U ukupnom broju poginulih novinara bilo je i devet nesrećnih smrtnih slučajeva.

U 2024. godini IFJ je zabeležio 122 smrtnih slučajeva novinara, uključujući 14 žena, i da je 516 novinara bilo u zatvorima, a 2025. su u zatvorima bila 533, po čemu prednjači Kina.

Ažuriran spisak poginulih medijskih radnika 2025. dokumentuje 17 dodatnih smrtnih slučajeva od 10. decembra, posle objavljivanja prethodnog izveštaja. Na listi objavljenoj 31. decembra to su slučajevi u Palestini, Tanzaniji, Peruu i Gvatemali, kao i nesreća u kojoj je poginulo sedam medijskih radnika u Nigeriji, jedan takav slučaj u Burundiju i jedan u Iranu.

Bliski istok i arapski svet sa 74 ubijena novinara, uključujuči 56 u Palestini, predstavljaju 58 odsto svih slučajeva ubijenih medijskih profesionalaca u svetu 2025. godine, navodi IFJ. To je treća uzastopna godina da je to najteže pogođen region.

Na drugom mestu je Jemen sa 13 poginulih, a zatim Ukrajina sa osam.

U Sudanu je prijavljeno šest poginulih novinara, u Indiji i Peruu četiri, a nekoliko drugih zemalja uključujući Filipine, Meksiko, Peru i Pakistan izgubilo je po tri novinara.

Ove cifre ukazuju na koncentraciju opasnosti u konfliktnim zonama i naglašavaju potrebu jačanja zaštite medijskih profesionalaca i kažnjavanja onih koji ubijaju novinare, piše u saopštenju.

"Svet ne može više da čeka, vreme je za konvenciju Ujedinjenih nacija koja garantuje bezbednost i nezavisnost novinara svuda", rekao je u saopštenju generalni sekretar IFJ-a Entoni Belanger.

Svojim uverljivim, privlačnim i prepoznatljivim glasom, Dejan Đurović je više od pola veka bio direktno vezan za programe Radio Beograda. Rođen je 7. novembra 1938. godine u Beogradu. Školovao se u Valjevu, Beogradu, Ulcinju i Marseju, a diplomirao na Odseku glume na Pozorišnoj akademiji kod profesora Mate Miloševića u Beogradu 1963. godine.

Spikersku karijeru započeo je krajem pedesetih godina prošlog veka na tek pokrenutom Drugom programu Radio Beograda. Sredinom sedamdesetih je za emisiju Inspiracije ovenčan Nagradom za voditeljsku interpretaciju na Festivalu jugoslovenskog radija u Ohridu.

Od 1980. vodio je tri i po decenije Dragstor ozbiljne muzike Beograda 202, a njegov glas bojio je čuvenu dokumentarnu televizijsku seriju Opstanak, emisije Subotom uveče i Nedeljom uveče, posvećene umetničkoj muzici, i mnoge druge.

Pravilna dikcija i artikulacija, jasno i skladno kazivanje Dejana Đurovića, njegov prikladan jezički stil, pažljiv izbor reči, uvažavanje sagovornika i otmena spontanost u izrazu učinili su da on postane i ostane mera dobrog govora i jezika u medijima, što je rezultiralo i priznanjem za lepotu govora „Radmila Vidak" 2016. godine.

Poznate su njegove uloge u filmu Subotom uveče reditelja Vladimira Pogačića, u filmsko-televizijskoj seriji Kad sam bio vojnik reditelja Stjepana Zaninovića i pozorišnoj predstavi Dnevnik Ane Frank u režiji Huga Klajna na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i u televizijskoj seriji Neven Timotija Džona Bajforda.

Dejan Đurović je 25 godina bio voditelj manifestacije „Radost Evrope“ čiji je svečani završni koncert prenosila „Evrovizija“, kao i „Jugovizije“. U izdanju PGP RTS značajan tiraž postigla je ploča ljubavne poezije Poljubac je susret najveći na svetu.

Dobitnik je estradnih nagrada Jugoslavije i Srbije za voditeljstvo, Godišnje nagrade Radio-televizije Beograd 1983. za inovaciju u programu za emisiju Dragstor ozbiljne muzike, nagrade „Zlatni mikrofon“ Radio Beograda za 2004. godinu, kao i „Plakete jugoslovenske kinoteke“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti 2007. godine.

Ukupan iznos namenjen za sufinansiranje medijskih sadržaja iznosio je 200.000 dinara.

Pre raspisivanja novog konkursa, opština Bujanovac je 11. avgusta odlučila da odbije predlog komisije za raspodelu sredstava na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja donetog 17. juna. Kako se navodi u zaključku Opštinskog veća, 18. jula je urađen rebalans budžeta za 2025. godinu i sredstva namenjena medijima smanjena su sa prvobitno predviđenih tri miliona na 200.000 dinara.

U zaključku se preporučivalo komisiji koja je ocenjivala medijske projekte da ponovo raspodeli sredstva u skladu s tim iznosom i donese novi predlog. Međutim, pošto se to nije desilo konkurs je poništen.

Komisija koja je ocenjivala projekte je 17. juna predložila da se tri miliona raspodele tako što bi TV Info Puls Vranje dobila 280.000 dinara, RTV Bujanovac 480.000 i 280.000, Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina 280.000, Udruženje Variacion 430.000, Udruženje Bujanovačke 380.000, a Udruženje Spek3 280.000.

Među predlozima za sufinansiranje projekata bili su i portal Koštana sa 180.000, Perspektiva s 280.000 i preduzeće za za proizvodnju, promet i usluge M OD Vranje sa 130.000 dinara.

Članovi komisije bili su Nenad Perić, Miodrag Miljković i Slađana Tasić.

ANEM podržava odluku četvoro izabranih nezavisnih članova Saveta REM koji su podneli ostavku ne želeći da saučestvuju u kršenju izborne procedure od strane predstavnika najvišeg organa vlasti.

Nažalost, svedoci smo da predstavnici republičke skupštine a naročito predsednica parlamenta odbija da preuzme odgovornost, neutemeljeno je preusmeravajući na ovlašćene predlagače i izabrane nezavisne članove Saveta REM koji su u međuvremenu podneli ostavke.

Kao konstruktivan partner u dosadašnjem procesu, ANEM s indignacijom odbija ove kritike koje najviše govore o onima koji ih izriču.

U tome se ističe predsednik Republike koji prenosi teorije zavere o navodnim scenarijima za oduzimanje dozvola pojedinim pružaocima medijskih usluga za koje su i stručne službe REM-a utvrdile da konstantno krše medijske zakone. Ovome treba dodati i neistine o navodnoj većini koju su po predsedniku po svaku cenu trebalo da imaju nezavisni kandidati, ali i o nepostojanju principa i zakona koje je kršila vladajuća većina trudeći se da po svaku cenu obezbedi dvotrećinski većinu u budućem Savetu regulatora. Navodna dobra volja vlasti svela se na cenkanje u kojem ANEM i drugi ovlašćeni predlagači, kandidati i izabrani nezavisni članovi sebe nisu pronašli niti umeju da funkcionišu na takav način svojstven vladajućim strukturama.

Predsednik Upravnog odbora ANEM-a Veran Matić smatra da je, imajući u vidu ovakav rečnik i brojne neistine koje se izriču sa najmoćnije pozicije u državi, jasno da ne vidimo svrhu dalje participacije u izboru četiri nedostajuća člana Savet REM.

“Predstavnici međunarodne zajednice koji su zajedno s nama učestvovali u ovom mučnom procesu mogu da posvedoče o konstruktivnoj ulozi ANEM-a i drugih ovlašćenih predlagača, nezavisnih kandidata i izabranih članova. Naše poverenje je definitivno izigrano, jer vlast ovim pokazuje da po svaku cenu želi da osujeti suštinske promene u načinu funkcionisanja Saveta REM”, istakao je Matić.

"Ono što mi nezvanično znamo je da većina ovih organizacija koje su učestvovale u prethodna dva ciklusa verovatno neće učestvovati u trećem", kaže Tamara Stevanović Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

NUNS u daljem procesu neće učestvovati. Odbornici iz vladajuće stranke tvrde da je proces bio inkluzivan.

"Poštovana predsednice mi proces vodimo korektno i dovešćemo ga do kraja, a obojena revolucija je propala", rekao je poslanik SNS-a Marko Atlagić.

"Tih četvoro koji su podneli ostavke su politički opredeljeni kandidati, ovih četvoro koji su izabrani, a nisu podneli ostavke su nezavsni", izjavio je poslanik SNS-a Nebojša Bakarec.

Četiri člana sredinom decembra podnela su ostavke, jer proces izbora članova na predlog nacionalnih saveta, smatraju, nije bio zakonit i nezavisan.

"Vlast je odlučila da u jednom trenutku kada je bilo usaglašavanje da dovede sa ulice nekih devet saveta, ko god da su oni, oni nisu imali zakonsko pravo", kaže poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić.

Formiranje ovog tela, koje bi delovalo u interesu profesije, jedan je od zahteva EU

"Cilj je bio sabotiranje naših evrointegracija", izjavio je Bakarec.

"Istina je upravo suprotna. Režim je taj koji sabotira proces izbora REM-a i naravno i samim tim proces evropskih integracija", istakao je poslanik Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić.

Poslanici otkrivaju šta je ono što SNS mori u nezavisnom radu regulatora, da li je zato i došlo do potiskivanja članova?

