Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
28. 04. 2010.
Isti problemi javnih servisa u regionu
Medijski javni servisi u regionu izloženi pritiscima političara i nije realan onaj ko to ne prizna, složili su se predstavnici tih medija na tribini u Beogradu.
Tribina "Javni servisi u regionu " okupila je u Beogradu predstavnike javnih servisa Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Uprkos razlikama, javne servise regiona, brinu iste brige, kako da obezbede stabilno finansiranje i kako da se izbore sa političkim pritiscima.
Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić rekao je da je 95 odsto svog vremena na toj funkciji proveo braneći se od napada na tu medijsku kuću i da ga političari opozicionih stranaka konstantno optužuju da se veliki deo programa RTS-a emituje u korist vlasti, dok političari vladajućih stranaka smatraju da im treba još medijskog prostora.
"Srbi su jedini narod u Evropi koji 11 sati dnevno prati televizijski program. Ja sam u poslednjih pet godina, koliko sam direktor RTS-a, pet odsto svog vremena posvetio uređenju tog programa. Najveći deo vremena branim javni servis od napada", rekao je Tijanić na tribini "Javni servisi u regionu".
Savetnik upravnika HRT za medije Dragutin Lučić je istakao da nije u potpunosti realan svako ko kaže da medijski javni servisi ne trpe političke pritiske.
Generalni direktor RTCG Branko Vojičić je rekao je da konstantno trpi pritiske političara vladajućih stranaka, opozicije, kao i predstavnika međunarodnih i nevladinih organizacija.
"Trenutno sam u situaciji da političari neće da me kontaktiraju. Sad bih bio srećan da mi se jave, jer je to prilika da se trguje, a RTCG je u dugovima", kazao je Vojičić.
Najveći prihodi od pretplate
Predstavnici medija su naveli da su najveći prihodi tih servisa od preplata, ali i da većina ima problem da ih naplati.
Tijanić je pohvalio Beograđane i Novosađane koji u najvećem procentu plaćaju preplatu za RTS i naveo da između 18 i 42 odsto građana Vlasotinca, Vranja, Kragujevca, okoline Niša, Valjeva i drugih mesta plaća tu obavezu.
U Hrvatskoj 95 odsto građana plaća pretplatu za televiziju, dok u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini pretplatu plaća znatno manji procenat građana, a čak postoje delovi zemlje u kojima niko ne plaća TV preplatu.
Najveći je budžet Hrvatske televizije od 250 miliona evra godišnje, dok RTS troši oko 80 miliona, a prema rečima Tijanića, potrebno je bar 100 miliona evra godišnje.
HRT zapošljava 3.600 ljudi, RTS - 3.250, RTV BiH - oko 900 i RTCG -740.
Predstavnik RTV BiH Damir Šimić je rekao je da hrvatski političari u Hercegovini pozivaju građane da ne plaćaju televizijsku preplatu, kao i da taj medij ima problema sa merenjem gledanosti emisija.
Slične probleme imaju i na Televiziji Crne Gore, dok su u Srbiji i Hrvatskoj "piplmetri" pouzdani i pokazuju da su njihovi programi gledaniji od drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Govoreći o ponašanju države, Aleksandar Tijanić je rekao i da je Srbija "zla maćeha RTS-u" i da je najveći problem što neće da nađe način da nadoknadi sredstva od neplaćene RTV-preplate.
Digitalizacija - veliki posao
Upitani o digitalizaciji, predstavnici javnih servisa regiona su se složili da je reč o velikom poslu, a većina smatra da on neće biti završen do kraja 2012. godina, za kad je utvrđen rok, u skladu sa prvobitnom strategijom EU.
Ipak, prema rečima Lučića, Hrvatska će taj posao završiti do kraja ove godine.
Generalni direktor RTS-a je ocenio da Srbija nije svesna posledica digitalizacije TV-signala i da je, na primer, britanski javni servis Bi-Bi-Si digitalizacijom dobio 20 novih kanala i imao veliki problem da ih popuni programom.
"Imamo ogromne arhive i samo njihova digitalizacija će koštati oko 10 miliona evra, a da ne pominjem više stotina miliona evra koje će dati građani za nove televizijske aparate. Teško ćemo ispuniti rok", ocenio Tijanić.
Tribina je održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu u organizaciji nedeljnika "Vreme" i nemačke Fondacije "Fridrih Ebert".
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković rekao je da je do sada u organizaciji tog lista i te fondacije održano oko 30 tribina, kao i da je današnja o javnim servisima prva od pet koje će biti uskoro održane.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.