U vremenu kada su poverenje u institucije i bezbednost novinara ozbiljno poljuljani, a pritisci i pretnje sve učestaliji, što svakodnevno možemo da vidimo i na ulicama širom Srbije, njegov glas ima posebnu težinu. Kao neko ko poznaje sistem iznutra, ali mu više ne pripada, govori otvoreno, bez kalkulacija, svesno preuzimajući lični rizik.

U intervjuu koji sledi govori o pretnjama upućenim njegovoj porodici, o porukama zastrašivanja, o odnosu institucija prema novinarima i uzbunjivačima, ali i o ličnoj odluci da, uprkos svemu, ne ćuti.

Predraže, možete li detaljno opisati incident sa Viber video pozivima koje su 15. februara 2026. godine primile vaša supruga i desetogodišnja ćerka? Šta ste videli i kako ste reagovali u tom trenutku?

Nakon pretnji koje sam dobio u komentaru na moj tekst objavljen u nedeljniku „Radar“, a koji se odnosi na UKP, nekih dvadesetak minuta posle ponoći na broj telefona čiji sam ja vlasnik, a koristi ga moja supruga, preko aplikacije „Viber“, sa broja telefona koji pripada hrvatskom operateru, meni nepoznat muškarac uputio je video poziv sa eksplicitnim sadržajem. Nakon što sam blokirao navedeni kontakt, isti broj je video pozivom pozvao broj telefona čiji sam takođe ja vlasnik, a koji koristi moja desetogodišnja ćerka.

Primećeno je da nepoznato lice nije kontaktiralo vas lično, već isključivo ženske članove vaše porodice. Kako tumačite taj izbor meta?

Apsolutno sam siguran da je nepoznato lice koje je pozivalo, i pored toga što se svi brojevi telefona vode na mene, tačno znalo da navedene brojeve koriste moja supruga i dete, a ovakav izbor meta je usmeren na zastrašivanje dok se meni šalje jasna poruka da bi trebalo da prestanem da pišem, objavljujem tekstove i uzbunjujem javnost.

Prethodno ste doživeli pretnju kroz komentar na sajtu nedeljnika Radar, potpisan pseudonimom „Slučajni prolaznik“, u kojem se navodi da bi „trebalo da šetate pored zaleđenog Dunava u ovo zimsko nevreme“. Kako ste protumačili tu poruku i da li je uticala na vašu procenu lične bezbednosti?

Poruku sam protumačio kao pretnju. Svima je poznato čiji je leš izvađen iz navedenog Dunava kao i da navedeni slučaj nije u potpunosti rasvetljen. Što se tiče moje lične bezbednosti mislim da sam od strane države davno „pušten niz vodu“ kao jedan od inspektora koji je bio član Radne grupe za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Dovoljna je činjenica da je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu, koja je sada pravosnažna i izvršna, da sam od strane starešina SBPOK-a mobingovan dok sam radio na predmetu Ćuruvija, da nisam od MUP-a dobio pištolj prilikom odlaska u penziju, da niko od trojice inspektora koji su radili na navedenom slučaju, a svi su penzionisani, nema dozvolu za nošenje oružja, da mi je pre objavljivanja autobiografskog romana „Operativac“ pripadnik BIA dao savet da je pametnije da se okrenem crkvi i poklonio mi tri ikone, za mene, za suprugu i za ćerkicu, nazvavši je po imenu…

Da li smatrate da postoji jasna povezanost između ovih incidenata i vašeg novinarskog rada, uključujući tekstove i javne nastupe?

Apsolutno sam siguran da postoji povezanost i da sve navedeno ima veze sa predmetima na kojima sam radio kao pripadnik SBPOK-a kao i sa mojim novinarskim radom jer u svojim tekstovima i javnim nastupima imam kritički osvrt na postupanje policije i postupanje vlasti, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou.

Kako su ovi događaji uticali na osećaj bezbednosti vaše porodice i na vašu ličnu sigurnost?

Brinem za bezbednost svoje porodice i sebe jer u poslednje vreme trpim pritiske i na lokalu. U prethodnom periodu moju bezbednost je proveravala Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) koji su dali nalog policijskim službenicima PS Stara Pazova. Od mene se krije ko je proveravao moju porodicu i mene lično, JZO-u su dostavljeni netačni podaci. Išlo se toliko daleko da je PS Stara Pazova mojim advokatima na ime troškova platila preko 600.000 dinara jer mi nisu u zakonom propisanom roku dostavljali odgovore na moje zahteve niti su mi dozvoljavali uvid u predmet. Kao primer navodim da je PS Stara Pazova uputila izveštaj da moja porodica nije bezbednosno ugrožena, da bi par dana nakon izvršenih provera, kada su trebali da mi dostave poziv PU za grad Beograd, odgovorili da uopšte i ne živim na adresi koju su prethodno proveravali. Pripadnici Sektora unutrašnje kontrole, iz meni nepoznatog razloga, nisu hteli da utvrde propuste u radu policijskih službenika PS Stara Pazova.

Koje konkretne korake ste preduzeli nakon oba incidenta? Da li ste ih prijavili nadležnim institucijama i kako ocenjujete njihovu dosadašnju reakciju?

Ja nepopravljivo verujem u institucije. Obratio sam se Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i MUP-u Republike Srbije. Takođe, obratio sam se i ministru policije kome sam se obraćao desetak puta do sada sa molbom da me primi na razgovor. Na žalost, kao i svakog puta nisam dobio nikakav odgovor. Zahvalan sam NUNS-u, Veranu Matiću, ANEM-u, Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara na brzoj reakciji i svima koji su objavili vest. Mislim da je jako bitno da javnost bude upoznata sa ovakvim situacijama. Takođe, zahvalan sam i Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (član sam Mreže integriteta BCBP) jer su se oglasili i traže rasvetljavanje slučaja.

S obzirom na to da ste penzionisani major MUP-a Republike Srbije, bivši pripadnik Uprave kriminalističke policije, SBPOK-a i Radne grupe za rasvetljavanje ubistava Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, da li smatrate da vaša profesionalna prošlost dodatno utiče na ozbiljnost i karakter pretnji koje danas dobijate?

Povodom jako osetljivih predmeta na kojima sam radio i u kojima sam dokazao povezanost organizovane kriminalne grupe sa vrhuškom MUP-a, ja trpim pritiske još od 2011. godine što je u potpunosti objašnjeno u mojoj tužbi za mobing. U navedenom postupku me je zastupao Komitet pravnika za ljudska prava – YUKOM kojima sam bezgranično zahvalan jer su mi pomogli kad sam ostao sasvim sam. Što se tiče rasvetljavanja ubistva novinara svi znamo kako se postupak završio. Dobro je da smo još uvek, svi koji smo radili na navedenom predmetu, živi.

Imajući u vidu vaše iskustvo u borbi protiv organizovanog kriminala, kako procenjujete bezbednosni rizik u situaciji kada se targetira novinar i njegova porodica?

Svedoci smo šta se dogodilo Slavku Ćuruviji. Svi znamo da ga je služba Resora državne bezbednosti pratila do samog ubistva. Znamo kako je završio Milan Pantić iz Jagodine. Postoje novinari koji godinama žive pod zaštitom. Svima je jasno šta trenutno proživljava Veran Matić. Pamtimo utakmice gde skandiraju Brankici Stanković da će proći kao Ćuruvija. Napravljen je spisak od 45 lica među kojima je najviše novinara koji se stigmatizuju i označavaju kao neprijatelji države.

Da li vas činjenica da ste radili na rasvetljavanju ubistava novinara dodatno obavezuje da javno govorite o pritiscima i pretnjama, uprkos ličnom riziku?

Moj profesionalni i moralni kodeks me obavezuju da ne ćutim. Jean Paul Sartre je rekao – „Svaka reč ima svoje posledice. Svako ćutanje – takođe. U ovakvim vremenima ćutanje je neprihvatljivo.“

Da li imate indicije ko bi mogao stajati iza ovih pretnji ili šta smatrate da je motiv ovakvog zastrašivanja?

Postupajući tužilac je obavio razgovor sa mnom u vezi prvog slučaja. Takođe, dostavio sam tužilaštvu i određena dokumenta. Mislim da ne treba neki poseban motiv ali sam siguran da je zbog mog pisanja. Onaj ko misli drugačije i čiji se glas za nijansu dalje čuje, označava se kao neprijatelj. Napominjem i da mi je od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu dodeljen status spoljnog uzbunjivača kao i da su se moja uzbunjivanja pokazala kao osnovana. Kako sam otvoreno stao na stranu studenata u poslednjih godinu dana trpim neprijatnosti i u mestu gde živim što mogu da povežem sa mojim angažovanjima.

Kako ocenjujete odnos institucija prema pretnjama novinarima danas, u poređenju sa periodom kada ste vi bili deo sistema?

