U klasi 1 pobedio je Staša Dudić (Auto-moto šou), druga je bila Mirjana Mirković (TV Avantura), a treća Tanja Gajović.

U klasi 2 najbrži je bio novinar prištinskog „Jedinstva“ Predrag Stevanović. Drugo mesto osvojila je Anđela Vasiljević (AutoSrbija.club), a treće Novak Jovanović.

U najjačoj, trećoj klasi, pobedio je Vova Lučić (Lučić inserti), ispred Vladice Šljivića (Plumrace.com) i Vladimira Nikolića (RTS).

U ekipnoj konkurenciji prvo mesto osvojila je redakcija AutoSrbija.club.

Na reliju su učestvovala 26 novinara iz 14 redakcija.

Znak za start dao je Dušan Kozarev, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, nekadašnji novinar (član UNS-a), sin prerano preminulog novinara Milenka Kozareva.

Bio je to početak aprila prošle godine u emisiji sa temom „Ključna pitanja za novu Vladu“. U to vreme Srbija je čekala da posle ostavke Miloša Vučevića skupština potvrdi novu Vladu koju će voditi lekar Đuro Macut.

Bližio se kraj emisije, ušla je u 55. minut, kada je Aleksandar Milošević, novinar „Nove ekonomije“ izgovorio da bi se nadovezao na to što je do tada dva puta u emisiji pominjan „zvučni top“.

„Moram da se nadovežem zato što mislim da imam nešto korisno da doprinesem. Bio sam lično tamo“, počeo je novinar.

Kako je njegov medij izveštavao sa protesta, objasnio je, nalazio se tog dana preko puta Studentskog kulturnog centra, na mestu gde je mogao da doživi ono o čemu su te večeri svedočili građani i snimci.

„Pred kraj 15 minuta ćutanja, okrenuo sam se ka Palati Albanija, da bih fotografisao masu sa upaljenim lampionima. Ono što se čulo...ovo je lično, iz prve ruke... jeziv je, zastrašujući zvuk, koji izaziva instinktivnu paniku kod čoveka“, rekao je Milošević u emisiji RTS-a.

Razni ljudi, nastavio je, imali su različite interpretacije zvuka.

„Moj doživljaj je bio kao da čujete automobil koji vam se približava velikom brzinom“.

Nemontirani snimak Nove ekonomije nastao desetak sekundi nakon stampeda izazvanog puštanjem zvuka dolazećeg automobila i guranjem ljudi u masi ispred Beograđanke, tokom 15 minuta tišine.
Na snimku se vide uznemireni ljudi i pokušaj smirivanja okupljenih. pic.twitter.com/dKzTxohISf

— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) March 15, 2025

Opisao je da se pored njega u tom momentu nalazio novinar Zoran Mišić iz lista Danas i da se njemu činilo kao da je čuo zvuk voza koji se približava.

„Nikad nisam taj zvuk čuo ranije. Ovo je najpribližnije što mogu da vam objasnim. I ono što mogu lično da vam kažem je da izaziva automatsku paniku“.

Ispričao je da je mogao da prepozna da zvuk dolazi iz pravca Palate Albanija, ne i tačno odakle, ka Slaviji, i da su ljudi, uključujući i njega, instinktivno krenuli da beže, jer je postojao osećaj kao da će nešto da ih pregazi.

„Jedino što je sprečilo da nastane pravi stampedo gde bi ljudi bili izgaženi, povređeni i ne daj Bože poginuli je to što je masa imala tu svest, čini mi se, da je očekivala neku vrstu provokacije uveče. I onda je brzo došla sebi. Ljudi su počeli da govore ’stani, stani... nemojte da se gazimo’. I zaustavili su se“.

U toj emisiji emitovanoj pre nešto manje od godinu dana ovaj novinar je na kraju rekao:

„To se dogodilo. Šta je to bilo, ja ne znam. Ali, činjenica je da je vlast posle toga, kao što znamo, prvo tvrdila da nema taj zvučni top, pa je otrkiveno da je imala zvučni top. To je opozicija otkrila, da je kupljen. Pa je rekla ’imamo, ali je bio zapakovan’, pa se pojavila slika da je bio na protestu zvučni top, kod Narodne skupštine. Pa su rekli ’da, imamo, ali ga nismo koristili’. To sve izaziva sumnju“. 

Nije bilo izveštača sa protesta, novinara, snimatelja, fotoreportera, koji su se te večeri, na današnji dan, javljali UNS-u da prijave neprijatnost i zdravstvene poteškoće u vezi sa „zvučnim topom“.

Javno svedočenje novinara „Nove ekonomije“ na nacionalnom javnom servisu ostalo je novinarki koja piše ovaj tekst u sećanju kao jedino.

U pripremi izveštaja o radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara za prošlu godinu UNS je nedavno pozvao kolegu Miloševića.

Ispričao nam je da je „Nova ekonomija“ tog dana imala celodnevno izveštavanje preko Iksa, nekadašnjeg Tvitera, na čemu je i on bio angažovan, te da je neposredno posle događaja u tvitu informisao javnost o tome šta je video i čuo.

Opisao nam je da nije bio na centralnom, već na ivičnom delu ulice Kralja Milana, kod Beograđanke, i da se posle pokajao što je podesio telefon za fotografiju, jer bi da je snimio video zabeležio šta se dešavalo kada se okrenuo prema Palati Albanija pred kraj minuta tišine za poginule u padu novosadske nadstrešnice.

Kolega Milošević ponovio je u razgovoru za UNS da je čuo zvuk „automobila koji se zaleće ka njemu“. Rekao je da mu se činilo kao da „čudan zvuk“ dolazi odozgo i da je pomislio da će ga pregaziti auto.

