Oni su nedavno otkupili i kompaniju TV-5 Užice preko koje su sada zvanično registrovali već postojeći portal te televizije kao zaseban internet medij – tv5.rs.

Nakon što je otkupila više postojećih lokalnih medija od početka godine, ćerka firma Aloa i Informera Best Medija Tim osnovala je i dve potpuno nove firme Miomedija i Infomačva, koje su sada izdavači dva novoregistrovana medija.

Alo Medija Sistem nedavno je osnovala, prema podacima iz APR, i firmu OWP info pod šifrom delatnosti „veb portali“, u kojoj 15 odsto vlasništva ima Boško Milosavljević, a za koju za sada nije poznato čime će se baviti.

Podsetimo, od početka godine ćerka firma izdavača tabloida Alo i Informer "Best Media Team" kupila je devet lokalnih medija, a to su RTV Golija iz Ivanjice, Televizija Kikinda, Televiziju 5 iz Užica, TV Lav Plus, TV Priboj, portal valjevo5.rs, RTV Bačka Palanka, Lotel Plus iz Loznice i Santos televiziju iz Zrenjanina.

Firma Best Medija Team registrovana je zvanično 24. decembra prošle godine i najpre je bila u vlasništvu kompanije Alo Media System. Firma se vodi na adresi Kosovska 26, Beograd, gde je i sedište kompanije koja je poseduje. Direktor firme je Dragan Lazić. Krajem februara, prema podacima u APR, Alo je 10 odsto vlasništva prodao izdavaču Informera, odnosno firmi Insajder Tim.

Ova novoosnovana firma Aloa i Informera, kako se navodi u APR, registrovala je i dve ćerke firme - 30. decembra Miomediju u Mionici i 15. januara Infomačvu u Šapcu, u kojoj je suvlasnik 20 odsto Dragan Mandić, inače nekadašnji vlasnik medijskog izdavača Lotel Plus iz Loznice.

Alo Medija Sistem zajedno sa Bojanom Avramovićem poseduje i firmu INI media u okviru koje funkcioniše Niš TV, neregistrovana televizija, i istoimeni registrovani portal.  Portal ove televizije je na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Nišu dobio prošle godine 16 miliona dinara, iako je registrovan bio tek 28. avgusta.

Podsetimo, firma Alo Medija Sistem je pred kraj 2025. godine od kompanije Pink Medija Grup Željka Mitrovića kupila "Rock Radio", nakon čega su dotadašnji zaposleni na radiju objavili da su dali otkaze.

Redakcija će, u slučaju dostavljanja dodatnih odgovora ili novih podataka koji mogu uticati na razumevanje iznetih činjenica, tekst dopuniti i ažurirati u skladu sa pristiglim informacijama.

Zid ćutanja: zahtevi, žalbe i izostanak odgovora

Od novembra 2025. godine, redakcija je opštinskoj upravi u Novom Bečeju uputila devet zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, koji su se odnosili na troškove javnog informisanja, medijskih usluga, manifestacija i druga pitanja od interesa za građane.

U međuvremenu, na dan objavljivanja teksta (03. marta 2026), redakcija je dobila odgovor po jednom zahtevu, koji je ujedno i poslednji upućen Opštini Novi Bečej.

Za preostalih osam zahteva nije postupljeno u celosti u zakonskom roku, zbog čega je podneto osam žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Krajem marta 2026. godine, Poverenik je u četiri predmeta usvojio žalbe i naložio Opštinskoj upravi da dostavi tražene informacije u roku od osam dana od prijema rešenja, dok su za preostale zahteve postupci i dalje u toku.

Zbog toga podaci za 2025. godinu o nabavkama male vrednosti i drugim oblicima direktnog ugovaranja trenutno nisu dostupni našoj redakciji.

Nije moguće sa sigurnošću tvrditi da su takva izdvajanja u 2025. prestala, ali jednako tako — na osnovu izostanka dostavljenih odgovora — nije moguće ni zaključiti da ih nije bilo.

Ono što ostaje jeste dokumentacija pribavljena ranije, koja se odnosi na tokove novca iz 2024. godine. Ta dokumentacija ne daje odgovore na sva pitanja, ali pruža osnov za uočavanje određenih obrazaca.

Konkurs koji postoji, ali ne odlučuje

Da bi se razumeo obrazac koji dokumentacija otkriva, potrebno je najpre zadržati se na samim konkursnim podacima. U 2024. godini opština Novi Bečej raspisala je konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u vrednosti od 600.000 dinara. Komisija je razmatrala šest prijava. Sredstva su odobrena dvojici podnosilaca: VTV DOO Subotica iz Subotice za projekat „Novobečejske priče“, koji je dobio 350.000 dinara, i INFO-NB iz Novog Bečeja (Webinfo portal) za projekat „Znamenitosti i privredni razvoj Novog Bečeja“, koji je dobio 250.000 dinara.

Naredne, 2025. godine, konkursni budžet ostao je na istom nominalnom nivou od 600.000 dinara, ali je od tog iznosa raspodeljeno samo 400.000 dinara — isključivo VTV DOO Subotica za projekat „Tu, oko nas“. Preostalih 200.000 dinara ostalo je neraspodeljeno.

Četiri meseca, četiri miliona: ugovor koji menja proporcije

U središtu finansijske slike 2024. godine nalazi se ugovor zaključen 30. avgusta između opštine Novi Bečej i privrednog društva Magazin Dani DOO iz Subotice, u vrednosti od četiri miliona dinara. Opštinu zastupa predsednik Saša Maksimović, dok je u ime tog privrednog društva ugovor potpisao direktor Vladan Stefanović.

Predmet ugovora definisan je kao nabavka usluge emitovanja programskih sadržaja, u skladu sa specifikacijom nabavke i prihvaćenom ponudom. Ukupna ugovorena cena iznosi 4.000.000 dinara bez PDV-a. Pružalac usluge nije obveznik PDV-a, dok cena za jedan mesec pružene usluge iznosi 1.000.000 dinara.

Ugovor se odnosi na period od 1. septembra do 31. decembra 2024. godine — četiri meseca za ukupno četiri miliona dinara. Prema finansijskoj dokumentaciji opštine, taj iznos isplaćen je u četiri jednake rate od po milion dinara, i to sve tokom decembra 2024. godine.

Prostom matematikom, to znači da su građani tokom četiri meseca svakog dana izdvajali oko 33.000 dinara za sadržaj za koji iz dostupne dokumentacije nije moguće jasno utvrditi gde je i na koji način bio dostupan javnosti.

Taj iznos, sam po sebi, šest i po puta prevazilazi celokupan godišnji konkursni budžet za medijske sadržaje od javnog interesa. Nije reč o godišnjem ugovoru, već o četvoromesečnom. Nije reč o sredstvima koja su prošla kroz komisijsko ocenjivanje projekata i bodovanje, već o nabavci po postupku koji ne podrazumeva isti stepen javnog poređenja. Ugovor je zaključen krajem avgusta, dok su sve četiri uplate realizovane u decembru — tri od njih u razmaku od svega dva dana.

Portal, ali koji? Problem vidljivosti sadržaja

Jedan od najupadljivijih detalja u dokumentaciji nije sama vrednost ugovora, već način na koji je definisano mesto realizacije usluge. U ponudi Magazin Dani DOO, od 27. avgusta 2024. i potpisanoj od strane Vladana Stefanovića kao ovlašćenog lica, usluga je opisana na sledeći način: praćenje i izveštavanje na Portalu, u vidu tekstova sa audio-video prilozima, minimum 1500 karaktera i jednom fotografijom o značajnim dešavanjima na svim poljima od značaja za građane opštine Novi Bečej — u komunikaciji i po nalogu predstavnika JLS (jedinice lokalne samouprave).

U toj specifikaciji stoji „na Portalu“ — bez navođenja naziva medija, internet adrese ili bilo kojeg drugog podatka koji bi omogućio da se proveri gde je sadržaj za koji se izdvaja javni novac zaista objavljen i dostupan. Isti neodređeni izraz „Portal“ prenosi se i u ugovor. Time izostaje osnovna veza između isplate i njenog rezultata — ne postoji javno dostupan i proverljiv trag koji bi pokazao koji konkretni tekstovi, u kom mediju i u kom periodu predstavljaju ispunjenje ugovornih obaveza.

Magazin Dani DOO je osnivač portala „magazindani.rs“,na kojem se objavljuju sadržaji iz više lokalnih sredina, uključujući Suboticu, Bečej, Novi Bečej, Vrbas i Novi Kneževac. Iako su prisutni i sadržaji koji se odnose na Novi Bečej, portal ne funkcioniše kao primarno lokalni medij za informisanje građana te opštine. Međutim, u samom ugovoru sa opštinom Novi Bečej ne postoji precizno navođenje na kom mediju se predmetna usluga realizuje. 