U svakom segmentu, mislim da se ne radi toliko o urušavanju svih institucija već o nikada nižem stepenu poverenja u institucije. Ja nemam dobra iskustva u postupanju institucija prema meni dok sam bio pripadnik UKP, SBPOK. Nadam se da će institucije reagovati u vezi pretnji koje dobijam kao novinar. A statistika kaže da nikada nije bilo više napada na novinare nego u proteklih godinu dana.

Na koji način ovakvi incidenti utiču na slobodu medija u Srbiji i da li postoji rizik da zastrašivanje novinara postane normalizovana pojava?

Rekli ste jednu strašnu, ali bojim se istinitu konstataciju. Čini mi se da je zastrašivanje novinara, na žalost, postalo normalna pojava.

Da li smatrate da ovakvi napadi predstavljaju poruku ne samo vama lično, već i svim novinarima i profesionalcima koji se bave osetljivim temama iz oblasti bezbednosti i organizovanog kriminala?

Ovo je poruka svima koji misle drugačije i glasno pričaju o tome.

Šta planirate u pogledu lične zaštite i zaštite porodice dok institucije vode postupak?

Ja sam sebe odavno prežalio, prvo na ratištu pa onda u službi. Ja ostajem i nastavljam da se borim protiv vetrenjača. Suprugu, koja je takođe penzionisani major policije, bivši forenzičar Nacionalnog centra za kriminalistiku i ćerku koja pohađa četvrti razred osnovne škole planiram da dislociram iz Srbije jer očigledno nemamo nikakvu zaštitu.

Koju poruku biste uputili građanima, kolegama novinarima i nadležnim institucijama u vezi sa zaštitom novinara i borbom protiv pretnji i zastrašivanja?

Nemojte da vas se deca stide…

Molba je rezultirala sastankom koji je u Delegaciji Evropske unije održan 12. februara i na kom su se predstavnici NUNS-a, UNS-a, ANEM-a, Asocijacije medija, Lokal pres-a i Slavko Ćuruvija fondacije susreli sa preko dvadeset ambasadora i
zamenika ambasadora.

Slušali su nas puna dva sata. Opšti utisak je da su bili šokirani onim što se dešava novinarima i medijima u Srbiji i u kojoj meri se ubrzano - iz dana u dan, iz sata u sat, situacija na ovom polju dramatično pogoršava. U svom izlaganju sam pohvaliio odličan godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je sistematizovao strahote koje su preživeli novinari i mediji, uz komentar da je već pomalo zastareo usled porasta broja napada i različitih novih oblika represije.

Prisutnim diplomatama sam pokazao spisak za odstrel 45 novinarki i novinara, analitičara, profesora i advokata kojima će, prema sopstvenoj najavi, Centar za društvenu stabilnost nacrtati mete na čelu u budućim video pamfletima prepunim laži i blaćenja.

Ponovio sam da su ti novinari već izloženi linču, da žive i rade uz brojne pretnje i fizičke napade koji se ne rešavaju. Da imamo neviđen rast otvorenih slučajeva u tužilaštvima i neviđeni pad rešenih slučajeva. Drugim rečima, da imamo skoro potpunu nekažnjivost uz svest počinilaca da će biti pomilovani od strane predsednika ako kojim slučajem budu kažnjeni.

Upozorio sam ih da su pojedinim novinarkama i novinarima koji svakodnevno razotkrivaju neverovatnu korupciju i kriminal i  profesionalno se bave istraživačkim novinarstvom, bukvalno ugroženi životi. I da nema nikoga ko bi ih zaštitio osim naše međusobne novinarske solidarnosti.

Na pitanje da li smo se obraćali policiji za zaštitu, rekao sam da je  policija prvo prestala da odgovara tužiocima na zahteve za prikupljanje obaveštenja, da ne sprovodi efikasne istrage, da nikada nisu zaštitili napadnute novinare iako su bili prisutni i da su počeli sami da tuku novinare. U takvim okolnostima smo prinuđeni na samoodbranu, organizovanje samozaštite i na međusobnu solidarnost.

Prisutnim diplomatama sam rekao da bi sa pomenutim spiskom od 45 novih meta trebalo da obiđu predstavnike vlasti i kažu im da su ovi nagrađivani i profesionalni novinari pod njihovom zaštitom.

Rekao sam i da znam da će brojni novinari protestovati što nisu na ovom spisku novosadske vladine nevladine organizacije, ali i da se brojne novinarke i novinari po prvi put susreću sa ovakvim blasfemičnim napadima i medijskim trovanjem naroda, putem laži o njima i njihovim porodicama.

Na pitanje diplomata šta su najveće primedbe o sadržaju kvazi filma o  meni, naveo sam da sam optužen da radim za američke interese, da sam  britanski špijun, da radim za nemačke interese jer sam dobio orden  nemačkog predsednika, da sam napravio špijunsku mrežu za Albaniju…

Rekao sam i da je jedan od glavnih motiva za napad na mene činjenica da  svakodnevno branim novinarke, novinare i medije koji su redovno napadani i da smo posebno i mi branioci na udaru. Takođe sam naglasio važnost  podrške programu Bezbedni novinari i SOS liniji za prijavljivanje  pretnji i podršku novinarima, koji podržavaju Delegacija EU i OEBS  misija u Srbiji.

Naveo sam i da je država srušila sve mostove između medijske zajednice i  organizacija civilnog društva i da tu ništa ne možemo da promenimo ako  vlast ne želi povratak u normalne tokove komunikacije. Predsednik je srušio ustavni poredak nezakonitim amnestijama i sprečavanjem zakonitog izbora članova Saveta REM-a, što je i sam priznao.

Ukazao sam da su mediji izloženi hibridnim napadima – pored fizičkih  napada, kampanja blaćenja od strane vrha države, SLAPP tužbi, izloženi su i napadima botova na profile na društvenim mrežama.

Istovremeno su im nedostupni državni izvori podrške sadržajima koji promovišu i štite  javni interes putem projektnog sufinansiranja. Upozorio sam ih da su  posebno ugroženi mladi novinari i novinarke i redakcije koje  predstavljaju novu generaciju ovdašnjih medija.

Rekao sam i da se bespovratna sredstva koja Evropska komisija i zemlje članice daju za unapređenje vladavine prava očigledno nenamenski koriste  od stane države i da na unapređenju vladavine prava više rade  organizacije civilnog društva i profesionalni mediji. I da bi zato bilo važno da se deo tih fondova preusmeri kao podrška opstanku ovih  organizacija i medija, koji će ih bolje iskoristiti za demokratizaciju  društva i usklađivanje sa EU vrednostima.

Ovde ću se zaustaviti u daljem prepričavanju jer je dogovoreno da se  poštuje pravilo  „Chatham house“. Na kraju sam rekao da nećemo odustati i da su ovi napadi podsticaj za otpor i za još snažnije profesionalno  novinarstvo.

Ovome dodajem ličnu impresiju  da sam ponosan i duboko dirnut zbog masovne podrške koju ovih dana dobijam od bivših zaposlenih u nekadašnjem Radiju i TV B92, ali i drugih novinara i građana i organizacija civilnog društva.

U poruci jedne saradnice citiran je Antonio Gramši: „Stari svet umire a  novi svet se bori da se rodi: sada je vreme čudovišta.“

Pokušao sam o  tome da govorim na ovom izuzetno važnom sastanku. Siguran sam da sve  veći broj građana naše zemlje vidi i oseća vreme čudovišta i da smo  spremni da pomognemo rađanju novog sveta.

Pobediće solidarnost između novinara, medija i organizacija civilnog društva. Nema drugog mogućeg ishoda. Tome me uči lično profesionalno iskustvo u karijeri dužoj od 40 godina.

Cilj pokretanja Klackalice je stvaranje otvorenog i sigurnog medijskog prostora u kojem će mladi imati priliku da oblikuju sadržaj po svojoj meri i pokreću teme koje se tiču njihove generacije.

Za glavnog i odgovornog urednika Klackalice imenovan je Muhamed Smakić, devetnaestogodišnjak iz Novog Pazara. Kako ističe glavni i odgovorni urednik A1TV.net Enes Radetinac, izbor mladog urednika bio je prirodan i logičan potez.

„Smatram da je Muhamed Smakić najbolje rešenje za vođenje Klackalice. Reč je o perspektivnom i odgovornom mladom čoveku koji će ovom mediju dati autentičan pečat. Ko može bolje da razume teme mladih od samih mladih“, naveo je Radetinac.

Klackalica će imati potpunu slobodu u izboru tema i formata, dok će A1TV.net pružati tehničku, mentorsku i logističku podršku u razvoju platforme. U narednom periodu planirano je formiranje tima i redakcije koju će činiti mladi saradnici.

“Kao glavni urednik, radujem se početku Klackalice, omladinskog medija koji će svoje aktivnosti odmah širiti kroz društvene mreže, tribine, radionice, druženja i filmske večeri. Naš cilj je da stvorimo prostor gde mladi mogu da izraze svoje ideje, podele iskustva i aktivno učestvuju u temama koje ih zanimaju.