Kao i u TV emisiji opisao je da je zvuk bio jeziv, onaj „koji izaziva strah u tebi, stvara osećaj opasnosti kao da će nešto da te pregazi“.

 „Zbunjen si, znaš da ne može da dođe auto, jer je tu masa ljudi“, rekao nam je.

Na pitanje da li je imao zdravstvenih poteškoća, rekao je da nije.

Do danas Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nije javno saopštilo šta se u večernjim satima 15. marta prošle godine, u ulici Kralja Milana, dogodilo u vreme održavanja masovnog protesta. Taj predmet je u predistražnoj fazi.

Vidosava Vida Tomić rođena je 1942. godine u Bukovici. Završila je književnost na Filozofskom fakultetu i Akademiju za pozorište, film, radio i TV.

Novinarstvom je počela da se bavi 1970. godine. Od osnivanja radila je u redakciji obrazovnog programa Televizije Beograd. Ostaće upamćena po autorskim serijama „Priroda i čovek“, „Tragu vremenu“ i „Svi moji učitelji“.

Objavila je sedam knjiga poezija.

Preminula je 10. marta u Risnu.

Predstavnici obe novinarske organizacije istakli su značaj profesionalnog rada novinara u kriznim situacijama i potrebi bolje zaštite novinara od pretnji i pritisaka u obe zemlje.

Solovjov je 90-ih godina prošlog veka skoro deceniju bio dopisnik iz Savezne republike Jugoslavije i izuzetan je je poznavalac Srbije i regiona. 

Pri obilasku Memorijalne sobe UNS-a u kojoj su portreti UNS-ovih predsednika, od kojih je prvi bio Laza Kostić, Solovjov je istakao da su na čelu ruskog novinarskog udruženja u prvoj deceniji od osnivanja bili novinari i pesnici Sergej Jesenjin i Vladimir Majakovski.

Pravo učešća na reliju imaju članovi UNS-a, ali i drugi novinari. Prilikom verifikacije učesnik je dužan da, osim lične karte, saobraćajne i vozačke dozvole, pokaže i člansku legitimaciju UNS-a ili potvrdu redakcije u kojoj radi.

Učesnici će biti podeljeni u tri grupe, u zavisnosti od zapremine motora.

Trke će biti organizovane i u kategorijama: Dame, Juniori i Veterani.

Za više informacija možete se javiti predsedniku Auto pres kluba UNS-a Čedomiru Brkiću, na broj telefona 063210777.

Poštovani gospodine ministre,

Obraćam Vam se povodom formulacije u konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u kojoj se navodi da projekat, u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima, ne podrazumeva praćenje društvenih, ekonomskih, političkih, kulturnih i drugih dešavanja na dnevnom nivou.

Ovakva odredba izaziva ozbiljnu nedoumicu, naročito kada je reč o lokalnim medijima. Naime, upravo je praćenje događaja u lokalnoj zajednici – rada lokalnih institucija, komunalnih pitanja, obrazovanja, kulture, sporta i života građana – osnovna funkcija svakog lokalnog medija.

Istovremeno, sam Zakon o javnom informisanju i medijima javni interes u oblasti informisanja definiše kao istinito, nepristrasno i pravovremeno informisanje građana o pitanjima od značaja za njihov život i rad. Postavlja se, stoga, logično pitanje: kako se može ostvarivati javni interes u informisanju ukoliko se iz projektnog finansiranja isključuje upravo izveštavanje o događajima koji su za građane najneposrednije važni?

Za lokalne medije praćenje svakodnevnih događaja nije puka rutina, već osnovni oblik javnog informisanja. Građani Mladenovca, kao i građani drugih lokalnih sredina u Srbiji, imaju pravo da budu blagovremeno i objektivno informisani o onome što se dešava u njihovoj sredini – od rada lokalne samouprave do kulturnih, obrazovnih i društvenih događaja.

Posebno je važno naglasiti da lokalni mediji, za razliku od velikih nacionalnih redakcija, često nemaju druge izvore finansiranja niti mogućnost komercijalnog opstanka na tržištu, pa je projektno sufinansiranje često jedini mehanizam koji omogućava da građani u manjim sredinama uopšte budu informisani o pitanjima od javnog značaja.

Svesni smo da se zakonski okvir ne može menjati kroz sam konkursni postupak. Upravo zato bi bilo važno da konkursne komisije, prilikom razmatranja projekata lokalnih medija, pažljivo i suštinski sagledaju predložene sadržaje i njihov značaj za lokalnu zajednicu. U brojnim projektima lokalnih redakcija upravo se kroz tematske serijale, analize i reportaže obrađuju pitanja od neposrednog javnog interesa za građane, iako su ona često vezana za svakodnevni život zajednice.

Zbog toga smatram da je važno da se pri ocenjivanju projekata prepozna i vrednuje kvalitet i javni značaj medijskih sadržaja koji se bave životom lokalnih sredina, jer upravo oni predstavljaju najneposredniji oblik ostvarivanja javnog interesa u informisanju.

Uveren sam da je cilj zakona jačanje profesionalnog i odgovornog novinarstva, a ne njegovo udaljavanje od tema koje su za građane od neposrednog značaja.

S poštovanjem,
Slobodan Stanković
urednik i izdavač
„Mladenovački glas“

Tako novinar Radio-televizije Vojvodine Predrag Ćurčija za UNS govori o SLAPP tužbi koju je protiv njega, pre deset godina, podneo vojvođanski biznismen Vladimir Vrbaški.

Iako su solidarno tuženi novinar, urednica i medij 2024. godine dočekali pravdu presudom Apelacionog suda, njima do danas nisu nadoknađeni veliki troškovi proistekli i iz visine odštetnog zahteva od 10 miliona dinara.