"Da bi u toku izborne kampanje, koja sledi u sledećoj godini, izvršili zabranu medija koja se njima ne dopada", navela je naprednjačka poslanica Nataša Jovanović.

Ali sa trenutnim stanjem čini se da će sve ići na ruku prorežimskih medija.

"Ono što je do sada karakterisalo to regulatorno telo je jedna neaktivnost, netransparentnost, neispunjavanje njihove uloge, nisam optimista da će biti drugačije u budućnosti", kaže Tamara Filipović Stevanović.

Međutim, kaže ostavlja se prostor da će ipak kredibilni članovi uprazniti te pozicije, mada sudeći po prethodnim ciklusima šanse nisu velike.

„Pamtićemo ga kao izuzetno vrednog kolegu, uvek spremnog na pomoć i saradnju“, navode iz Radio-televizije Vojvodine.

Sahrana Milana Markovića biće danas u 11 sati na groblju u Sremskoj Kamenici.

Čečen, koji je i nezavisni novinar, rekao je kako sa kolegama već dve godine sprovodi anketu o mentalnom zdravlju novinara, čiji su rezultati postali mnogo više zabrinjavajući u toku ove godine.

„Imamo podatak da je među novinarima dva puta više utvrđenih i formalno dijagnostikovanih mentalnih poremećaja nego u opštoj populaciji, što je stvarno težak rezultat“, rekao je Čečen.

Prema njegovim rečima, svi ti poremećaji su rezultat stresa, koji ima posledice na fiziološko zdravlje.

„Mi svi znamo da previše kolega sahranjujemo i da previše naših kolega napušta profesiju usled teških oboljenja. Tako da je to nešto čime se niko ne bavi i čini mi se da nikoga nije briga što gubimo dobre novinare i njihovo znanje, i njihovo iskustvo“, dodaje Čečen.

On je naveo da se stres akumulira i bez vanredne situacije u zemlji, navodeći da će novinar biti žrtva sekundarne ili „vikarijanske“ traume i da ne napusti prostorije svoje redakcije.

„To je trauma koju doživljavamo saosećajući o nečijoj nesreći ili gledajući snimke i fotografije. Kada se na to dodaju stresni novinarski zadaci, a posebno ovako teška politička kriza kao što je u našoj zemlji, to onda sve zajedno čini da naš organizam više ne može da izađe na kraj sa normalnom količinom stresa sa kojom bi inače mogao da izađe na kraj“, rekao je Čečen.

Prema njegovim rečima, taj stres potpuno nesmetano prodire u um i polako stvara ozbiljne posledice, pa se dogodi da

osoba pregori, padne u depresiju ili jednostavno bude anksiozna bez prestanka, što vrlo lako može da se pretvori u kardiovaskularna ili oboljenja neke druge vrste.

Čečen je ukazao da najveći broj uzroka stresa dolazi iz redakcije – od mobinga do samih tema koje mogu da budu vrlo stresne.

„Isto tako ljudi navode nesigurnost i to što nisu dovoljno plaćeni, ne mogu ništa da planiraju unapred. Oni koji se bave osetljivim temama navode kao možda i najproblematičniji izvor stresa to kako njihov posao utiče na njihove porodice i kakve posledice ima na ljude u njihovom neposrednom okruženju“, rekao je Čečen.

Dodao je da je mehanizama za zaštitu novinara od stresa i za ublažavanje njegovih posledica jako malo, odnosno da ih gotovo i nema.

Čečen je naveo da sve što novinar može da uradi jeste da smanji verovatnoću da mu se nešto tako dogodi, da bude svestan u kakvom je riziku i da vrlo pažljivo prati simptome poput nesanice, nervoze ili kad ne može da se natera da počne sa radom.

On je dodao da je u tim situacijama potrebno naći nekog sa kim se može iskreno razgovarati, ali i zatražiti profesionalnu pomoć, naglasivši da su sva istraživanja pokazala da je pomoć terapeuta neverovatno efikasna i snižava nivo stresa.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić ponovio je da je ova godina doprinela pogoršanju mentalnog zdravlja novinara, ističući i da je potrebno omasoviti podršku u potrazi za profesionalnom pomoći, prihoterapijama i razgovorima sa stručnjacima.

„Sada postoji taj mehanizam i kod NUNS i snalazimo se da se dobije besplatno, ali je veća potreba i različiti načini za pružanje te vrste podrške nego što sada imamo. I to je znak opet i da je zdravstveni sistem kolabirao“, rekao je Matić, koji je takođe autor ankete o mentalnom zdravlju novinara.

Ocenio je da novinari zbog uslova na poslu i prekovremenog rada često ne stignu da razmišljaju o profesionalnoj podršci, navodeći da to kao greh ide na vlasnike, menadžere medija i urednike, koji ne vode dovoljno računa o zaposlenima.

Matić je naglasio da vlasnici medija moraju da povedu računa o tome da novinari budu adekvatno plaćeni za svoj posao, imaju zdravstvenu i svaku vrstu zaštite, što se, kako je dodao nažalost ne događa u velikom broju medija.

Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević, koja je takođe učestvovala sprovođenju ankete o mentalnom zdravlju novinara, navela je kako je zabrinjava to što sada ima manje blažih, a više težih tegoba.

Ona je navela da je evidentirano više hroničnih bolesti čiji je uzročnik stres, dodajući da istovremeno raste i broj kolega novinara koji traže stručnu psihološku pomoć, iako većina novinara za to nema resurse, jer su plate nedovoljne za posećivanje psihoterapijskih sesija.

“Tako da ne možemo da kažemo, novinari su tvrdoglavi i neće da traže psihološku pomoć, nego novinari su najčešće potplaćeni, a psihoterapija je luksuz, iako je često neophodna”, poručila je ona u razgovoru za FoNet.

Glavna nagrada Press Photo Srbija za 2025. godinu

Glavna nagrada Press Photo Srbija za 2025. godinu jednoglasnom odlukom žirija dodeljena je Andreju Hložanu za fotografiju „Kobre“.

Fotografija je nastala u Novom Sadu tokom javnog protesta, u noći između 13. i 14. avgusta 2025. godine, i prikazuje pripadnike Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre“ u trenutku sukoba sa demonstrantima. Zbog autentičnosti, profesionalne hrabrosti, etičke doslednosti i sposobnosti da u jednom kadru sažme složen društveni trenutak, žiri je fotografiju Andreja Hložana prepoznao kao najznačajniji rad na  konkursu Press Photo Srbija 2025.

Dobitnici nagrada po kategorijama

Nagrade po kategorijama dodeljene su sledećim autorima: Anđela Stevanović Živković (Vest) za fotografiju „Sazvežđe“, Armin Durgut (Vest reportaža) za reportažu „Studentski protesti“, Nenad Mihajlović (Blic reportaža) za reportažu „Blokada suda u Novom Sadu“, Uroš Arsić (Ljudi reportaža) za reportažu „Na korak do pravde“, Irfan Ličina (Život) za fotografiju „Studenti Sava iz Ćuprije i Nadija iz Novog Pazara“, Peđa Milosavljević (Sport), Konstantin Novaković(Sport reportaža) za reportažu „Buzkaši, nacionalni sport Avganistana“ i Mina Delić (Umetnost reportaža) za reportažu „La Beata“.

Pohvale žirija

Žiri je dodelio i pohvale sledećim autorima: Anđelku Vasiljeviću (Ljudi reportaža), Milici Macanović (Portret), Mini Delić (Vest), Ani Batričević (Vest reportaža) i Anđeli Stevanović Živković (Život reportaža).

Žiri 27. konkursa Press Photo Srbija

Izložba Press Photo Srbija 2025 predstavlja izbor najboljih medijskih fotografija  nastalih u periodu od novembra 2024. do novembra 2025. godine i nudi snažan vizuelni zapis društvenih, političkih, kulturnih i sportskih događaja u tom periodu.

O nagradama je odlučivao stručni žiri u sastavu: Vladislav Mitić, urednik fotografije portala i novina Nova, Radar i Radar online; Marija Janković, urednica fotografije nedeljnika Vreme; Predrag Uzelac, diplomirani fotograf i predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu; Oliver Bunić, fotoreporter Blica; i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije.

O konkursu Press Photo Srbija

Press Photo Srbija je nacionalni konkurs za najbolje fotografije u medijima sa tradicijom dužom od 25 godina. Od osnivanja krajem devedesetih godina, konkurs je usmeren na promociju autorske i dokumentarne fotografije, razvoj profesionalnih i etičkih standarda u medijima, kao i na zaštitu autorskih prava fotografa.

Odbor je na 26. sednici usvojio i tekst javnog poziva tog predloga za predlaganje članova REM-a, koji će biti objavljen u Službenom glasniku, dnevnom listu "Politika" i internet stranici Skupštine Srbije.

Olašćeni predlagači su udruženja novinara u Republici Srbiji, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Republici Srbiji, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i udruženja čiji su ciljevi zaštita dece.

Dubravka Valić Nedeljković, Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik i Mileva Malešić podneli su ostavke 19. decembra na mesto člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, jer, prema njihovim rečima, vlast ne želi da REM bude nezavisno telo.

