Kako su rekli za UNS, početkom jula su, bez ranijeg obaveštenja, na poslovni imejl dobili novu, izmenjenu sistematizaciju.

„Tako smo videli da se radna mesta za petoro koleginica i kolega potpuno ukidaju, a da se broj novinara rubrike Sport smanjuje sa pet na tri, odnosno da će dva novinara ostati bez posla“, rekao je za UNS jedan od kolega koji je dobio otkaz, a koji je želeo da ostane anoniman.

To se i dogodilo 22. jula kada je njih sedmoro dobilo Rešenja o prestanku radnog odnosa.

Otkaze ugovora o radu, po odluci poslodavca, odnosno izdavača portala 24sedam.rs, kompanije Digital media network doo, dobili su urednik i dva novinara rubrike Sport, lektor i novinar rubrike Kultura, ukinuta je rubrika Društvo u kojoj je otkaz dobio urednik rubrike kao jedini član ovog dela redakcije, kao i jedan novinar-fotoreporter. 

„Nije bilo nikakve naznake da će se ovo dogoditi. Nikoga nisu obavestili, niti su nam pre toga poslali upozorenje ili nas informisali da su rezultati našeg rada loši ili da je posećenost sajtu opala“, rekao je za UNS jedan od kolega koji je dobio otkaz.

Kako navodi, krajem jula sa njima je raskinut radni odnos, a rešenje je potpisala direktorka izdavača medija, kompanije Digital media network doo Margareta Stanić.

Poslovni rezultati i poseta sajtu u padu

U otkazu ugovora o radu, u koji je UNS imao uvid navodi se, između ostalog, da je “nakon izvršene analize poslovnih rezultata u prvih 5 meseci 2025. godine u odnosu na 2023. i 2024. godinu, Poslodavac utvrdio da poslovni rezultati imaju negativne tedencije“.

Objašnjava se da su „rashodi po osnovu isplata zarada zaposlenih  gotovo isti u analiziranom periodu, a da ostvareni poslovni rezultati, koji su po objektivnim kriterijuma u padu, negativno deluju na obim poslovanja i privređivanje Poslodavca“.

Sve to zajedno, navodi se, „za posledicu ima prestanak potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme na pojedinim radnim mestima na kojima je potrebno utvrditi višak zaposlenih“. 

U Rešenju piše i da je „zvanični Gemius rejting Poslodavca značajno pao u 2025. godini u odnosu na 2024. godinu“.

U maju 2024. godine Poslodavac je bio na 9. poziciji na tržištu, a u istom mesecu ove godine se nalazi na 16. poziciji. Slična situacija je u poređenju prvih 4 meseca 2024. godine u odnosu na prva 4 meseca ove godine“, piše u Rešenju.

U njemu se ističe i da iako nije sigurno da će promene koje će poslodavac vršiti na osnovu odluke o smnjenju broja zaposlenih biti dovoljne za dalje ekonomski održivo poslovanje, on je primoran da ih izvrši bez odlaganja.

U Odluci o utvrđivanju organizacionih promena koje dovode do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme koja je doneta 2. jula, a u koju je UNS takođe imao uvid, navodi se i da će Poslodavac tog istog dana sprovesti ocenjivanje zaposlenih u rubrici u kojoj je potrebno smanjiti broj zaposlenih, rubrici Sport, te da će nakon sprovedene ocene dva zaposlena sa najmanjim brojem bodova ostati bez posla.

Urednik Sporta, rubrika Društvo i lektor nepotrebni, kulturi dovoljan samo urednik

U Odluci o utvrđivanju organizacionih promena, koju je takođe potpisala Margareta Stanić, opisuju se i dodatni razlozi za smanjenje broja zaposlenih u svakoj kategoriji.

Nakon što se navodi da će se broj novinara u rubrici Sport smanjiti sa pet na tri, u Odluci piše da se „radno mesto Urednik rubrike Sport ukida, osim iz ranije navedenih razloga, i iz razloga što će nakon ovih promena broj novinara u ovoj rubrici biti smanjen za 40 posto, pa je poslovna procena Poslodavca da više nije neophodno da se u rubrici Sport nastavi sa postojanjem  radnog mesta Urednik rubrike“.

„Radno mesto Lektor ukida se, jer opis poslova lektora, treba, u skladu sa svojim opštim obrazovanjem, da obavlja svaki novinar samostalno u okviru svog delokruga posla“, navodi se u Odluci.

U istom dokumentu piše i da se radno mesto novinar rubrike Kultura ukida, „jer je utvrđeno da, s obzirom na obim posla u okviru ove rubrike i broju posetilaca ove rubrike u odnosu na ostale rubrike, odgovor na radne zadatke za potrebe ove rubrike može da obavlja samostalno Urednik ove rubrike“.

Kako se dalje ističe, kad je reč o radnom mestu Novinar-fotoreporter „procenjeno je da zbog ukupno smanjenog obima posla, ukidanja pojedinih rubrika i radnih mesta, nije više ekonomski i sa aspekta potreba posla racionalno da i dalje postoji ovo radno mesto“.

„Radno mesto Urednik rubrike Društvo ukida se, jer se ukida celokupno Odeljenje rubrika Društvo, imajući naročito u vidu da je Poslodavac napravio poslovnu procenu da ukidanje ove rubrike neće uticati na pozicioniranje na tržištu“, piše u Odluci.

UNS je od direktroke kompanije Digital media network doo Margarete Stanić pokušao da dobije odgovore na pitanja zbog čega zaposleni nisu dobili upozorenje da će doći do smanjenja broja zaposlenih, niti bilo kakvu informaciju o lošim poslovnim rezultatima medija u kojem rade, ali ih do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

O portalu  24 Sedam i Digital media network doo 

Portal 24 Sedam osnovan je sredinom 2020. godine, a u registar medija Agencije za privredne registre upisan u februaru iduće godine. Izdavač ovog portala je firma Digital Media Network, osnovana aprila 2020. godine, nekoliko meseci pre pokretanja portala.

Vlasnica firme je u početku bila Margareta Stanić, sadašnja direktorka, a vlasništvo je u septembru 2021. preneto na švajcarsku firmu Europe Development Business Group AG.

Redakcija portala, inače, nalazi se u Sava centru na Novom Beogradu, gde su i mediji u Telekomovom portfoliju, kao što su Euronjuz i Njuzmaks adrija.

Najavljen je kao portal koji će biti posvećen „ispitivanju tačnih činjenica, ignorisanju poluinformacija i potpunom bojkotu dezinformacija“, a profilisao se kao medij čija je uređivačka politika provladina.

Ovaj portal poznat je i po tome što je godinama unazad dobijao  i značajna novčana sredstva na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih projekata.

Kako se navodi i na samom portalu 24 Sedam, jedan od osnivača portala je Čačanin Ostoja Mijailović.

Kako piše portal Istinomer, Mijailović je u septembru 2022. postao predsednik Jugoslovenskog sportskog društva „Partizan“, a sa ove funkcije smenjen je februara ove godine. Član je Srpske napredne stranke, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije, sa liste  „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“.  

Glavna urednica portala je Dragana Milovanović, koja je, kako piše na sajtu Media Ownership Monitor Srbija, od 2002. do 2020. bila glavna i odgovorna urednica digitalnog izdanja Novosti.

