretara pa državnog sekretara, pa opet generalnog sekretara... Verujem da jesam, ali valjda i ja imam pravo da kažem da mi se ne dopada njen princip da su dobri i u pravu njeni ljudi i onda kada greše, kada lažno optužuju naše najbolje aktiviste i tako im ugrožavaju bezbednost. Onaj ko može da kaže da je Živojin Rakočević separatista, može da kaže u podne da je ponoć, za dan da je noć. Treba li to prećutati?

Nije da kako tvrdi Ljilja nisam tužio one koji su me lažno optuživali: jedan mi se na prvom ročištu izvinio, bivši direktor Tanjuga je godinama izbegavao da se odazove na suđenje, pa je tužba otišla u zastaru.

Žalio se jesam u ponedeljak i Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara: rekao sam im da razumem kakva opasnost preti Živojinu Rakočeviću i Budimiru Ničiću od lažnih optužbi da su „pripremili otcepljenje Društva novinara Kosova i Metohije od UNS-a“ jer sam na vlastitoj koži osetio da zbog lažnih optužbi u beogradskim medijima trpim posledice i diskriminaciju u Hrvatskoj gde se borim za imovinu svoje porodice.

Ljilja kaže da predsednika UNS-a „želim da sa tog položaja uklonim u korist Živojina Rakočevića. Ako ga sruši, ko zna, možda obori rekord MilaĐukanovića.“

Teško, Milova mašinerija nije prezala od korišćenja izbornih prevara.

A ja, zahvalio sam se predsedniku PROUNS-a Zoranu Veličkoviću na velikodušnoj ponudi da svojim ljudima, „koje može da mobiliše za 48 sati“ pomogne jednom od dvojice kandidata u izborima za predsednika UNS-a. Poručio sam mu, napismeno, „da UNS izbore mora da sprovede bez spoljnjeg uticaja i mešanja.“

Aktuelni predsednik, oni koji su dali podršku njegovoj kandidaturi i odlučuju danas o prijemu članstva u UNS, u kolektivnom učlanjenju u UNS zaposlenih iz RTV Vranje, Vranjske +, Zone +, RTV Kruševca, RTV Caribrod, RTV Šumadije iz Aranđelovca i RTV Trstenik, SOS kanala, ne vide nikakav problem. Naprotiv, vide omasovljenje. Manje od mesec dana pre izbora.      

Na kraju, ne i nebitno, uspeo sam ovom javnom prepiskom sa Ljiljom da probijem medijsku blokadu na sajtu UNS-a, društvenim mrežama UNS-a, skrenem pažnju na nepotpisane tekstove. To što kandidatura Živojina Rakočevića za predsednika UNS-a nije bila objavljena duže od dan, pa čak ni isceđena agencijska verzija vesti, govori nešto o UNS-u danas. 

(Sve polemičke tekstove o stanju u UNS možete čitati u posebnoj rubrici Uoči Izborne skupštine UNS-a) 

Ali šta onda bi sa njegovim kategoričkim „Ne sećam se da me neko optuživao za ratne zločine“ iz prvog pisma?

Pa ništa, pojela maca.

Takav je čovek. Četvore oči sa njim moraš da otvoriš. U novom pismu se seća svega čega se u prvom nije sećao, pa i moje izjave da ga je NUNS godinama progonio kao ratnog huškača, ali ne zato što je bio ratni huškač, već da bi se NUNS domogao imovine UNS-a: kvadratnih metara u Resavskoj 28 i u Domu štampe na Terazijama.

I danas tvrdim to isto. A to bi se možda i desilo da ne bi Zdenka Tomanovića, koji je na moju molbu prihvatio da pro bono, dakle besplatno, zastupa UNS kada smo izgubili sudski spor sa NUNS-om. Isti je advokat, opet pro bono i opet uspešno, zastupao i naše kolege iz Večernjih novosti koje je NUNS opanjkao u krivičnoj prijavi Tužilaštvu za ratne zločine.

I to ovde treba pošteno reći, dok ima ko da se seća. 

Ali je pošteno reći i da sam Nina Brajovića i druge kolege branila od odvratnih optužbi da su počinili krivično delo „organizovanja i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina“ iz člana 145 Krivičnog zakona SR Jugoslavije. Nije to bila podrška novinarstvu Miloševićevih medija devedesetih, niti njihovom profesionalizmu. To je bilo moje protivljenje lovu na veštice.

Zato sebi ne mogu da dođem kada taj isti generalni sekretar UNS-a Radnoj grupi za bezbednost novinara „hitno“ javlja da je „lično predsednik UNS-a Vladimir Radomirović pokrenuo kampanju neistina, dehumanizacije i ugrožavanja bezbednosti“ Živojina Rakočevića, „ali i nas ostalih“.

Čovek koga su godinama javno vukli kroz blato i optuživali za ratne zločine iz člana 145. KZ nije se zbog toga žalio državi, nije tužio sudu ni kad su to činile kolege iz Novosti. Ali posle dvadeset godina staža na funkcijama predsednika UNS-a, pa generalnog ѕekretara UNS-a, pa državnog sekretara za medije, pa opet generalnog sekretara UNS-a, odlučio je da nekoga ipak prijavi državnim organima, republičkom tužilaštvu, OEBS-u i Evropskoj uniji, i to pod oznakom „hitno“. Optužio je aktuelnog predsednika UNS-a, kog želi da ukloni sa tog položaja u korist Živojina Rakočevića. Ako ga sruši, ko zna, možda obori i rekord Mila Đukanovića. 

