„Najveći deo novca dobijaju oni koji su kršili Kodeks novinara i mnoge zakone. Time je obesmišljen proces projektnog sufinansiranja jer je postao svojevrsni mehanizam za sufinansiranje laži koje se plasiraju u tabloidima. Neophodno je zato da se ogole zloupotrebe koje se čine i koje dolaze od onih koji sprovode ovaj proces i pokušamo da uradimo sve što je moguće da sredstva idu u one svrhe koje su predviđene zakonom, odnosno da učinimo vidljivim sve ono što je netransparentno rađeno u proteklom periodu“, ocenio je Matić.

Ambasador Holandije u Srbiji Martjen Elhersma na otvaranju skupa je naglasio da je Evropi bitno da u regionu Zapadnog Balkana vide mir, stabilnost i napredak.

„Želimo da vidimo u ovom regionu demokratska društva i stabilnost. U ovom procesu demokratizacije društva i jačanja demokratije osnov čine ljudska prava, ali u tom okviru ne možemo dovoljno naglasiti značaj slobode medija i postojanja pluralističke medijske scene. Prvo što označava pad demokratičnosti u pojedinim društvima jeste otežan rad medija i okolnosti u kojima novinari obavljaju svoj posao“, naveo je ambasador.

Saša Mirković kao predstavnik ANEM-a je poručio kandidatima za članove komisija za ocenjivanje medijskih projekata da, uprkos preprekama i spornim stvarima, budu motivisani da se prijavljuju za konkursne komisije i da ne treba klonuti duhom.

„Zajedničkim snagama treba da pokušamo da utičemo na promenu te klime i uzmemo učešće u što većem broju komisija“, rekao je Mirković.

Medijska konsultantkinja koja je vodila skup i obuku Natalija Bratuljević navela je da smo svi dužni da ispratimo proces jer smo „dužni javnosti i našim građanima“.

„Svima je jasno da je sadržaj koji ispunjava javni interes napadnut sa svih strana, u suštini i osnovi, i to ne samo zbog polarizovane situacije već i zbog toga što smo svi zajedno u istom ringu s velikim kompanijama koje dnevno menjaju način kako se informišemo“, ocenila je Bratuljević.

Učesnici skupa koji su bili u komisijama i oni koji planiraju da se prijave za narednu godinu preneli su svoja iskustva, nedoumice i probleme s kojima se proces projektnog sufinansiranja suočava poslednjih godina, naročito s platformom Jedinstveni informacioni sistem (JIS) koju je pokrenulo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ove godine.

Avokatica Kruna Savović je ukazala kandidatima na zakonske osnove i podsetila učesnike šta je sve neophodno da bi se konkurs smatrao kompletnim i u skladu sa zakonom, kao i koje su kazne u slučajevima kada se to ne ispoštuje.

„Potrebno je o svemu informisati javnost i razmenjivati informacije kako bismo neke nepravilnosti pokušali da rešimo i da reagujemo“, naglasila je Savović.

U jednom trenutku čuje se glas nekog iz grupe policajaca, koji kaže „ajmo napred“.

U tom trenutku okupljeni reporteri su povikali „ne gurajte novinare“, nakon čega se ponovo začuo glas – „ajmo, boli me baš“.

Jedna od prvih stvari koje će studenti TV i radio novinarstva naučiti u iole ozbiljnim novinarskim školama jeste kako etički da skrate i montiraju nečiji govor. Naučiće da svaki govor može i obično mora da se skrati, ali nikako tako da se promeni smisao onoga što je govornik rekao. Zbog toga, odvojeni delovi govora ne smeju da se spajaju.

A upravo je na jednoj tako jednostavnoj stvari Bi-Bi-Si uspeo da padne i da se ozbiljno zameri Donaldu Trampu.

Generalni direktor Tim Dejvi i direktorka informativne redakcije Debora Turnes već su podneli ostavke, ali tu se naravno priča ne završava. Ova novinarska greška, slučajna ili namerna, mogla bi da ima presudan uticaj na budućnost najstarijeg i možda najuglednijeg javnog servisa na svetu.

Montirani Tramp

Kako smo dotle došli? Počelo je tako što je britanskom dnevniku Dejli telegraf neko dostavio interni Bi-Bi-Si-jev dokument u kojem se kaže da je u inače čuvenoj emisiji Panorama, emitovanoj uoči poslednjih američkih predsedničkih izbora, govor Donalda Trampa 6. januara 2021, dakle dve nedelje pre nego što će morati da izađe iz Bele kuće i ustupi mesto Džou Bajdenu, montiran tako da izgleda da je on svoje pristalice pozvao na pobunu i nerede, koje smo tog dana i videli u zgradi Kongresa. Dokument je napisao tadašnji Bi-Bi-Si-jev nezavisni spoljni savetnik za uređivačke standarde (da, u Bi-Bi-Si-ju i to postoji) Majkl Preskot.

Preskot je u svom dokumentu ukazao na više problema, od kojih je najozbiljniji bio ovaj sa Panoramom. Tu emisiju, pod nazivom Trump: A Second Chance? za Bi-Bi-Si je napravila nezavisna produkcijska kuća October Films Ltd. U emisiji se, između ostalog, koriste delovi sada već čuvenog Trampovog govora u Vašingtonu nakon što je izgubio izbore od Bajdena. U tom govoru Tramp je između ostalog rekao:

We’re going to walk down to the Capitol, and we’re going to cheer on our brave senators and congressmen and women.

Međutim, u verziji prikazanoj u Panorami, bilo je ovako:

We’re going to walk down to the Capitol… and I’ll be there with you. And we fight. We fight like hell. Ovaj drugi deo rečenice, gde Tramp poziva svoje pristalice da se žestoko bore, uzet je iz sasvim drugog dela govora koji je Tramp izgovorio 50 minuta nakon prvog dela.

U tom delu govora Tramp je tvrdio da su izbori koje je izgubio bili korumpirani, a reč „borba“ inače je upotrebio više od 20 puta u govoru.

Sistemska pristrasnost u izveštavanju o Gazi

Dejli telegraf još piše da je Preskot u svom dokumentu zaključio da je Bi-Bi-SItokom predizborne kampanje 2024. mnogo više kritikovao Trampa nego Kamalu Haris, zatim je izrazio zabrinutost oko načina na koji Bi-Bi-Si-jeva redakcija na arapskom jeziku prati sukob u Gazi, gde je prepoznao „sistemsku pristrasnost“, za koju je Bi-Bi-Si-jev portparol kasnije rekao da je korporacija svesna problema i da je već preduzela neophodne korake.

Preskot je bio zabrinut i oko Bi-Bi-Si-jevog izveštavanja o transdžender temama, za koje je konstatovao da su pod cenzurom Bi-Bi-Si-jevih LGBT reportera koji promovišu trans agendu. I čak ni ovo nije sve, jer je spomenuo i probleme u izveštajima o rasizmu ili brojevima palestinskih žrtava u Gazi.

Na kraju svog dokumenta, ovaj sada bivši spoljni savetnik izrazio je „očaj“ što Bi-Bi-Si-jevi rukovodioci ne preduzimaju dovoljno kada se za probleme sazna. Napisao je navodno da u svom profesionalnom životu nikada nije video ono što je video u Bi-Bi-Si-ju u vezi sa tim kako rukovodstvo te kuće rešava, ili ne rešava, ozbiljne probleme koji se ponavljaju.

Naravno, najveću pažnju očekivano je izazvala pomenuta Panorama o Donaldu Trampu. Kako je to Preskotov memorandum dospeo u novine koje inače nisu baš naklonjene Bi-Bi-Si-ju još ne znamo, ali saznaćemo jednog dana. U svakom slučaju, na ovom mestu priča dobija veliki zaokret i sa novinarskog prelazi na politički teren.

Za početak ostaje nejasno zašto Bi-Bi-Si nije reagovao odmah nakon što je Dejli telegraf objavio ovu priču, 4. novembra. U tom trenutku Bi-Bi-Si je morao da se oglasi i objasni ili kako je do tako krupnog uredničkog propusta uopšte došlo ili eventualno kaže zašto urednici misle da problem ne postoji i da Trampove reči nisu izvrnute.

Medijski gigant kao što je Bi-Bi-Si, gde samo u informativnom sektoru radi oko 6.000 ljudi, uvek će morati da gasi požare tu i tamo, nekada istovremeno na više strana. U poslednje vreme britanski javni servis bio je suočen sa tvrdnjama o seksualnom zlostavljanju zaposlenih ili gostiju u emisijama, pitanjima o opravdanosti visokih plata pojedinim TV zvezdama, tretmanu zaposlenih itd.

Sve ovo su krupna i ozbiljna pitanja, ali pitanja koja se nažalost javljaju u mnogim velikim organizacijama. Ali optužbe za pristrasnost u novinarstvu su ipak nešto posebno jer zadiru u srž onoga što Bi-Bi-S i svaki drugi javni servis moraju da budu – objektivni i nepristrasni izveštači odgovorni samo svojoj publici.

Pojedini novinari, kako unutar Bi-Bi-Si-ja tako i oni iz drugih medija, sada govore kako je izvinjenje direktorke informativne redakcije bilo spremno čim je priča procurela, ali je onda došlo do rascepa u Upravnom odboru Bi-Bi-Si-ja. Navodno je Debora Turnes napisala da Trampov govor nije izmontiran sa svesnom namerom da se obmanu gledaoci, ali da ona prihvata da je gledaocima moralo jasnije da se naznači da su u pitanju bila dva odvojena dela govora. To se na televiziji postiže jednostavnim vizuelnim efektima koje gledaoci lako prepoznaju i razumeju.

