Vesti
30. 06. 2020.
Mediji na Kosovu u doba korone: Više publike - manje prihoda
Nedostupnost sagovornika iz zdravstvenih ustanova, problem sa prevodom na srpski jezik i nedostatak fondova za projektno finansiranje, glavni su problemi mnogih srpskih medija na Kosovu, tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa. Kako se mediji suočavaju sa ovim, ali i ostalim problemima i koja je uloga i značaj medija tokom pandemije, istraživale su kolege iz Medija centra u Čaglavici.
Pandemija koronavirusa već mesecima je glavna tema gotovo svih svetskih medija, pa je tako i na Kosovu. Na RTV KIM u Čaglavici koronavirus je prioritet u informativnim emisijama, ali je nezaobilazna tema i kad su drugi programski sadržaji u pitanju.
“Sve naše vesti u onom periodu kada je pandemija bila u jeku su bile vezane upravo za izveštavanje o virusu, o posledicama virusa... Bilo da se radi o posledicama po zdravlje ljudi, ekonomskim posledicama, onima koje se odnose na privedni razvoj, na obrazovanje, dakle na sve segmente života”, kaže novinarka RTV Kim Zorica Vorgučić.
Kao i mnoge organizacije, institucije, privredni subjekti, i mediji su svoj rad prilagodili u skladu sa epidemiološkim merama.
“Umesto gostiju u studiju, uglavnom smo se fokusirali ili na telefonske izjave ili na ove nove tehnologije, poput aplikacije “Zoom” koja je postala vrlo popularna, a koristili smo vrlo često i Skajp. Dakle, ja sam za neke svoje emisije koristila Skajp”, dodaje Vorgučićeva koja je i autorka emisije “Dogovor”.
Koronavirus promenio je prioritete kad je izveštavanje u pitanju i Radio Goraždevca. Ovaj jedini srpski informativni medij u pećkom regionu, imao je u jeku korona krize ključnu ulogu u pružanju tačnih i pravovremenih informacija, ali i pomoći pojedinim građanima.
„Ja ću da podsetim samo na par parimera. U selu Veliko Kruševo imali smo situaciju da je jedan stariji bračni par ostao bez lekova i bez kiseonika i pumpica, iako se radi o astmatičarima i sve institucije su na njih zaboravile - i kosovske i srpske. Onda smo mi, kao mediji, preuzeli ulogu da podsetimo te nadležne koji su zaduženi da vode računa o takvim ljudima, da tamo postoji problem. Nakon toga su oni reagovali i zaista je to osnovni smisao postojanja medija u ovakvim uslovima, da podsećaju institucije šta je njihova obaveza, šta bi trebalo po zakonu da rade, ali i da budu korektivni faktor i da kritikuju onda kada institucije ili pojedinci zakažu“, rekao je glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
Kad je informisanje, pre svega Srba na Kosovu, u pitanju u vremenu “korona” krize, urednik RTV Kim Goran Avramović ističe značaj lokalnih medija.
„Ljudi su uglavnom upućeni na beogradske medije, a beogradski mediji se, naravno, pre svega bave situacijom i problemima u Beogradu i u centralnoj Srbiji, tako da je našim gledaocima, čitaocima, slušaocima zapravo ostalo jedino da prate lokalne medije gde najpre mogu dobiti informacije o tome šta se dešava u njihovom selu južno od Ibra“, kaže Avramović.
Jedan od glavnih problema u radu medija i novinara, posebno na centralnom Kosovu je, prema rečima naših sagovornika, nedostupnost predstavnika zdravstvenih ustanova, koji bi građanima putem medija trebalo da pruže relevantne informacije.
“Tu pre svega mislim na nadležne u Kliničko-bolničkom centru Gračanica. Dakle, direktor te ustanove je potpuno zatvoren za izjave kad je u pitanju naš, ali drugi nezavisni mediji. On ima i potpunu kontrolu nad lekarima i zaposlenima u KBC-u Gračanica. Dakle, infektolozi ne mogu ili ne smeju da daju izjave bez njegovog odobrenja, a on je skoro uvek nedostupan za bilo kakav komentar, njegov telefon je nedostupan za nas, čovek se ne javlja”, rekla je Zorica Vorgučić.
„Ako uporedimo posećenost sajta u februaru i posećenost našeg sajta, recimo, u aprilu mesecu, podaci koji se odnose na broj poseta su utrostručeni. To samo govori da je ljudima izuzetno bitno da znaju šta se dešava sa virusom oko njih. Tim pre me više iznenađuje neodgovorna, i rekao bih vrlo opasna, reakcija od strane odgovornih na centralnom Kosovu za zdravstvenu situaciju. Mi, kao medij, jako teško zapravo dolazimo do informacija vezanih za kovid-19 u našem okruženju“, kazao je Avramović.
Da direktor KBC-a u Gračanici Bratislav Lazić nije blagovremeno dostupan za sve, već samo za pojedine medije, pokazuje iskustvo i Medija centra u Čaglavici. Proteklih meseci novinari ove medijske kuće nekoliko puta su kontaktirali gospodina Lazića, ali odgovor nisu dobili. Ista situacija ponovila se i pre nekoliko dana, kada su ga kolege iz Medija centra pisanim putem zamolile da prokomentariše tvrdnje pojedinih novinara u vezi njegove „zatvorenosti“ i (ne)pružanja informacija medijima.
Pored ovog, kao i višegodišnjeg problema sa prevodom u kosovskim institucijama, a koji je prisutan i tokom korona krize, većina srpskih medija suočava se u ovom periodu i sa ozbiljnim finansijskim problemima, jer uglavnom opstaju kroz projektno finansiranje.
„Ako vam kažem da smo izgubili dva radna mesta tokom te pandemije, onda to najbolje oslikava koliko se to projektno finansiranje smanjilo u vreme pandemije koronavirsa. Generalno, srpski mediji na Kosovu i pored toga imaju veliki problem sa projektnim finansiranjem, jer imamo netransparentan rad kosovskih institucija. Radio Goraždevac, na primer, već pet godina nema bukvalno nikakav projekat, bilo da se radi o Kancelariji za zajednice, bilo da je neko ministarstvo, svi se ti konkursi uglavnom objavljuju u nekom zatvorenom krugu ili se čak dodeljuju sredstva bez ikakog konkursa. To daje prostor onim pojedincima, koji vode te institucije, da manipulišu tim sredstvima“, rekao je Darko Dimitrijević.
„Situacija je takva, da je iznenadila sve nas. Dakle, jednako nas, kao proizvođače vesti, i naše donatore. Nadam se da će u narednom periodu i donatori koji obično pomažu naš rad, prepoznati ovu situaciju i omogućiti nam pristup nekakvim fondovima koji su zbog pandemije koronavirusa bili blokirani“, kazao je Avramović.
Jedan od retkih donatora koji podržava rad medija tokom korona krize je Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS). Ova fondacija je proteklih meseci podržala 15 medija, od koji četiri izveštavaju na srpskom jeziku.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.