Ovo je priča o iscrpljujućem osmogodišnjem postupku, koji je započeo u vreme aktivnog rada dopisnika RTV-a Ćurčije, a okončao se kada je otišao u penziju. O jedinom suđenju s kojim se ovaj iskusni novinar susreo u karijeri.

Čin I – poziv građana novinaru kom veruju

U maju 2016. godine Ćurčija je bio šef dopisništva RTV-a u Somboru. Izveštavao je o dnevnim aktuelnostima, radio reportaže, istraživao probleme koje imaju građani i pravio priloge. Sasvim normalno bilo je da na poziv stanovnika naselja Prva uprava iz malog mesta Gakovo ode da ih obiđe. Rekli su mu da nemaju struju i vodu iako sve račune uredno plaćaju.

„Ispostavilo se da je preduzeće ‘Graničar’, koje je upravljalo imovinom, prestalo da prosleđuje novac koji su stanari uplaćivali za komunalne usluge. Govorili su ‘imamo problema sa novim vlasnikom koji se zove Vladimir Vrbaški’, a ja sam se pitao kako on može biti novi vlasnik kada je u pitanju državno zemljište“, priseća se Ćurčija.

Nekoliko dana nakon telefonskog poziva Ćurčijin prilog o problemima stanovnika Gakova emitovao je RTV.

U TV prilogu sagovornici su pominjali Vladimira Vrbaškog, firmu Graničar, a novinar je naveo da se radi o čoveku koji je „poznat po tome da je njegova firma uzurpirala državne oranice".

Budući da je prilog sadržao izjave građana o Vrbaškom, novinar je više puta pokušao da stupi u kontakt sa njim. Vrbaški se nije javio, ali jeste njegov advokat.

Bez odgovora na postavljena pitanja, priča Ćurčija, napisao je u imejlu:  „Tužićemo vas“.

Čin II – desetine putovanja od Odžaka do Beograda

Tužba je i stigla, i to ubrzo nakon emitovanog priloga. Vrbaški je tužio RTV, tadašnju glavnu urednicu Marijanu Jović Lainović i novinara Predraga Ćurčiju, tražeći odštetu od deset miliona dinara zbog „povrede ugleda i nanetog duševnog bola".

Daleko više od iznosa koji bi se inače mogao dosuditi, kaže advokat UNS-a Nenad Krajnović, koji je od početka branio Ćurčiju.

 „Tužba je postavljena tako da činjenično stanje bude komplikovano.  Prema mom mišljenju, bilo je očigledno da namera tužioca nije bila da dobije odštetu za takozvani duševni bol, nego samo da nanese finansijsku štetu – kako mediju, tako i tuženom novinaru", kaže Krajnović.

Ono što je usledilo, Ćurčija danas opisuje rečju  „mrcvarenje“. Po 300 kilometara, koliko ukupno iznosi put od Odžaka do Beograda i nazad, Ćurčija je za svako ročište prelazio, čekajući da se Vrbaški pojavi na suđenju.

 „Godinama nije dolazio na ročišta. To je bilo iz, navodno, zdravstvenih razloga, ili iz razloga sprečenosti usled drugih obaveza. Svaki dolazak je iziskivao uzaludno putovanje predstavnika i punomoćnika stranaka u Viši sud u Beograd da bi se konstatovalo da tužilac nije mogao da pristupi suđenju koje je sam pokrenuo“, govori Krajnović.

Postupak je tako i vremenski i finansijski iscrpljivao i Ćurčiju i RTV.

Svako ročište je, objašnjava Krajnović, podrazumevalo pristup najmanje tri advokata sa troškovima puta, za pristup na ročište pri vrednosti spora od 10 miliona dinara.

„Tada bi tuženi osim novca, trošili i svoje vreme na pripremu za suđenje, odlazak na suđenje u drugi grad, a za to vreme nisu radili svoj osnovni, novinarski, posao. Ovaj postupak je pokrenut i vođen kao klasični primer SLAPP tužbe“, kaže Krajnović.

Godišnje je bilo održano od tri do četiri ročišta. U osam godina – oko trideset dolazaka do Beograda, kaže Ćurčija.

Svaki put vozio je sopstveni automobil, plaćao parking, benzin. Procenjuje da je samo na put i prateće troškove potrošio više od hiljadu evra.

„Sećam se da sam pitao sudiju: ‘Izvinite, o čemu se ovde radi? Ja dolazim svaki put iz Odžaka, a on se jednostavno ne pojavljuje", kaže Ćurčija.

Čin III – Ćurčija dočekao pravdu, ali ne i naknadu sudskih troškova

Posle osam godina stigla je prvostepena presuda koja je bila loša po tuženog novinara i RTV. 

Sudija je obrazložila  da je novinar postupio sa dužnom novinarskom pažnjom ali da je ipak insinuirao da je tužilac  uzurpator zemljišta i da je zbog toga potrebno da tuženi  Vrbaškom solidarno isplate 30.000 dinara.

„Sud je iznošenje činjenica koje su dokazane kao tačne kvalifikovao kao mišljenje novinara", rekao je tada Krajnović.

 Usledila je žalba za koju je, s obzirom na to da je tužbeni zahtev iznosio deset miliona dinara, trebalo platiti novu, visoku taksu.

Krajem 2024. godine,  Apelacioni sud u Beogradu odlučio je drugačije i umesto biznismenu, dao za pravo novinaru i mediju, naloživši da tuženima nadoknadi troškove postupka.