Dodatnu dimenziju ovom pitanju daje formulacija da se sadržaji realizuju „u komunikaciji i po nalogu predstavnika JLS“. Ta odredba ukazuje na aktivnu ulogu naručioca — dakle opštine — u procesu nastanka sadržaja, ali ne daje odgovor na pitanje gde i u kom obliku taj sadržaj postaje dostupan javnosti, niti postoji mehanizam kojim bi treća strana mogla da to proveri.

Reakcije građana: portal koji većina ne prepoznaje

Redakcija portala Webinfo je tokom 2025. godine putem društvenih mreža postavila građanima opštine Novi Bečej pitanje da li znaju za portal Magazin Dani i da li su ga koristili kao izvor informisanja o lokalnim temama u periodu od 1. septembra do 31. decembra 2024. godine.

Odgovori koji su pristigli — iako ne predstavljaju istraživanje javnog mnjenja niti metodološki kontrolisan uzorak — bili su gotovo jednoznačni. Većina građana navela je da nikada nije čula za taj portal ili da nije znala da postoji. Pojedini su izrazili sumnju u njegovu vidljivost i domet, uz komentare da „ne znaju ko ga prati“ ili da im se sadržaj eventualno pojavio sporadično na društvenim mrežama, bez daljeg interesovanja ili praćenja.

Takve reakcije ne mogu se tumačiti kao reprezentativan pokazatelj, ali ukazuju na mogući raskorak između finansijskih izdvajanja i stvarne vidljivosti sadržaja u javnosti. Kada je reč o informisanju od javnog interesa, pitanje nije samo da li je novac isplaćen, već i da li su građani zaista bili informisani.

Primaoci sredstava iz javnih nabavki u 2024. godini

Pored privrednog društva Magazin Dani DOO iz Subotice, sa kojim je zaključen ugovor u vrednosti od četiri miliona dinara, opština Novi Bečej tokom 2024. godine zaključivala je ugovore i sa drugim medijskim subjektima.

VTV DOO Subotica — ogranak Novi Bečej zaključio je sa opštinom Novi Bečej tokom 2024. godine dva ugovora ukupne vrednosti od najmanje 1.188.000 dinara (sa uračunatim PDV-om). Kao zakonski zastupnik ovog privrednog društva, kao i u slučaju Magazin Dani DOO, navodi se Vladan Stefanović.

Prema dostupnim ugovorima, 27. decembra 2024. godine zaključen je ugovor o izradi promotivnog filma o turističkom potencijalu opštine u vrednosti od 600.000 dinara bez PDV-a, odnosno 720.000 dinara sa PDV-om, kao i poseban ugovor o izradi promotivnog filma o radu Opštine Novi Bečej u vrednosti od 390.000 dinara bez PDV-a, odnosno 468.000 dinara sa PDV-om.

Finansijska dokumentacija opštine za 2024. godinu evidentira deo isplata po tim osnovama, ali iz nje nije moguće zaključiti da li su svi ugovoreni iznosi realizovani u toj budžetskoj godini, imajući u vidu da se isplate po pravilu mogu prenositi i u narednu godinu.

Nevena Subotić PR „Reklama i propaganda“ primila je 27. septembra 2024. iznos od 499.000 dinara za uslugu opisanu skraćenicom „Usluge PR VG“. U širem kontekstu, ta skraćenica odnosi se na angažman u okviru Velikogospojinskih dana, godišnje manifestacije u Novom Bečeju. Ta isplata deo je ukupne slike budžetskog finansiranja medijsko-promotivnih aktivnosti u toj godini.

INFO-NB, odnosno portal Webinfo, primio je u 2024. godini ukupno 174.999 dinara — u tri mesečne rate od po 58.333 dinara — za uslugu snimanja skupštinskih sednica. Reč je o delu jednogodišnjeg ugovora ukupne vrednosti od oko 700.000 dinara, čija je realizacija nastavljena tokom 2025. godine, kada je isplaćen preostali iznos u jednakim mesečnim ratama do avgusta.

Snimci sednica Skupštine opštine Novi Bečej, realizovani u okviru tog ugovora, javno su dostupni na portalu Webinfo i YouTube kanalu redakcije.

Istovremeno, na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025. godini, portal Webinfo nije dobio sredstva.

Kada se sve uzme u obzir, razlika u strukturi i visini izdvajanja ostaje izrazita: višestruko veći iznos usmeravan je ka praćenju i izveštavanju o aktivnostima opštine kroz ugovore koji nisu prošli konkursnu proceduru, nego ka prenosu skupštinskih sednica — sadržaju koji građanima omogućava neposredan uvid u rad lokalnog parlamenta.

Vladan Stefanović i mreža medija

Oba subjekta koja su u 2024. godini primila najveće iznose — Magazin Dani DOO i VTV DOO Subotica — imaju istog zakonskog zastupnika. Prema podacima iz Agencije za privredne registre (APR), Vladan Stefanović navodi se kao ovlašćeno lice i u jednoj i u drugoj firmi. U dokumentima koje je redakcija prikupila — ugovorima, ponudama i finansijskim karticama — Stefanović potpisuje ugovore kao zastupnik oba privredna društva.

Na osnovu dostupne dokumentacije za 2024. godinu, sa opštinom Novi Bečej, zaključeni su i realizovani ugovori mimo konkursne procedure u ukupnoj vrednosti od najmanje 5.538.000 dinara.

Mirković: „Ispod radara i niko ih ne primećuje“

Doc. dr Saša Mirković, medijski stručnjak, docent i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, govori o ovom modelu kao o nečemu što nije nastalo slučajno — već kao o logičnoj posledici odsustva političke volje da se sistem sprovede onako kako je zamišljen. Njegova perspektiva ima posebnu težinu jer je bio jedan od „arhitekata“ sistema projektnog sufinansiranja, koji je uveden Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine, i jer je iznutra video kako taj sistem može biti preusmeravan.

„Ovo što ste mi naveli je način gde oni preko tog 'de minimisa' — to su nabavke male vrednosti, idu ispod radara i niko ih ne primećuje“.

Taj prag znači da se takve nabavke ne moraju prijavljivati kao državna pomoć nadležnim organima, što ih čini nevidljivim u jednom važnom sloju kontrole.

„Nažalost, do dana današnjeg nismo stvorili relevantan mehanizam da se proveri sprovođenje i sankcionišu zloupotrebe. Sve je smišljeno da bude 'na dugom štapu'. I čak i kad otkrijete nepravilnosti, nema efikasnog mehanizma da neko oseti sankciju u kratkom roku“, kaže Mirković.

Na pitanje o javnim nabavkama kao instrumentu usmeravanja medijskih sredstava bez konkursne procedure, odgovara oštro: „Javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja zakona ili sa namerom da određene subjekte neopravdano dovede u povoljniji položaj. Međutim, u praksi vidimo da se ove procedure izigravaju umanjivanjem konkurencije ili njenim veštačkim kreiranjem, gde se medijske usluge planiraju neadekvatno potrebama građana, a isključivo u svrhu političkog uticaja“.

Mirković govori i o širem finansijskom kontekstu, upozoravajući da lokalni primeri nisu izolovani fenomeni. Po njegovoj proceni, na nivou Republike, Pokrajine i lokalnih samouprava godišnje se izdvaja oko 14 miliona evra za projektno sufinansiranje, a uz to još oko osam miliona evra putem javnog oglašavanja — ukupno otprilike 22 miliona evra. 

Možda je najsažetija njegova formulacija o tome šta se dešava kada formalni sistem opstaje, ali menja svrhu.

„Možete imati proceduru koja izgleda u redu. Ali ako ne možete da proverite efekat, ako nemate jasne podatke i ako ne postoji odgovornost, onda imate sistem koji postoji na papiru, ali ne i u praksi“.

Lokal pres: lokalni slučaj, nacionalni obrazac

Preliminarno istraživanje koje je 2026. godine sproveo Lokal pres, a koje obuhvata podatke za 2024. godinu, daje širi okvir za razumevanje nalaza iz Novog Bečeja.

Istraživanje je obuhvatilo osam lokalnih samouprava i konstatovalo da je tokom 2024. godine za oglašavanje potrošeno najmanje 95 miliona dinara, uz značajne nedostatke u pogledu transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti podataka. 

Sredstva se dodeljuju bez jasnih kriterijuma, uz zaobilaženje procedura javnih nabavki. Lokal pres beleži i da u tom procesu postoje privilegovani mediji koji po pravilu imaju nekritički odnos prema javnim entitetima, te da se često ne može utvrditi ni svrha ni efekat oglašavanja jer izveštaji o realizaciji kampanja uglavnom ne postoje.

Izveštaj posebno upozorava da je tokom 2024. godine državno oglašavanje u brojnim sredinama prevazišlo sredstva dodeljena kroz konkursno sufinansiranje, iako bi ovaj drugi mehanizam trebalo da bude dominantan kada je reč o usmeravanju javnih sredstava u medijsku sferu. 

