Vesti
15. 07. 2019.
Čitajte svoje tekstove u “Politici” potpisane tuđim imenom!
Dnevni list „Politika“ je objavio „ekskluzivnu“ analizu o rekordnoj prošlogodišnjoj zaradi banaka u Srbiji koja je prepisana – u pojedinim delovima sve sa zarezima – iz specijalne godišnje edicije „Finansije TOP“ koju već 15 godina za redom izdaje ekonomski mesečnik „Biznis i finansije“. Tako je „Politika“ uvela novi model „ekonomije deljenja“ na naše tržište – drugi časopis osmisli, dogovori i plati stručnu poslovnu analizu, a „Politika“ taj tekst jednostavno kasnije preuzme i predstavi kao svoj i to još u formi intervjua koji u stvarnosti nije urađen, ali tako deluje uverljivije.
Konkretno, dnevni list „Politika“ je u subotu 6. jula objavio tekst pod naslovom „Banke u 2018. zaradile rekordnih 70,5 milijardi dinara“. Ovu analizu o poslovanju bankarskog sektora u prošloj godini i rangiranju najprofitabilnijih banaka je za specijalnu godišnju ediciju „Finansije top 2018/19″ prethodno i namenski uradio finansijski stručnjak Nenad Gujaničić, koji takvu analizu piše za ovo specijalno izdanje već 15 godina, koliko edicija izlazi na našem tržištu.
Ovogodišnja edicija je, kao i prethodnih godina, javno promovisana u beogradskom Medija centru 20. juna 2019. godine, u prisustvu novinara i predstavnika kompanija koje posluju u finansijskom sektoru. Tom prilkom su detaljnije komentarisani i podaci iz analize o poslovanju bankarskog sektora, a prisutne kolege novinari su na osnovu toga naspravile sopstvene priloge, dok je većina drugih medija čiji novinari nisu mogli da prisustvuju događaju objavila saopštenje koje im je prosleđeno nakon promocije. U oba slučaja, kao izvor objavljenih podataka navedena je specijalna publikacija „Finansije TOP“ u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i Finansije“.
„Politika“ nije poslala svog novinara na ovu promociju iako im je poziv, kao i drugim medijima, na vreme dostavljen, niti je objavila prosleđeno saopštenje. To, naravno, nije sporno, ali jeste sporno da „Politika“, čiji su urednici očigledno procenili da ova tema nije od interesa za njihove čitaoce, dve nedelje kasnije objavi analizu o poslovanju bankarskog sektora koju smo mi prethodno dogovorili i objavili u našoj ediciji, bez navođenja da je ta analiza preuzeta od nas. Naprotiv, novinarka „Politike“ Jovana Rabrenović je taj tekst potpisala kao svoj intervju sa autorom analize.
Razlozi zbog kojih tek sada javno reagujemo su u tome što smo mi i autor analize cele prethodne nedelje pokušavali da se dogovorimo sa potpisnicom spornog teksta Jovanom Rabrenović, ekonomskim urednikom „Politike“ Ozrenom Milanovićem i glavnim urednikom „Politike“ Žarkom Rakićem da kolegijalno razrešimo ovaj problem.
No, umesto ispunjenja našeg zahteva da „Politika“ objavi u svom štampanom izdanju i na svom portalu da je konkretni tekst urađen na osnovu analize koja je objavljena u ediciji „Finansije TOP 2018/19“ časopisa „Biznis i finansije“ – što smatramo da je minimalno s obzirom na štetu koja nam je pričinjena – jedino što smo dobili je odgovor potpisnice spornog teksta Jovane Rabrenović. U tom odgovoru je istaknuto kako je „opšte poznato“ da „Politika“ objavljuje rang liste banaka svake godine te da je „PUKA SLUČAJNOST“ što je ta analiza objavljena prvo kod nas, pa tek kasnije i u „Politici“.
Mi nemamo iza sebe tako dugu novinsku tradiciju kojom se „Politika“ diči, ali toliko znamo da ovakve „puke slučajnosti“ dodatno srozavaju našu profesiju o kojoj u javnosti ionako, najblaže rečeno, ne preovlađuje povoljno mišljenje kada je reč o profesionalnom, objektivnom i nepristrasnom izveštavanju.
Mediji, posebno štampani, jesu u veoma teškoj situaciji i na sopstvenom primeru znamo koliko je danas teško izboriti se za tržište, ali mi to činimo nastojeći da budemo drugačiji i svoji, dok neki drugi, očigledno, smatraju da je pamet u tome „zloupotrebiti tuđe da radi za tebe“.