 „Kada sam dobio tu presudu, video sam da ipak u ovoj zemlji postoje sudije i pravnici koji se pozivaju na međunarodnu praksu. Način na koji sam oslobođen pokazuje da sud zaista može da radi kako treba. Mislim da je toj hrabroj odluci doprinela i serija protesta koji su bili organizovani u tom trenutku", rekao je Ćurčija.

Sa kamatama i troškovima izvršitelja, ukupna naknada troškova  bi, kažu Ćurčija i Krajnović, trebalo da iznosi milion dinara.

I baš kada su poverovali da je  sve gotovo i da će povratiti troškove sa suđenja, Vrbaški je, kako kaže Krajnović, otišao u inostranstvo i povukao novac iz države. Navodno, kaže Krajnović, druge imovine nema.

„Sada Ćurčija, posle više od osam godina izlaganja troškovima, putovanjima na suđenja, kada treba da naplati svoje troškove iz parničnog postupka, ima samo dodatne troškove plaćanja izvršitelja koji nema iz čega da naplati potraživanje tuženih“, kaže Krajnović.

Ipak, Ćurčiji je i posle svega najvažnije da je pravda zadovoljena.

Za njega ovo je bilo prvo suđenje u novinarskoj karijeri i prvi put čuo je za termin SLAPP, koji u vreme tužbe nije bio toliko čest kao danas.

„Na početku sam mislio da je to klasična priča o moćniku koji tlači sirotinju. Međutim, kolege koje prate međunarodne slučajeve su mi rekle: ’veruj mi, to je klasika. Klasično zastrašivanje novinara da bi se sklonio sa teme."

Sklonjen nije. Ali stanari Prve uprave u Gakovu, kojima je isključena struja i voda, danas tamo više ne žive.

„Ceo taj slučaj je čudna priča koja verovatno nikada u ovoj zemlji neće dobiti epilog kakav bi trebalo", govori Ćurčija.

„Obaveštavamo vas da, ukoliko ne podržite predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, javno, bićemo prinuđeni da vam ugasimo sve društvene mreže unutar META ekosistema. Aleksandar Vučić je osoba koja se bori za budućnost zemlje, svih nas, te je obaveza podržati njegov rad kako bismo doprineli očuvanju stabilnosti u Republici Srbiji. Ukoliko to ne uradite, bićemo prinuđeni da uz pomoć zaposlenih u kompaniji META trajno ugasimo vaše društvene mreže“, piše u imejlu.

UNS će ove pretnje gašenjem naloga prijaviti Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

_______

* U skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije, napominjemo da je tekst izmenjen tako što su uklonjena imena ljudi koja su stajala u potpisu - kako ličnosti koje se tako zovu ne bi bile automatski povezivane sa ovim slučajem. 

Obaveštavamo Vas da urednici, koji su građane i studente nazvali ruljom i uporedili ih sa nacistima, nisu neutralni. To su politički komesari - bruka kuće i profesije. Da li ćete tu "neutralnost" zadržati?

Saglasni smo da RTS ne može biti poligon za lični aktivizam zbog čega Vas pozivamo da utvrdite:

1. Da li su vodeći novinari Dnevnika u sukobu interesa i zloupotrebljavaju položaj u Televiziji?

- Izveštavaju u Dnevniku o aktivnostima vlasti bez kritičkog tona, a van Televizije su voditelji manifestacija vlasti i vlasti bliskih organizacija i za to su plaćeni po manifestaciji sa više stotina evra;

2. Da li su vodeći novinari i urednici svakodnevno na vezi sa kabinetom predsednika Srbije i Vlade Srbije i izvršavaju njihove naloge;

- Da li ti radnici RTS-a štite javni interes i interes države ili interes partije na vlasti na štetu javnog interesa;

3. Da otvorite Informativni program za drugačije mišljenje kako bi RTS bio Javni servis svih građana, a ne propagandno sredstvo SNS-a;

4. Da sa velikom ozbiljnošću i odgovornošću razmotrite primedbe koje imaju deo radnika RTS-a, veliki deo društva i novinarska udruženja, na izveštavanje Informativnog programa;

5. Saglasni smo da RTS ne sme iznutra biti destabilizovan: pozivamo Vas da zaustavite grupu novinara i urednika u neprofesionalnom radu kojim izazivaju opravdano nezadovoljstvo velikog broja građana

6. Ta grupa neprofesionalnih radnika RTS-a tokom blokade otela je Dnevnik i sa nepoznate adrese neprimerenim rečnikom i određenim lažnim vestima, umesto da spusti tenzije u društvu, dodatno je podgrevala nezadovoljstvo studenata i građana

7. Dok su neprofesionalni urednici i novinari dnevnicima podizali nezadovoljstvo građana, mi iz Našeg pRoTeSt- a smo pomogli da se ispuni studentski zahtev - peticijom prikupili potpise za REM i rekli da se zalažemo da naša kuća bude odblokirana, da našu kuću volimo i da zahtevamo da u njoj bude omogućen profesionalan rad

8. Profesionalni radnici RTS-a su šikanirani, skrajnuti iz programa i izloženi raznim načinima maltretiranja. Zahtevamo da hitno prekinete tu praksu!

9. Tražimo da uradite analize dnevnika radi utvrđivanja stepena objektivnosti: izveštavanje u dnevnicima uporedite za Kodeksom novinara Srbije i propisima u oblasti javnog informisanja;

10. Uvek smo otvoreni za razgovor sa Vama, kako biste iz više izvora bili informisani o dešavanjima u našoj kući, koju gradimo godinama, decenijama i borimo se da ona bude naš ponos, a ne sramota.