Platforma klackalica.rs, kao veb-sajt, biće pokrenuta u narednom periodu kada se formira pravi tim mladih ljudi koji će raditi sa mnom na kreiranju kvalitetnog i autentičnog sadržaja. Kroz naše programe želimo da inspirišemo mlade, osnažimo njihov glas i povežemo zajednicu kroz kreativnost, znanje i dijalog”, rekao je Muhamed Smakić, glavni i odgovorni urednik omladinskog medija Klackalice.rs.

A1TV.net je jedan od najupečatljivijih i najuticajnijih informativnih medija u Sandžaku, poznat po produkciji emisija, debata i live programa. U okviru A1 deluje i Mahala.rs, redakcija posvećena temama od značaja za žene i rodnu ravnopravnost.

Pokretanjem Klackalice, A1TV.net dodatno širi prostor za dijalog i razvoj specijalizovanih medijskih platformi namenjenih različitim generacijama.

Slede zabavni program sa 13,83 odsto i serijski program sa 13,68 odsto. Sportski program i prenosi učestvuju sa 8,01 odsto, filmski program sa 5,83 odsto, a dokumentarni program sa 4,45 odsto.

Rijaliti program ostvario je udeo od 3,66 odsto, naučno-obrazovni program 1,41 odsto, dok je kulturno-umetnički program zastupljen sa 1,24 odsto. Muzički, verski i dečji program zastupljeni su sa minimalnim udelima u ukupnom emisionom vremenu RTS 1, ističe se u izveštaju REM.

Dodaje se da su na Drugom programu RTS premijerni sadržaji zastupljeni su sa 28,31 odsto ukupnog emisionog vremena, dok prve reprize učestvuju sa 13,51 odsto. Ostale reprize, sa učešćem od 43,33 odsto, čine najveći segment ukupnog emisionog vremena.

Najzastupljenije vrste sadržaja u žanrovskoj strukturi ukupnog emisionog vremena RTS 2 su muzički program, koji učestvuje sa 16,20 odsto, i filmski program sa 12,54 odsto ukupnog emisionog vremena.

Slede naučno-obrazovni program (12,31%), sportski program sa prenosima (11,78%) i serijski program (11,75%), kao i informativni program sa učešćem od 8,24 odsto, koji zajedno čine značajan deo programske strukture kanala.

Dokumentarni program ostvaruje učešće od 6,42 odsto, dok kulturno umetnički program čini 6,20 odsto ukupnog emisionog vremena. Dečji program zastupljen je sa 3,87 odsto, dok manje učešće beleže zabavni (1,92%), verski (1,56%) i rijaliti program (1,47%). EPP učestvuje sa 4,58 odsto, dok promotivni sadržaji čine 1,07 odsto, a program oglašavanja bez naknade (OBN) 0,08 odsto ukupnog emisionog vremena RTS 2.

Ceo izveštaj o RTS za 2024. godinu dostupan na ovom linku.

Izveštaj o RTV za 2024. godinu dostupan na ovom linku.

IT tim koji radi na održavanju portala „Radara“ radi na neutralisanju ovih hakerskih napada, ali problem dodatno otežava činjenica da je napad potencijalno usmeren i na infrastrukturu čiji je pomeniti server deo.

Kako navode iz IT tima „Radara“, nakon sanacije jednog problema, hakeri su promenili taktiku, tako da napadi i dalje traju.

Podsećamo, od početka 2026. godine, “Radar”, ali i brojni drugi mediji koji su deo United media, bili su izloženi organizovanim botovskim napadima na naloge na Instagramu.

Zbog ovih napada, United media je podnela krivične prijave protiv NN izvršilaca u nadležnom tužilaštvu.

Svoju profesionalnu karijeru započela je na Radiju Indeks 202, gde je već na samom početku pokazala izuzetnu uredničku oštrinu, osećaj za sadržaj i duboko razumevanje kulturnog prostora kojem je pripadala. Kao jedan od urednika kulturne redakcije u Sava Centru, doprinela je oblikovanju i afirmaciji brojnih umetničkih programa, ostavljajući trag u vremenu bogatom kulturnim događajima.

Svoj radni vek posvetila je našoj kući. Najpre kao saradnik na igranim serijama Sivi dom i Zaboravljeni, projektima koji su ostavili neizbrisiv pečat u domaćoj televizijskoj produkciji. Potom je, kao bliska saradnica Donke Špiček u redakciji dečijeg programa, utkala svoju energiju, znanje i senzibilitet u sadržaje namenjene najmlađima.

Bila je urednica i jedan od autora kultne emisije "Dečji dnevnik", programa uz koji su odrastale generacije i u kojem su svoje prve profesionalne korake načinili danas priznati glumci, reditelji i istaknuti stvaraoci iz različitih oblasti. Njena vera u mlade ljude, u njihov talenat i potencijal, bila je snažna i iskrena.

Posebno mesto u njenom životu zauzimala je briga o umetničkom nasleđu svog oca, slikara Miloša Bajića. Sa predanošću i dubokim poštovanjem organizovala je njegove izložbe u Parizu, Beogradu i mnogim drugim gradovima, čuvajući i promovišući njegov stvaralački opus. Do poslednjih dana radila je na Monografiji Miloša Bajića, s istom strašću i odgovornošću koje su je krasile tokom čitave karijere.

Jesenka je iza sebe ostavila delo, sećanja i ljude koje je dotakla svojom dobrotom, posvećenošću i profesionalnom čestitošću.

Ostaće upamćena kao koleginica, saradnik i prijatelj čije prisustvo neće biti zaboravljeno.

Šapić je u martu 2023. zbog teksta “Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra” tužio Ivanovića, autore teksta Jelenu Veljković i Aleksandra Đorđevića i BIRN Srbija i direktorku BIRN-a Draganu Žarković Obradović. Prema njegovim tvrdnjama, u tekstu se iznete neistine zbog čega je tražio da mu se isplati šest miliona dinara za pretrpljeni duševni bol.

U prethodnom toku postupka, koji je počeo u septembru prošle godine, pred sudom su saslušani gradonačelnik Aleksandar Šapić, kao i novinari BIRN-a Jelena Veljković i Aleksandar Đorđević.

"Takve poslovne odluke se po mom najdubljem utisku donose samo pod političkim pritiskom. Sigurna sam da Manja Grčić o tome zna mnogo više od Verana Matića – ko je zvao, koliko puta, kad i šta je tražio", rekla je tada u jednom intervjuu Olja Bećković, autorka Utiska.

Manja Grčić tada je bila direktorka korporativnih poslova Antena grupe, u okviru koje tada posluje TV B92. Menadžerskim odlukama kormilarila je transformacijom iz nekadašnjeg B92 u televiziju koja se danas isto naziva. Na javni medijski servis dolazi sa jedinstvenom stavkom u CV-ju, iza sebe ima uništavanje kredibiliteta profesionalnih medija.

"Kažem da je RTS dobio "superlojalistu". Ne kažem da Bujošević nije bio poslušan kao šarplaninac, ali svedoci smo toga da je Vučić RTS označavao kao "opozicionu" televiziju. Sa Manjom Grčić, Vučić obezbeđuje potpunu kontrolu nad RTS-om", smatra novinar Radara Zoran Preradović.

Jedno je biti privatni prorežimski medij, ali direktorka javnog servisa odgovorna je pred zakonom da će držati redakciju van domašaja politike. Ovo su, između ostalog, njene obaveze.

"Stara se o uređivačkoj nezavisnosti i institucionalnoj autonomiji javnog medijskog servisa, javnosti rada, ostvarivanju javnog interesa i sprečavanju uticaja koji mogu da naruše programsku ravnotežu i nediskriminatornost sadržaja", navodi se u Zakonu o javnim medijskim servisima.

Da li će nova direktorka raditi u skladu sa zakonom ili u skladu sa vladajućom partijom? U Udruženju novinara Srbije kažu - biografija govori za sebe.

"Jasno je da je vlast već poslala novinarima RTS-a određenu poruku, imajući u vidu iskustvo Manje Grčić", kaže Danica Bjelica iz UNS-a.

Prva žena na čelu RTS uskoro će imati prvi test - glavnom uredniku informative Nenadu Stefanoviću ističe mandat.

"Direktor imenuje glavne urednike i ono što nas očekuje jeste imenovanje novog urednika informativnog programa. Odmah ćemo po tome moći da procenimo kako će se odnositi novi menadžment prema informativi", kaže Bjelica.

Prema saznanjima portala Nova.rs, na njegovo mesto trebalo bi da dođe Bojana Mlađenović, poznata po slaganju s predsednikom u hvaljenju šatorskog naselja u centru Beograda i vređanjem studenata i demonstranata.

Da li je ovo rečnik na koji bi trebalo da se navikavamo, jer ćemo ga sve češće čuti kada stisnemo jedinicu na daljinskom?