Kako je Jovan Plamenac rekao za UNS, u ovom slučaju tuženo je Ministarstvo kulture i medija zbog toga što je dopustilo da portal Udar postoji, iako nije imao objavljen impresum, ime urednika, niti je bio poznat njegov vlasnik.

Ovaj portal je, inače, sada ugašen. Poslednja objava bila je 30.8. 2020. godine, na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, kada je objavljen spisak od 235 lica, među kojima su političari, bivši vojni i policijski funkcioneri, sveštenici ali i novinari, a koja su navodno „saradnici srpske službe u Crnoj Gori“.  

Advokat Jovana Plamenca Nikola Angelovski potvrdio je UNS-u da je Ministarstvo u ovom slučaju tuženo, i po stavu suda odgovorno, zbog „nečinjenja“.

„Portal Udar nije bio u evidenciji medija resornog ministarstva, iako je po zakonu u obavezi, a ministarstvo nije učinilo ništa da spreči rad ovog portala, da utvrdi vlasnika, odnosno urednika medija, kao i da pokrene postupke izricanja novčanih kazni u slučaju neobjavljivanja impresuma“, rekao je Angelovski.

Kako je dodao, u ovom sporu, sud je tumačio i evropsku praksu i odlučio da je Ministarstvo odgovorno i da treba da nadoknadi nematerijalnu štetu oštećenom Jovanu Plamencu.

Sporne objave na neregistrovanom portalu

Kako je utvrđeno presudom Osnovnog suda, na portalu „Udar“ 17. avgusta 2020. godine objavljen je video zapis na kojem je, pored ostalih, Plamenac označen kao saradnik srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kodnog imena „Lisica", te da mu je operativna veza, takođe sveštenik, jerej Goran Krstić.

Prema navodima iz presude, "iznijete tvrdnje na pomenutom portalu nijesu zasnovane na bilo kakvom dokazu, niti na isti upućuju, a ni ne nagovještava se da je u pitanju sumnja, pretpostavka i/ili glasina, pa je jasno da te informacije nijesu objavljene u dobroj vjeri, niti su služile raspravi od javnog interesa”.

"Objavom na protalu 'Udar.me' direktno se uticalo na čast i ugled tužioca, jer je isti široj javnosti predstavljen kao izvršilac teškog krivičnog djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Crne Gore - špijunaža iz čl. 368 KZ CG, čime je povrijeđeno ljudsko dostojanstvo tužioca koje jemči Ustav Crne Gore", ističe se u presudi.

Kako piše i u presudi, Ministarstvo je, imajući u vidu raspravu u javnosti koju je pokrenulo objavljivanje ovakvih informacija, imalo saznanja o postojanju ovog medija, ali nije učinilo ništa da utvrdi identitet vlasnika i urednika.

Portal je, putem anonimnih objava, optuživao novinare, političare, aktiviste i sveštenike za saradnju sa stranim službama, izdaju i druge teške optužbe, koje nisu bile potkrepljene dokazima.

U nekoliko odvojenih sudskih procesa, tužbe su bile uvažene i donete su presude koje potvrđuju da je portal širio mržnju i diskriminaciju.

Ko je Jovan Plamenac

Paroh barski Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve Jovan Plamenac rođen je u Baru 1955. godine.

Novinarstvom je počeo da se bavi 1977. godine, kada je počeo da radi u „Reporteru“. U svojoj novinarskoj karijeri radio je i u „Dugi“, Radio Baru, „Pobjedi“ i bio urednik Radio Svetigore.

Dobitnik je više nagrada Udruženja novinara Crne Gore (UNCG), kao i nagrade UNS-a „Milan Žegarac“ koja se dodeljivala ratnim reporterima.

Bio je predsednik UNCG-a. Član je UNS-a od 1994. godine.

Gladovanje kao oružje, tišina kao saučesništvo

Predsedniče Vlade,

članovi Vlade i Narodne skupštine,

Obraćamo vam se kao predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS) u trenutku kada svet svedoči jednoj od najtežih humanitarnih katastrofa. Izražavamo duboku solidarnost sa svim civilima koji danas umiru jer se svet ne usuđuje da odlučno reaguje, kao i sa kolegama novinarima koji, uprkos svemu, i dalje obavljaju svoj novinarski zadatak. Nažalost, Vlada Republike Srbije pokazuje uzdržanost – u trenutku kada bi svaka država trebalo da pokaže hrabrost.

Jedini preostali svedoci zločina i patnje su lokalni novinari. Pod blokadom i uz zabranu ulaska stranim novinarima, oni svakodnevno rizikuju svoje živote kako bi svetu preneli istinu. A sada se i oni pokušavaju ućutkati glađu.

Međunarodna i Evropska federacija novinara (IFJ i EFJ) upozoravaju da su novinari u Gazi dosegli tačku fizičkog kolapsa: gladuju, gube svest, snagu – a time i mogućnost da obavljaju svoj posao.

Prema podacima IFJ-a, najmanje 187 novinara i medijskih radnika ubijeno je od početka rata u Gazi. Njihove smrti šalju opasnu poruku: da istina ne sme da se čuje. Zatvaranjem Gaze za strane novinare, izraelska vojska guši slobodu izražavanja i pravo javnosti da zna. Svedoci smo bukvalnog ućutkivanja glasova istine – novinara – izgladnjivanjem do smrti.

Izostanak jasne osude blokade pomoći i napada na novinare, duboko su razočaravajući i moralno neprihvatljivi. Čak i najavljena humanitarna pomoć gubi na značaju bez čvrste političke odluke i stava.

Zahtevamo da Vlada Republike Srbije javno i zvanično podrži hitnu evakuaciju civila koji su u neposrednoj opasnosti, međunarodne zahteve za omogućavanje pristupa stranim novinarima Gazi, zaštitu lokalnih izveštača i pozive na međunarodnu istragu sistematskog izgladnjivanja kao ratnog zločina.

Srbija mora stati na stranu istine, humanosti i međunarodnog prava. Očekujemo da Vlada Republike Srbije snažno podrži međunarodno pravo i zaštitu ljudskih prava.

Kada se istina glađu ućutkuje — naša je dužnost da govorimo još glasnije. Moralna i politička je sramota da srpska Vlada u ovom trenutku ćuti.

Anketa je anonimna i otvorena za odgovore do 31. jula 2025. godine.

U nastavku je link za popunjavanje ankete https://forms.gle/84YMuajjz36hqKgt7

„UNS iznova poziva Odbor da Zakon o elektronskim medijima (ZEM) primeni onako kako glasi, jednako prema svima, bez diskriminacije, da uočene nepravilnosti otkloni i postupa u skladu sa Zakonom, a ne da ga svesno krši“, naveo je UNS-u današnjem odgovoru.

UNS je istakao da „ostaje pri tvrdnji da kandidati ne ispunjavaju zakonske uslove, da Odbor ima nesporna saznanja o ovim činjenicama i da je uprkos tome zauzeo drugačiji stav i formirao konačnu listu, a takvo protivzakonito postupanje ne može da bude pravdano 'svrsishodnošću' i paušalnim navođenjem da nešto 'ne bi bilo pravno utemeljeno'“.