11. Naš pRoTeSt čine radnici koji se zalažu za objektivno izveštavanje, profesionalci koji su svojoj kući doneli brojne (novinarske) nagrade uprkos svim preprekama sa kojima se suočavaju unutar kuće

12. Zahtevamo da vratite radnike koji su otpušteni posle blokade Televizije jer su imali smelosti da traže objektivno izveštavanje

Naš PRoTeSt

Samo 20-ak minuta nakon toga, rekao je tada Miljević UNS-u, šef spikera Miroslav Vujičić telefonom mu je saopštio da se saradnja sa njim prekida. 

„Obavestio me je da ne zna šta sam tačno uradio, ali da je od rukovodstva radija dobio nalog da se momentalno prekine saradnja sa mnom. Takođe mi je rekao da me uklanja sa rasporeda, što praktično znači prekid angažmana“, dodao je.

Pošto je obaveštenje dobio samo usmeno i, kako kaže, naknado u grupi „Spikeri Radio Beograda“ na Vajberu, a ne zvanično, Miljević je u subotu, 14. februara otišao na posao. 

Najpre je pušten da uđe u zgradu, ali su ga ubrzo pripadnici obezbeđenja zamolili da se udalji. 

Nakon toga poslao je imejl rukovodiocima, tražeći objašnjenje, a zatim dobio pisano obaveštenje da će saradnja biti prekinuta, takođe, kako kaže, bez jasnog obrazloženja. Istog dana mu je deaktivirana i propusnica za ulazak u RTS.

„Sve to što sam doživeo tog dana u Radio Beogradu bilo je vrlo neprijatno i neprofesionalno“, kaže Miljević za UNS. 

Razlog prekida ugovora dolazak na posao

U obaveštenju o raskidu ugovora koje je u ponedeljak stiglo Miljeviću ni u jednom delu ne pominje se da je razlog prekida saradnje njegova želja da zakaže razgovor sa generalnom direktorkom, niti bilo šta od dešavanja 11. februara, već isključivo činjenica da je došao na posao u subotu, iako nije bio na rasporedu.

Ako je to razlog prekida saradnje, iz obrazloženja ostaje nejasno zbog čega je Miljević prethodno bio uklonjen sa rasporeda.

Na ova pitanja UNS-u nisu želeli da odgovore ni šef spikera Miroslav Vujičić, ni glavni urednik Prvog programa Radio Beograda Nebojša Nikolić.

Vujičić je UNS-u rekao da nema ovlašćenje da daje izjave, dok je Nikolić rekao da ne može da razgovara jer je na sastanku i da ga pozovemo kasnije. Nakon toga se nije javio na UNS-ov poziv.

RTS je u obrazloženju naveo da je Miljević 14. februara „došao u zgradu Radio Beograda, u pratnji svog advokata, iako je prethodno blagovremeno obavešten da je raspored za subotu, 14.2. izmenjen i da imenovani nije planiran za rad navedenog, kao i narednih dana, od strane šefa spikera, Miroslava Vujičića“.

Miljević je, navodi se, obaveštenje dobio telefonom, u okviru Viber grupe 'Spikeri Radio Beograda', 11.2.2026. godine.

Kad spiker sme da ulazi u Radio Beograd?

„Interpretator je, uprkos tome što je bio blagovremeno obavešten da nije na rasporedu, dana 14.02.2026. godine, ušao u prostorije Radio Beograda, u spikersku sobu. Na molbu Glavnog urednika Prvog programa Radio Beograda Nebojše Nikolića da napusti prostoriju, koji mu je tom prilikom usmeno saopštio da će saradnja sa njim biti otkazana, interpretator je odbio da to učini dok se ne konsultuje sa advokatom“, piše u Obaveštenju o raskidu ugovora.

Interpretator je, navodi se dalje, odbio da napusti prostoriju iz razloga što, po njegovim navodima „nije zvanično obavešten o raskidu saradnje sa RTS- om, niti mu je jednostrani raskid saradnje uručen, tako da on poštuje stari raspored".

Tek nakon obavljenog razgovora između glavnog urednika i advokata interpretatora, navodi RTS, interpretator je pristao da napusti prostoriju.

Neprofesionalno čitanje naglas u spikerskoj sobi

„Imajući u vidu da je opisanim postupanjem interpretator ometao odvijanje procesa rada navedenog dana, da je došao na rad, upoznat sa činjenicom da nije planiran, odnosno nije na rasporedu navedenog dana, te da je neovlašćeno ušao u spikersku sobu i svojim ponašanjem uzmeniravao kolege koje su navedenog dana obavljale svoje radne naloge, konstatovano je da je prekršio odredbe internih akata RTS-a, kao i osnovna načela ugovaranja propisana Zakonom o obligacionim odnosima“, ističe se u obaveštenju.

„Imajući u vidu da se ugovorom o angažovanju interpretatora isti angažuje s obzirom na njegovu ličnost, dakle ugovor ima izražen element ličnosti, naročito imajući u vidu opis posla interpretatora spikerski posao u direktnom prenosu (uživo), gubitak poverenja u interpretatora dovodi do narušavanja odnosa ugovornih strana“, piše RTS.

RTS navodi i da „o nedoličnom ponašanju interpretatora prilikom obavljanja radnih dužnosti, svedoče i kolege iz informativne redakcije Radio Beograda“.

„One su pisanom izjavom potvrdile da se ponašanje imenovanog u više navrata, u proteklom periodu, ogledalo u kršenju radne discipline, čitanju vesti naglas tokom priprema za snimanje, ometanju rada drugih zaposlenih, neprijatnim i neprofesionalnim komentarima upućenim drugim zaposlenima, nepoštovanju hijerarhije i nadređenih“, navodi se u obaveštenju dostavljenom Miljeviću.