Sistem koji postoji, ali menja svoju funkciju

Iz svega što dostupna dokumentacija pokazuje, ne može se reći da formalni okvir ne postoji - konkurs postoji, ugovori postoje i zakon postoji. Međutim, njihov međusobni odnos više nije isti kao što je bio zamišljen.

Dostupni podaci za 2024. godinu pokazuju da konkurs nije bio dominantan kanal raspodele sredstava, dok su ugovori preuzimali veći deo novca. Sadržaj nije bio precizno vezan za konkretan medij, a njegovi efekti nisu bili javno proverljivi.

Zbog izostanka podataka za 2025. godinu, nije moguće utvrditi da li je takav obrazac u međuvremenu promenjen.

Podaci koje je redakcija Webinfo prikupila za period od 2015. do 2025. godine pokazuju da je kroz konkursno sufinansiranje medijskih projekata u opštini Novi Bečej izdvojeno ukupno 49.630.000 dinara. Od tog iznosa, prema dostupnim podacima, više od 60 posto završilo je kod dva subjekta — VTV DOO Subotica i Magazin Dani DOO Subotica — koji imaju istog zakonskog zastupnika. Taj podatak sam po sebi ne dokazuje nezakonitost. Ali ukazuje na kontinuitet u raspodeli koji je teško objasniti isključivo razlikama u kvalitetu projekata kroz desetogodišnji period.

U tom kontekstu, za 2026. godinu još nema jasne slike o tome kako će sredstva biti raspodeljena. Opština je raspisala konkurs u vrednosti od 6.700.000 dinara, ali odluke u trenutku pisanja ovog teksta još nisu donete. Ostaje otvoreno pitanje da li će konkurs, uprkos većem iznosu, zaista imati dominantnu ulogu u raspodeli sredstava ili će se nastaviti obrazac u kojem značajan deo novca odlazi kroz ugovore van konkursne procedure.

Portal Webinfo uputio je pitanja opštini Novi Bečej, kao i privrednom društvu Magazin Dani DOO i njegovom zakonskom zastupniku Vladanu Stefanoviću, koja se odnose na kriterijume zaključivanja ugovora, mesto objavljivanja sadržaja i način njihove realizacije. Do trenutka objavljivanja ovog teksta odgovori nisu dostavljeni.

U takvom okviru, pitanje javnog interesa ne ostaje teorijsko, već postaje praktično - i meri se dostupnošću informacija građanima.

Kako se meri javni interes?

U ovom trenutku, bez odgovora institucija i bez potpune dokumentacije za 2025. godinu, nije moguće sagledati da li je obrazac iz 2024. nastavljen ili promenjen. Nije poznato ni da li je, i u kojim iznosima, opština u 2025. godini zaključivala slične ugovore, niti je moguće pouzdano utvrditi kakav je sadržaj nastao na osnovu ugovora iz 2024. godine.

U takvim okolnostima, ključno pitanje koje se nameće jeste: kako se uopšte meri javni interes — ako nije jasno gde se sadržaj objavljuje, ako nije moguće proveriti njegov efekat i ako podaci o trošenju javnog novca nisu dostupni? I to je pitanje koje se ne odnosi samo na Novi Bečej, već na model u kojem javni novac ulazi u medije bez jasnog i proverljivog uvida u njegove efekte.

Spasila ih je grupa studenata koja je slučajno naišla, pošto su bili prepušteni napadačima u selu u kome nije bilo nikog da ih brani, a ljudi sa biračkog mesta u blizini su nemo gledali iživljavanje nad mladim ljudima.

Kada je kasnije policija došla, smejala se, kako je za Cenzolovku rekla Zorica, dok nam je Ivan preneo da nisu hteli odmah da traže Dinića, koji je bio nestao dok ga je grupa huligana jurila.

Bjelić za Cenzolovku kaže da je sada sve na tužlaštvu u Boru. 

„Sa davanjem naših izjava danas, sve je zaokruženo. Imaju kompletiran predmet. Kako su nam rekli, sada je tužilaštvo naložilo utvrđivanje identiteta lica koja su nas napala. I ja sam im danas predao narezane diskove sa svim informacijama, fotografijama, video snimcima koje sam prikupio. Na snimcima se neki od napadača vide i pre nego što su stavili maske”, podvlači Bjelić.  

NA SNIMCIMA SE DOBRO VIDE DVA LICA, KOMBI I DŽIP

„Dobra vest je da sam uspela da povratim sadržaj telefona, skoro sve osim poslednjeg snimka. Snimak napada nemam, jer nisam stopirala snimanje pre nego što je telefon razbijen. Sve snimke, skrinšotove i fotke sam dala tužiocu. Dva lica se dobro vide, a jedna polovično. Vide se tablice kombija, ali i sporni audi, crni džip, sa tablicama. Sve do trenutka kada su nam polupali telefone, krenuli da nas napadaju i tuku”, kaže Zorica Popović za Cenzolovku.  

Bjelić kaže da ni Zorica ni on nisu mogli da dobiju zamenskog tužioca u Beogradu, već da je od njih, onako isprebijanih i pod bolovima, traženo da dođu u Bor, da daju izjave, da bi odatle krenuo postupak. 

U svedočenju za Cenzolovku Zorica Popović je ispričala kako su je muškarci sa fantomkama, duplo veći od nje, šutirali u stomak, Reč je o osobama koje su teško povredile Lazara Dinića i Ivana Bjelića. 

Ivan Bjelić i Lazar Dinić napadnuti su i sekirom. 

Osoba sa video poziva zvala je Bjelića „ustašom”. Lazara su maskirani batinaši iz crnog džipa jurili dok nije upao u Timok, a onda su ga tukli i slomili mu kosti. Tukli su ga i snimali nasilje nad njim dok nije pristao da izgovori: „Aca predsednik”.

Zato, kao reprezentativni sindikat, zahtevamo sastanak sa rukovodstvom u najkraćem mogućem roku, na kom ćemo tražiti pisane garancije da ne postoji plan za smanjenje broja zaposlenih i ugrožavanje postojeće uređivačke nezavisnosti. Podsećamo poslodavca na obavezu da konsultuje sindikat pre donošenja bilo kakvih odluka koje se odnose na radni status zaposlenih ili organizaciju same kompanije.

Sindikat će pažljivo pratiti svaki naredni korak i reagovati na svaku odluku koja bi mogla da ugrozi prava zaposlenih, uređivačku nezavisnost i profesionalne standarde na kojima je ova redakcija godinama građena," navodi se u saopštenju.

Bivši novinar CNN-a iz Britanije Brent Sadler će od naredne nedelje i formalno biti upisan kao direktor N1 televizije, ali i kodirektor portala Nova.rs i Danasa, govore izvori „Vremena“. Sa njim će u N1 kao direktor biti postavljen i Outer van Hauvelingen iz Holandije, koji obavlja funkciju višeg korporativnog predstavnika Adria News Network. Ova kompanija je osnovana 19. februara – u dugom procesu promene upravljačkih struktura u firmama koje drže N1, Novu, Radar i Danas.

Odluka o promeni zakonskog zastupnika N1 već je objavljena na portalu N1, ali će u APR-u biti upisana kroz nekoliko dana.

Igor Božić: Kako će voditi redakciju bez funkcije

Dosadašnji direktor N1 za „Vreme“ kaže da ga je o odluci da ga izbrišu iz APR-a „obavestio Brent Sadler“.

„Poslao mi je mejl u kome me je obavestio da će to da urade“, kaže Božić za „Vreme“.

U tom mejlu je stajalo da se on razrešava funkcije, a da se Sadler upisuje kao direktor.

„Danas smo imali sastanak sa Sadlerom. Došli su na TV, rekli da se uređivački ništa neće menjati, da ja nastavljam da vodim redakciju kao i do sada“, nastavlja Božić. Pitanje je samo kako, kada formalno više nema nikakvu funkciju.

„Ja mogu da mu verujem na reč, ili da mu ne verujem, ali ću svakako dokle god budem mogao da, kao do sada, štitim uređivačku politiku N1“, kaže Božić.

Nastavak sprovođenja dogovora Lučić-Miler?

Ostaje otvoreno pitanje koja je sada uloga Igora Božića, jer po sistematizaciji N1 nema mesto glavnog i odgovornog urednika.

Kao i da li je sve ovo nastavak dogovra direktora Junajted Grupe (UG) Stena Milera i direktora Telekoma Srbije Vladimira Lučića, o strategiji da se umanji uticaj emitera koji izveštavaju kritički o režimu Aleksandra Vučića u okviru grupacije United Media. Projekat za istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) objavio je u avgustu 2025. audio snimak njihovog telefonskog razgovora.

U međuvremenu Aleksandra Subotić je smenjena sa mesta direktorke United Media. Tužilašvo za organizovani kriminal otvorilo je istragu povodom objavljenog razgovora koji je završio u javnosti.