„UNS smatra da 'svrsishodnost' ne može da opravda diskriminatorsko postupanje i kršenje zakona, a pravno utemeljenje Udruženje nalazi u slovu zakona koji određuje da štampani medij nije elektronski medij, da osoba koja predaje verski predmet nema potrebna znanja određena članom 10 Zakona o elektronskim medijima, i da kandidat koji sam napiše da ima 9 godina radnog iskustva u svojoj biografiji ne ispunjava zakonske uslove koji određuju minimum 10 godina radnog iskustva“, naveo je UNS.

Udruženje je podsetilo Odbor da je 13. juna UNS uputio Prigovor kojim je, između ostalog, ukazao na kršenje odredbi ZEM-a i to članova 4 stav 1. tačka 6), člana 10 i člana 15.

UNS je i tada pozvao Odbor da zakonske odredbe primenjuje kako glase, jednako na sve, nezavisno ko su ovlašćeni predlagači i ko su kandidati.

Nakon što je Odbor UNS-u dostavio Predlog izveštaja za Listu za članove Saveta Regulatora sa pozivom da se iznesu primedbe i komentari, Udruženje je to i učinilo.  

UNS je najpre Odboru za kulturu i informisanje dostavio komentare na Predlog izveštaja za sedam ovlašćenih predlagača članova Saveta REM-a, u kojima je naveo da šestoro predloženih kandidata ne ispunjava uslove za izbor za članove Saveta REM-a.

Odbor je UNS-ove komentare odbio kao neosnovane.

UNS je Odboru odgovorio da ovakav stav „ukazuje na suštinsko nerazumevanje odredbi ZEM-a“.

Nakon odgovora UNS-a, u pismu upućenom Udruženju 21. jula Odbor je istakao da za kandidate Mevluda Dudića, Sumeju Smailagić i Muhedina Fijuljanina, za koje je, između ostalih, UNS naveo da ne ispunjavaju uslove, nije podnet nijedan prigovor do sada, niti je bilo koje udruženje osporilo njihovu kandidaturu.

Odbor stoga, kako su naveli, nije naknadno razmatrao njihove kandidature i ispunjenost uslova da budu izabrani za članove Saveta REM- a.

„Za sam kraj ukazali bismo vam i na činjenicu da je Odbor već utvrdio Listu kandidata i listu organizacija za članove Saveta Regulatora iz člana 12. stav 1. tač) 1. do 4, 6), 8) i 9), te da ponovno razmatranje ovih grupacija ovlašćenih ne bi bilo pravno utemeljeno niti svrsishodno u ovom trenutku“, dodali su oni.

UNS je danas, odgovarajući na ovakav stav Odbora, ukazao ovom telu da je tačkom 4 na koju se u odgovoru Odbor poziva određeno da će Odbor temeljno razmotriti primedbe i doneti zaključke o podobnosti predlagača i kandidata, na osnovu kriterijuma propisanih ZEM-om, a da se podnosiocima daje pravo da govore o kandidatima i ovlašćenim predlagačima na koje imaju primedbe.

„Kao što vam je poznato, UNS-u nije data prilika prvog i drugog jula 2025. godine da obrazloži svoj Prigovor, imajući u vidu mnoštvo prigovora i primedbi izjavljenih od strane drugih organizacija. Iz kog razloga je to tako, pitanje je za Odbor za kulturu i informisanje, a ne za Udruženje novinara Srbije“, naveo je UNS u današnjem odgovoru.

„Primedbe UNS-a su odbijene, iako je UNS ukazao i dokazao da pojedini kandidati ne ispunjavaju zakonske uslove. UNS smatra da je stav Odbora dat u Odgovoru od 21. jula godine zabrinjavajuće pogrešan“, naveo je UNS.

UNS je podsetio da je Odbor Udruženju uputio Odgovor na iznete primedbe dana 13. 7. 2025. godine u kome je detaljno naveo za svakog osporenog kandidata  razloge zbog kojih smatra da su primedbe Udruženja neosnovane i koji je UNS objavio.  

„Dakle, Odbor jeste naknadno razmatrao kandidature Mevluda Dudića, Sumeje Smailagić i Muhedina Fijuljanina, te su netačni navodi iz Odgovora Odbora od 21. jula 'da primedbi nije bilo' i 'da Odbor nije naknadno razmatrao njihove kandidature'“, naveo je UNS. 

Ukoliko primedbi nije bilo, upitao je UNS, „kako ih je Odbor mogao odbiti kao neosnovane, jer ne može se odbiti nešto čega nema“.

„Sa druge strane, ako Odbor nije naknadno razmatrao kandidature, postavlja se pitanje kako je zauzeo stav o osnovanosti iznetih primedbi i priloženih dokaza. Očigledno nešto u odgovoru Odbora ne odgovara istini“, piše u odgovoru UNS-a Odboru za kulturu i informisanje.

Odbor je u odgovoru UNS-u ove komentare odbio kao neosnovane. UNS je u tada Odboru naveo da njihov odgovor ukazuje na suštinsko nerazumevanje odredbi ZEM-a.

U jučerašnjem odgovoru iz Odbora za kulturu i informisanje naveli su da je prva tačka Dnevnog reda 16. sednice Odbora za kulturu i informisanje glasila: „Razmatranje podnetih prigovora na listu kandidata i listu organizacija za članove Saveta Regulatora“, te da se lista kandidata formirala isključivo na osnovu ovih prigovora.

„Napominjemo i to da je na insistiranje između ostalog i vašeg udruženja, a u skladu sa dogovorom postignutim na sastancima održanim u Evropskoj kući usvojena tačka 4. Zaključka kopredsedavajućih kojom je između ostalog dogovoreno da se razmatraju isključivo prigovori koji su ovlašćeni predlagači podneli, kao i da se lista kandidata i lista organizacija isključivo promeni na osnovu ovih prigovora“, dodali su iz Odbora za kulturu i informisanje.

Istakli su da za kandidate Mevluda Dudića, Sumeju Smailagić i Muhedina Fijuljanina, za koje je, između ostalih, UNS naveo da ne ispunjavaju uslove, nije podnet nijedan prigovor do sada, niti je bilo koje udruženje osporilo njihovu kandidaturu.

Odbor stoga, kako su naveli, nije naknadno razmatrao njihove kandidature i ispunjenost uslova da budu izabrani za članove Saveta REM- a.

„Za sam kraj ukazali bismo vam i na činjenicu da je Odbor već utvrdio Listu kandidata i listu organizacija za članove Saveta Regulatora iz člana 12. stav 1. tač) 1. do 4, 6), 8) i 9), te da ponovno razmatranje ovih grupacija ovlašćenih ne bi bilo pravno utemeljeno niti svrsishodno u ovom trenutku“, dodali su oni.

Uz napredni foto i video servis i odgovoran novinarski pristup, Sekulić je, kako je dodao Rakočević, održao agenciju Fonet na tržištu i prebrodio sva profesionalna iskušenja.

„Trudio se da shvati težinu trenutka i položaj onoga ko izveštava, da ga razume i preuzme odgovornost. Jednim delom je tako preuzimao strahove i probleme brojnih kolega, posebno onih iz kriznih područja. Bio je novinar i urednik koji je spajao, često nespojivo: profesiju, ljudsku toplinu i surovu brzinu rada u Agenciji - zato je tako dugo trajao, zato nas je prerano napustio“, dodao je Rakočević.