RTS u ovom dokumentu zaključuje da su „promene u rasporedu angažovanja spikera normalna i redovna stvar“.

„Raspored je uvek podložan izmenama s obzirom na raspoloživost angažovanih lica u datom trenutku, te je reakcija interpretatora na istu bila krajnje neprimerena i nedolična“, piše u obaveštenju.

Miljević: Zakazivanje razgovora sa Manjom Grčić i konkurisanje za generalnog direktora RTS-a razlog prekida saradnje

Iako se kao razlog raskida ugovora ne navodi njegov zahtev da razgovara sa generalnom direktorkom RTS-a, Miljević ističe da je uveren da je to razlog raskida ugovora, s obzirom na to da je prvo, usmeno, obaveštenje o prekidu saradnje dobio neposredno nakon što je tražio sastanak.

„Ono što prvo dolazi na um posle ovog obrazloženja koje je krajnje čudno i nejasno, je kako se baš sada, posle pet godina saradnje, ovo dešava i kako prvi put za isto toliko godina postoje žalbe na moju profesionalnost i ponašanje“, kaže Miljević.

On ističe da „nikada ranije nije dobio zvaničnu zamerku na rad i ponašanje“.

„Nikada čak nisam dobio nijednu pisanu prijavu na svoje ponašanje ili rad u RTS-u. Taj koncept postoji u televiziji i svakodnevno se pišu prijave te vrste. Niti sam ja pisao protiv nekog, niti je bilo ko pisao protiv mene“, kaže on.

Interesuje ga, navodi, ko su sada odjednom te osobe i na koje se konkretno situacije žale.

Takođe, Miljević ističe da nije tačno da je u radio Beograd došao u pratnji svog advokata, već je sa njim razgovarao telefonom.

Dodaje da veruje i da je raskid ugovora povezan i sa činjenicom da se prijavio na raniji konkurs za generalnog direktora RTS-a, te da je to zasmetalo njegovim nadređenima u Radio Beogradu. 

„U danima nakon što sam se početkom januara kandidovao za generalnog direktora RTS-a, dobijao sam pasivno-agresivne komentare kako se direktorka Radio Beograda 'iznervirala' što sam se kandidovao za generalnog direktora“, rekao je Miljević za UNS.  

Advokat UNS-a: Zabrinjavajuće sadržina obrazloženja

Advokat UNS-a Gordana Konstantinović kaže da je sadržaj Obaveštenja o jednostranom raskidu ugovora zabrinjavajuć.

„Mi smo sa Borisom u komunikaciji od 11.2.2026.godine i zabrinjavajuća je sadržina obrazloženja Obaveštenja, jer je u suprotnosti sa činjeničnim stanjem i pisanim dokazima“, kaže Konstantinović.

Osim toga, ističe, mora se skrenuti pažnja i na to da jednostrani raskid ugovora proizvodi dejstvo od dana kada je druga strana o tome obaveštena, a to je dan kada je Miljević primio obaveštenje.

„Kako se iz samog Obaveštenja ne vidi datum kada je sačinjeno, a kod RTS je zavedeno tek 18.2.2026.godine, jasno je da je Borisu moglo biti upućeno tek 18.2.2026.godine. Otuda prekid saradnje nije i ne može biti od 14.2.2026.godine“, navodi ona.

Spomenka Deretić rođena je 1945. godine u Požarevcu. Završila je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Tokom karijere uređivala je i vodila emisije informativnog programa Radio Beograda. Bila je urednica kulture i urednica u desku.

Spomenka Deretić bila je i član Upravnog odbora UNS-a od 1992. do 1996. godine.

Godine 1995. dobila je nagradu „Svetozar Marković“ koju je UNS od 1967. do 2001. godine dodeljivao za jednogodišnji rad i ostvarenja.

Spomenka Deretić preminula je 11. februara u Vijetnamu, u 81. godini.

Prema podacima u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) - Ada, Apatin, Blace, Doljevac, Čačak, Jagodina, Kraljevo, Valjevo, Inđija i Bosilegrad raspisale su konkurse nakon roka koji je predviđen Zakonom.

UNS je primetio da su Bosilegrad, Blace i Jagodina prilikom raspisivanja konkursa, u JIS-u naknadno promenile datum, Bosilegrad na 26. februar, Blace i Jagodina 1. mart, što ova platfoma ne bi trebalo da dozvoljava. Ranije je UNS uočio da je i Grad Pančevo prilikom raspisivanja konkursa u JIS-u naknadno promenio datum sa drugog na prvi mart. 

Do trenutka objavljivanja ovog teksta, 13 lokalnih samouprava nije raspisalo konkurse -Bač, Boljevac, Bujanovac, Gadžin Han, Šabac, Zrenjanin, Lučani, Mionice, Surdulica, Tutin, Varvarin, Vrbas, Žitorađa.

Od 35 lokalnih samouprava koje do sada nisu raspisale kokurse je i 17 beogradskih, kao i 5 niških gradskih opština koje nemaju tu obavezu.

Podsetimo, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, lokalne samouprave imaju obavezu da do 1. marta raspišu konkurse za sufinansiranje medijskih projekata.

U slučaju nepoštovanja ovog roka, Zakon predviđa i kaznene odredbe za prekršaj za odgovorno lice u organu javne vlasti u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Budžet je ove godine smanjila i opština Bač izdvojivši za medije 400.000 dinara, 100.000 dinara manje nego prošle godine, kada je za medije opredelila 500.000 dinara.

Za medijske projekte Bosilegrad je ove godine opredelio 200.000 dinara, jednako kao i prošle.

UNS je primetio da su opštine Bosilegrad i Bač prilikom raspisivanja konkursa, u JIS-u naknadno promenile datum, Bosilegrad na 26. februar, Bač 27. ferbuar, što ova platforma ne bi trebalo da dozvoljava. 