Rokvić: Ako civilni sektor ne učestvuje, biće 9:0 za SNS

Poslanica Ivana Rokvić kazala je da je danas jedna protokolarna sednica gde će se samo administrativno pokrenuti ponovni postupci u te četiri kategorije gde su prethodni nezavisni kandidati dali ostavke

"Znači, po tome vidimo da se proces neće vratiti na sam početak i da ćemo krenuti sa jednim trećim procesom ispočetka. Šta će biti, koga će predlagati, da li će civilni sektor učestvovati ili neće? Ja to u ovom trenutku zaista ne mogu da vam kažem. Meni je žao što je do svega ovoga došlo. Narodni pokret Srbije je smatrao da u svakom trenutku treba da se borimo na svakom mestu, pa i ovde na tim sednicama odbora. I u svakom slučaju smatram da je imati četiri nezavisna kandidata daleko bolje nego da imamo nula," objašnjava poslanica za N1 neposredno pre početka sednice.

Ona dodaje da razume i kandidate koji su se povukli, jer su, kaže, dovedeni u tu situaciju da moraju da podnesu ostavke jer nisu želeli da učestvuju u procesu koji je bio pun zakonskih neregularnosti.

"Vlast je odlučila da u jednom trenutku, kada je bilo usaglašavanje, da dovede sa ulice nekih devet saveta, nekih devet nacionalnih manjina. Ko god da su oni, nije važno, jer oni nisu imali zakonsko pravo da prisustvuju tu, da glasaju, da uopšte budu na usaglašavanju jer nisu bili predlagači. Dakle, zakon o elektronskim medijima vrlo jasno propisuje i proceduru, i kriterijume, sve kako taj proces za izbor članova Saveta REM-a bi trebalo da izgleda. Zakon je tu vrlo jasan i vrlo konkretan, dakle, ne možemo ga tumačiti na ovakav ili onakav način. Zbog toga je ta kategorija pala. Naravno sve je to urađeno vrlo smišljeno i vrlo namerno, jer kada je vlast videla da će pet kandidata biti nezavisni kandidati, da neće biti pod njihovom kontrolom, nad kojima oni imaju apsolutni monopol, potpunu dominaciju, oni su odlučili da sruše proces."

Ako civilni sektor ne bude učestvova, Rokvić kaže da će onda SNS imati svih devet kandidata.

"Ukoliko se dogodi drugi scenario, da civilni sektor odluči da ne učestvuje i da učestvuju samo i isključivo organizacije kojima raspolaže i rukovodi Srpska napredna stranka, ili njihova GONGO udruženja, koja su stvorena i napravljena upravo zbog ovakvih stvari da bi oni predlagali navodno neke nezavisne kandidate, a zapravo su to sve njihovi. U tom slučaju, i na kraju tog scenarija, mi ćemo imati devet čisto SNS kandidata i biće devet prema nula nezavisnih, a sa tim kako će da se otvara klaster tri, kako ćemo uopšte da pričamo o slobodi medija, bilo kakvom usaglašavanju nema mesta za to."

U Vrbasu je konkurs raspisan još početkom marta, a do danas čak nije imenovana ni komisija za ocenjivanje projekata.

U Gadžinom Hanu je medijski konkurs raspisan u aprilu. Kako je ranije za ANEM objasnio načelnik opštinske uprave, zbog nedostatka raspoloživih sredstava dobili su od nadležnog ministarstva produženje roka za realizaciju predmetnog konkursa.

Opština Bujanovac je 12. septembra poništila prethodno raspisan konkurs za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja tokom ove godine i donela odluku o raspisivanju novog javnog poziva. Rok za slanje projekata bio je 3. oktobar, a na Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) Ministarstva informisanja i telekomunikacija još nema rešenja o imenovanju komisije niti rešenja o raspodeli sredstava.

U toku je i drugi ili dopunski konkurs u Čačku, koji je raspisan 7. oktobra. Komisija je imenovana, ali još nema rešenja o raspodeli sredstava.

Surdulica je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja nije raspisala medijski konkurs za 2025. godinu. Predsednica opštine je za ANEM istakla da je u toku realizacija projekata za 2024. godinu, da se pripremaju da u februaru raspišu poziv za 2026, a da za tekuću godinu neće biti konkursa već da će sredstva biti raspodeljena kroz "posebne programe koje dozvoljava zakon".

ANEM podseća da je transparentnost i poštovanje propisa i rokova od izuzetnog značaja za proces projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, imajući u vidu da je reč o javnim sredstvima kojim treba da se sufinansira informisanje kojima se štiti i promoviše zakonom propisan javni interes.

Pozivamo nadležno ministarstvo i da proveri da li i koliko transparentno organi uprave koji raspisuju konkurse objavljuju tekstove konkursa, rešenja i drugu dokumentaciju na svojim zvaničnim internet stranicama, pošto postoji niz zamerki da se ta obaveza ne ispunjava.

Najnovije istraživanje „Veštačka inteligencija u medijima u Srbiji 2025.”, Centra za profesionalizaju medija i medijsku pismenost (CEPROM), rađeno na uzorku od  250 urednika i novinara pokazuje jednu drugu i reklo bi se očekivaniju sliku.

Najveći broj ispitanika (84,8%) već uveliko koristi VI u obavljanju svakodnevnog novinarskog posla, najčešće jednom u dva do tri dana. Skoro polovina njih, preciznije 48%, smatra da veštačka inteligencija već ima veliki uticaj na novinarstvo, ali su podeljeni po pitanju vrednovanja tog uticaja, pa isti procenat, odnosno 32%, smatra da VI ima pozitivan, ali i negativan uticaj. Ipak urednici i novinari su gotovo saglasni po bar dva osnova: prvo, da VI ne može u potpunosti i na profesionalan način da zameni novinare (92,8%), a drugo, da može biti koristan asistent novinarima, prevashodno u obavljanju dnevno rutinskih poslova, od prevođenja, pretrage i tagovanja, preko distribucije sadržaja do publike, do medijske produkcije, najčešće kreiranja vizuala, i to uglavnom za društvene mreže.

Čini se da su srpski novinari, bar kada ih pitate, vrlo svesni nedostataka VI, jer njih 68,8% kao najveću opasnost vidi nepouzdanost veštačke inteligencije, njenu netačnost i potencijalno manipulativni karakter, dok 20% smatra da je najveći problem u osustvu novinarske etike. Na prvi pogled reklo bi se da su urednici i novinari posle nekoliko godina prisustva VI u praksi, postali svesni prednosti, ali i mana sve brojnijih alata veštačke inteligencije i da su prevazišli početni strah ili pak oduševljenje koji prate svaku digitalnu novost pogotovo kada je ona ovakvih „dimenzija”.

Oponašanje i obrasci

Teorijske rasprave o upotrebi VI u novinarstvu traju već neko vreme, praktično od njenog pojavljivanja. I predstavljaju neizbežni modernitet u istraživanju savremenog, dominantno digitalnog žurnalizma. Većina autora i istraživača saglasni su da je primena VI vidljiva u tri polja: rutinske operacije svakodnevne novinarske prakse, medijska, preciznije novinarska produkcija i distribucija medijskog sadržaja do targetirane publike.

Sva istraživanja saglasna su uglavnom i u tome da je najmanje poželjna upravo novinarska produkcija, tj. kreiranje novinarskog sadržaja uz pomoć alata generativne VI „uz obavezan ljudski nadžor” kako se navodi i u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Razlog je jednostavan. Generativna VI ne kreira u biti ništa originalno, već oponaša i kombinuje već poznate obrasce, odnosno tekstove, kojima je prethodno od strane čoveka već „nahranjena”. Još veći problem, sa kojim se susreo svako ko je upotrebljavao ChatGPT, na primer, jeste  izmišljanje u nedostatku validnih  traženih činjenica, koje eksperti iz ove oblasti zovu digitalne halucinacije ili samo halucinacije VI.

Kreirana da podilazi, treba reći otvoreno, VI je spremna da izmisli i slaže u nedostatku sadržaja koji bi precizno odgovorio na prompt koji korisnik zadaje. Čak i kada joj eksplicitno kažete/napišete da to ne čini, ona (uz prethodno obavezno izvinjenje) nastavlja sa halucinacijama.

Toga će naravno u budućnosti (bar u novinarskoj profesiji) biti sve više. Primer Njujork tajmsa, koji su ubrzo sledili i drugi veliki evropski mediji, potvrđuje ovu tezu. Naime, Njujork tajms je odbio, tj. u potpunosti zabranio VI pristup svojim bazama, štiteći na taj način svoju intelektualnu svojinu, tj. svoj sadržaj i tekstove od kojih dominantno zarađuju. Šta preostaje VI osim da, kao i do sada, preuzima sadržaj iz brojnih nekredibilnih izvora, u nedostatku onih koji svoj sadržaj od koga žive, štite i naplaćuju.

No, ovaj segment je samo vrh ledenog brega u čitavom nizu etičkih problema koji se postavljaju prilikom korišćenja čet botova i drugih alata VI. Tako je, primera radi, Italija pre dve godine postala prva zapadna zemlja koja je blokirala napredni četbot ChatGPT iz zabrinutosti za privatnost i zbog njenog poštovanja Zakona o zaštiti opštih podataka. A šta tek reći za autorska prava koja VI uopšte ne prepoznaje i što potencijalno može napraviti problem ne samo kod tekstualnog sadržaja, već i kod generisanja foto i video sadržaja, ali i ostalih vrsta vizuala.