Sekulić je, podseća Rakočević, sarađivao sa brojnim redakcijama na Kosovu i Metohiji, kao što su Radio KiM, Glas juga.

Vreme i mesto sahrane Zorana Sekulića biće naknadno objavljeni. Sekulić je preminuo u noći 21. jula u 67. godini.

Govornici na Forumu istakli su da je informacija danas moćnija nego ikada, ali i da je odgovornost onih koji je prenose veća nego ranije. Razgovaralo se i o stradanju novinara u sukobima širom sveta i o tome da njihove žrtve ne smeju biti zaboravljene.

Skupu je prisustvovalo oko 100 lidera novinarskih udruženja i predstavnika medija iz više od 50 zemalja i regiona.

Ove godine brojna novinarska udruženja prvi put su prisustvovala forumu i imenovana su za nove članove „Međunarodne kuće novinara”, u okviru Mreže novinara „Pojas i put“.

Predstavnici UNS-a, Rakočević i Rava, učestvovali su na stručnim, okruglim stolovima i govorili tokom svečanog otvaranja manifestacije. Član Uprave UNS-a Predrag Rava dobio je sertifikat i zvanje „Medijskog ambasadora”.

Podizanje svesti o mogućnostima saradnje i podsticanje međusobnog razumevanja među novinarima jedan je od prioriteta, istaknuto je na ovogodišnjem Forumu “Pojas i put”.

Ovaj Forum deo je inicijative „Pojas i put“ kao razvojne strategije za saradnju Narodne Republike Kine i drugih zemalja u oblasti infrastrukture, trgovine i kulture.

Poseta kulturnim znamenitostima i turističkim atrakcijama

Organizatori su se potrudili da učesnici Foruma iz Kine odu sa što više pozitivnih utisaka, pa su za novinare priredili i posetu kulturnim znamenitostima i turističkim atrakcijama Nančanga, Džingdežena i Gandžoua.

Iako različiti po karakteru i veličini, ova tri grada spaja moćna reka Gan, koja je vekovima bila „životna arterija“ juga Kine.

Zahvaljujući njenim tokovima, ovi gradovi su još u drevna vremena postali važna čvorišta za trgovinu, kulturu i transport robe, uključujući čuveni porcelan iz Džingdežena.

Reke su oduvek igrale ključnu ulogu u razvoju kineske civilizacije, posebno u navodnjavanju plodnog zemljišta i omogućavanju komunikacije između udaljenih krajeva carstva. U

pravo zato Nančang, kao istorijski centar, Džingdežen, poznat po umetnosti porcelana i Gandžou, kao „Južna kapija Đangsija“, predstavljaju važne tačke na mapi drevne Kine, ali i značajne gradove u savremenom razvoju zemlje, uključujući i inicijativu „Pojas i put“.

U fokusu ovog međunarodnog skupa, kom prisustvuju predsednik UNS-a Živojin Rakočević i član Uprave UNS-a Predrag Rava, je isticanje važnosti medija u građenju mostova između naroda, razmeni informacija i promociji međusobnog razumevanja i poverenja, kao i značaj razmene znanja, iskustava i ljudi, kako bi se stvorile nove prilike za zajednički napredak i jačanje prijateljskih odnosa među narodima.  

Ovakvi skupovi predstavljaju priliku za međusobno upoznavanje, uspostavljanje novih kontakata i razmatranje mogućnosti saradnje u različitim oblastima, uključujući medije, trgovinu, kulturu i tehnologiju.

Svečano otvaranje medijskog foruma je planirano za sutra, a danas su organizovani okrugli stolovi sa novinarima iz gotovo celog sveta.

Na skupu koji je nazvan „Kako ostvariti zajedničku budućnost usred dubokih promena – Odgovornost i uloga kineskih i evropskih medija”, govorili su i predsednik Živojin Rakočević i član Uprave Predrag Rava.

Govornici su bili i novinari iz Nemačke, Francuske, Bugarske, Turske, Poljske, Hrvatske, Slovenije i Belgije.

Specijalni gost je bio dr Ženg Čangdžong, profesor i mentor doktorskih studija na Fakultetu za međunarodne odnose i javne poslove Univerziteta Fudan, direktor Istraživačkog centra za izgradnju partije i nacionalni razvoj pri Univerzitetu Fudan (istraživački centar/think tank sa sedištem na ovom šangajskom univerzitetu).

UNS onlajn ovog juna imao je oko 35.000 posetilaca više nego u istom mesecu prošle godine i oko 27 hiljada više nego mesec ranije, u maju.

Iako statistika posete sajtu UNS onlajn iz ranijih godina pokazuje da ona u letnjim mesecima opada, ovog meseca poseta je bila veća nego ikada ranije.

UNS posećenost sajta prati od 2015. godine, a jedina godina kada je Gugl analitika u letnjim mesecima pokazala visoku posetu sajtu UNS-a bio je avgust 2016. godine.

Tog avgusta na sajtu UNS-a bilo je 40,373 posetilaca, a 2016. godina bila je godina privatizacije medija kada je UNS bio među jedinim sajtovima na kojem su se mogle na jednom mestu pronaći najvažnije informacije o privatizaciji.

Kao i svakog meseca, i u junu ove godine na sajtu UNS-a objavljivane su najvažnije medijske informacije iz Srbije i sveta, tekstovi o radnim pravima novinara, odnosno problemima sa kojima se susreću koleginice i kolege u svom radu, otkazima i disciplinskim postupcima protiv njih, napadima na novinare i medijske radnike, informacije i analize o medijskim konkursima i projektnom sufinansiranju, zaštiti autorskih prava...

Najčitaniji tekst na sajtu UNS-a u junu bilo je saopštenje „Otkaz Mariji Šehić na TV Euronews Srbija primer je progona novinarke koja se suprotstavila profesionalnom beščašću“ koje je pročitano 22.609 puta.

O najvažnijim medijskim informacijama na sajtu UNS obaveštava svoje članove slanjem e-biltena na više od 7000 adresa tri puta nedeljno, kao i postavljanjem vesti na naloge UNS-a na društvenim mrežama Fejsbuk, X i Instagram.

Znak tihe, ali neskrivene diskriminacije je, kako dodaje Blanuša, „to što neki novinari uredno dobijaju informacije i pozive, dok su drugi prinuđeni da se o događajima informišu na sajtu Gradske uprave“.

Iz razgovora sa kolegama je, kaže, primetio da se sa ovim problemom suočavaju i novinari KTV-a, kao i novinari portala zrenjaninski.com.

„Naš portal je ovim postupkom prinuđen da preuzima gotov tekst i fotografije sa gradskog sajta (kao bi preneli informacije o dešavanjima u Gradskoj upravi), a samim nepozivanjem nam je omogućeno da postavljamo pitanja čelnicima grada, fotografišemo ili snimamo video priloge“, ukazuje Blanuša.

Kao još jedan od vidova diskriminacije Blanuša navodi i ocenjivanje projekata na poslednjem konkursu koji je raspisao Grad Zrenjanin, koje je ocenio kao nerealno.

„Kako bi nam verovatno potvrdili da smo nepoželjeni kao novinari, na poslednjem konkursu koji je raspisao Grad, od 10 medija, mi smo sa našim projektom zauzeli poslednje, deseto mesto iako je, bez lažne skromnosti naš portal volimzrenjanin.com trenutno najčitaniji portal u gradu i čije vesti preuzima nekoliko medija širom Srbije“, naveo je on.