Donald Tramp tuži Bi-Bi-Si za klevetu zbog epizode dokumetarca Panorama u kojem su dva dela njegovog govora montirani tako da deluje da on direktno ohrabruje svoje pristalice da nasilno upadnu na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Suđenje bi trebalo da traje dve nedelje i da se održi u Majamiju, a portparol Bi-Bi-Si je naglasio da će servis braniti svoju poziciju i neće dalje komentarisati pravni postupak.

Britanski javni servis najavio je da će podneti podnesak kojim se traži obustavljanje postupka do 17. marta.

Na ovu poziciju došao je nakon postavljanja Aleksandra Tijanića za generalnog direktora RTS-a i dao veliki doprinos radu javnog servisa.

Do narednog izbora, funkciju vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika obavljaće Bojana Mlađenović, koja je do sada bila zamenica v. d. glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa.

Četvorica okrivljenih bivših pripadnika Državne bezbednosti (DB), prvostepeno osuđena na ukupno 100 godina zatvora, oslobođena su presudom Apelacionog suda.

I pored toga što je Vrhovni sud utvrdio da u toj presudi nisu pravilno ocenjeni pojedini dokazi, to ne utiče na njenu pravosnažnost.

Da li će ovaj postupak moći da se nastavi zavisi od Ustavnog suda.

Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara, tražila je ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku, koji je onemogućio žalbu na oslobađajuću presudu Apelacionog suda.

„Srpsko pravosuđe mora da stvori mogućnost da ovaj predugi sudski proces dobije takav epilog u kome ćemo imati i istinu i pravdu“, poručila je ona.

Ocenila je da pravosuđe to nije dužno samo prema njenom ocu i njoj kao oštećenoj, već i prema svim novinarima i svim građanima.

Vlasnik lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo.

Ivana Stevanović iz Fondacije „Slavko Ćuruvija“ ocenila je za RSE potpunim apsurdom da postoji „nezakonita presuda doneta uz netačnu interpretaciju ključnih dokaza, a da nema nikakve posledice“.

„Ovo je poluistina, tapkanje u mraku koje prolongira tu atmosferu devedesetih, nekažnjivost državnih zločina i nekažnjivost ubistava novinara“, navela je.

Šta je presuđivano?

Vrhovni sud, u postupku za zaštitu zakonitosti na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, utvrdio je da je Aplecioni sud u oslobađajućoj presudi višestruko povredio zakon kada je oslobodio krivice čelnike DB za ubistvo Ćuruvije.

Po oceni Vrhovnog suda presuda apelacije doneta je „uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a u korist okrivljenih“.

Međutim, Vrhovni sud osim konstatovanja grešaka nije mogao da ocenjuje pravosnažnost te presude.

Prethodno je Apelacioni sud u februaru 2024. oslobodio četvoricu bivših pripadnika DB, koji su prvostepenom presudom bili osuđeni za teško ubistvo u podstrekivanju i saizvršilaštvo.

Nakon ponovnog ispitivanja svedoka, sud je utvrdio da su iskazi iz istrage „ne samo nepouzdani, već i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti“.

Na tu presudu po zakonu nije postojala mogućnost žalbe.

Podsetimo, da su prvostepenom presudom 2021. u ponovljenom postupku osuđeni na po 30 godina zatvora šef Državne bezbednosti u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić.

Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina.

Neposredni izvršilac nije poznat ni posle 27 godina od ubistva Slavka Ćuruvije i sudskog postupka koji je trajao skoro deceniju.

Šta se traži od Ustavnog suda?

Od Ustavnog suda se traži ocena ustavnosti nekoliko odredbi Zakona o krivičnom postupku koje onemogućavaju žalbu na drugostpenu presudu.

Vladica Ilić, iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava i pravni zastupnik ćerke ubijenog novinara, kaže za RSE da je cilj da se postupak vrati u fazu u kojoj će se preispitati da li su propusti drugostepenog suda imali uticaj na presudu.

„I ako su mogli da imaju uticaj, da se ta presuda ukine i da se ponovo odluči o krivici okrivljenih“, naveo je.

Ilić objašnjava da od Ustavnog suda nije traženo da uđe u kompletan predmet ubistva Slavka Ćuruvije i čita dokaze, već vrlo konkretna pitanja.

„Da li je nemogućnost podnošenja žalbe i da li je nemogućnost Vrhovnog suda da oceni bitnost povreda koje su postojale u oslobađajućoj drugostepenoj presudi u skladu sa Ustavom“, naveo je.

Šta bi odluka Ustavnog suda mogla da znači?

Ilić kaže da Ustav dopušta mogućnost ponavljanja postupka nakon što je pravosnažno okončan ukoliko se pojave novi dokazi ili se utvrdi da su u postupku postojale bitne povrede zakona koje su mogle da utiču na njegov ishod.

Dodaje i da postoji solidna praksa Evropskog suda za ljudska prava da to nije samo mogućnost nego i obaveza države.

„Kad se pokažu fundamentalni nedostaci u nekom postupku, a imali ste oštećenog koji je pretrpeo teže povrede ljudskih prava ili porodicu koja je oštećena zato što je neko ubijen, Evropski sud je odlučivao da ne dolazi u obzir da se država krije iza zabrane ponovnog suđenja i gonjenja“, naveo je.

Ukoliko Ustavni sud odluči pozitivno to bi, kako navodi Ilić, značilo da Jelena Ćuruvija dobije mogućnost, kao oštećena, da traži da se izmeni jedna od dve presude – Vrhovnog ili Apelacionog suda.

„Ako se stavi van snage odredba kojom se zabranjuje žalba, onda bi sud trebalo da izmeni presudu tako što bi dodao pouku o pravu na žalbu“, objašnjava Ilić.

Ukoliko se utvrdi neustavnost odredbi koje sprečavaju Vrhovni sud da meri uticaj utvrđenih propusta na zakonitost drugostepene presude onda bi taj sud, kaže Ilić, mogao u novoj presudi da to učini.

Takođe su disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva podnete disciplinske prijave protiv troje sudija koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija, zbog postojanja sumnje da su nesavesno vršili sudijsku funkciju.

Krajnja adresa Evropski sud za ljudska prava

Ukoliko Ustavni sud ne prihvati inicijativu, onda u Srbiji više ne postoji nijedno pravno sredstvo i preostaje samo Evropski sud za ljudska prava.

Pravni zastupnik Ćuruvijine ćerke kaže da će se obratiti Evropskom sudu i u slučaju da Ustavni sud bude odugovlačio sa odlukom.

„Tu mislim na probijanje roka od par meseci“, naveo je Vladica Ilić.

On se ipak nada da slučaj neće doći do Evropskog suda.

„Valjda shvataju da ne bi bilo zgodno da Evropski sud utvrdi da je Srbija onemogućila utvrđivanje odgovornosti za ubistvo Slavka Ćuruvije zato što je imala loše zakone. To bi bila loša odluka po Srbiju“, dodao je.

Evropski sud za ljudska prava je u oktobru 2025. utvrdio da su povređena prava očeva u istrazi o smrti dvojice Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su ubijeni 2004. u beogradskoj kasarni na Topčideru.

U toj odluci suda stoji da je „Vlada Srbije izrazila priznanje, sa žaljenjem, o kršenju prava podnosilaca koje je proisteklo iz nedostataka u istrazi o smrti gardista“.

Vlada Srbije se obavezala na „sprovođenje efikasne zvanične istrage o smrti“ dvojice gardista pod „nadzorom visokog tužioca i potpuno u skladu sa principima utvrđenim u relevantnoj sudskoj praksi Suda“.

Proslavu će u Džez kantini Lisabon MTS Dvorane uveličati i dobitnica priznanja “Radijski prijatelj godine” kantautorka Ana Stanić, ali i njene kolege: Dado Topić, Srđan Marjanović, Aca Sofronijević i Saška Yanx. Na proslavi će biti i laureati nagrade VRABAC za 2025, kao i brojni gosti i članice RAB SRBIJA.

RAB SRBIJA danas okuplja radio stanice iz cele zemlje koje, uprkos brojnim izazovima, svakodnevno dokazuju da je radio medij koji ima srce, glas i publiku. Snaga udruženja leži upravo u njegovim članicama – ljudima koji stvaraju program, neguju profesiju i veruju u radio.

Predsednica RAB Srbija Maja Rakovic ovim povodom uputila je posebnu poruku zahvalnosti članicama udruženja:

„Svaki rođendan RAB SRBIJA doživljavam veoma lično, jer ovo udruženje čine ljudi koji radio nose u sebi. Želim iskreno da se zahvalim svim našim članicama – radijskim stanicama i timovima koji svakog dana biraju da ostanu i kreativni i profesionalni i svoji. Bez naše energije, upornosti i međusobne podrške, RAB ne bi bio ono što jeste. Radio je živ zahvaljujući ljudima koji ga stvaraju, a RAB SRBIJA postoji zahvaljujući poverenju i zajedništvu koje gradimo godinama”.