Dopisivanje u registar zastupnika biće sprovedeno i u dnevnom listu Danas kao i u regionalnim N1 centrima u Sarajevu i Zagrebu, saznaje Vreme.

Razlika je u tome što je samo u slučaju N1 u Srbiji prethodni direktor potpuno izbrisan iz registra.

Jovićević: Uspostavlja se nadzor poslovanja

Direktoru Nove.rs je Mihailu Jovićeviću u sredu. 1. aprila, predočeno je da će pored njegovog imena, kao kodirektor stajati i Brent Sadler. To mu je, kaže, saopštio sam Sadler.

„Ranije je na toj poziciji kozastupnika bio Srđan Ćirović, on je otišao, pa je ostalo upražnjeno mesto“, govori Jovićević za „Vreme“. „Kao obrazloženje mi je Sadler rekao da je njemu i kompaniji potrebna neka vrsta nadzora nad radom. Dodao je i da odluka nema veze sa uređivačkom politikom portala već sa korporativnim delom posla, da je važno da ima kontrolu troškova.“

Jovićeviću ova odluka unosi nesigurnost, pogotovo kada je saznao da je Božić skinut sa mesta direktora.

Sadler: „Samo finansijski nadzor“

Brent Sadler nije odgovorio na pitanja „Vreme” da komentariše ove odluke, kao ni da pojasni kako će Igor Božić voditi redakciju bez funkcije. Iako je već ranije naveo da neće uticati na uređivačku politiku N1, pitanje je kako će sprovesti biznis odluke, koje su često na dnevnom nivou blisko povezane sa novinarskim zadacima, putovanjima, platama, bonusima…

„Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja“, izjavio je Sadler u zvaničnom saopštenju.

Članom 25 stav 3 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da članove komisije imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs i to iz reda teoretičara, analitičara i praktičara iz oblasti medija koji se samostalno prijavljuju, odnosno koja prijavljuju novinarska i medijska udruženja, a koji nisu u sukobu interesa, odnosno koji ne obavljaju javnu funkciju, u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.

Stavom 6 istog člana propisano je da u radu komisije ne mogu učestvovati imenovana, izabrana, postavljena lica u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanovama i drugim organizacijama, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i povezana lica sa ovim licima u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa pri obavljanju javne funkcije.

Članom 149 stav 1 tačka 6 propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako suprotno zakonu donese odluku o imenovanju komisije koja vrši ocenu projekata podnetih na konkurs (član 25. st. 3-6).

U skladu s tim, rukovodioci tog organa koji su je izabrali u komisije bi trebalo da je razreše sa tih mesta, zajedno s ostalim članovima komisije. Odredbom člana 21 stav 6 Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisuje se da u slučaju da imenovani član u toku rada komisije iz opravdanih razloga bude sprečen da dalje učestvuje u radu iste ili se utvrdi da je u sukobu interesa, komisija se raspušta i imenuje se nova iz redova prijavljenih kandidata. Kako je odredbama člana 19 stav 1 rečenog Pravilnika propisano da članove komisija imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs, iz toga proizilazi da je i za raspuštanje postojeće komisije i obrazovanje nove nadležan rukovodilac organa koji je raspisao konkurs.

U tužbi je navedeno da je Centar na ovim televizijama 34 puta emitovao spot u kome se na uvredljiv i preteći način govori o televizijama N1 i Nova i njihovim novinarima, među kojima su i Dragić i Obućina.

Centar za društvenu stabilnbost se takođe obavezuje da objavi presudu na televiziji Pink, o svom trošku, bez komentara i bez odlaganja, u roku od osam dana od dana pravnosnažnosti presude.

Obavezuje se i da Dragić i Obućini naknadi troškove postupka u ukupnom
iznosu od 136.100 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Centar za društvenu stabilnost ima pravo žalbe na ovu odluku suda.

Osnovni sud u Novom Sadu doneo je u januaru prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da je Centar za društvenu stabilnost povredio ugled N1 i Nova S emitujući video zapis sa logoima i novinarima ove dve kuće, uz navode "da lažu i da su posejali mržnju".

Podsetimo, Centar za društvenu stabilnost je organizacija sa sedištem u Novom Sadu koja stoji iza nekoliko filmova u kojima se targetiraju kritičari vlasti i koje su emitovale televizije sa nacionalnom frekvencijom.

„Uvođenje jedinstvenog upravljačkog okvira u okviru ANN-a uključuje i ovakve administrativne promene. One se isključivo odnose na korporativno upravljanje, zakonsko zastupanje i finansijski nadzor. One ne utiču na uređivačku strukturu, donošenje odluka, radne procese, niti linije izveštavanja“, izjavio je Sadler.

Članovi Adria News Network već su registrovani kao zakonski zastupnici i u drugim entitetima unutar grupe, u okviru istog procesa usklađivanja upravljanja.

Adria News Network je osnovan 19. februara u okviru Adria News, i objedinjuje 14 vodećih televizijskih, digitalnih i štampanih medija u regionu. Ova promena deo je šireg nastojanja da se standardizuju upravljačke strukture unutar mreže.

Među spornim izjavama Kulačina je to što je pomenuo da se navodni sukob Šapića s Denisom Šefikom završio "krpljenjem" Šapića, preneo je NUNS.

Vidojković, koji je iskaz sudu dao video-vezom jer je duže vreme van zemlje pošto mu je ugrožena bezbednost, rekao je da je Šapić, kada ga je pozvao da ponovo gostuje u emisiji, rekao: "A onom Kulačinu ću da iščupam srce".

On je rekao da je Šapić nakon toga gostovao na Pinku gde je ponovio pretnje.

Vidojković je osporio Šapićevu interpretaciju reči izgovorenih u emisiji.

Vidojković i Kulačin su kazali da je Šapić protiv njih podneo ukupno tri tužbe i da je sam Šapić u iskazu u ovom postupku "rekao da mu čast i ugled nisu povređeni, već da želi da ih zaustavi, kako više ne bi bio tema njihovih emisija".

Punomoćnica Kulačina i Vidojkovića, advokatica Sara El Sarag predložila je da se na sledećem ročištu izvedu dokazi prikazivanjem emisije na televiziji Pink u kojoj Šapić iznosi sporne navode, što je sud prihvatio.

U novinarstvu, zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja predstavljaju osnovni alat rada – mehanizam koji bi trebalo da obezbedi uvid u rad institucija i korišćenje javnih sredstava. Njihovo postojanje već pokazuje da transparentnost nije podrazumevana, već se ostvaruje kroz ovu proceduru, iako bi u idealnim uslovima veliki deo tih informacija trebalo da bude unapred dostupan javnosti. U Novom Bečeju, međutim, i takva procedura je – u jednom trenutku – prestala da daje rezultat.

Od novembra 2025. godine, do trenutka pisanja ovog teksta, redakcija portala Webinfo podnela je ukupno devet zahteva Opštini Novi Bečej, tražeći informacije od javnog interesa – pre svega u vezi sa javnim informisanjem i konkursnim sufinansiranjem medijskih sadržaja, ali i drugim pitanjima, uključujući troškove pojedinih manifestacija.

U ranijem periodu, odgovori su stizali.

U poslednjim mesecima – ne.

Nakon isteka zakonskih rokova, redakcija je podnela osam žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, od kojih je prva podneta 17. decembra 2025. godine. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, nije doneta odluka ni po jednoj od njih.

Zakonom je predviđeno da Poverenik o žalbi odluči u roku od 60 dana, odnosno u roku od 30 dana u slučajevima kada se traže informacije od značaja za život, zdravlje ili bezbednost.

Takva situacija u praksi se često označava kao „ćutanje uprave“: organ vlasti ne postupa po zahtevu u zakonskom roku, čime pravo na pristup informacijama ostaje formalno, ali ne i stvarno ostvarivo.

Poverenik: kašnjenje potvrđeno, rešenja nema

Redakcija portala Webinfo obratila se kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upućujući konkretna novinarska pitanja o razlozima kašnjenja, postupanju u slučajevima „ćutanja uprave“, primeni sankcija, izvršenju rešenja i mogućem uticaju ovakve prakse na slobodu informisanja.

U pisanom odgovoru iz kancelarije Poverenika, dostavljenom redakciji, potvrđeno je ono što je već vidljivo – odluke po žalbama nisu donete u zakonom propisanom roku, uz obrazloženje da su razlozi „isključivo objektivne prirode“ i da je došlo do značajnog povećanja broja predmeta. Istovremeno je naznačeno da je reč o delimičnom odgovoru na novinarska pitanja, dok se detaljna pojašnjenja po svim postavljenim pitanjima očekuju u narednim danima.

Razmere tog povećanja ilustruju i podaci koje nam je dostavila ova institucija: u periodu od 2015. do 2021. godine evidentirano je 40.064 predmeta, dok je u naredne četiri godine, od 2022. do 2025, taj broj porastao na 72.974, uz istovremeni rast broja žalbi.

