UNS :: Vesti

Uredništvo Vremena: Lončarove izjave ugrožavaju bezbednost novinara

Sun, 17 Aug 2025 09:03:00 +0100

Ova redakcija navodi da je Lončar iskoristio izjavu narodnog poslanika Miodraga Gavrilovića koju je Vreme prenelo, nakon čega je "lažno optužio Vreme za širenje panike".

"Lončar tu nije stao. Pored besprizorne izjave za širenje panike, više puta je ponovio da je laž u službi 'obojene revolucije' sve što izveste Vreme, N1, Nova S i Danas. Ovom teškom klevetom i govorom mržnje direktno je targetirao i opasno ugrozio bezbednost članova navedenih redakcija. Vreme će iskoristiti sve dostupne pravne mehanizme da se zaštiti od napada Zlatibora Lončara i izvestiće domaće i strane novinarske organizacije o još jednom teškom udaru na bezbednost i slobodu medija", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu tog medija.

Potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović prethodno je na društvenim mrežama naveo da je šesnaestogodišnji dečak koji je pretučen na protestu u Valjevu "u veoma teškom stanju" i da su mu "otkazali bubrezi".

Lončar je kasnije demantovao navode da je maloletnik povređen na protestu u Valjevu, kao i da mu se lekari "bore za život".

Prema njegovim rečima, svi ljudi koji su objavljivali takve informacije i širili paniku - i političari i mediji, dobiće krivične prijave od Ministarstva zdravlja.

"Molim sve građane Srbije da znaju da kada neka vest dolazi sa N1, Nove S, Vremena, Danasa i ostalih, da je čista laž, da je stopostotna laž. To su činjenice, to je vreme pokazalo do sada. Nadam se da su građani shvatili da je to klasičan scenario obojenih revolucija", kazao je ministar zdravlja danas.

ANEM: Krivična prijava zbog pretnji upućenih portalu Magločistač

Sun, 17 Aug 2025 09:29:00 +0100

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osudila je pretnje upućene redakciji subotičkog portala Magločistač, zbog kojih je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneta krivična prijava za delo ugrožavanje sigurnosti.

Novinar iz Čačka pogođen jajima tokom izveštavanja sa protesta

Sun, 17 Aug 2025 09:21:00 +0100

Novinar čačanskog portala N2 Nenad Nešović, koji je noćas pogođen jajima iz stambene zgrade dok je pratio protest u Čačku, rekao je da je to "sve u roku službe".

Lončar optužio medije među kojima i N1 za objavljivanje lažnih vesti

Sun, 17 Aug 2025 09:11:00 +0100

"Ne postoji normalan čovek u Srbiji da ne zna da kada dete ima ispod 18 godina ide u dečiju bolnicu - u Valjevu dečije odeljenje, ili u Tiršovu i Institut za majku i dete, a ne da se vodi u prvatnu bolnicu. A mi privatne bolnice sa tim kapacitetom nemamo", rekao je Lončar.

Kako je rekao, nada se da su građani Srbije shvatili da postoje ljudi i mediji koji lažu, ne samo što je laž već i širenje panike.

"Protiv tih ljudi Ministarstvo će podneti krivičnu prijavu za širenje panike. Molim sve građane Srbije da znaju da kada neka vest dolazi sa N1, Nove s, Vremena, Danasa da su čista laž to je vreme pokazalo do sada. Oni su su prešli svaku grabicu i to je scenario obojenih revolucija - da lažu i izazivaju uznemirenost i paniku. Sve je laž, deo obojene revolucije, na vama je da procenite šta hoćete, a šta da ne čitate", rekao je on.

Preminuo Vladimir Niškanović, novinar sportske rubrike u Danasu

Sat, 16 Aug 2025 01:22:00 +0100

Rođen je 1969, a novinarstvom je počeo da se bavi kao srednjoškolac.

Prošao je u to doba najcenjeniju školu novinarstva u Omladinskim novinama i NON-u. Iako je tada kao i sve njegove kolege prošao kroz sve rubrike i žanrove, pokazao je poseban afinitet prema sportskom novinarstvu i njemu je skoro celu karijeru ostao veran.

Bio je jedan od osnivača i glavni urednik omladinskog časopisa Talas, kratko sarađivao u tadašnjoj Borbi, a zatim je radio u „mladolavovskoj“ sportskoj rubrici u Dnevnom telegrafu. Kasnije ga je put vodio kroz mnoge beogradske redakcije i različite uredničke i novinarske poslove.

Posle velike pauze u novinarstvu na koju se odlučio zbog nemogućnosti da profesionalno radi svoj posao, pre nekoliko godina došao je u Danas, u sportsku rubriku, i na neki način ponovo našao sebe.