Međutim, pojedini članovi Upravnog odbora izgleda nisu bili voljni da odobre objavljivanje izvinjenja. Prema toj verziji, Upravni odbor je odlučio da prvo pošalje pismo ministarki kulture, medija i sporta, u čijem resoru je i Bi-Bi-Si, a da obraćanje javnosti ostavi za kasnije.

Planirani pokušaj podrivanja?

Prema drugoj verziji, sada već bivšoj direktorki trebalo je puno vremena da prihvati odgovornost za fijasko i sastavi svoje izvinjenje. U svakom slučaju, već duže vreme čuje se da između informativne redakcije i Upravnog odbora tenzije tinjaju već neko vreme, a sada je sve više glasova koji kažu da je ono što se desilo ovih dana zapravo planirani pokušaj podrivanja Bi-Bi-Si-ja iznutra.

Kako sad to? I zašto? Već neko vreme, pre svega od kad je Boris Džonson postao premijer 2019. vodi se, ako može tako da se kaže, kampanja da se Bi-Bi-Si  disciplinuje i podredi uslovno rečeno desničarskim interesima. Krajnji cilj ovakvih nastojanja nije toliko da javni servis postane, recimo, ono što je u Srbiji SNS napravio od RTS-a, već da se Bi-Bi-Si marginalizuje. Naravno, ovakve tvrdnje nemoguće je dokazati, ali određene promene u Bi-Bi-Si-jevom praćenju važnih i velikih priča vidljive su svima nama. I ne izgledaju dobro. A ono što je još očiglednije jeste sve otvoreniji upliv države u izbor članova Upravnog odbora i rukovodstva Bi-Bi-Si-ja.

Pojednostavljeno, od deset članova Upravnog odbora Bi-Bi-Si-ja, vlada bira pet, uključujući očekivano i predsednika. Ostalih četvoro su tu da predstavljaju konstitutivne delove Ujedinjenog Kraljevstva. Odavno se zna da je jedan od njih, Ser Robi Gib, koji predstavlja Englesku, veoma blizak Konzervativcima koji su ga i imenovali. On je dugo godina bio visoko pozicionirani urednik informativnih programa u Bi-Bi-Si-ju pre nego što je postao šef pres tima bivše premijerke Tereze Mej. Protiv njegovog imenovanja bili su mnogi urednici u Bi-Bi-Si-ju i opozicioni političari. Britanska novinarska zvezda Emili Mejtlis – koju verovatno znate po čuvenom intervjuu sa bivšim princom Endrjuom – rekla je odlazeći iz Bi-Bi-Si -ja da je Gib aktivni agent Konzervativaca u Bi-Bi-Si -ju sa krupnom ulogom u odlučivanju o prirodi i pravcu Bi-Bi-Si -jevog novinarstva.

I na kraju krajeva, ni sam odlazeći generalni direktor Tim Dejvi nije imao jednoglasnu podršku ni zaposlenih ni posmatrača. Odavno se čuju pitanja da li je bilo pametno dovesti na čelo javnog servisa menadžera iz privatnog sektora bez dana novinarskog iskustva i nekoga ko je svojevremeno bio kandidat za poslanika ispred Konzervativne stranke, doduše neuspešno.

Sve ovo se dešava u trenutku kada Bi-Bi-Si treba da započne nove pregovore sa vladom oko obnove svoje Povelje, osnivačkog dokumenta koji se revidira svakih deset godina i koji pre svega definiše ulogu Bi-Bi-Si -ja i njegovo finansiranje. Ti pregovori nikada nisu stvar rutine, a svakako neće biti ovoga puta iako su trenutno na vlasti Bi-Bi-Si -ju inače naklonjeniji laburisti.

 Bi-Bi-Si je već duže vreme predmet ideoloških napada desnice, koja tvrdi da je koncept javnog servisa koji se finansira kroz obaveznu pretplatu uveliko prevaziđen, i optužuje Bi-Bi-Si da previše podilazi ukusima i stavovima obrazovane urbane srednje klase a zanemaruje one siromašnije slojeve, koji, gle slučajnosti, sve više glasaju za desnicu.

Burna vremena za najstariji javni servis na svetu tek predstoje i trebalo bi očekivati krupne promene u organizaciji i načinu rada Bi-Bi-Si-ja. Pre nego što se to desi, Bi-Bi-Si čeka težak posao komunikacije sa Donaldom Trampom, koji je nanjušio krv i sada preti tužbom i zahtevom za odštetu od milijardu dolara ako od Bi-Bi-Si -ja ne dobije „iskreno“ izvinjenje i nekakvu nadoknadu. Prosto rečeno, namestili su mu se i sad će uživati u prilici da ih ponizi. Watch this space.

Događaj će biti realizovan u okviru istoimenog projekta koji CEPROM sprovodi od juna do novembra 2025. godine, u okviru šireg projekta „Prava deteta su ljudska prava” koji podržava Delegacija Evropske unije, a sprovodi Užički centar za prava deteta (UCPD).

Rezultate istraživanja predstaviće:

doc. dr Marko Nedeljković, predsednik CEPROM-a i vođa projekta;

Bojan Cvejić, istraživač na projektu i bivši član Komisije za žalbe Saveta za štampu;

Jelena Gajić, istraživačica na projektu.

Na panel diskusiji učestvuju:

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu;

Dr Jelena Žunić Cicvarić, direktorka programa Užičkog centra za prava deteta;

Klara Kranjc, glavna i odgovorna urednica Omladinskog radija (O radio);

Dr Ana Mirković, psihološkinja;               

Moderator: doc. dr Marko Nedeljković 

Detalji događaja:

Datum: 20. novembar 2025.

Vreme: 12.00 – 14.00

Mesto: Pres centar Udruženja novinara Srbije, Knez Mihailova 6/III, Beograd

Događaj se organizuje 20. novembra povodom Međunarodnog dana deteta, dana kada je 1989. godine usvojena Konvencija o pravima deteta. Ovaj datum simbolično podseća na značaj zaštite i poštovanja prava najmlađih, čemu je posvećen i sam projekat „Medijska slika dece u Srbiji 2025.”.

Oni su podneli tužbe zbog saopštenja SĆF, izdatog posle oslobađajuće presude u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, pod naslovom „Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom Apelacionog suda: Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”. Kako tvrde, ovaj tekst im je naneo duševni bol, povredio ugled, čast i ljudska prava. Zbog toga traže odštetu od po 500.000 dinara.

Ročište je obeleženo oštrom debatom koju su, nekoliko puta zajednički, zastupnica tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović i sudija Ljiljana Ilić vodile sa advokaticom SĆF Krunom Savović.

Sudija je na kraju odlučila da se u postupku izvedu pisani dokazi, naglašavajući uvid u pravnosnažnu presudu Apelacionog suda iz aprila 2023. godine, kojom su trojica pripadnika RDB, prethodno dva puta osuđeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, na kraju pravosnažno oslobođeni. Ostale dokaze sud je odbio, jer su „bespredmetni”.

Zašto je zainteresovan predsednik suda

Sudija Ljiljana Ilić ponovila je u dva navrata da joj nije jasna zainteresovanost predsednika suda za ovaj slučaj.

„Ne znam što je zainteresovan predsednik suda?”, rekla je sudija, izražavajući nezadovoljstvo zbog toga što se od nje tražio uvid u ovaj predmet. Zapitala se da li je to zbog toga što je u pitanju medijski slučaj.

Sporni engleski i odluka Evropskog suda za ljudska prava

Advokatica tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da tužena strana nije ostavila „nijedan jedini” relevantan dokaz. Posebno mesto u njenom izlaganju zauzela je odluka Evropskog suda za ljudska prava, koju je podnela odbrana, za koju zastupnica tužilaca tvrdi da ne može da bude dokaz, ali i zato što je dostavljena na engleskom.

„Uvredljivo je da se dostavlja na bilo kom jeziku bez prevoda”, rekla je Dobričanin Nikodinović. Sa njom se saglasila sudija Ljiljana Ilić, dodavši da je zvaničan jezik srpski, a pismo ćirilica.

Advokatica SĆF Kruna Savović rekla je da ostaje pri svim dokaznim predlozima, jer smatra da su „zakoniti i neophodni kako bi se u potpunosti utvrdilo činjenično stanje”.

„Odluka Evropskog suda za ljudska prava ne predstavlja izvor prava, ali prema članu 18 Ustava predviđa se obaveza domaćih sudova da primene evropsku sudsku praksu, shodno članu 10 Evropske konvencije”, objasnila je Savović.

Savović je dostavila prevedenu odluku Evropskog suda za ljudska prava uz komentar da u dosadašnjoj praksi to nije bio problem. Sudija Ilić je istakla da ona ne zna engleski, da je učila ruski, pa to ne znači da bi mogla da sudi na ruskom.

Odakle vam presuda?

Savović je kao dokaze podnela i dve prvostepene presude Višeg suda u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, u kojima su Kurak, Radonjić i Romić, zajedno sa bivšim načelnikom RDB Radetom Markovićem, osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

Advokatica Dobričanin Nikodinović navela je da je to „bespredmetno”, jer je konačna, pravosnažna presuda u tom slučaju u korist trojice tužilaca. Sa njom je saglasna i sudija Ilić, koja je komentarisala da pored pravosnažne presude, nema prostora za razmatranje ranijih presuda.