Mirjana Nikolić rođena je 27. jula 1962. godine u Negotinu. Diplomirala je na Pedagoškoj akademiji, a novinarsku karijeru započela je 1996. godine na Televiziji 5, gde je bila urednica i autorka brojnih kratkih formi.

Nikolić je godinama bila autorka i voditeljka emisije TV Zona plus "Lek za vek", koja je posvećena zdravstvenim temama. Prethodno je na Niškoj televiziji (NTV) vodila emisije "NTV klinika" i "Tišina".

Preminula je u 64. godini u Nišu.

Zdravko Janjević rođen je 1936. godine u Dobrači, kod Kragujevca. Završio je Pedagošku akademiju.

Novinarstvom počeo da se bavi 1958. godine u listu „Svetlost“ iz Kragujevca i „Večernjim novostima“, gde je kao dopisnik radio više od tri decenije.

Tekstovi su mu objavljivani u „Borbi“, „Blicu“, „Kuriru“, „Glasu javnosti“, „Prosvetnom pregledu“, Listu prosvetnih radnika, „Zadruzi“, „Selu“, „Poljoindustriji“,  „Stvarnosti“ i portalu „E Stvarnost“.

Zdravko Janjević autor je knjige „Zemaljski dani. Pola veka sa ljudima za novine“ i jedan od autora knjige „Život zapamđen srcem“.

Dobitnik je ordena sa Srebrnim vencem Republike Srbije, priznanja opštine Aranđelovac „26. jul“, kao i brojnih drugih nagrada i priznanja za rad u novinarstvu i prosveti.

Zdravko Janjević preminuo je 1. marta u Aranđelovcu, u 90. godini.

Srbija je, kako se navodi u izveštaju, uz Gruziju i Tursku, zemlja s najvećim brojem fizičkih napada tokom protesta, a napadi su uglavnom dolazili od policije i pristalica vladajuće stranke. Najviše ovakvih napada zabeleženo je na protestu 28. juna u Beogradu.

„Prekomerna upotreba sile od strane organa reda predstavljala je ozbiljnu opasnost po bezbednost novinara, pri čemu su policajci reagovali ili neaktivnošću ili direktnim nasiljem i samovoljnim hapšenjima", ističe Platforma Saveta Evrope.

Kao primer napada pristalica vladajuće stranke naveden je onaj koji je doživeo novinar BIRN-a Saša Dragojlo.

S druge strane, u Srbiji su novinarke u velikoj meri bile izložene rodnom nasilju. Kao primer navedene su pretnje Kristini Demeter Filipčev sa portala Bečejski mozaik, kojoj je prećeno silovanjem zbog objave kojom je najavila minut ćutanja za žrtve tragedije u Novom Sadu.

Osim fizičkih i verbalnih napada, zabeleženi su i slučajevi nezakonitog nadzora nad novinarima, u kojima se posebno ističu Srbija i Italija.

„Špijunski softver predstavlja ozbiljan upad u komunikaciju novinara, posebno s njihovim poverljivim izvorima. Sam strah od njegovog postojanja stvara atmosferu nepoverenja koja podriva istraživačko novinarstvo", navodi se u izveštaju.

Platforma za bezbednost novinara podseća da Evropski zakon o slobodi medija, koji je u potpunosti stupio na snagu u avgustu 2025. godine, izričito zabranjuje upotrebu špijunskog softvera protiv novinara.

Kao još jedan vid gušenja slobode medija navedena su otpuštanja novinara u Srbiji nakon što su podržali proteste.

Konkretni primeri nepravednih otkaza zabeleženi su u Euronews Srbija, ELLE Srbija, Večernjim novostima i Politici. Ovakvi slučajevi evidentirani su i u Italiji i Švajcarskoj.

Generalni sekretar EFJ Rikardo Gujeres, na današnjem predstavljanju izveštaja,  posebno je izdvojio slučaj italijanske novinarke otpuštene jer je Evropskoj komisiji postavljala legitimna pitanja o sukobu u Gazi.

Kada je u pitanju nezavisnost javnog servisa, Monitor medijskog pluralizma za 2025. godinu pokazao je, kako se napominje, da 11 od 32 proučavane zemlje nema politički nezavisnog javnog emitera. Prema ovom izveštaju, Srbija je nakon Mađarske, Malte i Turske, a uz Slovačku, Bosnu i Hercegovinu, Italiju, Hrvatsku, Poljsku, Grčku, i Rumuniju, zemlja u kojoj se vlast najviše meša u uređivačku politiku javnog servisa.

U Srbiji su identifikovani i visoki rizici u pogledu koncentracije medijskog tržišta pod sve većom stranačko-državnom kontrolom.

Navedeno je i da je postupak odabira članova Saveta Regulatorne agencije za elektronske medije (REM) ponovo sproveden uz manjkavosti, lišen neophodne transparentnosti i nezavisnosti.

Novinari i mediji često su predstavljani kao neprijatelji države, čemu su doprinele izjave visokih funkcionera - uključujući predsednika Aleksandra Vučića i ministra informisanja Borisa Bratine. Taj neprijateljski odnos posebno je dolazio do izražaja u slučaju televizije N1.

„Vučić je javno ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, koji je više puta bio meta homofobičnih komentara na internetu", navodi se u izveštaju.

Ističe se da je nakon što je predsednik rad N1 izjednačio s „čistim terorizmom", redakcija primila pismo s pretnjom napadom „u stilu Šarli Ebdoa". Ova redakcija putem interneta dobija i svakodnevne pretnje smrću.