Da se javi UNS-u Blanušu je podstakao tekst „Novinare Webinfo-a Opština Novi Bečej ne poziva na događaje – šta je lice, a šta naličje ove diskriminacije?“ objavljen na našem sajtu.

UNS je kabinetu gradonačelnika poslao pitanje zbog čega redakcija "Volim Zrenjanin" nekoliko meseci ne dobija pozive na događaje, ali do trenutka objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

Osvrćući se na to da je Odbor naveo da Mevlud Dudić i Sumeja Smailagić ispunjavaju uslove za kandidaturu jer imaju radno iskustvo u „Glasu Islama“ i podlistovima „Softa“ i „Talib“, UNS je naveo da Odbor meša elektronske i štampane medije.

„Glas Islama“ je, podseća UNS,  glasilo Islamske zajednice, list za veru, društvo i kulturu koji izlazi jednom mesečno, dok je podlist „Softa“ učenički list „Gazi Isa-beg“ medrese, a podlist „Talib“ studentski list Fakulteta za islamske studije.

Imajući to u vidu, naveo je UNS, jasno je da se ovi mediji ne mogu smatrati elektronskim. 

“Član 4. stav 1. tačka 6. Zakona o elektronskim medijima (ZEM) određuje pojam elektronskog medija kao programa, odnosno celokupnog programskog sadržaja radija i televizije, kao i programskog sadržaja dostupnog na zahtev putem mreža elektronskih komunikacija”, podseća UNS. 

UNS je podestio i da je iz dosadašnjeg postupka eliminisano nekoliko kandidata, za koje je utvrđeno da imaju radno iskustvo u štampanim, ali ne i u elektronskim medijima.

“Zakon mora da se primenjuje jednako za sve. Nejednako postupanje prema kandidatima koji se nalaze u istoj situaciji u pogledu radnog iskustva, predstavlja diskriminaciju. Odbor mora da ceni ispunjenost zakonskih uslova na jednak način prema svima, jer u suprotnom nezakonito i diskriminatorski postupa”, naveo je UNS.

Inače, UNS je naveo da su se primedbe na kandidaturu dr Mevluda Dudića odnosile na radno iskustvo, a ne na ugled kandidata, kako je Odbor pogrešno zaključio. 

“UNS nije osporio ugled ovog kandidata već je ukazao na to da je on predavač verskih predmeta, a da odredba člana 10. stav 3 tačka 1. određuje da se stručnjakom smatra lice u nastavnom ili naučnoistraživačkom zvanju koje ima najmanje deset godina radnog iskustva u struci, na fakultetima na kojima se studiraju novinarstvo, komunikologija i mediji, u oblastima i naučnim disciplinama u vezi sa novinarstvom, komunikologijom i medijima”. 

Iako je Odbor u odgovoru naveo da je Dudić predavao komunikologiju na Univerzitetu u Novom Pazaru, UNS nije pronašao taj podatak uvidom u internet prezentacije Univerziteta u Novom Pazaru (https://www.dunp.np.ac.rs/nastavno-osoblje/ ), Internacionalnog Univerziteta u Novom Pazaru (https://uninp.edu.rs/srp/ ) i Fakulteta za Islamske studije i liste predavača na tim fakultetima (https://fis.edu.rs/). 

UNS je dodao i da se Odbor nije izjasnio na primedbu UNS-a koja se odnosi na to da Muhedin Fijuljanin u biografiji nije naveo da je odlukom Vlade Srbije imenovan za v.d. direktora Obrazovno-naučnog centra „Pešter”.

S obzirom na to da je Odbor za kulturu i informisanje naveo da Sumeja Smailagić ima više od 10 godina radnog iskustva u radu u elektronskim medijima, UNS je podsetio da je ona sama u svojoj biografiji navela da ima devet godina radnog iskustva. 

UNS je ukazao na to da su biografije kandidata za članove Saveta REM javno dostupne na internet prezentaciji Narodne Skupštine Republike Srbije.

Zarad zakonitosti, transparentnosti i jednakosti UNS je u odgovoru naveo da i dalje insistira da se nedostaci u izjavi ne mogu popravljati Mišljenjem ministarstva (neobavezujućim). 

To je, naveo je UNS, posebno važno, “imajući u vidu da je na mestu savetnika ministra nekadašnji državni sekretar u ministarstvu informisanja i telekomunikacija, koji je i kandidat za člana Saveta REM-a i jedno od lica koje je u svojoj izjavi prikrilo podatke o smetnjama iz člana 15. ZEM-a”.

Veoma smo zahvalni na dostavljenim komentarima i Vašim naporima da proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije učinite dodatno inkluzivnijim. S tim u vezi, podsećamo Vas da je tačka Dnevnog reda na 16. sednici Odbora glasila: „Razmatranje podnetih prigovora na listu kandidata i listu organizacija za članove Saveta Regulatora“ a da za pet od šest kandidata koji su osporeni u Vašem dopisu, nije podnet nijedan prigovor.  

Povodom komentara koje ste nam u ime Udruženja novinara Srbije dostavili, a koja se odnose na dostavljeni Predlog izveštaja za sedam grupacija o primljenim predlozima kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, obaveštavamo Vas o sledećem:

1. za kandidata Snežanu Miljković mišljenja smo da je prigovor neosnovan. Naime, u vašim komentarima uopšteno navodite da ovaj kandidat ne ispunjava uslove iz člana 10. stav 3. Zakona o elektronskim medijima, odnosno da se ne može smatrati stručnjakom iz nadležnosti Regulatora. Detaljnim uvidom u dostavljenu dokumentaciju predloženog kandidata, utvrdili smo da je za Snežanu Miljković dostavljena potpuna i uredna dokumentacija kojom se potvrđuje da je stručnjak u smislu člana 10. stav 3. tačka 2) Zakona. Za osporenog kandidata dostavljena je, između ostalog, sledeća dokumentacija: dokaz o stečenom  visokom obrazovanju na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i dokaz o radnom iskustvu u trajanju od 10 godina na TV Hram.

2. za kandidata Mevljuda Dudića mišljenja smo da je prigovor neosnovan. U vašim komentarima navodite da kandidat predaje predmete Da va na osnovu čega osporavate ugled u javnosti ovog kandidata. Detaljnim uvidom u dokumentaciju navedeno je da je kandidat profesor komunikologije na Univerzitetu u Novom Pazaru. Takođe, za kandidata je dostavljena potpuna dokumentacija propisana članom 10. Zakona o elektronskim medijima i to:

1) dokaz o stečenom  visokom obrazovanju na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine,  

2) dokaz o radnom iskustvu u trajanju  više od 10 godina, odnosno od 1996. godine u mediju Glas Islama.

3. za kandidata Sumeju Smailagić  mišljenja smo da je prigovor neosnovan s obzirom da se navodi da nema radno iskustvo u trajanju od 10 godina. U prijavi ovlašćenog predlagača dostavljena je potvrda da kandidat više od  deset godina učestvuje u radu lista Glas Islama i podlistova Softa i Talib.