Odbrana tuženih dostavila je i prvostepenu presudu Drugog osnovnog suda u kojoj je sudija Vera Sredojević odbila kao neosnovanu tužbu u kojoj je Milan Radonjić tužio advokata Aleksandra Olenika tražeći naknadu od pola miliona dinara zbog duševnih bolova prouzrokovanih povredom časti i ugleda, isto tako zbog reakcije posle oslobađajuće presude optuženima za ubistvo Ćuruvije.

Radonjić je jedan od trojice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, kasnije pravosnažno oslobođenih, koji su podneli najmanje 22 tužbe posle oslobađajuće presude. Među njima je i ovaj predmet.

Advokatica Savović objasnila je da je priložena sudska odluka bitna i u ovom procesu.

„Dostavljena sudska praksa u slučaju Olenik, u kojoj se navodi kakav sud zauzima stav, a radi se o istom tuženom, gde sud debatuje o sudskom postupku, predstavlja temu o kojoj javnost ima opravdani interes da bude informisana”, objasnila je Savović i navela da presudu prilaže radi ujednačavanja sudske prakse.

Sudija Ljiljana Ilić je pitala da li to znači da ona mora da presudi kao i koleginica.

„Sudim na osnovu Zakona i slobodi sudijskog uverenja”, rekla je sudija Ilić. Advokatica Dobričanin Nikodinović rekla je da „mesecima mašu ovom presudom“ a ona ima primere druge dve tužbe koje su usvojene.

O činjenici da je Savović dostavila presude iz drugih predmeta kao dokaze vodila se najžustrija debata. Dobričanin Nikodinović je tražila da Savović dostavi dokaze o tome kako je došla do tih presuda, dodavši da presude nisu anonimizovane i da se time povređuje pravo na “intimne podatke”.

Odbrana tuženih je istakla da su svi predmeti bili javni, da su presude i ranije dobijane zbog potreba advokata i da se isti podaci o optuženima nalaze i u ovom predmetu ped sudijom Ilić. Sudija Ilić je, međutim, vrlo oštro, povišenim tonom i više puta iskazala nezadovoljstvo radom službi u sudu, koje dostavljaju predmete onima koji traže, protestujući i kada se za predmete interesuju predsednici suda (vidi okvir).

Finansijsko iscrpljivanje Slavko Ćuruvija fondacije

Advokatica tužilaca Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da odbrana pokušava da dokaže da su u pitanju SLAPP tužbe kako bi ućutkali tužioce i da oni nisu tužili samo jednog, već i ostale.

„Ako ne postoji interes da ovu tužbu podnese neko za koga posle 20 godina suđenja i 10 godina klevetanja kažu da je ubica, ne znam ko ima interes”, rekla je Dobričanin Nikodinović i dodala da „tzv. SLAPP tužbe ne postoje i naše pravo to ne prepoznaje”.

Advokatica tuženih Kruna Savović rekla je da su SLAPP tužbe prepoznate i propisane u srpskom zakonodavstvu u članu 9 Zakona o parničnom postupku kroz institut „zloupotrebe prava”, na šta je suprotna strana odgovorila da to nije predviđeno pravom „osim što je koleginica to tako razumela”.

S obzirom na to da se u odgovoru na tužbu, prema rečima advokatice Zore Dobričanin Nikodinović, navodi da su tužbe usmerene na finansijsko iscrpljivanje, ona je zatražila da tuženi dostave dokaz koliko i od koga su primili novac.

„Ako dostave dokaze koliko novca imaju na računu i mi vidimo da će biti finansijski iscrpljeni, mi ćemo odustati od tužbe, povući ćemo tužbu jer ne želimo da bilo koji mediji, posebno Slavko Ćuruvija fondacija i njen medij Cenzolovka, ostanu bez sredstava i da se dovede u pitanje njihovo poslovanje”, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović. Ona tvrdi da nikakvo finansijsko iscrpljivanje nije u pitanju.

Ona je istakla da je Cenzolovka korektno i verno izveštavala sa suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, „osim izuzetno”, iznoseći kako tužbe nisu protiv medijskih sloboda.

Suđenje se nastavlja 6. marta 2026. godine, kada će biti saslušani tužioci Miroslav Kurak, Milan Radonjić i Ratko Romić.

Naša borba za ravnopravnost je bila stvarna i istinska i znamo da naš rad ima smilsla jer su građani spremniji da progovore, da ne trpe disktriminaciju i nepravdu, naglasila je Janković, kojoj krajem novembra ističe drugi mandat.

Ona je istakla da se ne može graditi ravnopravno društvo bez podrške slobodnih medija, koji su uz organizacije civilnog društva, kako je rekla, kiseonik i esencija demokratije i ponosni na više nagrađenih novinara, koji u vreme nisu zapostavili priče običnih ljudi.

"Profesionalni mediji su svetionik bez kojeg nema, ne samo demokratije, već ni slobodnog pojedinca, niti države", naglasila je Janković.

Prethodna poverenica Nevena Petrušić govoreći o rodnoj ravnopravnosti je ocenila da se čini da su brže donošeni i usvajani zakoni, akcioni planovi, strategije, nego što su unapređeni životi žena u Srbiji.

Naglasivši da je obrazovanje najvažnije mesto gde se usvaja ideja rodne ravnopravnosti, ona je ukazala da mediji imaju moć da osnaže žene, ali i da pojačaju narative i normalizuju rodnu nejednakost.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Anderas Fon Bekerat izrazio je očekivanje da će i novi poverenik za zaštitu ravnopravnosti raditi sa istom posvećenošću kao njegove prethodnice na toj funkciji, kao i da će žene preuzeti veću ulogu u srpskom društvu.

Ukazao je na ulogu devojaka koje su preuzele vodeće uloge u studentskim protestima u Srbiji proteklih godinu dana, ustajući za pravdu i podižuć glas za reforme, često suočene sa pritscima i nasiljem.

Njihovi glasiovi nas podsećaju da istinski napredak u jednakosti, ne zavisi samo od obrazovanju već na punoj zaštiti ljudsakih i vladavini prava prava, poručio je Fon Bekerat.

Ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson je takođe istakao značaj obrazovanja koje treba da uči dečake i devojčice kritičkom razmišljanju, da ohrabruje vrednosti, koje će zaštitii decu i zajedniocu.

Naglasio je da žene i muškarci već 200 godina vode borbu za ravnopravnost i poručio da društvo koje se oslanja na polovinu svojih kapaciteta, nikad ne može uspeti.

Šef Misije OEBS u Srbiji Marsel Peško je poručio da oslanjajući se na znanje i iskustvo svih 57 država, Misija OEBS u Srbiji podržava zajedničke napore usmerene na unapređenje ravnopravnosti, nediskriminacije i inkluzije u skladu sa obavezama preuzetim u okviru OEBS.

I on je istakao vrednost i esencijalnu ulogu medija u uspostavljanju istinske tolerancije, a na skupu je prikazan dokumentarni film Glasovi ravnopravnosti, koji su Misija OEBS u Srbiji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti prikazali povodom 10. godišnjice Novinarske nagrade za toleranciju.

U kategoriji štampe 3. nagradu za tekst o starima dobila je noivinarka nedeljnika NIN Teodora Škobo, 2. Miroslava Pudar novinarka Novog magazina i prvu Vuk Vučković za tekst u časopisu Lice ulice.

Za tekstove na poralima nagraćeni su Dina Đorđević (CINS), Miliha Mihajlović (Danas) i Zoran Strika (portal 021).

Žiri, koji su činila dva člana iz Misije OEBS, dva iz kancelarijae Poverenika i prošlogodišnji dobitnici, nagradio je u kategoriji radio i televizija ravnopravno Višnju Višnjić Milić sa RTS i Vladimira Malešića sa Televizije Forum.

Druga nagrada pripala je Maji Simić, a treća Jasni Đurović (TV Una).

„Ova četiri člana REM-a koji su najavili ostavke viđeni su kao predstavnici studentskih lista. Oni koji se nalaze na političkim listama ne mogu da budu članovi REM-a. Onda je situacija jasna kao dan, izbori su iza ćoška i to je razlog što podnose ostavke“, rekla je Simonović Bratić.

Poslanici u Skupštini Srbije izabrali su osam od devet članova REM-a. Nijedan kandidat nacionalnih saveta nacionalnih manjina nije dobio dovoljan broj glasova čime je izabran krnji sastav REM-a, što je bio razlog da četiri izabrana kandidata podnesu ostavke.

Simonović Bratić je istakla da je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje dan nakon izbora osam članova REM-a raspisao javni poziv nacionalnim manjinama da pošalju svoje predloge za kandidata i kazala da je rok za prijavu 15 dana.

"Neko će reći pa i to je bilo po zakonu, moglo je da se ne glasa i u nekoj drugoj kategoriji, ali ovo je već bilo najavljeno na Odboru za kulturu i informisanje, odnosno na javnom slušanju gde su bili prisutni zainteresovani poslanici. Tad je potpredsednica Skupštine Elvira Kovač najavila da će sa svojim koalicionim partnerima postići dogovor da se u toj kategoriji ne bira kandidat, zato što navodno nije ispoštovana procedura. Prema našem mišljenju jeste ispoštovana", kaže Malešić.