U istom odgovoru, međutim, jasno se konstatuje i sledeće: „Pre svega iskreno se izvinjavamo što odluke po Vašim žalbama još uvek nisu donete, odnosno što predmeti nisu rešeni u zakonom propisanom roku od 60 dana. Razlozi za to su isključivo objektivne prirode. Svesni smo da navedene okolnosti nisu i ne smeju biti opravdanje za prolongiranje rokova, te da nijedan građanin, a pogotovo novinar, ne sme da bude uskraćen u vršenju prava na pristup informacijama. Preduzećemo sve mere da se Vaše žalbe reše u najkraćem mogućem roku.“

Šabić: zakon postoji, ali njegova primena zavisi od volje

Govoreći o ovakvim situacijama, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je ovu instituciju vodio od njenog osnivanja 2004. do 2018. godine i čiji mandat se vezuje za uspostavljanje prakse transparentnosti u Srbiji, ukazuje da se ne radi o izolovanom slučaju, već o obrascu koji se u praksi ponavlja.
„Nažalost, svakodnevno se u praksi srećemo sa primerima nedosledne i selektivne primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama. I ne samo da se nekim medijima daju informacije koje se drugima uskraćuju, nego su im često dostupne i informacije koje ne bi smele biti dostupne nikome, uključujući i najosetljivije podatke o ličnosti. Takva loša praksa nesumnjivo postoji. Nekad je to posledica neznanja, nesposobnosti, neodgovornosti i lenjosti, ali vrlo često je posledica svesne zloupotrebe i diskriminacije, što je u svakom slučaju pravno nedopustivo i kažnjivo.“

U takvom okviru, kako naglašava, izostanak posledica više nije izuzetak, već pravilo.
„Mada u teoriji ne bi smelo biti, u praksi je i te kako moguće da organ vlasti ignoriše zakon i da za to ne snosi nikakve posledice. Moglo bi se reći da je odsustvo posledica za kršenje zakona postalo gotovo pravilo. Postoje zakonom predviđene sankcije i za organe vlasti i za odgovorna lica, ali niti su artikulisane tako da garantuju efikasnost, niti se dosledno primenjuju.“

Ključni problem: odluke postoje, izvršenje ne

Kako Šabić objašnjava, suština problema ne nalazi se samo u sankcijama, već u načinu funkcionisanja sistema, posebno u delu koji se odnosi na izvršenje odluka.
„Odluke poverenika su po zakonu konačne, obavezujuće i izvršne. U slučaju da onaj koga obavezuju ne izvrši odluku, njeno izvršenje po zakonu treba da obezbedi Vlada, prinudom. Dakle, kada posle uloženog napora konačno izdejstvujete odluku poverenika, moralo bi biti izvesno da ćete dobiti informaciju koju ste tražili. A nije izvesno – naprotiv – jer već dve decenije i više Vlada uopšte ne obezbeđuje izvršenje odluka poverenika. Time se šalje poruka da je postupanje po odlukama, iako su po zakonu obavezujuće, u krajnjoj liniji stvar dobre volje onih koji informacije duguju javnosti.“

Poverenik i sistem: više od administrativnog problema

Govoreći o radu same institucije, Šabić ukazuje da povećan broj predmeta jeste faktor, ali ne i jedini razlog neefikasnosti.
„Poverenik danas ima veći budžet i više zaposlenih nego ranije, ali zbog velikog broja predmeta ne uspeva da bude ažuran i da postupa u zakonom predviđenim rokovima. Objašnjenje o velikom prilivu predmeta je prihvatljivo samo donekle. Posao Poverenika ne sme da se svodi samo na rešavanje žalbi, već mora biti mnogo glasniji i uporno insistirati na odgovornosti funkcionera koji krše zakon, posebno onih koji ne izvršavaju njegove odluke.“

Posledice takvog sistema, kako navodi, nisu samo proceduralne.
„Neefikasnost najvažnije ustanove u zaštiti prava javnosti da zna je neizbežno destimulativna, posebno za novinare i medije. Vrlo je indikativno da je procenat neizvršenih naloga poverenika generalno visok, ali da je još veći kada su u pitanju žalbe novinara i medija koji se bave delikatnim temama.“

Zakon koji je zamišljen drugačije

Istovremeno, podseća i na osnovnu ideju samog zakona, koja se u praksi često zanemaruje.
„Suština Zakona o slobodnom pristupu informacijama nije u tome da građani i novinari stalno podnose zahteve, već da lavovski deo informacija mora biti dostupan preventivno.“

Drugim rečima, zakon nije zamišljen kao alat za stalno „traženje“ informacija, već kao obaveza institucija da ih same objavljuju.

Takav okvir, kako pokazuje i ovaj slučaj, ne ostavlja mnogo prostora za brza rešenja. U takvim okolnostima, izostanak odgovora na zahteve – posebno kada se odnose na teme od javnog interesa i trošenje budžetskih sredstava – ostaje činjenica sa kojom se redakcija trenutno suočava.

Sistemski problem bez brzog rešenja

U tom kontekstu, Šabić ne ostavlja prostor za dilemu.
„Bez sumnje je reč o sistemskom problemu. U osnovi tog problema nije samo kvalitet normi, već uspostavljen sistem neodgovornosti u kojem predstavnici vlasti ne odgovaraju za kršenje zakona. Ne samo ovog o kome govorimo, nego zakona uopšte. Naša elita ne smatra da je dužna da javnosti polaže račune i doživljava sebe kao nedodirljivu.“

Takav okvir, kako pokazuje i ovaj slučaj, ne ostavlja mnogo prostora za brza rešenja. U takvim okolnostima, kako ocenjuje, jedino što ostaje jeste upornost u korišćenju postojećih mehanizama.
„Ne vidim drugu alternativu sem takve borbe. To neće dati brz rezultat, ali verujem da će ga na kraju dati.“

Na kraju, pozivajući se na misao Bertolta Brehta, dodaje: „Ko se bori može i da izgubi, ali ko se ne bori već je izgubio.“

Kompletan odgovor Poverenika redakcija će objaviti po prijemu.

Napominjemo da je Azdejković već imao neprimerene objave u kojima je ismevao žrtve policijske torture.

Zahtevamo njegovu hitnu smenu, kao čin minimuma moralne odgovornosti u interesu očuvanja dostojanstva institucije i poštovanja prema žrtvama.

Njujork Tajms pokrenuo je istragu, tokom koje je Preston priznao da je koristio AI alat za pomoć u pisanju kritike i da nije uočio delove preuzete iz Gardijana pre nego što je tekst predao. U izjavi za Gardijan u utorak, Preston je rekao da je „izuzetno posramljen“ i da je „napravio ozbiljnu grešku“.

Njujork Tajms obavestio je Gardijan o preklapanju u mejlu poslatom u ponedeljak i dodao uredničku napomenu uz prikaz, u kojoj se priznaje upotreba veštačke inteligencije i upućuje na tekst u Gardijan.

„Čitalac je nedavno obavestio Tajms da ovaj prikaz sadrži jezik i detalje slične onima iz prikaza iste knjige objavljenog u Gardijanu“, navodi se u napomeni.

„Razgovarali smo sa autorom ovog teksta, slobodnim recenzentom, koji nam je rekao da je koristio AI alat koji je u njegov nacrt ubacio materijal iz prikaza u Gardijanu, što on nije prepoznao i uklonio. Njegovo oslanjanje na AI i korišćenje rada drugog autora bez navođenja izvora predstavljaju jasno kršenje standarda Tajmsa.“

Jezik koji izgleda kao da je preuzet iz prikaza u Gardijana uključuje opise likova – „lenji makijavelistički Stefano“ pojavljuje se kao „lenji, makijavelistički Stefano“ u verziji Njujork Tajmsa, kao i završnu ocenu romana: u prikazu Gardijana  navodi se da je knjiga „pre svega ljubavna pesma zemlji kontradikcija, izmučenoj, ratom razorenoj, podeljenoj, pogrešno vođenoj i čudesnoj: Italiji u kojoj je život kostim i izvođenje umetnosti, i gde cirkusi niču na pustoši“; dok verzija u Njujork Tajmsu kaže da likovi „naseljavaju ono što je na kraju ljubavna pesma zemlji kontradikcija: izmučenoj, podeljenoj, pogrešno vođenoj i čudesnoj. Ovo je Italija u kojoj je život performans, gde cirkusi niču na pustoši“.

Portparol Njujork Tajmsa rekao je za Gardijan da Preston više neće pisati za taj list. Preston je napisao šest kritika za novine između 2021. i 2026. godine, ali je rekao Njujork Tajmsu da nije koristio AI u svojim drugim tekstovima.

„Napravio sam ozbiljnu grešku koristeći AI alat na nacrtu prikaza koji sam napisao i nisam prepoznao niti uklonio preklapajući jezik iz drugog prikaza koji je AI ubacio“, rekao je Preston u izjavi za Gardijan.