4. za kandidata Ljumturije Ameti, mišljenja smo da je prigovor neosnovan, s obzirom na to da je za kandidata dostavljena potpuna i uredna dokumentacija u smislu člana 10. stav 2. Zakona. Između ostalog, dostavljena je i overena fotokopija diplome o stečenom visokom obrazovanju na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.

5. za kandidata Muhedina Fijuljanina, mišljenja smo da je prigovor neosnovan. Naime, uvidom u celokupnu dokumentaciju, kao i predmetno rešenje na koje se pozivate u vašim komentarima, očigledno je da se radi o uglednom stručnjaku sa preko 30 godina radnog iskustva u medijima u smislu člana 10. stav 3. Zakona, kao i predstavniku bošnjačke nacionalne manjine. Predmetno rešenje Agencije za sprečavanje korupcije, kojim mu je izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, ni na koji način ne ukazuje na činjenicu da predloženi kandidat nema ugled u javnosti, te stoga je irelevantna za postupak koji je u toku pred Odborom za kulturu i informisanje.

6. za kandidata Miloša Garića, mišljenja smo da je prigovor neosnovan. Naime, u vašim komentarima navodite da je kandidat završio osnovne akademske studije u trajanju od najmanje 240 ESPB bodova za manje od 4 godine. S tim u vezi ukazujemo vam na činjenicu da Zakon o elektronskim medijima ne propisuje broj godina koje kandidat mora da studira kako bi ispunio uslov iz člana 10. stav 2. Zakona. Diploma osnovnih akademskih studija koju je predlagač dostavio za kandidata Miloša Garića potvrđuje da ovaj kandidat ima visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine. Šta više, dostavljena diploma ovog kandidata izjednačena je i sa osnovnim akademskim studijama drugog stepena (master akademske studije), u smislu Zakona o visokom obrazovanju. Činjenica da li je kandidat studirao tri, četiri ili npr. deset godina je irelevantna za ovaj postupak. Naime, učestala praksa na univerzitetima u Srbiji je ta da se studentima omogućava da upišu i više od 60 ESPB bodova u toku jedne akademske godine. Takođe, studentima koji se u toku studija prebacuju sa jednog studijskog programa, ili fakulteta na drugi, najčešće se priznaju određeni ispiti koji su srodni ili se preklapaju, te je i tako moguće završiti studije u roku kraćem od četiri godine.

Povodom primedbe da Miloš Garić nema najmanje 10 godina iskustva u elektronskim medijima, uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je dostavljena za ovog kandidata utvrđeno je da predloženi kandidat ima najmanje 10 godina iskustva u elektronskim medijima u smislu člana 10. stav 3. Zakona, te da isunjava sve uslove da bi se smatrao stručnjakom iz nadležnosti Regulatora. Ukazujemo vam i na to da je o svemu ovome, kao i o ostalim navodima koje ste dostavili u vašim komentarima, bilo dosta reči na sastancima koji su održani pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Srbiji, 25. i 28. juna 2025. godine i na 16. sednici Odbora za kulturu i informisanje, koja je započeta 1. i 2. jula 2025. godine, stoga mišljenja smo da nije celishodno u ovom trenutku ponovo otvarati pitanja oko kojih su se učesnici svih ovih skupova većinski usaglasili.

Prethodno, u aprilu, redakcija Webinfo-a, kako je navela Janković, nije dobila poziv na sastanak predsednika opštine Novi Bečej sa prosvetnim radnicama. Novinari Webinfo-a su, dodaje, ipak prisustvovali sastanku, nakon što su naknadno slučajno saznali za ovaj događaj.

Taj sastanak bio je prvi u nizu događaja na koji redakcija nije bila pozvana.

 „Od kako smo počeli da pratimo proteste u Novom Bečeju, može se primetiti čudno ponašanje političkih i čelnih ljudi ove Opštine. Oni koji su se ranije sa nama šalili, koji su nam se normalno javljali, sada nam ‘kroz zube’ kažu dobar dan“, objašnjava Janković.     

Ne samo da su, kako kaže Janković, prestali da im se javljaju, već su, dodaje, čuli da ih većina iz vladajuće strukture naziva „opozicionim medijem“.

Da kuriozitet bude veći, na pitanje UNS-a zašto se redakcija Webinfo-a više puta nije našla među pozvanim medijima na događaje od javnog značaja i da li ubuduće može očekivati pozive na ovakve događaje, iz kabineta predsednika opštine Novi Bečej kao razlog naveli su „sukob interesa“  zbog toga što je suprug Tijane Janković odbornik vladajuće partije.

„Smatramo da se Webinfo nalazi u sukobu interesa s obzirom da je suprug novinarke i vlasnice Webinfo izabran na Listi ALEKSANDAR VUČIĆ-NOVI BEČEJ SUTRA“, piše u odgovoru kabineta predsednika Opštine Novi Bečej.

„Opozicioni“ ili „medij u sukobu interesa“ – Šta je razlog za diskriminaciju Webinfo-a?

UNS je, uvidom u Registar Agencije za privredne registre (APR), utvrdio da predsednik Upravnog odbora udruženja INFO-NB, koje je izdavač Webinfo-a, nije Janković već upravo njen suprug Zoran Đurić.

U Kodeksu novinara i novinarki Srbije piše da „politička aktivnost članova/članica porodice novinara/novinarki/ i urednika/urednica takođe može da uzrokuje sukob interesa“.

U Kodeksu se navodi i da „novinari/novinarke ne bi trebalo da se bave sektorom u kojem članovi (bliži i dalji) njihovih porodica ili bliski prijatelji/prijateljice imaju moć odlučivanja“.

Ipak, Janković ističe da njen suprug nema moć odlučivanja  u događajima kakav je otvaranje Kulturnog centra ili sastanak predsednika opštine Novi Bečej sa prosvetnim radnicama. Ona kaže da je odgovor UNS-u iz kabineta predsednika Opštine Novi Bečej spin i zamena teza i dodaje da ne vidi vezu te informacije sa nepozivanjem redakcije Webinfo-a na događaje.

Janković: Izveštaji sa protesta kao potvrda kredibilnog izveštavanja

Janković navodi da su izveštaji Webinfo-a sa protesta potvrda kredibilnog izveštavanja ove medijske kuće. Ona dodaje da je njen suprug član Socijalističke partije Srbije, ali da se njegova viđenja često kose sa vladajućom većinom.

Dodala je da Zakon o sprečavanju korupcije ovakav položaj ne prepoznaje kao sukob interesa, dok Zakon o javnom informisanju i medijima ne poznaje ovakav oblik ograničenja jer odgovornost za sadržaj i uređivačku politiku uvek snosi odgovorni urednik.

Janković ističe da politički stavovi njenog supruga ne utiču na uređivačku politiku Webinfo-a, te da ne mogu da budu razlog za diskriminaciju.

Inače, iz kabineta predsednika Opštine Novi Bečej su u odgovoru UNS-u naveli i da Webinfo „nikada niko nije sprečio da izveštavaju sa događaja, niti će ih sprečavati da izveštavaju u budućnosti“.

Nameće se pitanje -  da li su sprečavanje novinara da na događaj dođe i ne obavestiti ga o samom događaju ista stvar?

Poruku je, navodi Stojanović, dobila od osoba koje poznaje godinama i ističe da je zbog celokupne situacije u društvu, poruku shvatila vrlo ozbiljno.