Kako je rekla, na glasanju je došlo do ekscesa.

"Jer su umesto tri predlagača koji su predložili svoje kandidate, dovedeni i drugi članovi koalicionog veća nacionalnih manjina i umesto da glasanju tri predlagača, glasalo je 12 članova. Na to je odmah ukazano, odbor je to prihvatio, ali neki politički moćnici nisu", kaže.

Pretpostavljajući da može tako nešto da se desi, predlagači i kandidati su poslali pismo predsednici Skupštine i tražili da se članovi Saveta REM izaberu u svih devet kategorija.

"Jer ako se ne izabere, REM neće biti kompletan, naslućivali smo da će se tako nešto desiti. Ja REM zamišljam da radi nezavisno od vlasti, da svi članovi Saveta budu eksperti za svoje oblasti i da rade u interesu građana i građanki, međutim, podešavanjem ovim oko izbora, videli smo da vlast želi REM u svojim rukama i dalje, da ne žele promenu, ne žele funkcionalan REM, nego nastavak REM koji je bio proteklih desetak godina. Zašto je vladajućoj stranci bitno da REM ne radi u punom kapacitetu, zato što mogu da televizije, elektronski mediji sa nacionalnom frekvencijom rade kao što su do sada radili", kaže ona.

Bila je, dodaje, "duboko ubeđena da može da se napravi promena".

"Zato sam i ušla u čitavu proceduru. Dugogodišnja sam novinarka u TV stanici bila, koju sam osnovala, koja je postavljena na svim profesionalnim i etičkim standardima i mislila sam da je sad moguće da pomognem i da se to na nacionalnom nivou popravlja. Mislim da ne postoji politička volja da se dobije funkcionalan REM, koji će biti u interesu građana i građanki i javnom interesu", ističe Malešić.

Govoreći o odluci o ostavci, kaže da nije bilo lako i da su dugo razgovarali.

"Ne samo izabrani kandidati i kandidatkinje, nego i predlagači naši, merili smo sve, bilo je i različitih stavova, ali smo na kraju jednoglasno odlučili da idemo da preduzmemo ovaj korak. Predlagači su nas podržali", kaže ona.

Ističe da "elektronske medije doživljava ne samo kao medija koji oslikavaju našu stvarnost".

"Nego koji moraju malo i da kreiraju i da utiču. Jer ako te ne usmerava neko regulatorno telo, ne samo da bi sankcionisalo, nego da bi i pravilima određenim koja se moraju primenjivati ne kanališe, onda ovo stanje ostaje, a ovo stanje je neprihvatljivo. Ako REM godinu dana nije radio, nije postojao nijedan član Saveta REM, a sad smo dobili osam članova, to je neki pomak, ali razmišljali smo o tome da odluke moraju da se donose dvotrećinskom većinom, potrebno je šest glasova da se usaglasi, u tome je čitavo zamešateljstvo zašto je bitan ovaj deveti član i zašto se baš lomi na nacionalnim savetima. Ja živim u Prijepolju, u višenacionalnoj sredini, gde jako puno vodimo računa jedni o drugima, takve igrarije političke su nedopustive, to je bio jedan od razloga da treba da izađemo", kaže Malešić.

Dodaje i da se sve svelo na rezultat.

"Četiri prema četiri. Blokiran će biti rad REM. Razmatrali smo mogućnosti da treba biti tamo i nastojati da rad bude javan, ali ako nijedna odluka ne može da zaživi i da se sprovede, to će biti jako teško. Na kraju smo hteli i da pokažemo da imamo snage da se suprotstavimo i tim pritiscima da mora da se izabere REM, izabraće se, neka se izabere, ali mimo nas, mi nećemo doprineti da se ta jedna još karika koja je potrebna za otvaranje novih poglavlja štriklira da je odrađena, ako nije odrađeno na pravi način", kaže ona.

Kako kaže, ovo je bio jedan jednogodišnji naporan rad da "jednu instituciji koja je oteta, koja nije radila ono što treba da radi, vrate i naprave promenu".

"Međutim, sve institucije su kod nas uzurpirane, otete i moraju se vratiti građanima i građankama, u saopštenju smo napisali da ovo nije kraj, da se borba nastavlja", kaže ona.

„Prekogranične saradnje su zaštićene raznim uredbama, oni su sakriveni tako da im zakonski čovek ne može ništa, zato i tražimo nekakve dalje promene zakona jer oni ne treba da postoje u našem etru“, izjavio je Bratina za televiziju Pink.

Svi visoki zvaničnici moraju da se uzdrže od verbalnih napada i pretnji novinarima, rekli su za N1 u Evropskoj komisiji povodom izjava ministra da N1, Nova i Radio Slobodna Evropa „ne treba da postoje u etru na teritoriji države“.

„Stav Komisije je veoma jasan: nezavisni mediji su javni čuvar, koji poziva na odgovornost one koji su na vlasti. Oni su ključni stub evropske demokratije. Novinari bi trebalo da mogu da rade slobodno svuda u Evropskoj uniji – to je u srži medijskih sloboda“, izjavio je portparol Evropske komisije.

Ministar je, komentarišući reakciju Evropske komisije, rekao za K1 televiziju da je nekad važno ljudima kazati ono „što svi vide, a teško im je da kažu“ i naveo da prema njegovom mišljenju „N1 i Nova S ne rade nikakav informativni posao“.

„Nisam mislio da im kažem da ću da ih zabranim, da im pretim, zavisi kako ko to čita, ali mnoge ljude nervira to što oni rade. Jedna televizija sa tako malom gledanošću da sebe nameće kao merilo stvari i novinarstva je gotovo komično“, rekao je Bratina, prenosi Tanjug.

Govoreći o RSE, ministar je kazao da je taj medij od dolaska u Srbiju pre 35 godina isticao vrlo antisrpske stavove i da je emitovao, kako kaže, sve što je moglo da se kaže o Slobodanu Miloševiću, i istinu i neistinu, a da je posle smene Miloševića „ostala je samo kritika Srbije koja traje neprekidno“.

Bratina je rekao da ti mediji ne proizvode vesti već da isporučuju određenu sliku i priča koja je protiv srpskog naroda i koja izaziva neprekidni osećaj krivice.

„Zlonamernost teško može da se nazove obaveštavanjem, a da ne pričamo o stvarnim novinarskim propustima, o neobaveštavanju o stvarima, da se za lažno širenje vesti ide u zatvor. Mislim da su se novinari previše podelili u različita udruženja, treba napraviti jednu razliku i naći kriterijum za novinarstvo koji je viši od tog minimalno kriterijuma koji omogućava svakom da radi, da svako ko drži mikrofon i razgovara sa nekim je novinar“, rekao je Bratina.

„Kada bi REM radio kako treba, pljuštale bi kazne“

Na pitanje šta misli na koji će način raditi Savet REM-a i kako će regulisati medijsko tržište, Bratina je kazao „da smo očigledno položili veliku veru u to telo“, a da bi, kada bi REM radio kako treba, „pljuštale“ kazne, prenosi Tanjug.

Upravo jedna od najoštrijih kritika REM-a u javnosti se odnosila na to što izostaju kazne za brojne medije sa nacionalnom frekvencijom i na brojna kršenja – odnosno što regulatorno telo žmuri na to kad su u pitanju prorežimski mediji.

„Da ne možete ništa da uradite osobi koja brutalno zloupotrebljava dete od devet godina na ulici, ne tražim da budem da ja taj koji će da ih kazni, bolje da ih struka kazni, zato mislim da je bolje ako je REM sastavljen od ljudi koji razumeju šta treba kažnjavati“, rekao je Bratina, prenosi Tanjug.

Naveo je da mu je „čudno“ da REM ne postoji u trenutku kada mu istekne mandat, odnosno da smatra da treba da postoji tehnički mandat za članove.

„Neko telo koje radi tako odgovoran posao moralo bi da radi kada faktički ne postoji, bar na neki tehnički način. Ovako smo došli od toga da onaj skandal sa RTS 2, ono šišanje takozvano niko ne prokomentariše. Ako nešto zaslužuje kaznu, to je to što zaslužuje kaznu. Ili izjava ovog glavnog i odgovornog urednika, koji je dao vandalsku izjavu iz nekakvog afričkog plemena u tom njegovom evropskom duhu“, naveo je Bratina.

Istakao je da su mediji i odnos prema REM-u samo jedan deo državne politike.

„Odnos prema REM-u za mene je mnogo manje važan nego kuda Srbija ide“, naveo je Bratina. Rekao je da Srbija ima mnogo nedostataka, ali da su njene institucije korisne ali treba da budu oblikovane.

Govoreći o polarazaciji u medijima, Bratina je kazao da se nastavljaju razgovori sa novinarskim udruženjima i dodao da ti razgovori kada se svi skupe izgledaju mnogo prijatnije nego kako deluje prateći samo medije. Dodao je da je urednica jednog medija molila da se političari odazivaju pozivima medija i da je on to preneo članovima vlade, preneo je Tanjug.

Vojvođanski omladinci pod vođstvom organizacionog sekretara Svetozara Toze Markovića, rodom iz Taraša kraj tadašnjeg Petrovgrada, odlučuju da uz puške uzmu pero u ruke, postavljajući novinarsku lestvicu na nivo koji je danas, na sreću il’ nažalost, skoro nemoguće dostići.