Neophodna dodatna regulacija

Kodeks novinara i novinarki Srbije u nekoliko odredbi reguliše upotrebu veštačke inteligencije sa akcentom na odgovornu upotrebu, kroz jasno označavanje takvog sadržaja, da se publika ne bi dovodila u zabludu, kao i jasno razlikovanje originalnog i sintetičkih sadržaja nastalih neposrednim novinarskim pokrivanjem događaja. Očekivati da srpski mediji u ovakvoj medijskoj situaciji, poštuju etička načela u vezi sa korišćenjem VI deluje prilično utopijski. Brojni primeri to već i potvđuju. Pre će se nastaviti onaj trend u kome oni koji su i do sada poštovali etička načela, to će činiti i u slučajevima korišćenja VI. I obrnuto, oni koji prednjače u kršenju etičkih kodeksa, činiće to i sa VI. I tako će biti sve dok je najskuplja roba na svetu – informacija, besplatna, dok nisu regulisana autorska prava kada je reč o novinarskom delu, tj. tekstu i naravno dok je sav sadržaj uglavnom besplatan. Kada se i u Sbiji počne naplaćivati sadržaj, kao i svuda u svetu, mnogi od ovih problema biće rešeni. Jer će za početak publika plaćati za kredibilitet sadržaja i valorizovati one u koje imaju poverenje.

Istraživanje CEPROM-a pokazalo je da urednici i novinari dominantno podržavaju ideju označavanja sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom jednim univerzalnim simbolom zarad transparentnosti i dobijanja poverenja publike.

U svetu je praksa da se, pored zakona i kodeksa, ova oblast reguliše dodatno internim aktima, tj. pravilima koje redakcije same propisuju, sve sa jasnim ciljem – održanja kredibilnosti medija i očuvanja poverenja publike. Kod nas je ta praksa na samim počecima. Čini se da su novinari spremni. Pitanje je samo u kom pravcu će krenuti.

Redakcija novosadskog medija 021 primer je kako mediji u Srbiji na kreativan način koriste alate veštačke inteligencije za multimedijalne sadržaje, dok im je, kako kažu, zabranjeno da koriste za pisanje autorskih tekstova i priča. Međutim, uz pomoć AI kreiraju kvizove, ilustracije, a od nedavno i audio podkaste. Sve što rade na taj način naznače sa „021.rs (AI)”.

Asistent i inspiracija

„Ne može se koristiti bilo šta, kao što su sadržaji u kojima je vidljiva halucinacija. U svakom slučaju, trudimo se da ne forsiramo bilo šta i da ilustracije koje kreira VI ne budu kao crtani likovi”, naglašava zamenik glavnog urednika 021 Zoran Strika.

On dodaje da koristi NotebookLM i ChatGPT za kreiranje kvizova, odnosno za davanje predloga i ideja. Služi mu kao neka vrsta asistenta koji ga inspiriše, a nekada i direktno pomogne.

„Kada sam krenuo da radim kvizove i napravio strukturu jednog kviza, uz ChatGPT sam mogao da smislim, odnosno uzmem šest do sedam od ukupno deset pitanja. Pošto kviz objavljujemo svakog dana, vremenom se to preokrenulo, morao sam da se oslonim uglavnom na sebe, pa je od ChatGPT dolazilo možda tri, četiri pitanja. Onda sam otkrio NotebookLM, pa mi je to pomoglo kod smišljanja”, objašnjava Strika.

Napravili su i pesmu o Novom Sadu za koju su mnogi poverovali da je izvodi neki stvarni bend iz Novog Sada, a nedavno su testirali VI i za stvaranje audio podkasta i to će, kako kaže, definitivno koristiti i u budućnosti.

„Ono što vidim kao značajnu vrednost, a nije čak ni pitanje vremena, jesu ilustracije koje možemo da napravimo. Ranije bih imao neke ideje, ali ne bih imao tehnička znanja, a nemaju ni drugi u redakciji, pa bih se oslanjao na dobru volju prijatelja i njihovo vreme da naprave nešto što je prihvatljivo. Sada, u suštini, uz jedan dobar prompt mogu da dobijem približno onome što sam zamislio, a tu je i ušteda vremena jer dobiješ za minut ili dva nešto na šta bi bez VI potrošio mnogo više vremena i opet ne bi bio siguran da li je to zaista ono što si hteo”, napominje Strika.

Šta je (ne)prihvaljivo?

Kodeks novinara i novinarki Srbije propisuje da korišćenje veštačke inteligencije koje značajno utiče na obradu novinarskog sadržaja mora biti jasno označeno i ne sme da dovodi javnost u zabludu. Dodaje se i da u izveštavanju o aktuelnim događajima sadržaj mora biti označen tako da se jasno razlikuje sintetički od autentičnog sadržaja koji je nastao neposrednim novinarskim pokrivanjem događaja.

Kada je reč o označavanju sadržaja nastalog uz pomoć VI, u okviru istraživanja CEPROM-a na pitanje da li biste podržali uvođenje univerzalnog simbola koji bi označavao takav sadržaj 64% je odgovorilo potvrdno jer bi to „doprinelo većoj transparentnosti i poverenju publike”.

Kodeks u Srbiji nema posebno odredbe o kreiranju fotografija i video formata, ali zato interni kodeksi svetskih medija to izričito zabranjuju, posebno za prikaze autentičnih događaja. Primera radi, u dokumentu „Paris Chapter” koji su usvojili Reporteri bez granica zajedno sa više organizacija naglašava se da bi mediji „posebno trebalo da se uzdrže od stvaranja ili korišćenja sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom koji oponaša stvarne snimke i zapise iz stvarnog sveta ili koji na realističan način predstavlja stvarne osobe”.

To se nedavno desilo na portalu televizije N1 prilikom ilustracije vesti da je beogradska policija uhapsila osobu iz Nigerije zbog sumnje da je izvršila krivično delo (prevara). Vest je ilustrovana realističnom fotografijom na kojoj je prikazan Nigerijac u narodnoj nošnji u pratnji dvojice policajaca. Iako je bila potpisana kao sadržaj nastao uz pomoć vetačke inteligencije, fotografija je izazvala negativne reakcije.

Na N1 priznaju da je to bila greška, zbog čega je fotografija uklonjena i objavljena napomena: „Prethodno objavljena fotografija, generisana uz pomoć veštačke inteligencije, zamenjena je, jer je, iako je jasno naznačeno da je nastala upotrebom VI, mogla da dovede ili dovela u zabludu čitaoce da se radi o uhapšenom iz teksta i da je u pitanju realna osoba, što nije bio slučaj”.

Izvršna urednica portala N1 Jelena Petrović navodi da je to bila greška.

„Da, ovo jeste greška. Iako je jasno naznačeno da je u pitanju VI generisana fotografija, nije trebalo ovako ilustrovati, s obzirom na to da se radi o konkretnim osobama u vesti i čitaoce smo ovim doveli u zabludu da je uhapšeni čije smo inicijale naveli – na slici. Dakle, nismo se za to odlučili, ovo je previd urednika. Ne bih rekla da ima još ovakvih primera, uglavnom koristimo alate VI za ilustrovanje opštih tema, vrlo često karikaturama, nekad mislimo da je nešto simpatično, pa možda igramo na toj granici. Svakako, povešćemo računa, jer se zaista trudimo da poštujemo profesionalne standarde”, ističe Petrović.

Ona napominje da VI prilično štedi vreme, naročito s obzirom na to da za neke uopštene teme ne mogu da pronađu ilustrativnu fotografiju u foto-servisima agencija na koje su pretplaćeni.

„Desi nam se i da potrošimo mesečni limit za fotografije sa stock-servisa koji plaćamo, pa je onda VI dragocena alternativa. Naročito što vrlo brzo, uz dobar prompt, možemo da dobijemo rešenje”, objašnjava Petrović.

„VI je potpuni amater”

Glavni urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić kaže da su oni za dve godine objavili svega dvadesetak ilustracija koje je napravila veštačka inteligencija. Ni to nije bilo, kako kaže, sa bilo kakvim entuzijazmom oko korišćenja VI, osim radoznalosti na početku.

„Na VI i posle tog malo iskustva u Cenzolovki gledamo sa velikim podozrenjem. Ne samo što joj ne možeš verovati u gotovo bilo kakvim novinarskim poslovima, nego i zbog same činjenice da svaka upotreba oduzima posao nekom fotografu ili ilustratoru. Gotovo isključivi razlog je bio taj što nismo imali drugi način da neku apstraktnu temu ilustrujemo, recimo iz novinarske etike, iz oblasti dezinformacija na internetu, projektnog sufinansiranja medija i sličnih tema za koje nemamo naše fotografije, a nemamo ni novca za honorare ili vremena da čekamo da neko napravi neku ilustraciju i fotografiju kad su neke aktuelne priče u pitanju”, napominje urednik Cenzolovke.

Prema njegovim rečima, mnogo je to kvalitetnije bilo kada su mogli da angažuju neke kreativce za ilustratore.

„VI je potpuni amater, i to se vidi iz aviona, čak i plaćene verzije. Imaginacija mu je otprilike na nivou stripova za osnovnu školu”, ocenjuje Gunjić.

Dodaje da nisu objavljivali fotografije na osnovu kojih bi neko mogao da pomisli da odražavaju stvarnost. Nisu objavljivali ni video generisan uz pomoć VI, niti nameravaju da to rade. Nemoguće je, smatra Gunjić, ne dovesti gledaoca u zabludu, čak i kada postoji potpis da je u pitanju video nastao uz pomoć VI pošto na to mnogo ljudi ne obraća pažnju.

„Medijima i novinarima će biti sve teže da odole tom iskušenju. Za početak vlasnicima medija. Novinari nisu mogli ništa ni protiv toga koliko je pomama za Instagramom, TikTokom ili Fejsbukom na loš način preobrazila čitavu profesiju, koja je na ivici opstanka. Još teže će biti sa VI. Mislim da mediji treba da je u potpunosti odbace, ili da je zadrže na minimalnom nivou, pošto dosta pomaže kada su vizuelizacije u pitanju, audio, kvizovi i slično”, navodi Gunjić.