Uvek je u redakcijama bio „manevarski“ igrač koji obavlja važne i neophodne poslove, bez želje za samoisticanjem. Imao je urođeni osećaj za priču, ono što je u novinarstvu uvek bilo na ceni, nešto više od fakata, rezultata i trofeja, a u današnje vreme digitalizacije i ubrzavanja, još je mnogo ređe. Znao je šta će biti čitano, a da nije senzacionalističko, vulgarno i na prvu loptu tiražno.

Imao je veliko sportsko znanje, pa i veliku kilometražu po evropskim stadionima, ali je bio verovatno i preterano skroman i nenametljiv, i zbog toga dodatno cenjen kod kolega. Požrtvovan i samokritičan, novinar starog kova koji je znao i umeo da pliva i u digitalnim vodama.

Vreme će tek pokazati na koje još sve načine i koliko… Ali falićeš nam.

Među poslednjim autorskim tekstovima koje je Niškanović napisao posebno su se istakla dva portreta – Zorana Mirkovića i Miloša Teodosića, kao i dva razgovora sa Goranom Grbovićem i Dragoljubom Vidačićem.

Redakcija Radara: Tužilaštvo hitno da utvrdi ko je ugrozio Vuka Cvijića

Sat, 16 Aug 2025 14:11:00 +0100

"Ne samo da su građani koji protestuju izloženi brutalnom nasilju policijskih i parapolicijskih snaga, kriminalaca i jurišnika vladajuće političe stranke, nego su sada njihova direktna meta novinari i snimatelji. Vlast ohrabruje napade na novinare UM i svojim izjavama direktno instruišu nasilje i poručuju da vinovnici nikada neće biti otkriveni", navodi se u saopštenju redakcije Radara i glavne urednice Vesne Mališić.

Ističe se i da nijedan napad na Vuka Cvijića nije rasvetljen, čak ni onaj koji su snimile nadzorne kamere.

"Mučko prskanje s leđa sprejom u oči novinaru na zadatku znak je da država ulazi u opasnu zonu čistog terora. Jer, ko će da štiti novinare kad ih napada država?

Srbija je sada zemlja u kojoj su policijska značka i fantomka postali štit za odbranu kriminalnog ponašanja vlasti i brutalnosti prema građanima. U takvim uslovima novinarski poziv postaje ekstremno opasan ali istovremeno izuzetno važan i odgovoran jer su profesionalni novinari danas poslednja odbrana od pokušaja režima da ovu državu gurne u potpuni mrak", piše u saopštenju.

Redakcija Radara najoštrije osuđuje brutalnu primenu nedozvoljenih sredstava nad novinarima i zahteva od tužilaštva da hitno utvrdi ko je ugrozio Vuka Cvijića i koja je materija upotrebljena u spreju kojim ga je policajac isprskao, zaključuje se u saopštenju.

Podsećamo, dok je stajao sa prijateljima i kolegama na protestu u petak uveče kod Generalštaba, novinaru Vuku Cvijiću iza leđa je prišao policajac u oklopu i poprskao ga nekim hemijskim sredstvom. Cvijić za portal N1 kaže da je u tom trenutku sve bilo mirno i da se ništa nije događalo, te da nema objašnjenje za ovu situaciju, kao i da je bio "slep narednih sat vremena na oba oka".

Vuk Cvijić za N1: Bez ikakvog povoda policajac me poprskao nekim sredstvom, bio sam slep sat vremena

Sat, 16 Aug 2025 12:26:00 +0100

Cvijić je naveo za N1 da je kasnije pomoć potražio u Zemunskoj bolnici, kao i da su dežurni lekari konstatovali posledice.

"Ne znam koje je sredstvo bilo, ja to nisam ni video pošto mi je policajac prišao sa leđa. Kolege su mi rekle, pored mene je bio Marko Novičić sa Nove koji je video da je policajac u oklopu prišao meni iza leđa i poprskao me po vratu i desnoj strani lica. To je bila neka boca i usmeren mlaz ka mojoj glavi", kazao je.

On je objasnio da se to dogodilo neposredno pre intervencije policije, kao i da je tad sve bilo mirno.

"U prvom trenutku sam pomislio da je neka voda, ali su mi odmah kolege rekle šta se desilo i tek sam kasnije osetio tegobe. To je kulminiralo time da sam bio slep narednih sat vremena na oba oka", ispričao je Cvijić.

On je istakao da nema objašnjenje zašto je poprskan, jer ni pre toga nije ulazio u komunikaciju sa policajcem.

"Ovo što se meni desilo je sitna stvar u odnosu na to kako prebijaju mlade, čak i maloletne ljude, kako napadu žene i devojke. To nije viđeno decenijama, od devedesetih, takva brutalnost", rekao je.