Svaka krišom napisana i krišom odštampana reč tada tek osnovanog lista „Slobodna Vojvodina”, i to baš 15. novembra 1942. godine, bila je metak pravde, rodoljublja, bunta, hrabrosti i nade.

Upravo iz kuće krznarskog zanatlije Ćire Šovljanskog izašle su prve vruće reči pod crvenom „Slobodnom Vojvodinom”, kao upozorenje da se tih godina sve ispisivalo krvlju, ali sa simbolikom revolucionarnog bunta, i ne sluteći da su to bili temelji buduće renomirane medijske kuće koja i 83 godina kasnije informiše, ali i podseća svoje čitaoce širom Vojvodine, Srbije, regiona i sveta... 

Drugi svetski rat se završio, „Slobodna Vojvodina” je postala slobodna, a prateći otkucaje novoosnovane države – Federativne Narodne Republike Jugoslavije, dvobroj 1. i 2. januara 1953. najavio je novu eru štampanog novinarstva utemeljenog na borbi, i to pod nazivom „Dnevnik”, koji već u sledećem broju zaglavlje naslovnice boji u plavo.

Svetozar Marković proglašen je 5. decembra 1944. za narodnog heroja Jugoslavije. Od toga dana „Slobodna Vojvodina” počela je da izlazi kao dnevni list. I to je trajalo do 1. januara 1953: tada se prvi put pojavilo novo ime – „Dnevnik”, izbrano na konkursu redakcije, s učešćem više hiljada čitalaca.

„Dnevnik” se diči antifašističkom tradiciom, što je prepoznatljiv po negovanju i čuvanju ćirilice i srpskog jezika i što je drugi najstariji list u Srbiji, a u Pokrajini Vojvodini jedini dnevni list čije je sedište  u Vojvodini. U istoriji dugoj  više, od osam  decenija bilo je raznih pokušaja da se zaustavi razvoj štampanog izdanja, ali je novinarski zanat prevladao sve prepreke. Uz to, uloženo je u razvoj „Dnevnikovog” sajta, te je danas naše internet izdanje prepoznatljivo i čitano. Širimo i društvene mreže i idemo u korak s modernim načinina novinarskog izražavanja. Ta borba nije laka, ali ne odustajemo. Borba nam je u krvi. Generacije mladih novinara prošle su kroz „Dnevnikovu” novinarsku školu. A da su imali od koga da uče govore podaci da su u „Dnevniku” radili i stvarali književnici, akademici, vrsni novinari. 

Vremena se menjaju, kao i načini novinarskog izražavanja, ali ono što mora da opstane je pravovremena i istinita informacija. Tu smo i dalje zbog toga i zbog naših čitalaca.

"Na televiziji Vojvodine koja ove godine slavi 50 godina postojanja i 76 godina postojanja radija, u poređenju sa "Brazdama" koje pamtim iz najranijeg detinjstva ili sa duplo dužim trajanjem "Petkazanja" Bore Otića, desetogodišnjica "Pravog ugla" može delovati samo kao zagrevanje", kaže autorka Ljubica Gojgić.

Ipak, imajući u vidu karakter emisije i činjenicu da svake nedelje ima četiri izdanja, ona smatra da je uspeh što je "izgurala prvu deceniju, da je emisija prepoznata od publike i uvažena od kolega".

Govoreći iz ličnog ugla, "Pravi ugao" je za nju drugi desetogodišnji jubilej, jer se po trajanju izjednačio sa njenim izveštavanjem iz Haškog tribunala. Neke teme, pokretane u haškim sudnicama, a još više oko Tribunala, kako kaže, i dalje se pojavljuju kao relevantne i u "Pravom uglu".

Kada danas kažete "studio otvoren za dijalog", šta to konkretno znači u praksi i kako merite da li je dijalog u emisiji zaista postignut?

Na početku emitovanja pozvali smo na dijalog svesni značaja zdrave diskusije. Danas, posle više od 1500 emisija, koliko smo prema našoj računici uradili, pokazalo se da nam aktuelnosti ne manjkaju, ali da je "dijalog postradao".

Argumentovani razgovor neistomišljenika sve ređe se vidi u medijima. Ne samo da ih ne vole učesnici, koji preferiraju da u studiju budu sami, nego se čini da ni publika više nema strpljenja za razgovore u kojima netrpeljivost nije očigledna ili nije u prvom planu. Živimo u vremenu kada je dijalog zamenilo tzv. kenselovanje. Otupeo je entuzijazam za polemiku, lakše je i brže da blokiraš i okreneš se istomišljenicima. "Pravi ugao" je zato više okrenut intervjuima sa jednim sagovornikom, u kojima je moj posao da budem i domaćin i "druga strana".

A šta kada sagovornici odbijaju dijalog?

Goste biraju događaji, mi se trudimo da ne propustimo najvažnije, kao i da nam ne promaknu teme važne našim gledaocima, koje ponekad padnu u senku tzv. "velike politike". U "Pravi ugao" su, od prvog dana, dobrodošli svi koji imaju nešto bitno da kažu. U pripremama za "Pravi ugao" primećuje se, nažalost, trend izbegavanja sagovornika da se odazovu pozivima. I to je taktika kojoj pribegavaju i iskusni i mladi, oni na vlasti kao i u opoziciji. U vremenu kada mogu da budu prisutni u javnosti i mimo tradicionalnih medija, recimo na društvenim mrežama i kada mogu da izaberu televizije koja će im biti naklonjena, sagovornici biraju gostovanja u emisijama koje nisu izazov.

Postoje, na primer, sagovornici koji svake nedelje, već tri godine dobijaju pozive za gostovanje, a na te pozive čak ni ne odgovaraju. A obavljaju važne poslove u državi. Takav odnos nije samo nepoštovanje prema jednom novinaru ili timu, on je više od toga, zanemarivanje obaveze informisanja javnosti o onome što direktno utiče na život ljudi. Ako govorimo o taktici "Pravog ugla" ona je jednostavna: ostajemo uporni u pokušajima da dođemo do svih relevantnih gostiju. A odnedavno javno saopštavamo ko odbija da razgovara.

Vi često naglašavate da zauzimanje strana nije posao novinara. Kako to izvesti u današnjem polarizovanom medijskom okruženju?

Zvučaće paradoksalno, ali danas se, upravo zbog tako strašno polarizovanog sveta u prividnom izobilju izvora informacija, potreba za objektivnim, kritičkim novinarstvom koje nije podilaženje nijednoj strani, vidi kristalno jasno. Čini mi se da je jasno i šta treba raditi: ostati veran pravilima profesije i ne zaboraviti da je suština našeg fenomenalnog posla - rad u interesu javnosti.

Raditi emisije uživo je poseban izazov, a naročito političke emisije uživo. Gde je linija između pristojnosti, "političke korektnosti" i autocenzure? Kako je držite pod kontrolom tokom intervjua koji se dešava uživo?

Autocenzuri kao i cenzuri, ne bi trebalo da ima mesta u novinarstvu, iako je jasno da postoje i da često uopšte nisu sakrivene. Politička korektnost je drugo, neki misle otmenije, ime za autocenzuru. Opasno je i tužno što su tim konceptima "obazrivosti" izložene mnoge generacije mladih novinara koji sa velikim nadama ulaze u redakcije. Pristojnost se podrazumeva, iako skandali navodno dižu rejtinge. Intervju koji se radi uživo jeste poseban izazov ali ako počiva na dobroj pripremi, lakše se radi. Naravno, program uživo podrazumeva da nekada ostajete nezadovoljni, sobom ili gostom. I da uvek imate prostora da budete bolji.

Koji je bio Vaš najzahtevniji razgovor u karijeri i zašto, po čemu pamtite taj trenutak?

Ne razmišljam o sagovornicima, više se sećam nekih situacija. Recimo, onog vetrovitog dana u Hagu, kada mi se na glavu, u živom programu, srušio šator koji nas je štitio od kiše. Sećam se i prvog izdanja "Pravog ugla" i pitanja hoću li biti prihvaćena na javnom servisu, na kome nikada do tada nisam radila. Prisećam se i onih prilika kada gost emisije otkaže dolazak tek nekoliko sati pre emitovanja, nekih gostiju koji su ljutito odlazili iz studija ali i trenutaka kada ekipa iz režije aplauzom čestita na dobro obavljenom razgovoru.

Koji je vaš "otvarač", prvo pitanje koje ruši tremu kod sagovornika i kako rešavate "teške" situacije kada sagovornici izbegavaju odgovore, prepoznate spin ili kada napadaju voditelja?

Prednost okruglih jubileja, 10 godina emisije ili 30 godina u novinarstvu je u tome što većinu "teških" sagovornika veoma dobro poznajete, kao i oni vas. To poznanstvo i, u najvećem broju slučajeva, profesionalno uvažavanje pomaže da se iz faza spinovanja, izbegavanja odgovora ili zastrašivanja brže pređe u prostor kvalitetnog dijaloga, što je jedino što gledaoce zanima.

Nema univerzalog ključa, nekada je dovoljno malo razgovora pre emisije a nekada su teme takve da se emisije otvaraju samom najavom. Ima i emisija u kojima distanca među učesnicima, ostane vidljiva do samog kraja. Taj odnos gosta i novinara jeste važan ali nije najvažjiji jer, na kraju balade, bitno je samo jedno, jesmo li uspeli kod gledalaca, da li su oni nešto saznali, da li smo razjasnili njihove nedoumice.