Budućnost ili pakao?

Slično misli i novinar Nemanja Rujević. On kaže da su „novinari majstori samoubistva svog zanata i ne prestaju ni sada, kada je novinarstvo skoro umrlo”.

„Mi ne možemo da proizvedemo više, raznovrsnije, zabavnije od milijardi korisnika društvenih mreža, ali jedino možemo da proizvedemo proverenije. Kad se nešto objavi, da to bude čvsrto kao stena. Ali se toga odričemo u ime klika, brzine, štancanja i time postajemo izlišni, a publiku prepuštamo haosu društvenih mreža”, ocenjuje Rujević.

Tako će, bez sumnje, prema njegovom mišljenju, biti i sa fotografijama i video-materijalom.

„Kažu mi kolege da je to budućnost, da ne vredi opirati se. Ja kažem da je to pakao – već vidimo da je internet preplavljen snimcima i fotografijama koje i stručnjaci teško prepoznaju kao delo VI, pa umesto da tome suprotstavimo ljudski rad, da se držimo čvrste valute poverenje čoveka u čoveka, mi ćemo pohrliti da radimo brže, jače, bolje na propasti informisanja. U kapitalističkom okviru, jasno je kao dan – VI je jeftiniji i brži, štedi trud i zaobilazi zamorna autorska prava, posebno za fotografije i snimke. To je nama naša borba dala”, kaže Rujević.

Pošto nije iz kamenog doba, a ni asketa, kako navodi, može da zamisli i odgovornu upotrebu VI za vizuelne sadržaje, ukoliko recimo pomogne pri montaži – da poređa kadrove, da automatski potpiše sagovornike ili proizvede titl. Ali, ističe da na kraju sama suština mora biti ljudska i da za sve mora garantovati čovek.

„Ko se odrekne toga da se novinarstvo bavi onime što jeste, taj više i nije novinar”, naglašava Rujević.

Tara Đukić, urednica Internet izdanja magazina El, dobila je otkaz počekom 2025, nakon što je odbila da ukloni tekst o studentskim protestima. Izdavač magazina, kompanija Mondo Inc, koja takođe izdaje Kurir, saopštila je da je otkaz Đukić dobila otkaz zbog radnog učinka.

Na televiziji Euronews Srbija, u vlasništvu državnog Telekoma, nekoliko ljudi – među kojima su novinari Marija Šehić i Stefan Goranović – dobilo je otkaze nakon što su potpisali pismo u kom se ograđuju od saopštenja svoje medijske kuće. 

Tokom studentske blokade RTS-a, Euronews je u ime televizije objavio nepotpisano saopštenje pozivajući nadležne da omoguće rad RTS-a, koristeći u tekstu fraze poput „tortura“, „logori“, „progon“ za situaciju u kojoj su radnici javnog servisa.

Bojana Vujović takođe je potpisala pismo ograđujući se od saopštenja, da bi tek tokom bolovanja saznala da je dobila otkaz, tako što joj je na račun u banci bez prethodne najave uplaćena otpremnina. 

„Meni niko nije rekao da sam dobila otkaz. Ja sam pozvala tako da pitam o čemu se radi, kakav je to novac. Meni je ta devojka rekla kako ne zna, raspitaće se, pa će mi javiti. I onda me je tog dana popodne, kada sam ja već odbijena za terapiju u domu zdravlja, jer su već stigli i zdravstveno osiguranje da mi odjave, pozvao moj direktor i rekao mi ’Bojana, dogodila se neverovatna greška, neki propust je u pitanju, Vama niko nije ni javio’“, opisuje ona.

„Bila sam spremna na to, apsolutno, uopšte nije da me je iznenadilo, ali iznenadio me je način i zbog toga sam se i odlučila na tužbu,“ kaže Vujović objašnjavajući da je tužila Euronews.

Na RTS-u je Mariji Šaponji u junu saopšteno da joj ugovor na određeno vreme, na mestu prevodioca, neće biti produžen; vest je stigla nakon što je potpisala interno pismo u kojem se zahtevalo profesionalno i nepristrasno izveštavanje o aktuelnim događajima.

Šaponja kaže  da su joj je šefica rekla da je uradila sve da je zadrži u bilo kom statusu, ali da je na to dobila samo sleganje ramenima. 

„I ja kažem ‘dobro, znači to je onda zbog ovog pisma?’ [Odgovor je bio:] ’Pa, da’.“

U tom periodu su gotovo svi honorarci, koji su potpisali pismo, ostali bez posla, a mnogi  koju su imali ugovore za stalno trpeli pritiske i pretnje otkazima ukoliko ne zaćute.

U Politici, otkaz su dobile urednica rubrike hronike Dorotea Čarnić i urednica vikend izdanja Sandra Gucijan; obe su prisustvovale protestima i objavljivale poruke podrške na svojim privatnim profilima na društvenim mrežama. Novom sistematizacijom njihova radna mesta su ukinuta.

„Niko drugi nije otpušten“, rekla je Čarnić. 

„Nije bilo nikakve pobune. Politika je inače kolektiv vrlo, vrlo uplašenih ljudi i nas dve smo jako odudarale u tom okruženju […] Nas su ljudi prećutno podržavali, slali nam privatno poruke, ali se niko nije usudio nas da javno podrži.“

Čarnić i Gucijan tužile su Politiku. List nije odgovorio na pitanja BIRN-a o njihovim otkazima.

Ceo tekst čitajte na sajtu BIRN-a.

Razlog za to možemo pronaći u činjenici da uprkos tome što nudi veću brzinu, efikasnost i automatizaciju obavljanja rutinskih novinarskih poslova, veštačka inteligencija (VI) donosi i rizik od halucinacija, tačnije ubedljivih, ali potpuno izmišljenih informacija. Tehnologija, koliko god napredna bila, nema svest o istini i značenju nekog sadržaja, već ga generiše na osnovu algoritma.

Halucinacije kao ključni razlog nepoverenja

Jedna od najvećih opasnosti pri upotrebi VI u novinarstvu, prema mišljenju 68,8% ispitanika CEPROM-ovog istraživanja, jeste upravo nepouzdan medijski sadržaj koji proizvodi VI (netačan, manipulativan…). Greške koje pravi VI često su uverljive, uklopljene u kontekst i stilski ispravne, zbog čega mogu lako proći neopaženo. To u praksi znači da novinari mogu žrtvovati istinitost informacija zarad brzine koju od njih zahteva redakcija, oslanjajući se na VI alate i ne ostavljajući dovoljno vremena za proveru dobijenih podataka.

Istraživački novinar BIRN-a i stručnjak za primenu VI i korišćenje javno dostupnih izvora (OSINT), Miloš Katić, upozorava da se sa ovim problemom novinari najčešće susreću pri radu sa tekstualnim sadržajima i modelima za analizu podataka. „Dešava se da izmisli veze između različitih entiteta, pravnih lica… Imao sam slučaj kada sam testirao alat da je potpuno izmislio transakciju, odnosno pošiljku robe”, objašnjava Katić upozoravajući da ispisi mogu delovati potpuno uverljivo jer koriste elemente koje smo prethodno već dali VI, ali da se ispostavi da su izmišljeni.

Osim sa tekstualnim sadržajima, Katić ukazuje i na greške koje mogu nastati prilikom upotrebe alata za analizu fotografija. „Skrenuo bih pažnju na situaciju koja mi se dogodila, jer su to okolnosti o kojima i ne razmišljate dok ne dođete u tu situaciju. Naime, koristio sam PimEyes alat za prepoznavanje lica, dobio ispise na Guglu i na osnovu njih mislio da sam povezao osobu sa fotografije i dobijene podatke o njoj. Međutim, u tim situacijama morate uzeti u obzir činjenicu da ta osoba možda ima blizanca, što može da bude problematično jer detalj koji predstavlja razliku između blizanaca ne mora da bude značajan za model VI koji koristimo. U konkretnom slučaju, razlika između blizanaca je bio samo jedan mladež. Model nije mogao da ga detektuje i usmeravao nas je na osobu koja je zapravo bila blizanac, a ne osoba koja je predmet našeg istraživanja”, objašnjava naš sagovornik.

Zbog toga, kako ističe, svaka informacija dobijena uz pomoć VI mora biti temeljno proverena, bez obzira na to koliko u datom trenutku delovala ubedljivo. „Kod istraživačkih redakcija je situacija takva da svaki tekst, pre objavljivanja, prolazi ‘fact check’ i gleda ga nekoliko očiju. Ukoliko i nakon toga urednik ima nedoumice, konsultuje se sa drugim urednicima ili kolegama iz redakcije i tek se onda donosi odluka i ide u javnost. U manjim redakcijama ne postoji mogućnost za toliko detaljnu proveru, ali treba uložiti maksimalne napore da budete 100% sigurni u informaciju pre nego što je objavite”, zaključuje Katić.

Transparentnost kao preduslov poverenja publike

Zbog grešaka koje prate upotrebu VI u novinarstvu, bilo da su posledica žurbe, nedovoljne provere ili svesnih zloupotreba, sadržaj koji ona generiše se dominantno smatra nepouzdanim. U takvom okruženju, nije iznenađujuće što se deo novinara i redakcija odlučuje da izbegne otvoreno obeležavanje upotrebe VI, iz straha da bi time narušili kredbilitet i odnos sa publikom. Rezultati CEPROM-ovog istraživanja pokazuju da tek 9,6% ispitanika uvek transparentno navodi da je korišćen VI alat, a 22,4% njih to nikada nije eksplicitno navodilo.