Obeležavanje rođendana RAB SRBIJA i dodela nagrada “VRABAC“ i “Radijski prijatelj godine“ i ove godine biće prilika da se proslave uspesi, ojačaju veze unutar radijske zajednice i još jednom potvrdi da radio, uprkos svim promenama, ostaje snažan, blizak i neizostavan medij.

Hosted meeting on safety of journalists w colleagues & media associations. Independent media are public watchdogs, holding those in power accountable. We expect authorities to swiftly follow up on verbal and physical threats & attacks and publicly condemn any such cases. href="https://t.co/5ALF762WcI">pic.twitter.com/5ALF762WcI

Posle sastanka ambasadora članica EU u Beogradu sa predstavnicima medijske zajednice, Fon Bekerat je na društvenoj mreži X napisao i da su nezavisni mediji čuvari javnog interesa, koji osiguravaju da pripadnici vlasti preuzimaju odgovornost za svoje postupke.

"Bio sam domaćin sastanka o bezbednosti novinara sa kolegama (ambasadorima) i medijskim udruženjima. Očekujemo da vlasti Srbije brzo reaguju na verbalne i fizičke pretnje i napade i da javno osude sve takve slučajeve", naveo je Fon Bekerat.

Sastanak je organizovan nakon što je na provladinim televizijama i portalima bliskim vlasti emitovan propagandni film koji targetira Veran Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara.

U njemu je Matić je označen kao čovek koji gaji "mržnju prema svemu srpskom", a nepotpisani autori ga optužuju i za proneveru velike sume novca.

Iza filma je stala nevladina organizacija Centar za društvenu stabilnost, koji je prošle godine organizovao proteste podrške vlasti protiv antivladinih blokada koje su organizovali studenti kao odgovor na pad nadstrešnice u Novom Sadu.

Takođe, Centar je potpisao i filmove u kojima se negiraju genocid nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. i ratni zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. godine.

Najavljene nove emisije o novinarima

Ova organizacija je na svom Instagram profilu 12. februara objavila spisak sa više od 40 imena novinara i urednika, o kojima navodno planira da objavi emisije.

U Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) su ovu objavu ocenili kao "spisak za odstrel" kritički nastrojenih novinara i urednika i "direktno ugrožavanje njihovih života".

"Ovakve prakse predstavljaju direktno targetiranje ljudi koji rade u javnom interesu i dodatno produbljuju već postojeću atmosferu pritiska, mržnje i stigmatizacije nezavisnih medija u Srbiji", navodi, između ostalog, NDNV.

Šta je rekao resorni ministar?

Oglasio se i ministar informisanja Boris Bratina koji je rekao da "ne vidi ništa strašno" u spisku Centra za društvenu stabilnost.

On je u telefonskoj izjavi za televiziju Insajder rekao da ne može unapred da osuđuje ono što nije prikazano.

"I ja ne mogu prosto pre nego što se te emisije prikažu, a video sam samo ovu o Veranu Matiću da osuđujem unapred nešto što se nije prikazalo", kazao je.

U četvrtak je redakcija beogradskog nedeljnika "Radar" dobila pretnje ostavljene u sekciji komentara na njihovom portalu.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je krajem oktobra saopštilo da je u 2025. zabeleženo više od 280 incidenata prema novinarima u Srbiji. Od toga su 90 fizički napadi, a ostalo pretnje smrću i uvrede.

Prema podacima Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, Srbija je 2025. imala najveći broj napada na novinare u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Radio Slobodna Evropa na Telegramu

Registrujte se i budite u toku uz sadržaje Radija Slobodna Evropa na Telegramu!

Klikom ovde dobijate brze, pouzdane i relevantne informacije o najvažnijim dešavanjima o kojima svakodnevno izveštavamo.

Između 8. i 30. januara, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je najmanje 12 koordinisanih bot napada na Instagram naloge nezavisnih medija u Srbiji. Među pogođenim su Nova.rs, Nova S, Nova TV, Zoomer, Radar, Autonomija, VOICE, Danas, N1, Ozon Pres, kao i fotoreporteri Irena Radosavljević i Gavrilo Andrić.

Bot napadi su doveli do privremene suspenzije Instagram naloga više medija, čime je ograničena njihova mogućnost da šire vesti. Iako su korišćene različite taktike, napadi su se dogodili u kratkom vremenskom periodu i uključivali veštački generisanu aktivnost, poput naglih skokova broja pratilaca izazvanih lažnim profilima, što je dovelo do toga da kompanija Meta automatski suspenduje ciljane naloge. Svi slučajevi bot napada koji su rezultirali suspenzijom naloga medija dokumentovani su na MFRR platformi Mapping Media Freedom.

Na primer, u slučaju fotoreportera Irene Radosavljević i Gavrila Andrića, njihovi nalozi su suspendovani nakon što su desetine lažnih profila podnele lažne prijave Meti. Pored toga, tri Instagram naloga Nova.rs i čačanskog portala OzonPress privremeno su suspendovana na 180 dana zbog navodnog kršenja smernica zajednice. U drugim slučajevima, napadači su veštački „preplavili“ Instagram naloge medija hiljadama novih lažnih pratilaca, što je pokrenulo automatsku suspenziju Mete zbog neuobičajene aktivnosti. U slučaju portala Radar, brisanje naloga ne samo da je omelo rad medija, već je omogućilo i kreiranje lažnog naloga, što je izazvalo zabrinutost zbog lažnog predstavljanja.

Svi nalozi su vraćeni nakon što su se mediji i medijski radnici direktno obratili Metinoj korisničkoj podršci.

U pismu upućenom Meti, NUNS je zatražio objašnjenje od tehnološke kompanije u vezi sa razlozima suspenzija, merama zaštite koje postoje za medije i novinare, kao i mehanizmima za ljudsku proveru i kontekstualnu procenu.

Podržavamo ove zahteve za hitnim pojašnjenjem od Mete. Pozivamo Metu da primeni pravne obaveze EU iz članova 16 i 17 Akta o digitalnim uslugama (Digital Services Act – DSA), koji nalažu da platforme obaveste pogođene korisnike o bilo kakvom ograničenju ili suspenziji sadržaja i naloga „bez nepotrebnog odlaganja“ i da im pruže jasno i konkretno „obrazloženje razloga“, uključujući i pravni osnov za takve odluke. Član 18 Evropskog akta o slobodi medija (European Media Freedom Act– EMFA) zahteva da pružaoci medijskih usluga budu kontaktirani od strane Veoma velikih onlajn platformi (VLOPs) pre bilo kakvog potencijalnog uklanjanja uredničkog sadržaja. Iako Srbija nije članica EU, ona je zemlja kandidat za članstvo i trebalo bi da poštuje standarde EU u procesu pridruživanja.

Potpisane organizacije naglašavaju da ova do sada nezabeležena serija koordinisanih napada na Instagram naloge predstavlja pokušaj podrivanja slobode medija i nezavisnog novinarstva u Srbiji, imajući u vidu da Instagram predstavlja ključan komunikacioni kanal za medije i novinare. Ovo je posebno važno jer se veliki broj mladih ljudi gotovo isključivo oslanja na digitalne platforme kao izvor informacija o društvenim i političkim pitanjima.

Partneri MFRR upozoravaju da ovi pokušaji blokiranja naloga medijskih organizacija na društvenim mrežama predstavljaju zabrinjavajuću novu formu digitalne cenzure u Srbiji i deo su šireg trenda porasta pretnji, kampanja blaćenja i pravnih pritisaka na novinare. Iako su napadi ovoga puta brzo rešeni i nalozi odblokirani, naše organizacije upozoravaju da se ove slabosti platformi lako mogu ponovo zloupotrebiti od strane zlonamernih aktera u budućnosti, bilo u Srbiji ili drugde u svetu, ukoliko se ne uvedu dodatne zaštitne mere.

Ova ozbiljna kršenja zahtevaju odlučan odgovor i jasne, sprovodive garancije Mete da će zaštititi i slobodu izražavanja i pravo javnosti da bude informisana. Partneri MFRR nastaviće pažljivo da prate ova dešavanja i direktno će komunicirati sa Metom kako bi tražili pojašnjenja i odgovornost.

Potpisnici:

Evropska federacija novinara (EFJ)
Evropski centar za slobodu medija i štampe (ECPMF)
Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)
Free Press Unlimited (FPU)
Međunarodni institut za štampu (IPI)
ARTICLE 19 Europe

Dalje navode šta je sve sporno u imenovanju Manje Grčić.

"SUKOB INTERESA: Kako osoba koja je vlasnica privatnih televizija može da vodi Javni servis koji plaćaju svi građani? NETRANSPARENTNOST: Izbor je sproveden uprkos povlačenju drugih kandidata koji su ukazivali na svesno kršenje zakona", navode oni.

Ističu da traže odgovornost Upravnog odbora RTS-a i transparentan uvid u dokumentaciju.

"RTS je vlasništvo građana Srbije", poručuju oni.

Bratina je kazao, u telefonskoj izjavi, da ne može unapred da osuđuje ono što nije prikazano.

