Region
03. 04. 2018.
Fejk njuz kao politički program
Ogromna količina lažnih vesti, kojima se u Bosni i Hercegovini svakodnevno zasipa javnost, dovela je na korak od situacije da je gotovo nebitno šta je tačno, a šta ne.
Lažne vesti su sve dominantnije u javnom prostoru i ne vidi se adekvatan način da se taj galopirajući trend zaustavi. Isto tako, nijedan segment društva gotovo nikako se ne bori protiv ove pošasti.
Milkica Milojević, dugogodišnji urednik i novinar "EuroBlica", izdanja ovog lista za BiH, kaže da lažne vesti prave "portaloidi", koji su anonimni i kao takvi nemaju nikakvu odgovornost za plasirane vesti.
"Onda takozvani mejnstrim mediji, uključujući i Javni servis RS, to prenose i valorizuju", ukazuje na suštinu problema Milojevićeva.
Kada mejnstrim mediji i Javni servisi preuzmu lažnu vest sa bilo kog anonimnog medija, tek onda to postaje vest i dobija oznaku značaja i navodne istinitosti.
"Najodgovorniji su takozvani pravi mediji, bez obzira na to što ne prozvode. Oni ih prodaju. Oni stavljaju tu etiketu", kaže Milkica Milojević.
Dragan Bursać, kolumnista Al Džazire balkans i ovogodišnji dobitnik najveće evropske nagrade za novinarstvo, Juropijn Pres Prajz (European Press Prize), sličnog je stava i ističe da "fejk njuz" na našim prostorima nisu nikakva novost, već da njihova upotreba traje decenijama, iako se velika pažnja ovom razarajućem fenomenu posvećuje u poslednje dve godine.
"Letos sam bio na Rajts univezitetu u Bostonu, slušao sam predavanja nekih nobelovaca i pulicerovaca, koji su pričali o fenomenu postistine i fejk njuza. Negde na polovini tog predavanja, shvatio sam da smo mi to izmislili 1989. godine na Gazimestanu i onda sam se, kao učenik-početnik, javljao da im objasnim da mi to sve odavno imamo. Tako da smo mi lažne vijesti doveli do savršenstva, toliko do savršenstva, da više i ne obraćamo pažnju, osim što su sad u svetu inovacija", navodi Bursać.
On, takođe, ukazuje na Javne servise kao najveće izvorište ovog problema.
"Kod nas je zanimljivo to što lažne vesti dolaze sa vrha, sa televizija koje imaju nacionalnu frekfenciju, tim ljudima plaćamo pretplatu i oni se jako dobro igraju sa svim tim. Vrše eksperimente koji su počeli još krajem 80-tih i početkom 90-tih i koliko vidim fenomenalno im ide i biće ih i dalje", rekao je Bursać.
Izvori lažnih vesti su, bez sumnje, sve one strukture društva kojima je cilj relativizacija stvarnosti i skretanje pažnje javnosti sa bitnih stvari na pitanja koja u tom trenutku odgovaraju tim strukturama.
"Što se tiče kreatora, to su ljudi koji su angažovani za takve stvari od strane tih istih struktura i u principu, da budem najkonkretniji, mislim da iza toga stoje političke stranke", ukazuje Eldin Karić, direktor Antikorupcijske mreže –ACCOUNT, koja se, primarno, bori protiv endemskih problema BiH kriminala i korupcije.
Uz navedeno, može se konstatovati da su i lažne vesti postale endemski problem i da postoje čak takozvane farme na kojima se kreiraju i prave lažne vijesti. Te farme su smeštene u neposrednoj blizini vodećih političara.
Kuriozitet Bosne i Hercegovine jeste što su sastavni deo tih farmi postale i obrazovne ustanove, pojedini fakulteti, na čijem čelu su osobe birane rukom vodećih političara.
"Političari su jedni od glavnih generatora te priče, jer se njihovi politički neuspesi pokušavaju prikriti time što plasiraju one informacije koje smatraju u tom momentu najvažnijim i, na neki način, opet kažem, usmeravaju pažnju na one teme koje zapravo predstavljaju temu njihovog političkog delovanja. To je ono na šta se zapravo i cilja proizvodnjom tih lažnih informacija, poznatijih kao fejk njuz", precizira najveće krivce Karić.
Sa njegovom ocenom se, u najvećoj meri, slažu i Milojevićeva i Bursać.
"Činjenica je da se ovde, kod nas, još ne zna precizno ko je kome uslužni servis – političari tim medijima ili mediji tim političarima, pa onda prave te ping pong vesti, gde političar kaže nešto što je poluistina, pa onda medij to pretvori u istinu, pod znacima navoda, i onda se sve to servira građanima kao apsolutna vest. Naravno, sa realnošću to nema nikakve veze, ali problem je što na odgovornost političari nikada nisu pozvani, mediji ponekad jesu, a u realnosti se opet ne dešava ništa. Znači, niko nije sankcionisan. Mislim da u BiH za lažnu vest do sada niko nije bio sankcionisan”, navodi Bursać.
Prema njegovim rečima, to ne treba da čudi, jer ne treba zaboraviti da u BiH ne postoje ni zakoni o zabrani negacije zločina i genocida.
"To je tako, političari mogu, recimo, direktno iskrivljavati istoriju i ne da nisu kažnjeni, nego su na izborima nagrađeni. Znači, oni to koriste kao pogonsko gorivo. Tako da je to neverovatno fenomenalno u negativnom smislu", istakao je kolumnista Al Džazire Balkans.
Novinarka "EuroBlica" smatra da onima koji drže moć u BiH nije u interesu bilo kakva borba protiv lažnih vesti, jer takve vijesti odgovaraju upravo njima.
"Lakše je ovako prodam ti lažnu vest, ti se pozabaviš njome… Vrlo je lako prodati svašta narodu kao vest, namerno ne kažem građanima, koji još uvek pred izbore kažu znate svi su oni isti", kaže Milojević.
Bursać ističe da se protiv lažnih vesti možemo boriti jedino istinom, mada to u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini đeluje utopistički.
"Činjenica jeste da u RS postoji par medija, ali je njihova snaga u smislu emitovanja i pokrivenosti zanemariva u odnosu na ovo. Činjenica je da, hajde da kažemo mi nezavisni, šta god to značilo, radimo zaista svoj deo posla. Ali znate kako, ako javnost nije edukovana, ako je s druge strane zastrašena, ako je egzistencijalno zastrašena i ako živi u tom nekom matriksu permanentno 30 godina, jako je teško bez edukacije onih najmlađih, bukvalno od edukacije dece, razvijati samokritičko mišljenje,a onda i kritičko mišljenje", navodi kolumnista Al Džazire.
Jedini, najefikasniji i najefektniji način borbe protiv lažnih vesti jeste da se u javnost plasiraju tačne informacije i prezentuje ono šta su zaista stvarni problemi u društvu, a to su, prije svega, korupcija i kriminal, zajedno sa ostalim narastajućim neregularnostima i nepravilnostima, čiji su generatori, po pravilu, vlasti na svim nivoima.
"Borba protiv fejk njuz ili lažnih vesti, da vi njih sada pokušavate demantovati, mislim da je to sizifovski posao. Ne možete vi proizvesti toliko kontrainformacija ili informacija koje će negrati te lažne vesti, koliko oni mogu tih lažnih vesti da proizvedu. Tako da, ponavljam, mislim da je suština pravljenje onih priča koje zaista pokazuju realno stanje u društvu, koje pokazuju realne probleme i koje, zapravo, upućuju na prave krivce, zašto imamo društvo i stanje u društvu ovako kakvo jeste", zaključio je Karić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.