U nastavku dostavljamo oba teksta, a u originalnoj verziji koja je objavljena u našoj ediciji dodatno su obeleženi delovi koji su doslovno prepisani.
Komentari (4)
ostavi komentar16.07.
2019.
Напад и реклама
Данима ја лично као аутор текста Банке прошле године зарадиле 70,5 милијарди динара и лист Политика на мети смо у медијима и на друштвеним мрежама беспризорних напада месечника Бизнис и финансије да је текст преписан од њих. То је ноторна неистина. То је ауторски текст са саговорником Ненадом Гујаничићем, брокером куће Моментум Секјуритиз, иначе дугогодишњим саговорником Политике на банкарске и многе друге теме што наши читаоци сасвим добро знају. У тексту је коришћена анализа коју нам је он доставио о чему постоје докази. Поменути месечник се позива да је иста или слична информација објављена пре тога код њих. Какав је однос нашег саговорника са другим медијима ми не знамо, не можемо да знамо, нити морамо да знамо. На питање које смо упутили саговорнику не можемо да знамо да ће он идентичан одговор послати на две или више адреса. Такође, не можемо ни да преправљамо одговоре саговорника.
OdgovoriПолитикин текст је пренела агенција Танјуг, а пренели су га самим тим и многи други медији. Непознато је шта је разлог поменутог месечника за медијску хајку па ми остаје да нагађам да је проблем у томе што су медији у Србији о профиту банака цитирали Политику, а не њих.
И још нешто. Подаци о пословању банака, њиховом приносу на капитал, каматама, провизијама... су јавно доступни. Може да их види ко хоће и коментарише ко хоће. Они нису ничије приватно власништво нити било ко има ексклузивно право да их користи само зато што је неке податке први објавио.
16.07.
2019.
Напад као реклама
Данима ја лично као аутор текста „Банке прошле године зарадиле 70,5 милијарди динара” и лист Политика на мети смо у медијима и на друштвеним мрежама беспризорних напада месечника Бизнис и финансије да је текст преписан од њих. То је ноторна неистина. То је ауторски текст са саговорником Ненадом Гујаничићем, брокером куће Моментум Секјуритиз, иначе дугогодишњим саговорником Политике на банкарске и многе друге теме што наши читаоци сасвим добро знају. У тексту је коришћена анализа коју нам је он доставио о чему постоје докази. Поменути месечник се позива на то да је иста или слична информација објављена пре тога код њих. Какав је однос нашег саговорника са другим медијима ми не знамо, не можемо да знамо, нити морамо да знамо.
OdgovoriПолитикин текст је пренела агенција Танјуг, а пренели су га самим тим и многи други медији. Непознато је шта је разлог поменутог месечника за медијску хајку па ми остаје само да нагађам да је проблем у томе што су медији у Србији о профиту банака цитирали Политику, а не њих. Само зато што су раније објавили ту информацију.
И још нешто. Подаци о пословању банака, њиховом приносу на капитал, каматама, провизијама ...су јавно доступни. Може да их види ко год хоће и да их прокоментарише ко год хоће. Они нису ничије приватно власништво нити било ко има ексклузивно право да их користи само зато што је неке податке први објавио.
Јована Рабреновић, новинар листа Политика
15.07.
2019.
Zluradost
Nema dzabe bez lazi reklame.. Gujanicic je poznati i na glasu broker I bankarski analiticar, medijski veoma trosen, i ni gestom ni mumlanjem nije pomenuo da je te podatke koje iznosi Politici radio ili nije radio jos za nekog. Cuti mudro ali time zatvara vrata sebi kao bogomdanom… Znaci, javi se mali Perica i kaze nepravda, ja sam prvi s njim, plato sam mu a on tako… A u modi je vec prica a la ukraden tekst, diplomu i sl. A UNS I niko vise, zanimljivo, (selam alejkum) jedva docekao, bez provere i stava druge strane da arbitrira… Smesno I jasno koja je to kuhinja i radna grupa za podvale i podmetanja…
OdgovoriBio sam ali odavno nisam clan UNSa, bas zbog onih koji su hteli da osvoje Politiku pa nisu uspeli ali su zauzeli UNS I odatle pucaju li pucaju, corcima… Alejkum, reporterska grupo u sinjelu UNSa.
15.07.
2019.
Politika
Istini za volju, licno gospodin Gujanicic je novinarki Politike prosledio rezultate njegovog istrazivanja o zaradi banaka, a i razgovarao je sa novinarkom Rabrenovic telefonom. Tako da bi sve nedoumice cenjene kolege iz BIF trebalo sa njim da razrese.
Odgovori