"I ja ne mogu prosto pre nego što se te emisije prikažu, a video sam samo ovu o Veranu Matiću da osuđujem unapred nešto što se nije prikazalo", kazao je.

Na konstataciju da je istina da je svako ko se bavi javnim poslom delimično podložan kritici, i pitanje - da li je podložan ovakvoj kritici i ovakvom targetiranju, Bratina smatra - "ništa strašno", piše na sajtu televizije Insajder.

"Aha, vi mislite da je to targetiranje. Pa ja nisam siguran da je to targetiranje", rekao je on.

Centar za društvenu stabilnost, koju vlast naziva fantastičnom nevladinom organizacijom i pravim srpskim rodoljubima, u poslednjih mesec dana ima novu ulogu - sastavlja spiskove nepodobnih i javno preti da su tek počeli.

Kakav će biti kraj zavisi od toga da li će institucije reagovati, a za sada ćute, dok je na Instagramu ta organizacija objavila spisak brojnih novinara i javnih ličnosti.

Tako su upozoreni da im se sprema javno targetiranje, odmazda i kampanja blaćenja kroz koju već prolazi Veran Matić, piše Insajder, uz podsećanje da njihove filmove emituju televizije sa nacionalnom frekvencijom.

Insajder je naveo da je kontaktirao ministra za EU integracije Nemanju Starovića za koga u brojnim medijskim izveštajima stoji da je jedan od osnivača Centra za društvenu stabilnost.

U kratkom telefonskom razgovoru, on je rekao da je na aerodromu, da putuje na Bezbednosnu konferenciju u Minhen i da ovom temom trenutno ne može da se bavi.

Istina je da novinari gube poslove kao ja naočare, širom sveta i u hiljadama. Od 2008. do 2023, u SAD je „nestalo“ 30.000 redakcijskih poslova, a 2023. godinu je Nimen fondacija označila kao rekordnu u istoriji. Takođe je istina da su najviše poslova izgubili novinari štampanih izdanja – od 2005. je više od 3.200 novina u Sjedinjenim Državama prestalo da postoji, što je ritam od oko dva izdanja nedeljno.

Nijedan od tih listova, međutim, nije mogao da se pohvali da je srušio predsednika SAD i tako postao, a to je i danas, spomenik hrabrom, nezavisnom novinarstvu koje ne zazire od moći, pa ni najveće na svetu. Jedan je Vašington post.

Zapravo, nije više. Sad je dve trećine.

Bezosovo „zlatno doba“

Kada je Džef Bezos kupio Vašington post (2013), postojala je izvesna, oprezna, nada da će legendarne novine procvetati. Sam Bezos je rekao Bobu Vudvordu, legendi WAPO koja je srušila Niksona u diktafon, da ne veruje u smanjenje troškova kao poslovnu strategiju, već naprotiv – da će on obezbediti legendi novinarstva „zlatno doba“. 

I nije da nije pokušao. Uložio je još novca, osim 250 miliona za koliko je kupio WAPO od legendarne porodice Grejem, koja je poznavala i volela novinarstvo. Došlo je do rasta, a rast je doneo i svetle trenutke monetizacije – redak momenat profitabilnosti desio se već u izbornoj 2016. godini i nastavio se tokom prvog mandata Donalda Trampa. 

Nažalost, nije potrajalo. Fokus na „medijske poduhvate koji izdvajaju WAPO“, kako Vašington postu skraćeno tepaju na mrežama i u mejlovima, doneo je zapostavljanje ili pad kvaliteta izveštavanja o ostalim važnim stvarima, ali nije sasvim izvesno da je to oborilo profite. Čitava medijska scena je gubila publiku i novac, kontinuirano nakon Trampove druge pobede. Gubici WAPO su rasli do suma koje Bezos nije bio spreman da podnosi – 2023. su bili 77 miliona, 2024. – 100 miliona. Između 2023. i 2025, oko 200 novinarki i novinara je već izgubilo posao u Postu, a među njima su i neki od najboljih.

Zatim je Bezos na poslednjim izborima 2024. zabranio redakciji da (do tada tradicionalno) podrži predsedničkog kandidata (nameravali su da podrže Kamalu Haris), nakon čega je, po Asošiejted presu, list izgubio 250.000 pretplatnika, što je u tom trenutku bilo deset posto pretplata. Zavisno od iznosa pretplate, to je bio (i još uvek je) gubitak od 20 do 30 miliona dolara godišnje.

Ovaj, ne baš blistav korak ka „zlatnom dobu“, možda govori o suštinskim razlozima zbog kojih je Džef Bezos uopšte kupio legendarne novine. Iako je, kao i svi ti novi američki oligarsi, umeo da kaže sve prave stvari, imao sve ispravne odgovore, svi smo sumnjali, čak i mi sa ove strane Atlantika, u njegovo poštovanje novinarske profesije. 

Stvar je jednostavna – ako tom čoveku radnici padaju u nesvest, a on umesto da im rashladi radna mesta i smanji radno vreme unajmi mega-kompaniju koja se bavi sprečavanjem radnika da osnuju sindikate, zašto bi mu iko verovao kada se kune u slobodu medija i govora?

U vreme kupovine WAPO, odnosi između Bezosa i Trampa bili su, bar javno, neutralni. Dve godine nakon toga, međutim, u svojoj prvoj predsedničkoj kampanji, Tramp je napao Bezosa kao političkog protivnika koji koristi Vašington post kako bi Amazonu obezbedio da plaća manji porez. Da li je to uradio zbog izveštavanja redakcije Posta, ili iz drugih mogućih razloga, sada nije mnogo važno. Važno je da je Tramp nastavio da napada Bezosa tokom čitavog prvog mandata, malo „spustio loptu“ kada je izgubio izbore, a mu je nakon nove pobede Džef lepo čestitao na njegovoj „otpornosti“ povodom neuspelog atentata i posle toga bio pozvan na predsedničku inauguraciju. 

Verovatnoća da se dva biznismena nisu dogovorila iza kulisa o „razmeni“ usluga, već da je ovo samo slučajni niz događaja i otopljavanje dve ljubazne duše kojima je dosta svađe, prilično je mala.

Prvo lete oni koji donose kvalitet i ugled

Bezosov udeo u Amazonu sada vredi između 150 i 160 milijardi dolara, koje nije stekao slučajno. Sasvim sigurno je bio dobro informisan o tome kolike bi gubitke, reputacione i finansijske, odustajanje od tradicionalne podrške jednom od predsedničkih kandidata izazvalo. Pa je opet prvo naneo tešku ranu svojim novinama, a zatim ih, prošle srede, da upotrebimo izraz koji su upotrebile mnoge američke kolege – rasporio.

Otpušteno je, rekosmo, oko 300 novinarki i novinara, što je više od trećine redakcije, procenjuju sada već nezaposleni urednici i novinari. U svakom ovakvom „masakru“ dnevnih novina, prvo odlete biroi u inostranstvu i spoljni dopisnici, skupa igračka koja donosi ugled i odlično informisanje. 

Tako se Lizi Džonson našla na paklenim poljima istočne Ukrajine, sa fotografom i vozačem – a svi otpušteni. Nije jedina. Širom sveta, desetine dopisnika WAPO moraju da stvore sebi novu egzistenciju, baš kao i svi koji su radili za njih. Od dvadeset lokacija sa kojih se izveštava, spoljna rubrika je svedena na oko dvanaest, a Ukrajina, izgleda, nije dovoljno važna da Post nastavi da izveštava o njoj jednakim intenzitetom. Urednik spoljne je zatražio da i on bude otpušten.

Legendarna sportska rubrika WAPO više ne postoji. O sportu će se pisati samo kao o „kulturnom i društvenom fenomenu“. Ništa rezultati, ništa izveštaji sa utakmica. Zamislite kako će se tome obradovati pretplatnici. 

Baš kao i gotovo potpunom nestanku takođe veoma cenjene književno-publicističke rubrike u koju su se novinari plasirali tek sredinom svojih karijera, kada bi se već dobrano etablirali među najbolje u svom kutku profesije. Sa njima je otišao i veoma slušani podkast „Post reports“.

Metro rubrika (gradska), koja je održavala štampani tiraž samo za prestonicu na 97.000, a subotom na 160.000, svedena je još ranije na četrdeset osoba, a sada će pokušati da radi sa samo dvanaest novinarki i novinara.

Upadljivo odsutan sa „zum vebinara“ na kojem je svim ovim ljudima saopšteno da su otpali u procesu „širokog strateškog resetovanja“, Vil Luis, kojeg je Bezos doveo iz Engleske da vodi Post, dao je ostavku dan kasnije, zahvalivši se redakciji i vlasniku.

Ukratko, poletni WAPO koji je Bezos podržavao, finansirao sa interesovanjem i entuzijazmom, sveden je na uređivačku politiku za koju nije baš izvesno da može da iznese bez novinara koje je otpustio.

Bezos o svemu ovome još nije rekao ni reč.