„Pretnje su upućene i zaposlenima u Novoj, Danasu, Radaru i Brankici Stanković iz Insajder TV-a, a novinari poput Nenada Kulačina, Marka Vidojkovića i Dinka Gruhonjića bili su na meti zajedno sa njihovim porodicama. Počinioci retko bivaju privedeni pravdi“, piše u ovom izveštaju.

Naveden je i primer hapšenja novinara KTV-a Aleksandra Dikića, kome je pretresena kuća pod optužbom za „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka".

Na udaru su bila i novinarska udruženja, piše u izveštaju.

Novoosnovana Asocijacija novinara Srbije (ANS) etiketirala je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) kao organizaciju koja „podržava organizatore pobune", i to nakon što je NUNS novinarima na protestima podelilo zaštitnu opremu. 

Platforma Saveta Evrope navela je i da je „provladini tabloid Informer TV objavljivao poverljive finansijske podatke u nastojanju da diskredituje ovo udruženje“.

Valjevo je izdvojilo 11.000.000 dinara, Ada 250.000 dinara, Doljevac 2.000.000 dinara.

Inđija je ove godine povećala budžet za medije opredelivši 22.600.000 dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 2.815.000 dinara. 

Opština Apatin je ove godine izdvojila 7.000.000 dinara, 5.861.000 dinara više nego prošle godine kada je iz ove opštine opredeljeno 1.139.000 dinara.

UNS je primetio da je i Grad Pančevo konkurs raspisao danas, ali je datum u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) naknadno promenjen na 1. mart, što ova platfoma ne bi trebalo da dozvoljava.

Od 44 lokalne samouprave koje do sada nisu raspisale konkurse je i 17 beogradskih, kao i 5 niških gradskih opština koje nemaju obavezu da raspišu konkurse.

To praktično znači da zaključno sa trenutkom objavljivanja teksta - 22 lokalne samouprave nisu raspisale konkurse.

Prošle godine, do prvog marta, konkursi su raspisani, skoro identično kao i ove, u 122 lokalne samouprave.

Do 1. marta više novca za medijske projekte nego u 2025. godini

Uključujući i Kraljevo, kao i Ministarstvo informisanja i telekomunikacije i Pokrajinski sekretarijat za javno informisanje, do danas, za medijske projekte u 2026. godini opredeljeno je 1.779.636.000 dinara, podaci su kojima raspolaže UNS.

Prošle godine, po evidenciji UNS-ove baze finansiranjemedija.rs, za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, na svim nivoima vlasti i računajući sve lokalne samouprave koje su u toku godine raspisale konkurse, bilo je izdvojeno 1.621.825.500 dinara.

Podsetimo, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, lokalne samouprave imaju obavezu da do 1. marta raspišu konkurse za sufinansiranje medijskih projekata.

U slučaju nepoštovanja ovog roka, Zakon predviđa i kaznene odredbe za prekršaj za odgovorno lice u organu javne vlasti u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Iz budžeta grada Pančeva ove godine je izdvojeno 40.000.000 dinara, čak 35.800.000 dinara više nego godinu pre kada je iz ovog grada za medije opredeljeno 4.200.000 dinara.

Kovačica je takođe ove godine povećalo budžet za medije opredelivši 19.000.000 dinara, 15.000.000 dinara više nego prošle godine.

Jagodina je za medije izdvojila koliko i godinu ranije - 4.000.000 dinara.

Za medijske projekte i Smederevska Palanka je ove godine opredelila 4.000.000 dinara, što je 600.000 dinara više nego prošle godine.

Opština Knjaževac je na konkursu ove godine izdvojila 12.825.000 dinara, 1.425.000 dinara manje nego prošle.

U Kosjeriću je budžet isti kao i prošle godine – 1.500.000 dinara.

Opština Priboj je na konkursu izdvojila 6.500.000 dinara, milion više nego godinu pre.

Budžet je za medije ove godine povećala i opština Bečej opredelivši 10.000.000 dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 1.000.000 dinara.

Topola je za medije izdvajila koliko i godinu ranije - 3.800.000 dinara.

U Vladičinom Hanu je budžet isti kao i prošle godine –  4.275.000 dinara. Takođe, Mali Zvornik je ove godine za medije izdvojio iz budžeta koliko i godinu ranije - 600.000 dinara.

Opština Titel je na konkursu ove godine opredelila 6.000.000 dinara, 5.400.000 dinara više nego prošle godine, kada je iz ove opštine za medije izdvojeno 600.000 dinara.

Za medijske projekte Sjenica je ove godine opredelila 500.000 dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 1.500.000 dinara.

Tekstove konkursa možete pronaći se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS), u rubrici „Medijski konkursi - projektno sufinansiranje". , kao i u UNS-ovoj bazi finansiranjemedija.rs.

Ove godine Ministarstvo izdvojilo je 487.500.000 dinara, što je za 60.000.000 više nego lane, kada je za ovu namenu opredeljeno, 427.500.000 dinara.

Pokrajinski sekretarijat izdvojio je 45 miliona dinara manje nego lane. 

Pokrajinski sekretarijat je za projekte proizvodnje medijskog sadržaja opredelio 79.000.000 dinara, što je 36.000.000 dinara manje nego lane, kada je izdvojeno 115.000.000 dinara.

Za unapređenje profesionalnih standarda Pokrajinski sekretarijat namenio je 6.000.000 dinara, što je za 9.000.000 manje nego lane, kada je izdvojeno 15.000.000.

Tekstove konkursa možete pronaći se na sajtu Udruženja novinara Srbije (UNS), u rubrici „Medijski konkursi - projektno sufinansiranje"., kao i u UNS-ovoj bazi finansiranjemedija.rs.