Koji intervju iz snova biste danas uradili i šta bi bilo prvo pitanje? I zašto baš ta osoba?

Da krenemo od onoga što nam je najbliže. Volela bih da razgovaram sa tužiocima VJT u Novom Sadu i Beogradu, u vezi sa istragama koje se vode u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu. Čini se da je, godinu dana posle tragedije na železničkoj stanici, prostor istrage opasno kontaminiran spekulacijama i spinovima što kod građana unosi sumnju da će odgovorni biti pronađeni i snositi konsekvence. Verujem da bih imala zanimljiva pitanja za Ursulu fon Der Lajen. Volela bih da sretnem nekog od članova Nobelovog kometiteta za dodelu nagrade za mir. Prvo pitanje ne bi bilo: Zašto ne Tramp (ha,ha) ali bi se svakako ticalo politike izbora najzaslužnijeg za mir u svetu. Bilo bi zanimljivo intervjuisati Emanuela Makrona ali i novu generaciju afričkih političara koji kontinent pokušavaju da izvuku sa političke margine.

Kako digitalni kanali (YouTube/podcast) menjaju ton i dužinu pitanja i da li "Pravi ugao" zbog toga menja dramaturgiju?

"Pravi ugao" ima veliku podršku web tima RTV zahvaljujući kome se emisije u veoma kratkom roku nalaze na YouTube kanalu. To veoma doprinosi gledanosti i prepoznatljivosti programa ali zaista traži i određeno prilagođavanje koje, priznajem, još nisam savladala.

Novi mediji traže kraće segmente razgovora, kako bi emisija lakše mogla da se razbije na "shorts"-e. Letos sam u Francuskoj gledala jutarnji program u kome postoji rubrika "1 minut za…", gde se temi posvećuje jedan minut. Program jeste dinamičan, ali je jasno da ta formula nije održiva u svim formatima. Analitički intervjui će uvek tražiti malo više vremena za odgovor, pa i za pitanje. U potrazi smo za zlatnom sredinom.

I za kraj, posle profesionalne karijere koju imate iza sebe, šta je Vaša poruka novim, mladim novinarima danas?

Da ne gube nadu u novinarstvo koje krasi hrabrost, a ne potčinjavanje.

Emisija "Pravi ugao" emituje se ponedeljkom, utorkom, sredom i četvrtkom na Prvom programu RTV. Sve emisije dostupne su i na RTV YouTube kanalu kao i na odloženom gledanju na sajtu RTV-a.

U takvim okolnostima, smatramo da je jedini častan i odgovoran korak da podnesemo ostavke, jer ne pristajemo da budemo birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona. Naše učešće u REM-u imalo bi smisla samo ako bi Savet bio izabran u punom sastavu i ako bi postojala mogućnost da se posao obavlja nezavisno, profesionalno i u javnom interesu.

Želimo da budemo potpuno jasni: ovo nije odustajanje od borbe. Naprotiv, upravo ova situacija pokazuje zašto je borba bila i ostala neophodna.

Zahvaljujući pritisku javnosti, nezavisnih organizacija, stručne javnosti, nacionalnih saveta, kao i sazreloj demokratskoj svesti u društvu po prvi put nakon mnogo godina imali smo stvarnu konkurenciju i najveći broj nezavisnih predloga. To je dostignuće koje ostaje i koje niko ne može da izbriše. Odluka vladajuće većine danas samo je potvrdila kako vlast vidi institucije – kao nešto što postoji da bi služilo ličnim potrebama, a ne građanima i javnom interesu.

Ovaj proces je takođe potvrdio da u Srbiji postoji veliki broj ljudi, organizacija, pokreta i političkih opcija koje znaju da Srbija može bolje i za takvu Srbiju se bore. Mi smo u ovaj proces ušli časno, spremni da preuzmemo odgovornost i da svojim radom doprinesemo boljem REM-u i boljoj medijskoj sceni u Srbiji. Danas poručujemo: ne pristajemo na političke manipulacije kako bi se zakoni izvrgavali ruglu. Borba se nastavlja – za institucije, za vladavinu prava, za društvo u kojem se odluke donose po zakonu, a ne po političkoj volji.

Na to imamo pravo. Za to se zalažemo. I za to ćemo se i dalje boriti.

Izabrani članovi Saveta REM-a:

Rodoljub Šabić

Ira Prodanov Krajišnik

Mileva Malešić

Dubravka Valić Nedeljković

Olivera Zekić (tadašnja predsednica Saveta REM-a): Zbog administracije i zapisnika, molim da se predstavite punim imenom, prezimenom i funkcijom.

– Damir Dragić, generalni direktor kompanije Insajder tim, izdavač dnevnih novina, portala i televizije.

– Marko Stepanović, zamenik generalnog direktora.

– Olivera Zekić: Šta se promenilo od predaje elaborata do sad?

– Damir Dragić: (Planiramo, a i) sad smo ubedljivo najgledaniji.

– Olivera Zekić: Da li imate nešto da dodate? Kolege? Bićete u toku dana obavešteni.

– Damir Dragić: Hvala.

Ovako je, na osnovu transkripta koji je Cenzolovka dobila od Regulatora, izgledao zvanični, javni razgovor predstavnika TV Informer sa Savetom REM-a tokom javnog konkursa za dodelu beogradske dozvole.

Na osnovu ovog intervjua, kao i elaborata koji je TV Informer podnela, REM je zaključio da je ovaj emiter „pružio dokaze” da će objavljivati „kvalitetan i raznovrstan program” i „dati doprinos razvoju društva u oblasti informisanja, kulture i obrazovanja, a pogotovo obezbeđivanjem slobodnog, istinitog, objektivnog, potpunog i blagovremenog informisanja”.

Koliko je ovo daleko od istine, pokazuju i mnogi izveštaji stručne službe REM-a, koji su objavljeni narednih meseci.

Treća – sreća

TV Informer – iza koje stoji isti izdavač kao i iza istoimenih novina, poznatih po širenju prorežimske propagande – dobila je dozvolu za kablovsko emitovanje u maju ’23, a već početkom 2024. je konkurisala za dozvolu za zemaljski signal u Beogradu.

Savet REM-a prethodno je dva puta odbio sve kandidate za treću, upražnjenu beogradsku dozvolu.

Pošto je probio sve rokove za sprovođenje ovog konkursa, treći pokušaj dodele beogradske dozvole uspeo je 1. novembra ’24, kada je tadašnji Savet REM-a – samo tri dana pre isteka mandata celom sazivu – ovo javno dobro ustupio Informeru, nakon onog kratkog „javnog” razgovora sa početka teksta, o kom javnost nije bila obaveštena.

„Informer nije bilo koji prorežimski medij, njegova uloga je specifična i ona nije bila nepoznata članovima Saveta koji su glasali za to da se dozvola dodeli. Informer je, i pre dodele regionalne dozvole, bio kanal koji se brutalno sukobljava sa svakim ko ne prati slepo vladajuće narative”, kaže Vladana Jaraković, advokatica i pravna ekspertkinja Crte.

Ona dodaje da „nije teško pretpostaviti da je na konkursu ipak učestvovao kandidat kom nije dodeljena dozvola, a koji bi na interes javnosti pazio više nego što to čini Informer”:

„Ako su građani Srbije na taj način trajno uskraćeni za program neke televizije koja bi izveštavala u javnom interesu, onda je šteta nemerljiva.”

Informer se odrekao dozvole, REM ostao bez miliona

Regulator, koji se finansira upravo od naknada za emitovanje, izgubio je više od 23 miliona dinara za dve godine koliko je treća beogradska dozvola čekala TV Informer.

Nakon što je dodeljena, tadašnja predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić za Danas je izjavila:

„Zaslužili su, sve su uslove ispunili i imali su perfektan elaborat, imaju novca da plaćaju državi Srbiji za to što su dobili i ja im od srca čestitam i želim im svu sreću u radu.“

Ova televizija se, međutim, samo šest meseci kasnije odrekla beogradske dozvole. Posle čega više ne plaća naknade državi, odnosno Regulatoru i Emisionim tehnikama i vezama (ETV).

U dopisima REM-u i ETV-u, Informer je objasnio da to radi s ciljem „racionalizacije troškova”, jer probojem na kablovsku platformu SBB (nakon što je ona prodata Yetellu, prim. nov.) dobija znatno šire pokrivanje, pa joj zemaljski prenos više nije potreban i „opravdan sa ekonomskog aspekta”.

Kako je Savetu REM-a istekao mandat, beogradska dozvola Informeru nije formalno oduzeta, ali je ova televizija prestala da plaća za njeno korišćenje u aprilu 2025, pokazuju analitičke kartice plaćanja koje je Cenzolovka dobila.

Zbog toga su REM i ETV izgubili po oko šest miliona dinara samo u prvoj godini u kojoj je stari Savet predvideo da će se Informer emitovati u zoni Beograda.

Vladana Jaraković ističe da „nije isključeno da i nakon besprekorno sprovedenog postupka kandidat odustane od dozvole, iz različitih razloga”.