„Ništa drugo ne znam. Zbog ove situacije sam je shvatila ozbiljnije. S obzirom na to šta se sve dešava, ne možemo da budemo ni moje kolege, ni ja mirni. Upravo sam zbog toga i izašla u javnost jer moram da budem odgovorna i prema kolegama, jer ne znamo šta može da se desi“, kaže ona.

Stojanović, koja je i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, napominje da ne zna šta može da bude razlog za takvo upozorenje, navodeći da redakcija radi i piše isto kao i ranije.

„Vrlo sam zabrinuta za bezbednost, jer ne znate da li neko može da nas sretne na ulici, udari ili da se nešto drugo desi. Zbog celokupne situacije sve je mnogo složenije. Kontekst određuje mnoge stvari. Ranije na pristiske nismo gledali kao sada jer je prosto bio drugačiji kontekst. Bili smo u situaciji da jasno kažemo 'ne, to nije tako', a sada više nismo u takvoj situaciji. Možete da kažete, ali koliko će vas ljudi čuti. To je suština, ako se uključi čitava mašinerija“, zaključuje u izjavi za UNS Stojanović.

UNS je naveo da na listi predloženih kandidata koje predlažu crkve i verske zajednice uslove ne ispunjavaju Sumeja Smailagić, dr Mevlud Dudić i Snežana Miljković

Sumeja Smailagić, kako je navela u svojoj biografiji, ima radno iskustvo od devet godina. Predloženi kandidati, kako je propisano Zakonom o javnom informisanju i medijima, mogu biti stručnjaci koji „imaju najmanje deset godina iskustva u poslovanju elektronskih medija, ili se bave medijskim tržištem i ostalim poslovima u oblasti elektronskih medija u stručnim domaćim i međunarodnim organizacijama, naročito: pravnici, politikolozi, komunikolozi, sociolozi“. Na ovo je UNS ukazivao i ranije u svojim primedbama.

Uslove iz člana 10 Zakona o elektronskim medijima ne ispunjavaju ni dr Mevlud Dudić i Snežana Miljković. Dr Mevlud Dudić, kako je naveo UNS, na Fakultetu za islamske studije (FIS) predaje predmete Da’va 1 i Da'va 2, koji nemaju medijski ili komunikološki već isključivo verski sadržaj.

Kada je reč o kandidatima koje predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina, UNS je istakao da uslove za kandidaturu ne ispunjavaju Ljumturije Ameti i Muhedin Fijuljanin.

Ljumturije Ameti, sudeći po komentarima UNS-a, ne odgovara opisu kandidata po obrazovanju i poslu koji je obavljala, imajući u vidu da je završila trogodišnju Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.

Po dosadašnjem radnom iskustvu, ukazao je UNS, uslove ne ispunjava ni Muhedin Fijuljanin. UNS je dodao da u njegovoj biografiji nije navedeno da je odlukom Vlade Srbije od 1. oktobra 2020. godine imenovan za v.d. direktora Obrazovno-naučnog centra „Pešter”. Dodatna prepreka je, prema komentarima UNS-a, mera koju mu je 2014. godine izrekla Agencija za borbu protiv korupcije.

Na listi kandidata koje predlažu udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji uslove ne ispunjava, kako je naveo UNS, ni Miloš Garić, imajući u vidu da nema 10 godina iskustva u elektronskim medijima.

Takođe, u biografiji koju je Garić dostavio prilikom prijave piše da je od 2010. do 2013. godine završio osnovne studije na Fakultetu za kulturu i medije na Megatrendu, iako te studije traju četiri godine. S druge strane, na zvaničnom sajtu Vlade Srbije prilikom njegovog imenovanja za državnog sekretara navedeno je da je završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, što je još jedna kontradiktornost.

Inače, kandidati za članove Saveta REM-a su dužni da ovlašćenom predlagaču dostave izjavu da ne postoje smetnje u vezi sa članom 15 stavom 1 ZEM-a, kojim je, između ostalog, propisano da osoba koja „obavlja javnu funkciju u Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave“ ne može biti član Saveta REM-a.

UNS je u komentaru naveo da ostaje pri stavu da se nedostaci u ovoj izjavi ne mogu konvalidovati mišljenjem ministarstva o „dodatnoj izjavi“ koju bi kandidati trebalo da daju kada budu uvršteni na listu kandidata, a pre njihovog izbora.

„Obesmišljava se sam član 15. stav 2 i nejednako se postupa u odnosu na ostale kandidate. Odsustvo smetnji, čak i ako se ceni u trenutku izbora, ne abolira kandidata od činjenice da u trenutku davanja izjave nije naveo da smetnje postoje niti se obavezao da iste otkloni“, napisalo je ovo Udruženje Odboru za kulturu i informisanje.

Na taj način je, kako je dodao UNS, kandidat doveo u zabludu ovlašćene predlagače, ali i Odbor za kulturu i informisanje.

„Kandidat za člana Saveta REM-a ne može i ne sme davati izjavu sa neistinitom sadržinom, niti takva izjava može biti popravljena nekom naknadnom koju Zakon o elektronskim medijima ne prepoznaje i ne predviđa“, dodao je UNS.

Odbor još nije dostavio predloge udruženja čiji su ciljevi zaštita dece i Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Avramesku je bio dopisnik Televizije Novi Sad i Televizije Beograd. Osim na televiziji, svoj novinarski pečat ostavio je i u štampi, pišući za „Novosti“ i „Politiku“, ali i na radiju, sarađujući sa Radio Beogradom.

Kako piše RTV, Avramesku je bio prvi novinar koji u svet poslao slike rumunske revolucije 1989. godine, a obišao je gotovo sve kontinente u potrazi za dobrim pričama.

Nakon penzionisanja, pokrenuo je autorsku emisiju „Remusov pečat vremena“, emitovanu na TV Viktorija. U emisiju su bile uvrštavane priče o brojnim znamenitim ličnostima Vršca.

Avramesku je član UNS-a od 1975. godine.

Ispraćaj Remusa Avrameskua biće u utorak, 8. jula u 13 časova, u kapeli na Gradskom groblju u Vršcu.

Glavni urednik Telegraf.rs Igor Ćuzović svojom izjavom potvrdio je UNS-u da je sa nekim saradnicima ovog portala prekinuta saradnja.

„Telegraf.rs je smanjio broj spoljnih saradnika zbog ekonomske situacije na medijskom tržištu u Srbiji. Verujemo i nadamo se da ćemo imati prilike da u budućnosti obnovimo ovu saradnju, kada se situacija stabilizuje“, naveo je on.

Dopisnicima je, saznaje UNS, sredinom juna rečeno da će prestati potreba za njihovim radom. Honorari za jun, kako su UNS-u rekle kolege, trebalo bi da im budu isplaćeni 10. jula.

Novinar Bojan Cvejić, koji je inače sproveo monitoring Saveta za štampu o kršenju Kodeksa, rekao je da je svaka vrsta preporuka za etičko izveštavanje dobrodošla medijskoj zajednici, a posebno kada se radi o temama o kojima novinari nisu dobro informisani.

„Novinari za svaku temu moraju dobro da se pripreme i da je obrade u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima“, zaključio je on.