Prekinuti eksalaciju tenzija

Fri, 15 Aug 2025 07:47:00 +0100

Navodeći da EU "vrlo pažljivo" prati situaciju, Mersije je naglasio da "prava na mirne demonstracije i slobodu okupljanja moraju biti poštovana, a da vlasti moraju da zaštite učesnike okupljanja od štete ili nasilja".

Podsetivši na važnost slobode medija i slobode izražavanja, EU je navela da "nezavisni mediji moraju biti u mogućnosti da vrše svoju ulogu kontrolora kako bi povećali transparentnost i odgovornost javnih ličnosti i institucija", preneo je RTS.

Mersije je istakao da će EU pažljivo pratiti sva ova pitanja i u kontekstu pregovora sa Srbijom o članstvu u EU.

"Osnovna prava i vrednosti su u srži našeg zajedničkog evropskog projekta i moraju se poštovati", rekao je Mersije.

Kao da sam na ratištu, a ne usred Novog Sada: Novinari i fotoreporteri o noći u kojoj su projektili leteli oko glava

Fri, 15 Aug 2025 16:31:00 +0100

„Ovo mi je 16. ili 17. godina da fotografišem proteste. Prvi put sam u životu dobio ozbiljne batine. Dobijao sam ih i ranije, ali ovakve nisam. Za napadače mogu da kažem samo da su bili – ‘kao pušteni s lanca’. I uzgred da kažem, ja sam batine dobio od policije.“

Vojin Ivkov, fotoreporter iz Novog Sada, povređen je u noći između srede i četvrtka na radnom zadatku. Tada su ispred prostorija Srpske napredne stranke (SNS) na dve odvojene lokacije izbili neredi nasilniji od svih prethodnih viđenih u ovom gradu.

Scene su bile nadrealne. Flaše i kamenice, baklje i topovski udari. Maskirani mladići s motkama u rukama. Dim.
I novinari negde usred svega. Pokušavaju da se sačuvaju i prenesu sliku o onome što se događa.

U isto vreme tokom demonstracija u više gradova u zemlji zabeleženo je još najmanje deset ozbiljnih napada na medijske radnike.

Narednog dana napadi su nastavljeni. „Pristalice SNS u centru Beograda krenule su u juriš ka okupljenim novinarima“, javila je reporterka portala Zoomer.

„Epidemija pretnji redakcijama i napada na novinare“, piše Danas.

Novinari i fotoreporteri iz Novog Sada za Cenzolovku govore o noći u kojoj su projektili leteli pored njihovih glava.
Odgovaraju na pitanja kako se ovi protesti razlikuju od prethodnih i šta sve vreme radi policija. Da li se novinari mogu zaštiti i kako to izgleda izveštavati iz glavnog grada Vojvodine posle 1. novembra 2024?

„Svesno organizovan nered“

Prvi sukob dogodio se ispred prostorija SNS u Stražilovskoj ulici, u blizini univerzitetskog kampusa. Drugi takođe kod prostorija vladajuće stranke, na Bulevaru oslobođenja, (simbolično) na putu ka zatvorenoj Železničkoj stanici.

„Simptomatično je da su nagrnuli na građane iz dva pravca“, priča novinar O radija Petar Klaić.

Napadači su bili ispred stranke, ali su se organizovano pojavili i s druge strane.

„U Stražilovskoj ulici pripadnici SNS i svi ljudi koji su se nalazili tamo iza zgrade počeli su da ispaljuju vatromete, rakete, topovske udare. Da bacaju flaše i kamenice. Bilo je jasno da žele da naprave ozbiljan incident.“

Na toj lokaciji novinar Razglasa Žarko Bogosavljević napadnut je palicom.

„Kao novinaru ovo ti je, kao, redovna stvar. Izveštavanje s protesta, nešto što radim decenijama. Okupe se ljudi, idu na jednu stranu, na drugu, protestuju, demonstriraju… Međutim, sve ostalo što se desilo – nije bilo normalno“, priča Bogosavljević.
„Kao nikad ranije osetio sam da neko direktno želi da mi ugrozi život. Ne samo meni, nego i da ozbiljno povredi sve druge ljude koji su bili prisutni.“

Prema Bogosavljevićevim rečima, kolona demonstranata kretala se iz kampusa i, kada su prolazili ispred SNS-a, na njih je ispaljen vatromet.

Jedan od maskiranih mladića udario ga je šipkom, što je novinar uspeo da snimi.

„Za razliku od drugih događaja s kojih sam izveštavao, ovog puta video sam ljude koji žele da nas fizički povrede. Ne da iskažu stav, da demonstriraju, budu glasni… Ne – nego da nas fizički povrede. To je glavna razlika i to treba sve da nas zabrine. Neko želi da povredi ljude. Šalje ih organizovano u automobilima, u fantomkama, s motkama.”