Oligarsi ostaju oligarsi

Možda je Tina Braun, nagrađivana urednica Veniti fera, Njujorkera i Dejli bista, najbolje objasnila odnos Bezosa prema Postu, napisavši da je ova katastrofa „otkrila istinu da Bezos ne razume kako da vodi informativnu organizaciju nimalo bolje nego što bi Vudvort i Bernstin bili u stanju da smisle kako da isporuče hranu za pse dronom na vaša vrata“.

„Džef Bezos koji je kupio Post je drugačija osoba od one koja sada dopušta njegovu destrukciju. Ali oligarsi će biti oligarsi“, rekla je.

Nije preskočila ni Luisa. Zamerajući mu da je doveo WAPO blizu propasti, ukazala je svima na činjenicu da mu, dok je pripremao ovaj masakr poslova i sudbina, nije usfalilo vremena da se pojavi na crvenom tepihu pred Superbol samo nekoliko dana pred masovno otpuštanje svojih kolega.

Naravno da je sudbina legendarnog Vašington posta gubitak za SAD, ali i ceo svet. Naravno da je to deo ukupnog napada Trampove administracije na medije koji ga kritikuju i uopšte izveštavaju o njegovoj administraciji činjenično i kontinuirano dobro. Naravno da su novine kao medij već na putu, ako ne izumiranja, onda svođenja na mnogo manji uticaj i profit nego ranije. Naravno da vlasnik čiji biznis gubi mnogo novca mora i treba da ga reformiše.

Sve to, međutim, ne znači da je otpuštanje trećine novinara bilo kakva razumna reforma, baš kao što nije bilo razumno da Bezos dopusti Luisu da dovede sve do ovako velikih gubitaka. Naravno da se biznis, pa i medijski, mora prepakovati ako gubi tako veliki novac – inače će jednostavno bankrotirati.

Ovo što se dogodilo u Vašington postu, međutim, više liči na dizanje ruku nego na reformu.

A Lizi Džonson, kada se izvuče sa linije fronta i obriše suze, moraće da traži posao na tržištu koje je upravo postalo konkurentnije za 300 vrhunskih novinarki i novinara.

Kako se navodi, imenovanjem Manje Grčić okončan je javni konkurs raspisan 17. decembra 2025. godine.

Podsetimo, Manja Grčić izabrana je juče za direktorku Javnog servisa Srbije.

Udruženje novinara Srbije prethodno je objavilo da iz diplome koju je Manja Grčić podnela na konkurs za generalnog direktora Radio-televizije Srbije (RTS) proizilazi da ona nosi 180 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem u Velikoj Britaniji, dok Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da kandidat za generalnog direktora mora imati diplomu sa 240 ESPB bodova.

Grčić je, kako je preneo N1, juče dostavila potvrdu da njena diploma sa Univerziteta u Lidsu sadrži neophodnih 240 ESPB bodova.

Povodom njenog izbora oglasio se i Akademski plenum koji je istakao da se ime nove direktorke Radio-televizije Srbije Manje Grčić nalazi u bazi nasilja "Za dan posle". U toj bazi evidentirane su tvrdnje novinarke Milice Blažević, nekada zaposlene u Tanjugu, koja navodi da je tokom mandata Manje Grčić na čelu te agencije proglašena tehnološkim viškom, uprkos tome što je Tanjug u isto vreme raspisivao konkurse za prijem novih novinara.

Ona je trenutno generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica televizije K1. To je posao koji vodi s Željkom i Jovanom Joksimović, s kojom je i kuma. Grčićeva ne krije svoje bliske veze s predstavnicima vlasti, posebno s medijskom savetnicom predsednika Aleksandra Vučića, Suzanom Vasiljević.

Manja Grčić je na visoke medijske pozicije „ušetala“ posle saradnje s Željkom Mitrovićem u Pink media sistemu, kada se pojavila kao kadar vlasnika Antena Grupe, Teodorosa Kirjakua i preuzela upravljanje tadašnjom B92. Ubrzo posle njenog dolaska na B92, sledi egzodus dugogodišnjih novinara te kuće koja počinje da blisko sarađuje s vlastima. Takav odnos odobrovoljio je vlasti koje daju dozvolu Kirjakuu da poseduju dve TV sa nacionalnom frekvencijom, tako da grčka Antena tada daje Grčićevoj upravljanje nad obe TV stanice. Takav kapital je unovčen za oko 180 miliona evra, kada je dve nacionalne frekvencije Grk prodao biznismenu bliskom SNS Srđanu Milovanoviću (TV Kopernikus), uz kako se pričalo, posredovanje, upravo Manje Grčić i uz njene dobre veze s Suzanom Vasiljević.

Posle tog posla 2018, Grčićeva nekoliko godina nije bila vidljiva u medijima u Srbiji, da bi se vratila kao generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica televizije K1.

„Moj prijatelj Željko Joksimović me je pozvao da zajedno napravimo tri nove televizije. Za mene je to bio izazov zato što sam prvi put dobila šansu da gradim nešto što je delom i moje„ rekla je tada u jednom intervjuu Manja Grčić.

Grčić i Joksimović su i vlasnici firme Minacord Medija kojoj je pre šest godina Tanjug, uz odobrenje Vlade Srbije, dat u „zakup“ na 10 godina, za 628.000 evra. Preciznije, dat je firmi „Tačno“ u vlasništvu prorežimske RTV Pančevo Radoice Milosavljevića (60 odsto vlasništva) i firme Minacord Media (40 odsto vlasništva). Joksimović je sa partnerkom Manjom Grčić kupio pravo na agenciju Tanjug i to uz pomoć kredita za koji je garantovao Telekom ugovorom koji su potpisali.

Naime, firma „Minacord Media“ je na osnovu poslovnog angažmana sa Telekomom dobila na zajam 2,4 miliona evra od jedne poslovne banke. Tako su najpre dobili 1,5 milion evra vredan kredit u novembru 2019, a nekoliko meseci kasnije, u martu 2020. još 900 hiljada evra, pokazuju zvanični ugovori o zalozi do kojih je došlo Raskrikavanje. Kao garanciju da će otplatiti ove kredite, firma „Minacord media“ je založila tri ugovora koja ima sa državnim Telekomom o distribuciji TV programa. Svojevremeno se Grčićeva dovodila u vezu sa zabranom „Utiska nedelje“ dok se emitovao na B92. Kada je Olja Bećković nju i Verana Matića zvala u emisiju da objasne zašto „Utiska nedelje“ nema, Grčić je to odbila, a to naknadno nikada nije objasnila.

Krajem aprila 2021. Vlada Srbije izabrala je Manju Grčić i Vučićevu savetnicu za medije Suzanu Vasiljević za nove članice Upravnog odbora Beogradske filharmonije.

Grčićeva je redovni gost režimskih proslava i često je viđana u društvu Zvezana Terzića i Branka Radujka.

Unosni poslovi sa državom

Marketinška agencija “Majo public” u vlasništvu Jovane Joksimović i Manje Grčić, pruža usluge različitim firmama u vlasništvu države – od “Srbijavoza” do “Telekoma”. Tokom 2024. ta firma prihodovala je više od pola miliona evra. Veliku pažnju javnosti privukla je vest da je državni “Srbijavoz” dodelio dva ugovora firmi Jovane Joksimović i Manje Grčić, “Majo public”, čija je ukupna vrednost bila 61.300 evra sa PDV-om i to za PR usluge kao i održavanja društvenih mreža i izrade sadržaja. “Majo public” imao je ugovore sa Diposom i za organizovanje korporativnih događaja. Kako se navodi na zvaničnom sajtu njihove marketinške agencije, mnoge državne firme bile su njeni klijenti. Pored “Srbijavoza” i Diposa, to su Telekom, Auto-moto savez Srbije, AMS Osiguranje, eUprava, Prirodnjački muzej…

Zažmurite na trenutak na nepismenost ove poruke, ali eto, upravo na ovaj način je na Instagram profilu Centra za društvenu stabilnost najavljen nastavak obračuna sa nezavisnim novinarima u Srbiju. 

Na spisku je ukupno 45 imena, većinom novinara, kojima će ova organizacija baviti u narednim danima.     

Ovo je ceo spisak… 

Veran Matić, Antonela Riha, Vuk Cvijić, Marko Vidojković, Rodoljub Šabić, Tamara Skroza, Branko Čečen, Sanja Lončar, Jovana S. Polić, Vladimir Pavićević, Cvijetin Milivojević, Radmilo Marković, Jelena Kikić, Mladen Savatović, Zoran Strika, Ivana Manušić-Jovanović, Olja Bećković Višnjić, Aleksandar Dikić, Sanja Ignajtović Eker, Nemanja Šarović, Ljubica Gojgić, Dragan Bujošević, Žarko Bogosavljević, Jugoslav Ćosić, Danica Vučenić, Sanja Kljajić, Ana Lalić Hegediš, Ksenija Pavkov, Senka Vlatković Odavić, Miodrag Sovilj, Olivera Kovačević, Jelena Obućina Rakić, Željko Veljković, Zoran Kesić, Žaklina Tatalović, Aleksandar Mitić, Dragoljub Petrović, Milan Ćulibrk, Goran Dimitrijević, Slobodan Georgiev, Aleksandra Subotić, Filip Švarm, Željko Bodrožić, Stevan Dojčinović, Kruna Savović.