Međutim, Tanja Maksić, programska koordinatorka BIRN-a i autorka analize „Digitalna transformacija i veštačka inteligencija: Etička i odgovorna upotreba u medijima”, smatra da je upravo transparentnost ključan mehanizam za očuvanje, pa čak i jačanje poverenja publike. Kako ističe, VI alati mogu da proizvedu izuzetno realističan sadržaj, do te mere da publika često ne može da zna da li je kreiran od strane ljudi ili alata. Upravo zato je važno da mediji budu otvoreni prema publici i jasno komuniciraju na koji način i u koje svrhe koriste ove tehnologije. „Moja preporuka redakcijama jeste da razviju interne smernice ili protokole o upotrebi VI i da ih učine javno dostupnim, odnosno da ih objave na svojim sajtovima. Prosto da kažu publici za koje poslove koriste VI, u kom obimu, da li je koriste za neke zahtevnije poslove, da li su ceo tekst zasnovali na nečemu što im je dala VI i to da objave transparentno”, kaže Maksić.

Ona objašnjava da su ove smernice mera medijske pismenosti publike i građana generalno. „Ja mislim da ako budemo dovoljno otvoreni prema svojoj publici i kažemo kada koristimo VI, ali se i zaista držimo toga i koristimo je uz ljudski nadzor i uredničku kontrolu, to neće narušiti odnos poverenja sa publikom koji je za medije i jedan od najbitnijih. Taj odnos je nešto što zaista moramo da negujemo u ovom okruženju”, zaključuje naša sagovornica.

Odgovornost novinara i urednika u VI okruženju

Izmene Kodeksa novinara i novinarki Srbije po prvi put su uvele smernice koje se direktno odnose na upotrebu VI u redakcijama. Osim smernice koja se odnosi na prethodno pomenutu transparentnost, odnosno označavanje sadržaja u čijem su kreiranju korišćeni VI alati, navodi se i da sadržaj u čijem kreiranju je korišćena ova tehnologija „bez obzira na to u kojoj fazi prikupljanja, obrade ili distribucije, mora biti pod uredničkom kontrolom”.

Tanja Maksić novinarske poslove u kojima se koriste VI alati deli na dva tipa. Prvi su rutinski poslovi poput prevođenja, transkripcije, sumarizacije za koje misli da je potpuno u redu koristi VI alate koji novinarima pomažu da budu brži i efikasniji. „Drugi tip poslova su oni kompleksniji i zahtevniji, poput prikupljanja, obrade i analize podatak koji zahtevaju posebno visok nivo uredničke i novinarske pažnje. U dubinskom, istraživačkom radu VI može biti koristan alat samo ako je dobro nadzirana od strane urednika i novinara”, kaže ona i zaključuje da VI alati u pogrešnim rukama mogu da proizvedu veliku štetu.

Programska direktorka BIRN-a podseća da bez obzira na tehnološke promene postoje fundamentalni principi na kojima novinarstvo počiva. „Istinito, pravovremeno, nezavisno i odgovorno izveštavanje su osnovni principi novinarske profesije i oni ne smeju biti zanemareni, bez obzira na okruženje u kojem novinari rade. Osim toga, imamo i nove principe koji su došli sa digitalnim okruženjem, a to su verifikacija, provera izvora i svega onog što dolazi kao proizvod rada VI. Novinari i urednici moraju to dvostruko, trostruko da provere i da budu potpuno sigurni u ono što objavljuju”, zaključuje naša sagovornica.

Kako se zaštiti od grešaka prilikom upotrebe VI alata

Danijela Vranješ, konsultantkinja za VI i asistentkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu, ističe da zaštita od grešaka počinje od načina na koji formulišemo naše zahteve različitim alatima i predlaže nekoliko ključnih koraka kako bismo smanjili mogućnost istih.Dodelite ulogu chatbot-u koja će odgovarati onome čime se bavite.

Dajte mu jasan kontekst, odnosno ‘nahranite’ VI informacijama o nekoj ličnosti ili događaju koje su svojstvene za sadržaja koji kreirate, a koje ona sama po sebi ne može da poseduje.Objasnite VI ko je publika – da li je to generalna populacija, tinejdžeri i slično, jer može značajno uticati na stil i ishod koji dobijete.Dajte ograničenja alatu da, recimo, ne koristi žargonski jezik ili da ne koristi stručne termine koje vaša publika neće razumeti i slično.Definišite format sadržaja koji vam je potreban.

Uključite rečenicu – „Ukoliko su ti potrebne dodatne informacije da izvršiš zadatak, postavi mi dodatna pitanja”, kako biste osigurali da rezultat koje dobijete bude što bolji.Uključite opciju „web search” (pretraga internet) jer bez nje VI alati poput ChatGPT-a koriste samo sadržaje koje imaju u bazi podataka na kojoj su trenirani, odnosno ne koriste nove, aktuelne izvore.

Ukoliko ga bez pretrage interneta pitate o nekom događaju koji se dogodio juče, model neće imati te informacije. Ali pošto je napravljen tako da vam podilazi i praktično ispunjava sve vaše želje, on će izmisliti sadržaj i dobićete nešto što je vrlo uverljivo, ali ne odgovara činjenicama.Proverite linkove ka sajtovima na kojima je alat pronašao aktuelne podatke nakon što ste uključili prethodno pomenutu opciju.

Tokom svoje karijere uvek je težio istini i objektivnom izveštavanju. Pored novinarstva, ostavio je i bogat trag u domaćoj publicistici.

Kada ste odlučili da se bavite novinarstvom i šta vas je posebno privuklo ovom pozivu?

-Prve informacije iz oblasti komunalnih aktivnosti u mom rodnom selu objavio sam kao đak Gimnazije. Tada ni slutio nisam da će mi to biti životno zanimanje u decenijski dugom razdoblju. To je došlo mnogo godina kasnije kad su se za to stekli uslovi. Inače, prvi tekstovi s mojim potpisom osvanuli su u smederevskom listu „Naš glas“ i palanačkoj „Našoj komuni“. Radovao sam se izlasku iz štampe tih novina i jedva čekao da ih kupim na kiosku. Bilo je i simboličnih honorara, ali mi oni nisu bili presudni. Najvećom nagradom smatrao sam svoje inicijale (u početku) i kasnije puno ime i prezime ispod teksta. Šta me je privuklo? Moguće je da je to bila ljudska radoznalost iz koje se docnije rodila velika ljubav prema novinarskom izrazu kojoj sam ostao privržen do kraja radnog veka.

-Radili ste u različitim medijima – od „Naše vojske“ do „Frankfurtskih vesti“. Koje iskustvo vam je bilo najdragocenije i zbog čega?

Radni vek proveo sam u četiri redakcije („Naša vojska“ – Ljubljana), RNO „Jasenica“ i Centar za informacije „Goša“ – Smederevska Palanka i „Politika Ekspres“ – Beograd). Vojno novinarstvo me je učvrstio u uverenju da je radna disciplina prvi uslov uspeha. U RNO „Jasenica“ (radio i novine)  bio sam novinar i neko vreme urednik rubrike. Ta ustanova izdavala je i list Trgovinskog preduzeća „Uzor“ za koji sam takođe pisao. U „Gošu“ sam prešao da bih rešio stambeno pitanje, ali sam morao prihvatiti  zahtev rukovodstva, pre svega predsednika  KPO, da se primim mesta glavnog i odgovornog urednika. Tako sam uradio tzv. plavu knjigu srednjoročnog razvoja informativne delatnosti. Rukovodstvo mi je dalo punu podršku, a planom je predviđeno izdavanje petnaestodnevnog lista, mesečnog Informatora, Dnevnog informatora, osnivanje radija i kasnije TV „Goša“. Sve što je zamišljeno realizovano je, a TV „Goša“ bila je prva lokalna TV u Srbiji, a druga u Jugoslaviji, posle one  u Kopru. Svaka redakcija dala mi je lepo iskustvo koje me je kasnije dovelo u NIP „Politika“.

Sećate li se svog prvog značajnog članka ili reportaže koja je promenila vašu karijeru?

-Bilo je više  napisa koji zavređuju epitet značajnog teksta. Ne mogu navesti njihove naslove, ali  oni su se  odnosili na ljude i događaje. Uradio sam mnogo radnih portreta ljudi iz više oblasti života i rada. Sreća je htela da neko vreme pratim i Institut za povrtarstvo, vrlo respektnu ustanovu iz oblasti agrarne nauke. Svaki rezultat njenih selekcionara, bio je moja tema za novine s čestom najavom na naslovnoj strani. Želeo sam da afirmišem ljude koji su stvarali hibride i nove sorte povrća i tako zauzimali vidno mesto u domaćoj i stranoj praksi. Inače, rado sam pisao o arheologiji i etnologiji, posebno o otkrićima koja su pomerala granice saznanja u toj oblasti. Veliku pomoć u tome pružio mi je Dragan Jacanović dok se nalazio na čelu požarevačkog muzeja.

Koje teme su vam predstavljale najveći izazov sa ljudske strane? Možete li izdvojiti nekoliko primera kojima ste se bavili?