„Izuzetno me je sramota zbog onoga što se dogodilo i iskreno mi je žao. Odmah sam preuzeo odgovornost i izvinio se Njujork Tajmsu, a želim da se izvinim i Kristobel Kent i Gardijanu.“

Preston je mnogo pisao za Observer i Fajnenšl Tajms, kao i za Gardijan i Ekonomist.

Autor je šest knjiga, a njegova najnovija, A Stranger in Corfu, objavljena je u februaru.

Takođe je direktor savetodavnog sektora u investicionoj kompaniji Man Group.

Ranije ove godine napisao je tekst za sajt te kompanije pod naslovom The AI Bubble: Hidden Risks and Opportunities.

Od kraja 60-tih godina do odlaska u penziju, Milan Drezgić je kao televizijski snimatelj potpisao velike projekte naše kuće, serije, TV filmove i drame, prenose sportskih i drugih događaja, emisije Informativnog, Zabavnog i svih drugih programa i redakcija. Sarađivao je sa renomiranim rediteljima i scenaristima.

Bio je član posade prvih kolor reportažnih kola početkom sedamdesetih godina, deo ekipe na Olimpijskim igrama u Sarajevu 1984.

Na odjavnim špicama naših emisija i programa, iza potpisa "glavni kamerman" često se nalazilo ime Milana Drezgića.

 Sloboda i bezbednost u obavljanju novinarskog poziva predstavljaju jedan od temeljnih principa demokratskog društva, te je od suštinskog značaja da svaki pojedinac svoj posao obavlja odgovorno, profesionalno i bez osećaja ugroženosti.

Podsećamo da je Ministarstvo u više navrata upućivalo pozive predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja na razgovore u cilju unapređenja saradnje, jačanja dijaloga i zajedničkog rada na unapređenju medijskog zakonodavstva.

Ovi susreti podrazumevali su razmatranje izmena zakona, formiranje i rad radnih grupa, kao i rešavanje otvorenih pitanja u oblasti javnog informisanja.

Pozvani predstavnici medijskih udruženja, pre svega UNS i NUNS, nisu se odazvali ovim inicijativama, čime je propuštena prilika za konstruktivnu koordinaciju i efikasnije delovanje u rešavanju kriznih situacija.

Ministarstvo još jednom poziva medije da se uzdrže od targetiranja državnih organa, službenika i svih lica koja savesno i u skladu sa zakonom obavljaju svoj posao, jer se na taj način oni neopravdano označavaju kao mete.

Ministarstvo posebno ističe da je selektivno osuđivanje nasilja nad pojedinim medijskim radnicima, uz istovremeno prećutkivanje i izostajanje osude nasilja nad drugima, praksa koju pojedini mediji ispoljavaju, neprihvatljivo i suprotno osnovnim načelima profesionalne etike i ravnopravnosti.

Principijelnost u osudi svakog oblika nasilja mora biti dosledna i jednaka za sve.

Ovakvo postupanje ne doprinosi smirivanju tenzija niti konstruktivnom rešavanju nastalih situacija, već, naprotiv, dovodi do njihove dodatne eskalacije i podsticanja nasilja. Ministarstvo apeluje na odgovorno i profesionalno izveštavanje, u duhu javnog interesa i očuvanja društvene stabilnosti.

Upitan o ulasku pripadnika kriminalističke policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu, Fon Bekerat je ponovio da bi svi trebalo da se uzdrže od politizacije te strašne tragedije.

U nekim od tih napada, bili su i ugroženi životi pojedinih novinara.

Oni su ispred zgrade RTV-a istakli transparent „Istinu u etar“.

„Okupili smo se danas jer je situacija alarmantna, iz solidarnosti prema pretučenim novinarima u nedelju tokom izbornog današirom Srbije. Danas solidarnost – sutra opstanak“, rekao je predsednik Sindikata Nezavisnost na RTV-u Darko Šper.

On je pročitao i proglas Koalicije za slobodu medija, koja je danas ispred zgrade Predsedništva Srbije organizovala protest.

Kada je reč o pritiscima i bezbednosti, treba istaći da se, za razliku od velikih nacionalnih medija, lokalni nalaze u neposrednoj fizičkoj i društvenoj blizini centara moći. U manjim sredinama postoji ogromna mogućnost da su ljudi o kojima izveštavate deo istih društvenih mreža, što stvara prostor za direktne i personalizovane pritiske.

Lako prepoznati slabe tačke

I u istraživanju o pritiscima na lokalne medije u Srbiji koje je 2024. godine objavila Asocijacija „Lokal pres“ zaključuje se da su lokalni mediji i novinari posebno ranjivi kada su u pitanju politički pritisci i bezbednost. Pritisci su direktniji i manje vidljivi. Hoće se reći da novinarima u većim gradovima velika javnost predstavlja kakvu-takvu zaštitu. Činjenica je i da veliki gradovi ne podrazumevaju da ćeš nekoga o kome izveštavaš skoro svaki dan sretati na ulici ili gdegod, te da je manja šansa da imate zajedničke poznanike ili rođake. Mesni imaoci moći mogu lakše prepoznati slabe tačke lokalnih medija i novinara, ili njihovih porodica, i udarati po njima maljem ako misle da treba.

S tim u vezi je i ekonomska nesigurnost. Ako si profesionalac i imaš kritički otklon od vlasti, onda možeš da zaboraviš na bilo kakva javna sredstva, koja u ogromnim količinama odlaze medijima i novinarima bliskim vlastima, i to ne samo lokalnim nego i nacionalnim. Za lokalne medije, koji imaju suženo tržište, to bukvalno predstavlja pitanje opstanka

Medijska istraživačica Tijana Blagojev, jedna od autorki pomenutog istraživanja, kaže za „Glas Šumadije“, ističe da su pritisci i napadi na lokalne medije manje vidljivi i vesti o njima vrlo često nisu u centru pažnje, odnosno prolaze “ispod radara”.

„Napadi i pritisci su često direktniji, jer se sve dešava u manjim sredinama gde se ljudi poznaju, a lokalni novinari i novinarke imaju osećaj da su više izloženi različitim oblicima zastrašivanja. Prema poslednjem istraživanju, među predstavnicama lokalnih medija ozbiljan problem predstavlja i nedostatak solidarnosti na lokalu, pa novinarke i novinari imaju utisak da nemaju potrebnu zaštitu u okviru svoje branše u lokalnoj sredini. Veoma je važno da se ovi problemi prepoznaju, da se više priča o njima i da se radi na razvoju solidarnosti i efikasnijeg sistema zaštite lokalnih novinara i medijskih radnika“, kaže ona

Lokalci prvi na udaru

Predsednik Asocijacije nezavisnih medija (ANEM) i član Stalne grupe za bezbednost novinara Veran Matić u razgovoru za „Glas Šumadije“ podseća da su lokalni mediji među prvima iskusili ono što se danas sve jasnije prepoznaje kao sistemska strategija gušenja slobodnih glasova u Srbiji. Rezultat su „medijske pustinje“ – čitavi regioni bez slobodnih i profesionalnih medija

„Upravo su lokalni mediji prvi bili izloženi tzv. hibridnim napadima: istovremeno pretnjama i nasilju, SLAPP tužbama, uskraćivanju sredstava iz projektnog sufinansiranja, gubitku prihoda od oglašavanja, kao i pritiscima lokalnih moćnika. Sve se to dešava uz veoma ograničene mogućnosti zaštite na lokalnom nivou, bez podrške institucija, organizacija ili solidarnih medija“, kaže Matić.

Po njemu, prva i najteža posledica takvog okruženja jeste samocenzura – odustajanje od tema koje mogu izazvati probleme. Zatim dolaze pokušaji „popravljanja odnosa“ sa lokalnim vlastima, kao i pritisci kroz različite oblike prikrivene korupcije, najčešće u vidu „ugovora o poslovnoj saradnji“.

„U svim ovim situacijama ugrožavanje bezbednosti ostaje zajednički imenitelj. Pretnje su često direktne i nedvosmislene: ’ako ovo ne uradite, neće vam biti dobro’, ili ’želimo da vam pomognemo, ali ako nećete – biće kako mora’. Takve poruke sve češće prate uznemiravanja sa anonimnih naloga na društvenim mrežama, ali se, u atmosferi gotovo potpune nekažnjivosti, počinioci sve ređe i kriju“, zaključuje Matić i kaže da je, prema dostupnim podacima, nekažnjivost za napade na novinare – gotovo potpuna.

U takvim okolnostima, država i lokalne samouprave deluju kao da vode kontinuirani rat protiv profesionalnih medija i novinara koji se drže principa i standarda novinarske profesije, smatra on.

Bliskost kao problem

Novinarka iz Šapca Isidora Kovačević jedna je od onih lokalnih novinarki koja prošla kroz dugovremenu organizovanu torturu iza koje je stajala lokalna vlast i kriminalne organizacije. Isidora se slaže sa prethodnim sagovornicima: novinari i mediji u lokalnim sredinama posebno su ranjivi, a autocenzura je najčešći odgovor na tu ranjiovst.