„Međutim, okolnosti koje su pratile izdavanje dozvole TV Informer ukazuju da postupak nije bio ni besprekoran ni u potpunosti zakonit. ‘Javni razgovor’ bio je zatvoren za javnost, a odluka o dodeli dozvole doneta je uprkos brojnim primedbama na profesionalne i etičke standarde ovog medija”, kaže ona i dodaje:

„Sve to upućuje na zaključak da prilikom rangiranja kandidata nisu uzete u obzir sve relevantne činjenice. Da jesu, dozvolu bi danas koristila televizija koja zaista doprinosi pluralizmu medijske ponude, dok bi REM istovremeno izbegao finansijski i institucionalni gubitak koji sada trpi zbog neiskorišćene dozvole.”

Kršenje zakona na TV Informer bez sankcionisanja

U Informerovom programskom elaboratu, podnetom tokom konkursa za beogradsku dozvolu, navodi se da je „pravovremeno i potpuno obaveštavanje javnosti o funkcionisanju različitih aspekata života u glavnom gradu, zemlji i svetu osnovna svrha Informativnog programa”, te da je „glavna pažnja usmerena ka svakodnevnim izazovima sa kojima se građani suočavaju, kao i preduzetim radnjama za njihovo rešavanje“.

U rešenju o dodeli beogradske dozvole ovoj televiziji piše da je Savet Regulatora ocenio da će TV Informer „svojim programskim sadržajima prilagođenim svim starosnim grupama i celoj porodici, afirmisati pozitivne životne vrednosti, podsticati razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika i doprineti da se najranjivije kategorije stanovništva prikažu vidljivijim i unaprediti njihovu integraciju u društvo” i dodaje:

„Informer TV je, kroz programsku koncepciju, pružio dokaze da bi objavljivao kvalitetan i raznovrstan program i da će dati doprinos razvoju društva u oblasti informisanja, kulture i obrazovanja, a pogotovo obezbeđivanjem slobodnog, istinitog, objektivnog, potpunog i blagovremenog informisanja.”

Stvarnost je, međutim, bila dramatično drugačija.

Od novembra ’24 do avgusta ’25, građani i organizacije podneli su najmanje 34 prijave REM-u zbog sadržaja TV Informer. U nedostatku Saveta REM-a, nije postojalo telo koje bi moglo da reaguje na navedene prijave i donese odgovarajuće mere zbog kršenja zakona u programu Informera.

Kako je Cenzolovka ranije pisala, neke od tih žalbi odnosile su se na: „zlurade emisije” koje „ugrožavaju” sve koji „ne misle kao oni”; „kršenje osnovnih principa novinarstva i degradaciju medijskog prostora u Srbiji”; govor mržnje; dezinformacije; manipulacije, psovke; „skandalozno ponašanje Dragana J. Vučićevića”; ugrožavanje dostojanstva pojedinaca; kršenja prava na privatnost, ljudskih prava i obaveze medijskog pluralizma u programu…

Stručna služba REM-a, koja se bavi nadzorom i analizom programa, objavila je izveštaje za deo ovih prijava, na osnovu kojih će novi saziv Saveta odlučivati o mogućim merama Informeru. U tim izveštajima je konstatovano da je ova televizija prekršila niz članova Zakona o elektronskim medijima, podzakonskih akata koji se odnose na zaštitu ljudskih prava odnosno maloletnika, kao i Zakona o oglašavanju.

Na pitanje kako to komentariše, kao predsednica Saveta koji je dodelio beogradsku dozvolu TV Informer sa gorepomenutim obrazloženjem, Olivera Zekić kratko odgovara:

„Mogli biste da odete na Google ili neki drugi pretraživač, i lepo vidite da od momenta kad je TV Informer dobila dozvolu za gradsko pokrivanje nisam više predsednica Saveta REM-a i nemam ni razloga ni interesovanja da znam šta se tamo dešava.”

Snimak masturbacije u popodnevnom programu

Povodom prijave da je u popodnevnom programu, oko 16 časova, na TV Informer emitovan snimak muškarca koji masturbira, tokom komentarisanja studenata koji su tada blokirali Studentski kulturni centar, stručna služba konstatuje da „urednik posebno insistira na prikazivanju snimka, zanemarujući vreme emitovanja i eventualno prisustvo maloletnika kraj malih ekrana”.

Služba dodaje da snimak dodatno uznemirava zbog komentara urednika i novinara u programu, a da prilikom emitovanja nije zamagljena slika, niti je posebno najavljen sadržaj koji može naškoditi razvoju maloletnika.

Stručna služba: Koncept TV Informer je napad na neistomišljenike 

U slučaju prijave koja se odnosila na targetiranje prosvetne radnice u programu TV Informer uz reemitovanje njene izjave za TV N1, stručna služba konstatovala je da je u spornom insteru uočeno „da urednički tim nastoji da grubom i neprimerenom analizom programa drugih televizija diskredituje najpre njihovo izveštavanje, a zatim i omalovaži sagovornike, uz gomilu uvreda (nije mutirao na vreme, mukica, doveli ovoga diječarca što bi rekli njihovi omiljeni Hrvati, pijana elita pobednik dana, pijana ćerka ljubi je majka, ja sam profesorka, ovo je moja ćerka, naroljala se ko krava, ako je pustim strmeknuće se, razbiće glavu)”.

Služba dodaje da urednik (Dragan J. Vučićević) „podstiče komentarisanje u studiju”, potom da se „neprimereno cereka zajedno sa koleginicom”, ali i „lažira izjavu prosvetne radnice”.

„Narativ da su studenti nezreli, nedorasli, pijani, da nastavnici podržavaju takvo ponašanje, da je delovanje prosvetnih radnika skandalozno, izlazi iz okvira profesionalnog rada novinara u informativnom programu, a biva potkrepljeno tendencioznim insertima i malicioznim komentarisanjem”, piše stručna služba u izveštaju i zaključuje:

„Urednik Dragan J. Vučićević nastavlja da krši dostignute standarde u informativnom novinarstvu, javno se obračunava sa neistomišljenicima, bez namere da se čuje i tzv. druga strana. Sporni insert, ali i sam koncept emisija na TV Informer, jesu, uglavnom, jednostrani napadi na neistomišljenike, učesnike nekog događaja, njihovo targetiranje, vređanje i omalovažavanje.”

Pored ovog slučaja, u više prijava pomenuto je etiketiranje različitih javnih ličnosti koje su poznate po protivljenju aktuelnoj vlasti.

Tako je na TV Informer predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević nazivan „seoskom ludom”, „fašistom koji najviše liči na Musolinija”, „gnjidom od čoveka” i „fekalijom od čoveka”; opozicionar Goran Ješić „nasilnikom i alkoholičarem, koji prvo mora da ode da se leči”, voditelj Zoran Kesić i studentkinja i aktivistkinja Mila Pajić „psihijatrijskim bolesnicima” i „stranim plaćenicima”, a aktivistkinja Aida Ćorović je označena kao „lopov i kriminalac koji radi protiv Srbije”.

Zbog neblagovremenog podnošenja, stručna služba nije objavila izveštaj povodom prijave Crte zbog prikazivanja slika pasoša četiri državljanina Hrvatske, tačnog hotela u Srbiji u kom borave u tom trenutku i propratnog govora mržnje gosta TV Informer, lidera radikala Vojislava Šešelja.

U slučaju objavljivanja intimnih fotografija studentkinje i aktivistkinje Nikoline Sinđelić i komentarisanja njenih tvrdnji o zlostavljanju i pretnjama koje je doživela tokom privođenja u Beogradu, stručna služba je navela da je reč o kršenju prava na privatnost, dostojanstva ličnosti, neprofesionalnom izveštavanju i „političkoj difamaciji konkretne osobe i čitavog političkog okruženja u koje je svrstana”.

U jednom od izveštaja, služba navodi da je TV Informer „odlučila da o dešavanjima u zemlji, protestima zbog tragedije u Novom Sadu, blokadama i nezadovoljstvu građana” izveštava jednostrano, bez suočavanja različitih mišljenja i izdvajanja prostora za suprotna stanovišta.

„U više navrata pribegao je formi propagandnog spota, nalik kampanji, čiji je cilj da u javnosti stvori mišljenje kako iza protesta stoje strane obaveštajne službe (u ovom slučaju hrvatska) i pojedinci čije političko delovanje proglašavaju za antisrpsko i antidržavno. U tu svrhu koriste se izjave pojedinaca koje mogu biti ocenjene kao ekstremističke, ali tim i takvim izjavama ne pristupa se sa dužnom profesionalnom pažnjom, i uz komentar relevantnih društvenih ili političkih činilaca. One se koriste u svrhu diskreditacije osoba.”

Konstatovano je i da „uređivačka politika može da naginje određenoj političkoj opciji, ali ako se emituju ovakve medijske forme uz upotrebu tendenciozne montaže slike i tona, uz informacije bez dokaza o njihovoj tačnosti, ili iz nerelevantnih izvora, onda govorimo o propagandi koja ne samo da uznemirava javnost, već je suprotnosti sa medijskim propisima i novinarskim kodeksima”.

Naručivanje pesama povodom „zvučnog topa”

Sedam prijava građana protiv TV Informer odnosilo se na program između 15. i 16. marta, o održanom masovnom protestu u Beogradu, a posebno na segment naručivanja pesama „nakon priloga o upotrebi tada neutvrđenog oruđa” nad demonstrantima. „Možete nešto povodom ovog topa?”, čulo se u programu uživo.