Jezivo, ali ne i iznenađujuće. Osim, možda, imena dojučerašnjeg direktora RTS Dragana Bujoševića. 

Svi novinari s kojima smo ovim povodom razgovarali, saglasni su u dve stvari… Prva je da nema sumnje da iza ovoga stoji režim koji faktički pravi liste za odstrel. Druga je da bi im bilo žao da njihovo ime nije na ovoj listi. 

Upravo to u razgovoru za Novu kaže urednik nedeljnika “Radar” Milan Ćulibrk. 

“Iskreno da vam kažem, bilo bi mi žao da nisam tu. Zabrinuo bih se šta radim u životu, ako me nema na tom spisku”, kaže Ćulibrk. 

O vezama sa ministrom i državom…

Uveren je da iza Centra za društvenu stabilnost stoji Srpska napredna stranka i to neskriveno, jer je jedan od organizatora te organizacije, aktuelni ministar za evropske integracije Nemanja Starović, a tu su i mnogi državni sekretari. 

“Zato mislim da je to što rade kukavički. Trebalo je da se potpišu kao Srpska napredna stranka, kao ispostava Vlade Srbije, kao bilo šta, samo ne kao nekakva nevladina organizacija. Nije nikakva tajna da vlast odavno ima spiskove nepoželjnih ljudi. Svako ko drugačije misli za njih je neprijatelj ove države i izdajnik, a svi vidimo ko zapravo rasprodaje i nacionalno bogatstvo i nacionalne interese”. 

Na pitanje da li misli da je njemu i ostalima sa spiska ugrožena bezbednost odgovara: 

“Sigurno da da, ali iskreno da vam kažem ne razmišljam o tome i nije me briga, sve dok radim svoj posao profesionalno i onako kako Bog i zakoni nalažu. A to je da se objektivno i pravovremeno informiše javnost”. 

Novinar Radara Vuk Cvijić u celoj priči, takođe, vidi potpis države. 

“Nažalost, to su radikali radili devedesetih godina, pravili spiskove novinara. Neki od tih ljudi se ponovo nalaze na tim istim spiskovima i to je to zlo, to je način za koji smo se nadali da se neće ponoviti u 21. veku”, kaže Cvijić. 

Nažalost, svi se dobro sećamo i kako su se devedesetih završavali ovakvi obračuni države s novinarima. 

“Da, znamo šta su radili radikali i kako se to završilo devedesetih. Ubijen je Slavko Ćuruvija, za kojeg je tadašnji ministar informisanja rekao da će mu sve osvetiti. Kada je postao premijer i predsednik, sudilo se kao Slavkovim ubicama, a zapravo su oni koji su bili optuženi oslobođeni, za njegovo ubistvo niko nije kriv, dok se sudi Ćuruvinoj deci koja su osnovala fond u znak sećanja na svog oca”, navodi Cvijić. 

Novinar BIRN-a Radmilo Marković, takođe, je deo ekipe novinara na koju je stavljena meta.

“Nije ugodno kada znaš da te je država označila za neprijatelja sa kojim želi da se obračuna. Jer, taj opskurni centar je upravo to - paradržavno telo koje je zaduženo da proganja, kinji i mrcvari ljude. Pretpostavljam da se centru nije svideo nedavni tekst BIRN-a u kojem smo pronašli kako jedna od saradnica centra, ujedno sestra ministra u Vladi Srbije, dobija pare na nameštenim javnim nabavkama. Ukoliko se nešto nepredviđeno ne desi, nadam da ću u budućnosti još dosta pisati o pojedinim članovima te organizacije, njihovim finansijerima i nalogodavcima, kao i tzv. medijima koji im daju platformu da šire mržnju i proganjaju ljude”, kaže Marković za Novu.

Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine i novinarka Nove Ana Lalić Hegediš kaže da ovo nije nikakva najava „serijala“ Centra za društvenu stabilnost, već spisak za odstrel više od 40 ljudi i direktno ugrožavanje njihovih života. 

“Ono što sa sigurnošću već sada znamo jeste da će se u tim filmovima naći svega osim istine. A s obzirom na to da se Centar finansira novcem iz budžeta Republike Srbije, moje pitanje je da li je Aleksandar Vučić spreman da preuzme odgovornost ukoliko neki ludak, koji poveruje u ovu kampanju zla, ubije nekog od nas na ulici? Jer ovo upravo ka tome vodi, a bojim se da tome i služi”, kaže Lalić i dodaje: 

“Nažalost, kada ova država odluči da vas eliminiše, ona to prilično „uspešno“ sprovodi, što je demonstrirano na primeru Slavka Ćuruvije i Olivera Ivanovića. Uznemirujuće je to što su njihovim ubistvima prethodile upravo ovakve kampanje i „dokumentarni filmovi“. Znajući za blisku povezanost Nemanje Starovića, ministra za evropske integracije sa ovim Centrom, postavlja se pitanje i da li ovaj režim zaista ocenjuje da je pravljenje spiska za odstrel nezavisnih novinara pravi put ka Evropskoj uniji”. 

Saglasan je i voditelj TV Nova Zoran Kesić. 

“A šta ćete sutra?”

“Verovatno je želja vlasti da se osetimo ugroženo, pa onda da potreba da sačuvamo živu glavu nadvlada potrebu da časno radimo svoj posao. Tome služe ovi nevešti video radovi poslušnih kućnih ljubimaca režima koji se predstavljaju kao "Centar za društvenu stabilnost". I možda bi se neko od nas čak i osetio ugroženim, da nije jednog malog problema - skloni smo da izađemo iz svojih redakcija i domova na ulicu. A na ulici se najbolje oseti raspoloženje (i neraspoloženje) naroda”, kaže Kesić. 

Sudeći po besu ljudi kojima je dosta laži, lažova i poltrona, navodi dalje Kesić, pitanje "da li se osecate ugroženo" treba uputiti nalogodavcima i sastavljačima ovih spiskova. 

“Usuđuju li se oni da prošetaju ulicom? Odu li na neki javni događaj gde nisu samo dovedeni stranački aktivisti? Ne bih da preterano plašim već preplašene ljudske mrve iz Centra za društvenu stabilnost, ali svaki ozbiljan, odrastao čovek planira budućnost. Pa u tom smislu nije loše da porazmisle o odgovoru na pitanje "a šta ćete sutra?" uz napomenu da još neki spiskovi postoje - spiskovi onih koji prave spiskove. I kao što reče neko "milost ne tražim niti bih vam je dao", svako po svojoj savesti pa Bože zdravlje redom sve po spisku!”. 

Pisac i jedan od autora emisije “Dobar, loš, zao” Marko Vidojković jedno je od imena na ovom spisku, što za njega više nije ni iznenađenje, jer godinama faktički živi u izgnanstvu, upravo zbog pretnji koje je dobijao.  

“Kad ukucate Marko Vidojković u pretragu Informera, izađe skoro 100 rezultata, znači skoro 100 targetirajućih tekstova posvećenih meni. Nema ni jednog pohvalnog, naravno. Zato bih se zabrinuo da se ne nađem u tom novom, nazovi, filmu. To je ta ista kuhinja, ista matrica, prepoznajem čak i glasove i način targetiranja. Stotine targetirajućih tekstova, montaža, izvačenja iz konteksta je bilo na Informeru, na Pinku, u Novostima, Alou, svim tim medijima zajedno… I zaista bi bilo glupo da se ne pojavim i na ovom spisku. Osetio bih se nekako izopšteno i nepravedno izostavljenim”, kaže Vidojković. 

Kad se podvuče crta, direktor vesti na TV Nova Slobodan Georgiev smatra da svi znakovi vode ka jednom mestu.  

“Na osnovu onoga što smo videli da je emitovano o Veranu Matiću, mogu da kažem da je to, po mom mišljenju, izveštaj BIA o tome šta je on radio proteklih 40 godina. Mislim nije dobro po državu kada tajna služba daje neke dosije iz svojih nekih praćenja i onda to puštaju na televiziju. Sve nesreće koje su se desile novinarima organizovao je neko koji je bio povezan sa državom. Dakle, nije se dešavalo da Milanu Jovanoviću u Vrčinu kuću zapali slučajni prolaznik, nego je član SNS to organizovao. NIje Ćuruviju ubio slučajni prolazniki besan zbog tekstova koje on objavljuje u Telegrafu ili Evropljaninu, nego je tadašnja Slobina mafijaška država to organizovala. Isto se desilo i Milanom Pantićem u Jagodini”, kaže Georgiev, dok na pitanje da li se plaši odgovara: 

“Ja prosto iz higijenskih razloga ne mogu da se plašim takve države kojom upravljaju naprednjaci”.