Ipak, Cvejić je dodao da u jeku hiperprodukcije medijskog sadržaja novinari sve više prepisuju vesti i biraju sadržaj koji donosi klikove. Uz to, redakcije su, kako je dodao, desetkovane, te u njima ima sve manje novinara.

 „Nekada je novinar jednu priču mogao da radi tri dana, a sada oni moraju da ubace dvadeset vesti, da napišu pet priča na dan i da gledaju šta će doneti klikove, a šta će ispuniti neke ‘targete’ koji se od njih očekuju“, objasnio je on.

Govoreći o neadekvatnoj terminologiji, koja je, između ostalog, posledica ovakvog pristupa, novinarka i autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović je istakla da novinari često upotrebljavaju neadekvatnu terminologiju kada izveštavaju o osobama sa hendikepom poput reči “invalid“, “hendikepiran“.

Ona je rekla da u medijima ima puno problema kada se izveštava o osobama sa hendikepom, a kako je istakla, to se pre svega odnosi na to kako će novinar predstaviti sagovornika koji je osoba sa hendikepom.

„Da li je to fotografija invalidskih kolica ili belog štapa? To je sve fokusiranje na neke stvari koje su samo podrška osobama sa hendikepom u svakodnevnom funkcionisanju, a ne one same“, naglasila je Tomović.

Ona je naglasila da se nekad na televiziji novinar, ukoliko ima za sagovornika osobu sa hendikepom u pratnji personalnog asistenta, vrlo često obraća personalnom asistentu, umesto direktno sagovorniku.

Aleksandra Ničić ukazala je na to kako finansijski težak položaj medija utiče na kvalitet njihovog izveštavanja. Ukazala je na to da se Srbija nalazi na 125. mestu prema ekonomskom položaju novinara, a da to pokazuje Svetski indeks slobode medija, koji su objavili Reporteri bez granica uoči obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana slobode medija. Ipak, o ekonomskom položaju u lokalnim medijima ne mora da nam govori samo statistika, kaže Ničić, već i razgovor sa kolegama.

„S obzirom na to da je oglašavanje dominantan biznis model u mnogim medijima, težnja za što većim brojem klikova iznedrila je senzacionalistički pristup u izveštavanju, koji u kontekstu proizvodnje medijskog sadržaja o osobama sa hendikepom podrazumeva njihovu glorifikaciju i ili pak izveštavanje uz sažaljiv prizvuk“, rekla je novinarka Udruženja novinara Srbije (UNS) Aleksandra Ničić.

Rešenje za probleme prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom bi, kako je rekla, moglo biti "kvalitetno izveštavanje o ovoj temi kroz održive projektne ideje koje promovišu adekvatan način izveštavanja o osobama sa hendikepom“, rekla je Ničić. Kako je dodala, UNS je sa AIA sproveo projekat koji se odnosi na osobe sa nevidljivim hendikepom. Pored ovakvih projekata, Ničić je kao posebno važne istakla one kojima se osnažuju lokalni mediji poput projekta „Medijske oaze“.

„Projektni tim čine, između ostalog, zaposleni u UNS-u, profesori sa Filozofskog fakulteta u Nišu i docent sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Oni su već implementirali brojne projekte u vezi sa adekvatnim izveštavanjem o osobama sa hendikepom. Sigurna sam da će oni učesnicima obuka koje ovaj projekat obuhvata na najbolji način predstaviti dobre prakse izveštavanja u lokalnim medijima, ali i da će im kroz rad objasniti kako izgleda izveštavanje o osobama sa hendikepom koje je u skladu sa profesionalnim standardima“, objasnila je Ničić.

Novinarka iz Novog Bečeja Tijana Janković je istakla da i pored svih pritisaka i poteškoća sa kojima se kolege na lokalu suočavaju, motivacija da u skladu sa etičkim standardima izveštavaju o osoba sa hendikepom, proizilazi iz više slojeva, a osnov je osećaj odgovornosti i lične posvećenosti.

„Verujemo da su osobe u riziku od socijalne isključenosti najviše pogođene tišinom, a lokalni mediji to mogu da promene. Ako mi, kao lokalni, nezavisni mediji to ne uradimo i ne bavimo se tim temama, pitanje je ko će to uraditi“, rekla je ona.

Dodala je da osim profesionalne dužnosti, lokalne medije često  pokreće lični impuls, inat i osećaj za pravdu.

Izvršni direktor AIA Milan Janković naveo je da je važna edukacija mladih sa hendikepom kako da na najbolji mogući način prezentuju ono što žele da bude njihova priča u medijima.

„Verujemo da ćemo poboljšati celokupnu sliku o osobama sa hendikepom sa jedne strane, ali i da ćemo imati veći broj pozitivnih primera u medijima prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom“, istako je on.

Kako je rekao, profesionalno izveštavanje o osobama sa hendikepom ne zavisi samo od novinara, već i od urednika.

Janković je istako da je ovo treći projekat koji na ovu temu sprovodi AIA.

„Svakako da je naš cilj da imamo što više kompetetnih osoba sa hendikepom sa nastup u medijima, a taj način možemo da umanjimo pristup negativnih pojava i načina komunikacije, sa osobama sa hendikepom u medijima“, rekao je.

Posebno zabrinjava podatak da je UNS u celoj prošloj godini evidentirao približan broj slučajeva ugrožavanja novinara onom koji je zabeležen u prvih šest meseci ove godine.

Još jedan alarmantan podatak je da je u  prvoj polovini godine zabeležen ubedljivo najveći broj fizičkih napada na novinare u poslednjih pet godina. Tako je ove godine zabeleženo čak 20 fizičkih napada, što je za 17 više nego lane. Neki od ovih napada su se dogodili naočigled policije, koja nije reagovala, a sumnja se da su za neke od poslenjih napada na novinare bili odgovorni pripadnici policije.

Ovu godinu su obeležila su i otpuštanja novinarki i novinara koji su podržali studentske proteste ili su se usprotivili uređivačkoj politici medijskih kuća u kojima su radili.  Reč je o koleginicama i kolegama za koje poslovodstvo ocenjuje da nisu "na liniji", da nisu pod kontrolom i podobni.  Ove godine UNS je evidentirao 17 ovakvih slučajeva i jedan pokušaj cenzure, koji nije rezultirao raskidom ugovora o radu.

Dok prošle godine u bazi nije zabeleženo nijedno policijsko zadržavanje novinara, UNS je ove godine evidentirao pet takvih slučajeva.

U UNS-ovoj bazi evidentirano je i osam slučaja onemogućavanja rada više nego lane, kao i dva pritiska više nego prošle godine. Tako je zabeleženo šest pritisaka i 16 slučajeva ometanja u radu.

Evidentiran je i pokušaj prisluškivanja novinarke BIRN-a, kao i doxing-a, odnosno javnog deljenja ličnih podataka novinara RTS-a.

U UNS-ovoj bazi zabeležen je jednak broj uvreda (8) i napada na imovinu (3) onom koji je zabeležen prošle godine.

U poređenju sa prošlom godinom pad je zabeležen samo u oblasti diskriminacije medija i pretnjama, pa je ove godine zabeleženo pet slučajeva diskriminacije u odnosu na 15 prošlogodišnjih, kao i 17 pretnji u odnosu na 18 prošlogodišnjih.