„U lokalnim sredinama, naročito u manjim, gotovo svi se međusobno poznaju. Upravo ta bliskost često postaje prepreka koja, najpre, vodi ka autocenzuri. Kroz lična poznanstva – direktna ili posredna – ne ugrožava se samo bezbednost novinara i novinarki, već i ljudi iz njihovog okruženja“, kaže Kovačević u razgovoru za „Glas Šumadije“.

Ona navodi da se u takvom ambijentu često javljaju „prijateljski“ saveti, molbe i opomene, zbog kojih medijski radnici i radnice neretko izbegavaju da prikažu potpunu sliku događaja i stanja na terenu.

„Ono što vidimo u lokalnim medijima, posebno tokom izbornih kampanja, često je tek fragment stvarnog stanja – dovoljan da javnosti nagovesti kako izgleda izborni proces u Srbiji, ali nedovoljan da ozbiljnije uznemiri lokalne funkcionere ili neformalne centre moći. Pritisci na novinare i novinarke ne svode se samo na fizičke i verbalne napade. Oni obuhvataju i čitav spektar psihološkog pritiska: diskreditaciju profesionalnog rada, stvaranje lažne slike u javnosti i iznošenje detalja iz privatnog života. Na taj način ne bivaju ugroženi samo novinari, već i njihove porodice i prijatelji“, kaže nam ona.

Dodaje da u takvim pritiscima ne učestvuju samo funkcioneri ili nasilnici, već i pojedinci koji ih podržavaju ili žele da im se dokažu, često zarad sitnih ličnih interesa: posledica svega toga je život i rad u stalnoj neizvesnosti, strepnji i strahu.

Cilj pritisaka – gašenje „nepoćudnih“ lokalnih medija

Urednica leskovačke Jugpressa Ljiljana Stojanović, u razgovoru za „Glas Šumadije“, kaže da su pritisci na nezavisne lokalne medije raznovrsni, ali da imaju jasan cilj – njihovo gašenje, ukoliko već ne mogu biti zastrašeni i stavljeni pod kontrolu.

„Pored otvorenih i direktnih pretnji, uvreda i targetiranja na društvenim mrežama – često organizovanih kroz mreže političkih botova – jedan od najtežih oblika pritiska jesu finansijski pritisci. Projekti nezavisnih lokalnih medija po pravilu ne prolaze na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja. A kada i budu odobreni, dodeljuju im se minimalna sredstva, nedovoljna za održiv rad. Istovremeno, nezavisni mediji koji su označeni kao ’nepoželjni’ od strane lokalnih vlasti praktično ostaju bez pristupa tržištu oglašavanja. Lokalna preduzeća i institucije izbegavaju saradnju, čime se tim medijima uskraćuje jedan od ključnih izvora prihoda i dodatno ugrožava njihova održivost“, kaže Stojanović.

Ona kaže da je, kada je reč o bezbednosti, situacija za lokalne medije veoma složena.

„U manjim sredinama novinari svakodnevno sreću ljude koji im upućuju pretnje ili vrše pritisak. Poseban problem predstavlja to što nikada ne znate ko može verbalne napade i uvrede sa društvenih mreža da protumači kao ’signal’ za fizički napad, naročito u sredinama u kojima lokalni moćnici šalju poruke da je takvo ponašanje prihvatljivo. Dodatni problem predstavlja izostanak adekvatne reakcije institucija – policija često ne preduzima mere koje bi obezbedile efikasnu zaštitu novinara“, kaže Stojanović.

Ona, kao i Isidora Kovačević, ističe da se pritisci ne zaustavljaju na samim novinarima.

„Često su meta i članovi njihovih porodica, posebno ukoliko su zaposleni u javnom sektoru. Na taj način se stvara dodatni sloj pritiska i straha, koji ozbiljno utiče na profesionalni i lični život medijskih radnika“, kaže Stojanović

Osveta na detetu

Urednik „Bečejskog mozaika“ Vladan Filipčev u razgovoru za „Glas Šumadije“ navodi strašan, neljudski primer pritiska lokalnih moćnika na porodicu novinara ovog lista.

„Pritisci na lokalne medije traju godinama i gotovo su svakodnevni. U poslednje vreme, pored uobičajenog šikaniranja i etiketiranja novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom i objavljuju sadržaje koji iritiraju lokalne moćnike, primenjuju se i novi, krajnje nečasni mehanizmi, daleko ispod svakog civilizacijskog nivoa. Jedan od najupečatljivijih primera jeste slučaj u kojem je detetu novinara iz ’Bečejskog mozaika’ u obrazovnoj ustanovi uskraćena nabavka zakonom garantovanog ortopedskog pomagala. Kada je roditelj zatražio objašnjenje zašto pomagalo nije obezbeđeno, kako bi njegovo dete moglo nesmetano da pohađa školu, dobio je odgovor da je o tome – ’trebalo da misli ranije’“, kaže Filipčev.

Dodaje da ovakvi slučajevi jasno oslikavaju ambijent u kojem rade lokalni mediji i novinari koji se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije. Osim ovakvih primera, on svedoči i o sistemskoj diskriminaciji lokalnih medija koji izveštavaju u skladu sa standardima profesije. Recimo, na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, ali im je onemogućen pristup i javnom novcu koji se medijima dodeljuje i po drugim osnovama.

„Kroz tzv. javne nabavke, milionski iznosi dodeljuju se režimskim medijima, dok se pojedini mediji koji se predstavljaju kao nezavisni i borci protiv korupcije zapravo uzdržavaju od objavljivanja informacija koje bi mogle narušiti imidž vlasti. U takvim okolnostima, medijima koji nisu po volji lokalnih vlasti sistematski se presecaju svi izvori finansiranja, dok se oni koji svakodnevno krše Kodeks, poput recimo ’Informera’, raspoređuju veliki novci. Profesionalnim lokalnim medijima onemogućava se i oglašavanje koje je ranije bilo uobičajeno, raskidaju se ili ne produžavaju ugovori o saradnji, a poslovni partneri se obeshrabruju ili direktno sprečavaju da sarađuju sa njima“, kaže Filipčev

On kao ilustrativan navodi još jedan primer iz svog rada. „Bečejski mozaik“ je nedavno objavio četvrto izdanje fotomonografije Bečeja — reprezentativnog izdanja koje su lokalne institucije godinama koristile kao poklon najuspešnijim učenicima i partnerima iz zemlje i inostranstva.

„Međutim, prošle godine dogodilo se prvi put da je direktor jedne škole, nakon što je već naručio određeni broj primeraka, bio primoran da odustane od kupovine, uz obrazloženje da mu je iz opštine rečeno da to nije dozvoljeno. U takvom ambijentu, jasno je da je normalan rad nezavisnih lokalnih medija gotovo nemoguć. Kao posledica takvih pritisaka, ’Bečejski mozaik’ je prestao sa štampanim izdanjem — njegov broj 914, objavljen 24. januara 2025. godine, bio je poslednji koji je izašao pred čitaoce. Sada postoji samo kao portal“, kaže Filipčev.

Lokalni mediji – kulturno blago

Za kraj, malo optimizma. Nije preterano reći da su lokalni mediji i novinari koji profesionalno obavljaju svoj posao, zahvaljujući pre svega entuzijazmu i odanosti svojoj profesiji, neka vrsta kulturnog blaga. Pored mora loših vesti, ohrabruje to što građani to sve više prepoznaju. Ohrabruju i mnogobrojne inicijative raznih asocijacija koje se trude da im pomognu koliko god su u mogućnosti. Ohrabruje i činjenica da i međunarodni donatori sve više prepoznaju značaj lokalnih medija, kao što nije loše ni to što su se nezavisne nacionalne medijske kuće u poslednje vreme, mnogo više nego ranijih godina, zainteresovali za stanje na lokalu, te lokalni novinari i mediji nisu ostavljeni sami sebi. Ne mogu baš da ih, kako se to kaže, uguše u plićaku."

„Ovo je jedna džezva koja ključa i ono što smo videli tokom izbora, način na koji batinaši pokušavaju, ne da naude novinarima, ne da ih sklone, nego da ih ubiju, to je zastrašujuće i ogromni razlog za alarm”, navela je za Mašinu otpuštena profesorica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut. 

Podsećamo, u nedelju su novinari u više mesta bili izloženi nasilju i torturi maskiranih muškaraca, a policija i tužilaštvo još uvek nisu preduzeli konkretne korake.

Ekipa Insajdera napadnuta je u Kuli, novinare Zumera je u Bajinoj Bašti napala grupa muškaraca, a najekstremniji slučaj zabeležen je u selu kod Bora kada su napadnuti aktivisti i novinari portala Revolt Ivan Bjelić i Lazar Dinić, fotoreporterka Zorica Popović i aktivista Aleksandar Kulić.