A kako je to Vladimir Radomirović „dehumanizovao“ Nina, Budimira Ničića i Živojina Rakočevića? Kakvim „neistinama“? Brajović je za „neistinu“ proglasio prošlomesečnu odluku Uprave UNS-a da odbije predlog Budimira Ničića da ogranak UNS-a na Kosovu postane posebno pravno lice. Vladimir Radomirović i većina u Upravi UNS-a zauzeli su stav da bi se time pokidala veza ogranka sa maticom u Beogradu i otvorio proces otcepljenja kosovskog ogranka od UNS-a.

Dakle, ostaneš u manjini unutar Udruženja u kom si zaposlen. Onda uzmeš odluku Uprave sa kojom si nezadovoljan, proglasiš je za laž i „dehumanizaciju“ i proslediš zvučnim adresama, uz teške, nedokazane i nedokazive optužbe protiv čoveka za kog onda tvrdiš da on tebi radi o glavi. Je li to u opisu posla generalnog sekretara UNS-a?

Odluka Uprave UNS-a kojom su Nino, Budimir i Živojin nezadovoljni, dostavljena je tako Radnoj grupi i državnim organima kao krunski dokaz da Radomirović ugrožava, uništava i „dehumanizuje“ Nina, Buda i Živojina. Prikačeno je i jedno anonimno pismo, te skrinšotovi nekoliko anonimnih komentara sa jednog kosovskog medijskog sajta sa kojim Vladimir Radomirović ništa nema.

Kakav bedan pokušaj prevare tela u kom je UNS ostao i kada su drugi izlazili, između ostalog i da bi nastavio bitku za istinu o 17 srpskih i albanskih novinara ubijenih na Kosovu.

Setiće se Nino da su Budimir i Živojin, jer za to ima dokaza, prošlog novembra pokušali da spreče UNS u osudi Specijalnog suda i tužilaštva Kosova u Hagu. Protestovali smo što se u optužnicama protiv lidera OVK ni ne pominju ubistva i kidnapovanja naših kolega. 

Zašto je Društvo novinara Kosova i Metohije htelo da nas u tome spreči? Zašto nam je prećeno da će nas prijaviti Tužilaštvu za ratne zločine? Otkud i tada tvrdnje da im ugrožavamo bezbednost? 

Ni danas ne znam odgovore na ta pitanja.

Ali to je bio prvi, mali, crveni znak uzbune.

(Sve polemičke tekstove o stanju u UNS možete čitati u posebnoj rubrici Uoči Izborne skupštine UNS-a) 

To što su u publikaciji i pojedini moji izveštaji ne znači da sam optužen za ratne zločine, da nešto krijem, da sam lažov, neverodostojan i da ne mogu da negujem kulturu dijaloga. Naopako.

Dobro znam iz kakvih topova su me tukli. Tačno je, zna i Ljilja jer je 2016. godine ovako govorila o na moj račun izrečenim lažnim optužbama:

„NUNS je sve ove godine blatio i proganjao Ninu Brajovića gde god je mogao, ali ne zato što je Nino Brajović bio ratni huškač, već zato što je kao generalni sekretar UNS-a bio smetnja ambiciji NUNS-a da se uz pomoć političkih sponzora domogne imovine UNS-a, odnosno kvadratnih metara u Beogradu: u Resavskoj 28 i u Domu štampe na Terazijama. Brajović nije proganjan zbog manjka profesionalizma ili mržnje, što je jasno i po tome što ga članovi NUNS-a, uprkos hajci koju su vodili protiv njega, nisu uvrstili na spisak od više od 50 srpskih novinara koje su lažno prijavili Tužilaštvu za ratne zločine zbog navodnog podstrekavanja na ratni zločin i genocid. Uostalom, Nino Brajović je u znak protesta protiv uređivačke politike RTS-a još 1992. godine svojevoljno napustio ovu medijsku kuću“.

Za razliku od bezgrešnih, i u poslu i u životu grešio jesam, ali mi nikada nije bila namera da dehumanizujem, mrzim, kriminalizujem ljude, izmišljam činjenice da bih bilo koga ugrozio, bilo kome naneo štetu što se, nažalost, poslednjih meseci dešava u UNS-u kom je meta brutalnih optužbi kojima se ubija ličnost postao Živojin Rakočević.  

Kandidata za predsednika UNS-a Živojina Rakočevića i potpredsednika UNS-a Budimira Ničića, naše najbolje aktiviste, bez dokaza optužio je predsednik UNS-a da su pripremili „udar na jedinstvo UNS-a“, odvajanje Društva novinara Kosova i Metohije od UNS-a radi „pristupa stranim fondovima i budžetskoj kasi“. 

To je postao naš zvaničan odnos prema ljudima koji su poslednjih šest, a Živojin bar 15 godina, sa novinarkom Jelenom Petković i svojim mladim kolegama, za zaštitu novinara i rasvetljavanje ubistava i otmica novinara na Kosovu, uradili po svemu sudeći više nego njihova država od koje, kao i drugi građani, očekuju da ih zaštiti od mogućih posledica lažnih optužbi i ugrožene bezbednosti. 

Tu neistinu i po njihovu, ali i bezbednost njihovih porodica na Kosovu opasnu konstrukciju da su separatisti UNS-ov predsednik mora da povuče i prizna grešku.

(Sve polemičke tekstove o stanju u UNS možete čitati u posebnoj rubrici Uoči Izborne skupštine UNS-a)