Stručna služba zaključila je da je Informer „uz slavlje, muzičke želje, likovanje i ismevanje političkih neistomišljenika, kao i mogućnosti da je upotrebljeno neko zvučno oružje protiv učesnika protesta, postupao pristrasno, bez pažnje primerene aktuelnom društvenom trenutku i mimo pravila novinarske struke”.

Dodato je i da su u spornoj emisiji emitovani i kajroni poput onih da su pohapšeni teroristi snimljeni kako planiraju građanski rat ili da antisrpski ekstremisti prete terorističkih nasiljem tokom protesta.

„Potenciranjem da se ponavljaju snimci hapšenja aktivista u Novom Sadu, uz kvalifikacije da se radi o ‘teroristima’, TV Informer nije poštovao pretpostavku nevinosti i dostojanstvo ličnosti”, piše u izveštaju stručne službe REM-a.

U međuvremenu, ponovo je pokrenuta procedura za izbor devetog člana Saveta REM-a. Bratina je u razgovoru branio svoje stavove, kritikujući određene medije zbog njihovog načina izveštavanja, ali je naglasio da nije imao nameru da ih zabrani.

Evropska komisija je naglasila da su nezavisni mediji ključni za demokratiju i da novinari moraju imati slobodu rada. Bratina je odgovorio da kao građanin Evrope ima pravo na kritičko mišljenje, ali je priznao važnost evropskog puta Srbije,iako EU traži priznanje Kosova.U kontekstu medijske scene, Bratina je takođe pomenuo bivši radio B92 i njegov uticaj na trenutne medijske prakse, kao i RTS2 i kontroverzu oko emisije "šišanje".

Sa 1,5 miliona prosečnih mesečnih korisnika u 2025. godini i više od 20% regionalnog tržišnog dosega, Forbs Adria potvrđuje svoju poziciju najuticajnijeg poslovnog medijskog brenda u regionu.

 „Raduje me što je druga godina bila još uspešnija od prve. Bili smo na visini zadatka u praćenju najvažnijih ekonomskih priča i afera, dodatno osvetljavajući ulogu istraživačkog novinarstva i značaj nezavisnih medija u Srbiji. Uspeh je tim veći jer radimo na najizazovnijem medijskom i političkom tržištu u regionu. I kada su sva vrata zatvorena, uspevamo da dođemo do informacija. U uspeh ubrajam i to što i dalje ne dozvoljavamo da nas reka nosi — ne padamo u klikbejt zamke, niti prepisujemo od drugih”, istakao je urednik Forbs Srbija Ivan Radak.

Forbs Srbija ostvario je rast publike od 48% u prvom kvartalu 2025. godine, proširivši svoj rič na 29% i učvrstivši svoju poziciju u poslovnom ekosistemu.

Serijal istraživačkih priča o uzrocima pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu dodatno je ojačao poverenje publike u Forbes kao izvor informacija relevantan ne samo za poslovnu zajednicu, već i za celokupnu javnost.

Upravo za rad na ovom serijalu, urednik Forbes Srbija dobio je specijalnu nagradu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Poseban uspeh ostvario je i Forbs Magazin, prva televizijska emisija u okviru bilo kog Forbes izdanja u svetu. Emisija je postala prepoznatljiva po dinamičnom formatu i relevantnim sadržajima, donoseći publici inspirativne intervjue sa najuspešnijim menadžerima i preduzetnicima iz Srbije.

Kroz pregled najvažnijih vesti iz sveta novih tehnologija, veštačke inteligencije i globalnih inovacija, Forbs Magazin je dodatno proširio domet brenda, učvrstivši njegovu poziciju mosta između poslovne zajednice, tehnološkog ekosistema i šire javnosti.

U drugoj godini poslovanja, Forbs je organizovao i drugi Power Women’s Summit u Beogradu, koji je bio središte inspiracije, inovacija i ženskog liderstva. Više od 450 žena okupilo se na događaju koji je otvorio važna pitanja i ponudio konkretna znanja — od razbijanja tabua o mentalnom zdravlju, preko redefinisanja liderstva u eri veštačke inteligencije, do promišljanja dugovečnosti i važnosti prevencije raka dojke.

Summit je i ove godine potvrdio svoj status jednog od najdinamičnijih i najosnažujućih regionalnih događaja, stvarajući prostor gde se žene povezuju, inspirišu i pomeraju granice zajedničkog napretka.

Sa samo dve godine iza nas, već smo pokazali kako izgleda kada kvalitet, integritet i hrabro novinarstvo idu rame uz rame. Nastavljamo da rastemo, da postavljamo standarde i da gradimo medij koji menja tržište — odlučnije, ambicioznije i snažnije nego ikad.

"Zakonitost procesa je očuvana. Pažljivo ću pratiti proces izbora 9. člana Saveta iz kategorije nacionalnih manjina", rekao je predstavnik OEBS-a za slobodu medija Jan Bratu, navodi se u objavi na društvenim mrežama.          

Poslanici Skupštine Srbije izabrali su u sredu osam od devet članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Skupština nije izabrala devetog člana Saveta REM, kandidata saveta nacionalnih manjina.

Međutim, kako dodaje, nijedan od kandidata predloženih od nacionalnih saveta manjina, uključujući i Albance, nije dobio potrebnu podršku da postane deo tog tela.

Prema rečima Redžepija, to je jasan pokazatelj diskriminatorskog pristupa srpske vlade prema nacionalnim manjinama.

„Ovo je jasan dokaz da za aktuelnu ksenofobičnu vladu ni Albanaci ni Bošnjaci nisu prihvatljivi“, rekao je Redžepi i dodao da glasanje pokazuje nedostatak volje za ravnopravno predstavljanje i kršenje duha Zakona o nacionalnim savetima manjina.

Redžepi je istakao da REM ostaje jedna od najpolitizovanijih institucija u Srbiji koja, umesto da garantuje slobodu medija, postaje instrument vladine kontrole i uticaja, dodajući da mediji pod nadzorom tog tela često negativno prikazuju Albance, dok govor mržnje prema manjinama ostaje bez sankcija.

„Isključivanje predstavnika manjina iz REM znači namerno ćutanje o medijskom diskriminisanju i onemogućavanje da glas manjina bude prisutan u telu koje treba da garantuje pluralizam i ravnopravnost u medijskom prostoru“, naglasio je Redžepi, dodajući da Nacionalni savet Albanaca oštro osuđuje tu praksu isključivanja.

Nekome je, po svemu sudeći, zasmetala istina i to što je portal "Novosti" među nekolicinom medija u Srbiji koji iznose činjenice, te slobodno i bez ustezanja kritikuju angažman svih aktera u društveno-plitičkom životu u Srbiji, regionu ali i svetu. Smeta im, očigledno, što su "Novosti" već decenijama stub koji neguje srpsku tradiciju, poštuje istoriju i ostaje uvek na strani naroda i očuvanja srpske države.

Na ovakve zaključke dovodi nas i činjenica da ovo nije jedini način kojim se koriste oni kojima ne odgovara slobodno novinarstvo u Srbiji i kojima se ne dopada kada novinari imaju kritičko mišljenje koje iznose javno.

Podsetićemo na veliki broj SLAPP tužbi upućenih našoj redakciji, novinarima i urednicima. Podsetićemo na krivične prijave koje dobijaju naši urednici samo zato što bi neko da nam zabrani da izražavamo naše mišljenje, a poštujući etičke norme koje propisuju zakoni i kodeksi. 

Ukazujemo i na činjenicu da različiti takozvani fektčekeri vrše pritisak na naš portal, jer im neretko smeta kada iznesemo činjenice vezane za Jasenovac, ili pak južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju. Podsetićemo i na činjenicu da su zločini počinjeni nad Srbima, Jevrejima i Romima u logoru Jasenovac, ali i patnje dece u logorima u Sisku i Jastrebarskom u vreme NDH, za "Gugl" i društvene mreže sadržaji su koji se kose sa njihovom politikom. Tu "politiku" su iskusile i "Novosti" kada su nam post vezan za stradanje, naročito dece u NDH, praćen autentičnim istorijskim fotografijama, uklonili okrakterisavši ga "pornografijom"!

Napadi na našu medijsku kuću usledili su i kada su nam hakeri preuzeli instagram-stranicu, tviter-nalog, ugasili "Tik-tok". A ovoga puta otišli su korak dalje... Ovakav napad predstavlja vrhunac hibridnog rata i vrhunac kampanje u pokušaju gušenja istine. 

Zbog toga imamo dužnost i obavezu da se ovim tekstom javno obratimo čitaocima našeg portala, te pošaljemo poruku da nećemo odustati! Imamo poruku i za sve one koji bi da nas ućutkaju i usudićemo se da ovom prilikom citiramo velikog Njegoša i reči: Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, alʼ zube polomi.  

Incident je prijavljen policiji od koje se očekuje da utvrdi identitet počinitelja i sve okolnosti napada.

"Napadi i nasilje su nedopustivi i učinićemo sve da zaštitimo naše snimatelje i novinare. Smatramo da je važno o svakom nasilju izvestiti i javnost i upozoriti na sigurnost novinara, ali i svih građana", kazao je Tihomir Ladišić direktor programa N1 televizije u Zagrebu.

Odbor je zasedao hitno kako bi pokrenuo ponovni postupak predlaganja, nakon što je Skupština u sredu izabrala osmoro novih članova saveta REM-a, dok nijedan od dva predložena kandidata saveta nacionalnih manjina, nije dobio potrebnu većinu.