Bjelića, Dinića i Popović, iako su bili jasno označeni novinarskim akreditacijama, pretukla je grupa muškaraca dok su izveštavali ispred biračkog mesta. Oni, a sa njima i aktivista Kulić, zadobili su povrede lica, glave i stomaka, zbog čega su završili na urgentnom centru, a Diniću je polomljena jagodična kost, koju će morati da operiše. 

Jedan od napadnutih Ivan Bjelić rekao je danas da im znači solidarnost kolega novinara iz Srbije, Evrope i sveta, jer, kako kaže, „to može da bude bilo ko od nas”.

„Ja bih samo voleo da mi možemo tom sinergijom da nateramo policiju da krene da radi posao”, naveo je on.

Istakao je da se osećaju iznevereno, ne zbog reakcije kolega i ljudi, već zbog toga što i dalje nema reakcije tužilaštva koje ih nije pozvalo da daju izjavu o događaju, iako je slučaj prijavljen policiji. 

„Onda je pitanje na koji će način sve ovo da se završi zbog toga što ti ljudi su poznati vlasti, poznati su policiji, čim su vrlo brzo bili poznati i nama i oni iza sebe imaju sijaset krivičnih dela zastrašivanje ljudi i slično”, naveo je Bjelić i dodao da ukoliko se ovome „ne stane na rep”, mogu samo da se „pakuju koferi i oprema”. 

Gligorijević: Stojimo ovde, pa šta nam Bog da

Današnji protest ispred Predsedništva bio je zakazan za 10.30 časova, a sat vremena pred početak protesta u Pionirskom parku se okupila grupa muškaraca u crnoj odeći.

„Evo mi sad stojimo ovde, a Pionirski park je već pun i još neka lica od ranije poznata medijskim radnicima, kao poznati napadači na nas, su tu prisutni. Ali šta da se radi? Stojimo, pa šta nam Bog da”, prokomentarisala je novinarka portala Vreme Jovana Gligorijević.

Ona smatra da su, posle dešavanja u Boru i Kuli, novinarima u Srbiji doslovno životi ugroženi i da to više nije metaforički, kako se do sada govorilo.

„Što se tiče položaja novinara, mi više uopšte nemamo razloga da pričamo o ekonomskom položaju, da pričamo o slobodi govora. Mi pričamo o golom životu”, navela je Gligorijević.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić naglasio je da je ono što se desilo u nedelji bio pokušaj ubistva novinara. 

„To je povratak bukvalno u devedesete godine, onda kada je ubijen Slavko Ćuruvija i kada smo ostali bez Dade Vujasinović. Malo je nedostajalo da Lazar Dinić, izveštavajući iz okoline Bora, bude ubijen. Nad njim je sprovodena tortura, on je ponižavan, dehumanizovan potpuno, teran da viče „Aca predsednik” pod pretnjom sekirama, motkama i prebijen”, objasnio je Matić.

Istakao je da je Dinić „igrom slučaja ostao živ” i da je ovo vrhunac nasilja koje novinari trpe već godinu i po dana, zbog toga što dokumentuju nasilje na ulicama.

„Jako je važno što se pojavilo puno mladih novinara koji samostalno na svojim društvenim mrežama i kanalima prenose događaje, snimaju. Mislim da nije bilo vas na terenu, da bi nasilje bilo mnogo žešće i da bi bilo mnogo više žrtava nasilja”, rekao je Matić.

On smatra da već sada „živimo u diktaturi” i da, kako kaže, to sve više registruju i međunarodne organizacije, uključujući i Evropsku komisiju. Naglasio je da je izveštaj o dešavanjima tokom izbora poslao u nedelji da je juče dobio odgovor od Marte Kos, komesarke za proširenje, koja je, kako kaže, zgrožena onim što se dešava. 

On smatra da se i u međunarodnoj zajednici menja situacija i odnos prema Srbiji i da sada, kako kaže, „moraju da se povuku konkretni koraci” i da međunarodna zajednica treba da prestane da pomaže ovu vlast. 

„Sredstva koja Evropska komisija, na primer, izdvaja za unapređenje vladavine prava se zloupotrebljavaju od strane vlasti jer nemamo nikakvo unapređavanje. Imamo gaženje vladavine prava ovde. Treba da se preusmere na one, koji zaista rade na razvoju vladavine prava i to su organizacije civilnog sektora, to su nezavisni profesionalni mediji”, zaključio je Matić.

Protest podrške napadnutim medijskim radnicima organizovao je i deo zaposlenih Radio-televizije Vojvodine (RTV) jutros ispred zgrade ovog javnog servisa.

Portparol Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Bagdadu odbio je da komentariše otmicu.

Nije poznato da li otmica ima veze sa američko-izraelskom agresijom na Iran, dok u Iraku proiranske milicije napadaju objekte povezane s SAD.

Gligorijević je zadobio više desetina udaraca u glavu i biber sprej u oči od strane NN lica u crnom, koje je, prilikom ometanja novinarskog izveštavanja, pokušalo da mu otme telefon iz ruke.

Policija se na mesto incidenta pojavila tek nakon dva sata i tom prilikom samo legitimisala okupljene; napadač nije priveden.

Gligorijević kaže za naš list da su napad prijavili policiji i da je javni tužilac podneo krivičnu prijavu protiv NN lica.

U međuvremenu, dobio je i poziv od strane tužioca da dođe u Užice kako bi ga saslušao.

Upitan da li zna ko je njegov napadač, Gligorijević kaže da ne zna i da pomenuto lice nikada ranije u životu nije video.

„Definitivno je da po izgledu odgovara stereotipu ‘kako izgleda jedan batinaš’“, kaže Gligorijević.

Na pitanje da ispriča šta se desilo 29. marta u Bajinoj Bašti, Gligorijević odgovara da su mediji koji su juče bili tamo, među njima i on, od meštana dobili informaciju da se na parkingu kod ugostiteljskog objekta GOLD nalaze „momci u crnom“ koji čuvaju navodni call centar SNS-a.

„Otišli smo da proverimo šta se tu zapravo dešava, i kada smo došli, videli smo na tom parkingu oko 30–50 momaka u crnom. Jedan dečko, ne poznajem ga lično, mislim da nije novinar, popeo se na parking kako bi ih snimio. Njemu je prišao tip u crnom i istrgao mu telefon iz ruke. Kada sam to video, približio sam se parkingu kako bih ispratio kuda odlazi ovaj lik koji je uzeo telefon. Zanimalo me je da vidim da li ulazi u GOLD, gde im je taj navodni call centar“, priseća se Gligorijević.

Međutim, u tom trenutku, dodaje on, prišao mu je i obratio mu se puniji dečko u crnom koji je pokušao da mu istrgne telefon iz ruke.

„Kako nisam želeo da mu dam telefon, on me je odvukao na ulicu. Što sam se više opirao, to me je više desetina puta udario pesnicom i otvorenom šakom u glavu. Na kraju, kao šlag na tortu, natopio mi je lice i oči biber sprejom, od kojeg nisam mogao da gledam na jedno oko narednih 5-10 minuta. Nakon biber spreja, vratio se na parking gde je prethodno bio“, priseća se Gligorijević.

Upitan kako ocenjuje postupanje policije, da li je bilo na nivou zadatka zaštite novinara i građana na javnom skupu, Gligorijević odgovara da je policija postupala sasvim korektno i u skladu sa svojim ovlašćenjima.

„Službenik koji mi je uzimao izjavu zapisao je precizno svaku moju izgovorenu reč, čak me je nekoliko puta pitao da li sam siguran da je to to i da li bih želeo još nešto da dodam. Odmah je obavešten dežurni javni tužilac iz Užica, koji je utvrdio da je reč o krivičnom delu nasilničko ponašanje izvršenom prema meni od strane NN lica i podneo je krivičnu prijavu“, kaže Gligorijević.

Sa druge strane, on uviđa da policija nije radila svoj posao na samom terenu onako kako bi trebalo.

Na pitanje kako ocenjuje odnos nadležnih prema novinarima i ‘neistomišljenicima’, Gligorijević odgovara da ceo državni vrh, na čelu sa predsednikom Vučićem, već godinama na najmonstruoznije načine targetira novinare i novinarke, i time direktno učestvuje u ugrožavanju njihove bezbednosti.

„Za sve što nam se dešava, odgovorni su svi oni, jer svojom retorikom učestvuju u huškanju svojih istomišljenika i normalizuju napade na nas“, kaže Gligorijević.

Upitan za komentar na sveukupno stanje u državi, on ukratko odgovara: „Jezivo.“

„Često razgovaram sa ljudima koji pamte kako je izgledao život ovde za vreme Tita, Miloševića, DS-a i sada SNS-a. Glavni utisak koji čujem jeste da nikada nije bilo gore nego što je sada“, zaključuje Gligorijević.