-Moja novinarska radoznalost ticala  se mnogih tema i događaja. U prvom planu to se odnosilo na svakovrsno stvaralaštvo. Pisao sam o darovitim umetnicima, glumcima, pesnicima, o radnicima koji su se pokazivali kao daroviti inovatori i pronalazači, o ljudima koji su se bavili humanitarnim aktivnostima.

Dobitnik ste brojnih nagrada, među kojima i priznanja Udruženja novinara Srbije (UNS) za životno delo. Smatrate li to vrhuncem svoje karijere i zbog čega?

-Dobitnik sam mnogih nagrada i priznanja. Među prvima je bila Nagrada JNA za izveštavanje o radu vojske. Najviše sam ih dobio dok sam radio u „Goši“. Gotovo da nema oblasti iz života i rada iz koje ne posedujem priznanje. Dva su mi svakako najvrednija. Prvi sam dobitnik Nagrade za novinarsku humanost i društveno angažovano novinarstvo. Zasluženo, razume se. Zahvaljujući mojim napisima, više porodica je došlo do svog krova nad glavom. U tome sam imao veliku pomoć humanitarnih organizacija u inostranstvu, koje su obezbeđivale novac da se kupe stanovi ili kuće za najugroženije. Na taj način zbrinjavane su porodice s više dece. U tome sam imao podršku kuća u kojima sam radio i sarađivao, među kojima  su bile i frankfurtske „Vesti“. Zahvaljujući njima, krov nad glavom dobila je izgnana porodica sa Kosmeta koja je imala petoro dece. Dobitnik sam i Nagrade za životno delo  UNS-a. Njome sam   na najbolji način krunisao svoju višegodišnju novinarsku karijeru.

Takođe, nagrađeni ste i priznanjem „Đoko Vještica“ za novinarsku humanost. Koliko vam je humanitarna dimenzija profesije uticala na doživljaj novinarstva i kako je oblikovala vaš rad?

 -Mene su kolege predložile za Nagradu „Đoko Vještica“. Da sam u najužem izboru, zaključio sam kad mi je predsednica žirija zatražila dopunu. Ona se zapravo zainteresovala za kontinuitet mojih humanih aktivnosti. Za  to je u obrazloženju za dodelu nagrade navela da budući kandidati treba da budu na nivou mojih rezultata u toj oblasti. Kao prvi dobitnik našao sam se u  žiriju za dodelu nagrade naredne godine.

-Koji su vam najvažniji profesionalni principi kojih ste se pridržavali tokom karijere i koje profesionalne vrednosti smatrate ključnim za uspeh u novinarstvu?

U svom novinarskom radu vodio sam računa da to što pišem, bez obzira na temu, mora biti zasnovano na činjenicama. Pri tome sam se držao onog pravila koje kaže da se novinar pre treba odreći teme nego što će čitaocima, odnosno slušaocima, servirati nešto što nije tačno. Pri tome sam se strogo držao pravila i zahteva novinarske profesije.

-Kako ocenjujete stanje savremenog novinarstva u Srbiji i regionu?

Sadašnje stanje novinarske profesije… Svi koji smo se njome profesionalno bavili, znamo kako je danas. Često kolegama kažem kako danas ne bih umeo da se bavim novinarstvom. Novine su bez života, TV programi prazni, novinari navijači partija ili drugih grupa, izostaju tekstovi životne dimenzije. Radio sam kad su kod nas bili prvi izbori. Urednik je odlučivao koji ću događaj pratiti.  Moje je bilo da  budem objektivan. Potpisao sam more izveštaja sa stranačkih skupova, tad je u medijima mogla da se čuje i drugačija reč. Sećam se, najavio sam veliki skup SPO u Smederevskoj Palanci. Šef Dopisničke  na moje pitanje koliko da napišem, rekao je sam proceni. Izveštaj s mojim potpisom išao je na trećoj strani. Tad se, dakle, mogla čuti i druga strana. A danas?

Objavili ste veliki broj knjiga, među kojima „Politika ekspres – list kome se verovalo“, „Sunce na maču – Karađorđevići u pesmama“ i „Nepoklek“. Šta vas je uvelo u publicističke vode?

-Početak rada na publicistici desio se igrom slučaja. Naime, ugovorio sam razgovor s čovekom u Aranđelovcu, a kad sam se tamo pojavio, on je morao da otputuje.  Navratio sam kod kolege  Dragana Todorovića i požalio se da sam u nevolji. Međutim, on je u trenu rešio problem. Predložio mi je razgovor s nekadašnjim zatočenikom Ebenzea. Otišli smo kod njega i poteklo je zanimljivo kazivanje o logorskoj teskobi. Vraćajući se kući, palo mi je na pamet da bi se od sličnih kazivanja  mogla napraviti knjiga. Od sagovornika iz Aranđelovca saznao sam adrese desetak preživelih logoraša. Tako je nastala moja prva knjiga „Svedoci iz kuće smrti“.  Posle toga su došle nove knjige proze i poezije. Potpisao sam ih preko 20. U međuvremenu sam primljen u UKS i stekao zvanje književnika.

Šta biste poručili mladim novinarima ili književnicima koji tek počinju karijeru?

-Mladima koji ozbiljno planiraju da uplove u novinarske vode, poručujem da se dobro naoružaju znanjem i veoma ozbiljno priđu poslu. To je zanimanje koje mnogo daje, a koje ima i svoju visoku cenu. Novinar, ako želi da uspe, mora se boriti da svakog dana stigne prvi na cilj. Razume se da mora raspolagati mnogim znanjima, uz veliku disciplinu koja se podrazumeva. Istina i samo istina – to je moto i zlatno obeležje ove profesije.

Rad je nastavio na Radio Beogradu, koji je napustio zbog uređivačke politike nametnute iz krugova vlasti Slobodana Miloševića.

Na Radiju Slobodna Evropa (RSE) je tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine vodio petočasovni noćni program, koji je u Srbiji dostigao rekordnu slušanost. Štavljanin je izgradio i koordinisao mrežu dopisnika RSE za Srbiju, Kosovo* i Crnu Goru.

Tokom karijere intervjuisao je mnoge poznate ličnosti iz sveta i regiona, uključujući nobelovca i bivšeg predsednika Poljske Leha Valensu, bivšeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua, američkog politikologa i ekonomistu Fransisa Fukujamu, bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića i druge.

Napisao je više knjiga i stručnih radova, među kojima je najznačajnija komparativna studija sukoba na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo", u kojoj Kosovo zauzima ključno mesto.

Magistrirao je u sferi međunarodnih odnosa na Otvorenom univerzitetu u Londonu i u Budimpešti.

Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2012. odbranio je doktorsku disertaciju "Demokratija i mediji u eri globalizacije".

Rođen je u Čačku, a poslednjih trideset godina živeo je u Pragu.

Umro je u 62. godini od posledica teške bolesti.

“Hvala na 6 godina istinske, lude ljubavi u koju nas je vezala muzika i život, hvala na čitavom jednom svetu koji smo činili svi mi obični, a neobični ljudi oko ovog utočišta. Takvog više nema. Rock Radio porodico, najuža i najšira (zbog kojih smo bili tu) – HVALA vam na svemu proživljenom, naklon”, napisala je Kale na svom Instagram nalogu.

“Draga rockradijska porodice… Odlučila sam da ujutru ipak malo i odspavam. Bilo je lepo dizati ovu bebu na noge. Volela sam te. Baj”.

Nakon nekoliko dana, Jovana Coka Stanković oglasila se i opširnijom porukom u kojoj je potvrdila da je ceo tim doneo odluku da napusti radio.

“Dragi dobri ljudi istinski slobodnog duha,

Posle nekoliko dana neverovatne podrške koju ste pružili svima nama koje ste čuli i viđali na Rock Radiju, i onima koje niste viđali, a bili su direktni kreatori ove priče, želim da vam zahvalim na prvih i poslednjih 10 godina Rock Radija onakvog kakvog ga znamo. On će se i dalje tako zvati, pretpostavljam, ali mi ne stojimo iza njega. Svako od nas sopstvenom odlukom. Počev od 23.12.2025.

Rock Radio je dostigao svoj klimaks u slušanosti u trenutku i zemlji u kojoj se takav uspeh ne prašta. Kažnjen je time što je ‘morao’ da pređe u tuđe ruke. Prešao je u ruke koje su u naš radio ušle poput okupatorske korporativne oluje uz kaobajagi suptilnu naznaku da ništa neće da menjaju, ne očekujući da ne razgovaraju sa miševima, već sa ljudima sa stavom, kojima novac nije bio razlog zbog koga su na tom poslu. Jer Rock Radio nikada nije bio posao. I u tom smislu nije više naša priča.

Tvrdim i danas da je 10 godina ovakvog radija sa ovim ljudima i načinom funkcionisanja, iako mu ovo nije prva prodaja, bio medijski incident, ne samo u Beogradu, već i u zemlji, ako ne i regionu. Ponosni smo na tu činjenicu”.

Jedno je izvesno – Rock Radio kakav je publika poznavala i volela više ne postoji, piše Nova.rs.

U Hrvatskoj je zabeleženo sedam takvih slučajeva, u Bosni i Hercegovini šest, u Crnoj Gori i Albaniji po pet, a u Severnoj Makedoniji tri.

NUNS navodi da su čak 344 slučaja zabeležena ove godine u bazi tog udruženja, u kojoj se evidentiraju napadi, pritisci i pretnje novinarima u Srbiji, što je najveći broj otkako vodi tu evidenciju.

Veliki deo incidenata povezan je sa izveštavanjem o antivladinim građanskim i studentskim protestima koji traju duže od godinu dana, otkako je 16 osoba poginulo u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, navodi NUNS.

Mreža Bezbedni novinari (SafeJournalists) navodi da međunarodna vidljivost slučajeva pretnji i nasilja prema novinarima i novinarkama na Zapadnom Balkanu pojačava pritisak na institucije da reaguju.

Platforma Saveta Evrope, kada zabeleži ozbiljna kršenja slobode medija, preko svojih mehanizama zvanično poziva nadležne institucije države članice da dostave odgovor i informacije o tome koje su korake preduzele u konkretnom slučaju.

Platforma pomaže u prikupljanju, obradi i deljenju informacija o ozbiljnim zabrinutostima u vezi sa slobodom medija i bezbednošću novinara u državama članicama Saveta Evrope.

Cilj joj je da unapredi zaštitu novinara, da efikasnije odgovori na pretnje i nasilje prema medijskim profesionalcima i da podstakne mehanizme ranog upozoravanja i kapacitete za reagovanje u okviru Saveta Evrope.

„Ta konstrukcija je momentalno izazvala potpuno drugu konstrukciju kod predstavnika vlasti, odnosno svima koji je bave manipulacijama i spinovima i onda se došlo do toga da je Danica pozvala na streljanje, to je što Informer radi, izvrće reči iz konteksta i daje im drugo značenje“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „Aleksandar Vučić taj narativ gradi već nekoliko meseci“.

„Mislim da se odvažio tokom avgustovskih protesta da nas naziva terorističkim medijima, podiže atmosferu u kompletnoj javnosti koja gleda provladine medije, mi smo teroristički mediji, zašto, zato što ugrožavamo ustavni poredak. Ja sam odmah rekao da će to sad da nastave da šire i odmah je uveče stiglo od savetnice predsednika da smo mi nebrojeno puta rušili ustavni poredak. Ako smo ugrožavali – povedite postupak, dokažite“, kaže on.

Božić navodi da oni „bukvalno satanizuju“.

„U tim njihovim izjavama vi jasno vidite da oni pokušavaju da nas stave u jedan kalup medija koji navodno rade protiv države. To je nešto što Vučić konstantno govori, to što mi dozvoljavamo kritička mišljenja, što preispitujemo teme kojima se oni ne bi bavili, sve proizilazi iz toga da mi nismo pod kontrolom. To je njihova frustracija jer ne mogu da okrenu neki telefon i kažu ‘e ovo su vam večeras glavne vesti’, kao sa drugima, u toj frustraciji nas dovode u situaciju da nam ugrožavaju bezbednost. Kad vi to govorite, vi automatski stavljate nama metu na čelo, dajete legitimitet nekome ko bi želeo da se obračuna. Ne znam kako Vučić i njegovi kompanjoni misle da će nekog čoveka koji je zadojen tom propagandom može da spreči da naudi nekom od nas“, kaže on.

Dodaje da mu je sinoć bilo „potpuno fascinantno kod Vasiljević što je rekla da je EU htela da prekomponuje REM da bi ugasila Informer“.

„OK, da ugasimo Informer, a onda ćemo da ugasimo N1 i Novu, to je taj način balansiranja stvarnosti i realnosti, da kažemo ovi su ekstremisti, ali i ovi su. Stalno ste u nekoj odbrambenoj fazi da govorite to nije tačno. Kao priča oko dečaka u Valjevu, to je manipulacija, držite se jednom činjenica, nemojte da kreirate i da spinujete, Vučić ne napravi spin, on se okrene 720 stepeni, ne možete više da uhvatite šta je tu istina ili ne, ne možete da proverite toliku količinu dezinformacija koje pruža svaki dan“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „naša registracija u Luksemburgu i jeste naša zaštita“.

„Moraće da prekrše sporazume, međudržavni ugovor o prekograničnom emitovanju sa EU, ako to urade oni su prekršili to sa EU. Problematičnija situacija je to za njih, nego priča za REM, jer REM je interni zakon, a vi ste potpisali sporazum sa EU, mi smo formalno evropski medij. Pogledajte šaradu kakvu su napravili sa izborom REM, oni javno govore naši i njihovi kandidati, za njih je sve utakmica“, kaže on.

Osvrnuo se i na budućnost televizije N1.

„O konačnim planovima se ne zna mnogo, suština u tim planovima, a to smo čuli u onom razgovoru letos, jeste da ova vlast hoće da utiče na njih da urade neke stvari onako kako bi oni želeli. Očigledno se ta priča malo usporila, vidimo neviđenu nervozu, neracionalne reakcije ljudi koji su na vlasti, pre svega Vučić, jer nešto je mnogo nervozan, često priča o tome da mi rušimo ustavni poredak, da može da nas zabrani, ali nije, jer na taj način jača svoje biračko telo, to su potpune besmislice, sve što on kaže jeste obrnuto. Kaže mogao sam, a nisam ih ukinuo, zapravo nisam mogao, ali ću ih ukinuti. Okrenite ono što on kaže, vratite nazad na realnost“, kaže on.

Govoreći o izjavi Andreja Ivanjija da „nema izbora dok se ne ugase N1 i Nova“, kaže da tako deluje.

„Izgleda iz ugla, kad pogledate tu nervozu, kad vidite u februaru njegovu izjavu – oni će do novembra, pa ćemo malo da ih otpuštamo, deluje da unapred zna, deluje da unapred zna kada će raspisati izbore i da upodobljavanje N1 i Nove zapravo pravi taj tajming, to u suštini zavisi od naših većinskih vlasnika“, kaže on.

Kaže i da nemamo nikakav odgovor na predlog menadžerskog otkupa.

„Nikakvu zvaničnu komunikaciju sa našim većinskim vlasnicima, to je ono što je problematično u svemu tome, logično bi bilo ako nešto pripremate da nam kažete zašto, koje su vam namere, sa kim želite to da radite, mi ništa od toga ne znamo, imamo utisak da oni zapravo ne znaju šta da rade sa nama. Ja ih još jednom pozivam da prihvate naš predlog za otkup, imamo podršku međunarodnih fondova koji su respektabilni u tome, ne vidim razlog zašto da se muče, budu pod pritiskom vlasti iz Srbije, neka prihvate i rešiće se svih problema“, kaže on.

Većinskim vlasnicima, dodaje, „sigurno ne prija kad vidite da se i EP i EK bave time“.

„Da vrlo budno motre, jer je i tim evropskim institucijama zapravo jasno da su ovo sve poslednje tačke odbrane, ne samo slobodnog novinarstva, nego informacija koje mogu da dođu do građana ove zemlje kako ne bi ostali u potpunom mraku. Pošto je to njima jasno, znaju da ako bi se taj plan ostvario, da ova zemlja sa takvom propagandom narednih 20 godina bi bila zaista ona rupa u tom šarenom tepihu Evrope o kojoj je pričao Tomislav Nikolić“, kaže Božić.

Godina je na izmaku, a na pitanje da li dominira osećanje ponosa ili zabrinutosti, Božić odgovara – i ponos i zabrinutost.

„Mislim da smo u potpuno nenormalnim okolnostima sa desetostruko manje ljudi nego što imaju javni servisi zapravo odradili ulogu javnog servisa i ja moram da čestitam svim ljudima koji rade na N1 na trudu, naporu, požrtvovanosti, neverovatno je koju su energiju uložili ljudi ne zato što su imali neke koristi od toga, nego zato što su smatrali da je to njihov posao i preuzeli su na seve odgovornost javnog servisa da bi pružili informacije građanima, gutali suzavac, dobijali pendreke, sklanjali se od vatrometa, bežali od huligana, mnogo je stvari koje su izdržali naši reporteri, snimatelji i svi ljudi koji su po 12h radili te vanredne programe, a to nije ni malo jednostavno, naročito kad to traje u kontinuitetu evo već duže od godinu. Ponosan sam na sve ljude koji rade, mislim da bi i naši gledaoci trebalo da razumeju koliku su oni žrtvu podneli. Nije to mala stvar kad vas nominuju za nagradu za hrabrost, u konkurenciji ljudi koji su zatvorima ili izgnanstvu i kad dođete na tu listu, onda shvatite da je to što je neko u svetu primetio način na koji smo mi, šta smo preživljavali ove godine, mislim da je to veliko priznanje, možda i največe koje je neka TV redakcija doživela, svakako u Srbiji“, kaže Božić.

Ninić je kazao da će Dikić sutra biti saslušan u 11h, u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

„Večeras je novinaru KTV Aleksandru Dikiću određeno policijsko zadržavanje, a sutra u 11h biće saslušan u VJT u Bg. Njegova izjava je skraćena, nedostaje kontekst i pridodat je Vučić da se ‘pojača’ popularna kvalifikacija: Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“, napisao je Ninić.

U rešenju kojie je objavio Ninić navodi se da je Dikić osumnjičen da je pozvao na nasilnu promenu ustavnog uređenja time što je, gostujući na kanalu Srbin info, rekao:

„Naravno da neće niko iz Predsedništva da vam sada bude na studentskoj listi ili ne znam, on treba samo da nam pomogne, da se taj režim sruši, da bi to bila neka vrsta olakšavajuće okolnosti. Kada ga budemo streljali, da mu stavimo povez na oči“.

Razgovor koji VJT pominje objavljen je pre četiri dana, a Dikićeva izjava koju nalaze kao spornu data je oko 01:01:20.

Podsetimo, Aleksandar Dikić uhapšen je danas u Novom Sadu.