I Ivkov o incidentima govori kao o „svesno organizovanom neredu“.

„Imam pravilo da se uvek pred protest pojavim da me vide, da sam tu. Da me kordon policije vidi sa žutim prslukom, natpisom PRESS, s fotoreporterskom opremom… Da su svesni da sam tu, to je neko staro pravilo. Tako je i ovaj put bilo“, priča Ivkov.
„I samo je u jednom trenutku krenulo. Da se tuče i da se ne bira. Na svu sreću, nije bilo toliko povređenih koliko sam pomislio da je moglo da ih bude. S obzirom na to kako je izgledalo, kako su došli spremni da razbijaju…“

„Kreiranje paralelnih svetova“

U istoj noći predsednik Aleksandar Vučić optužio je antivladine demonstrante za nasilje i rekao da „nigde niko demonstrante nije napadao“.

Snimci, fotografije i izjave prisutnih govore nešto sasvim suprotno.

Uopšte, od početka masovnih studentskih i građanskih protesta talas dezinformacija je preplavio domaću medijsku sferu.
U prvih šest meseci otkako je redakcija FakeNews tragača počela da beleži manipulativne vesti o blokadama i protestima na najčitanijim portalima arhivirala je ukupno 6.420 manipulativnih vesti. Njih 5.773 potiču s portala Informer, Alo i Novosti. U proseku 32 manipulacije dnevno.

Urednik FNT Ivan Subotić u sredu uveče bio je ispred prostorija SNS-a.

Priznaje da ga „profesionalno izuzetno iritira kreiranje paralelnih svetova“ u medijima naklonjenim vlastima. U ovim glasilima se, kaže, slika s ulica iskrivljuje do te mere da deluje da su njihovi izveštači prisustvovali sasvim drugom događaju.

„Za novinare je ovo uvek teška pozicija, jer je rad u uslovima u kojima vam iznad glave lete kamenice, petarde, vatrometi i drugi predmeti težak i izazovan. Deluje mi da je građanski protest ušao u jednu novu fazu u kojoj se ne preza od sukoba“, smatra Subotić.

„Poslednji incidenti su definitivno bili drugačiji u odnosu na dosadašnje. Do sada nismo imali ovoliko nebezbednu situaciju. Demonstranti nisu pokazivali toliki stepen spremnosti da se sukobe, pre svega s aktivistima SNS, ali i s policijom. Za novinare ovo znači samo još teži posao.“

Subotić podseća da su protesti za novinare radno mesto i da se u kriznim situacijama njihove smene nužno produžavaju. Na ulicama se ostaje i dvocifren broj sati.

„Uslovi za rad su nemogući, ali mislim da novinari, koji su zaista zagriženi za svoj posao, žive za izveštavanje sa događaja poput ovog protesta, jer se oni mogu ispostaviti kao istorijski“, ocenjuje Subotić.

„Mislim da je pred novinarima izuzetno težak period, ali da su ovo trenuci u kojima svi moramo da pokažemo koliko nam je bitno da u svojim člancima i prilozima prenesemo najobjektivniju moguću sliku sa ulica.“

Nigde sigurnosti: novinari napadani, pljuvani, gađani, vređani

Na pitanje Cenzolovke da li je moguće da se u ovom kontekstu novinari osećaju bezbedno, Subotić odgovara:

„Iskreno, mislim da nije. I na protestima pre ovog svedočili smo da se dešavalo da policija napada novinare bez obzira na njihove legitimacije i PRESS prsluke. Bilo je čak i privođenih novinara“, podseća Subotić.

„Ako vam policija ne garantuje bezbednost, ili čak ugrožava vašu bezbednost tokom izveštavanja, kome onda novinari mogu da se obrate u kriznim situacijama poput ove? Šta nam preostaje?“

„Novinari apsolutno nisu bezbedni“ na protestima, kaže Petar Klaić, i dodaje da to „nije produkt ljudi koji učestvuju u demonstracijama“.

„To je pre svega zajednički poduhvat pristalica SNS s jedne i pojedinih pripadnika policije s druge strane. Došli smo do toga da novinari moraju da prate događaje s distance, jer kad su pred kordonom ili bliže neredima bivaju napadani, pljuvani, gađani, vređani“, objašnjava Klaić.

Njegov kolega Žarko Bogosavljević ocenjuje da se u Novom Sadu trenutno „niko ne oseća bezbedno“, a da to važi i za novinare.
„Mi se malo bezbednije osećamo, jer, eto, imamo neki žuti prsluk, neko ima kacigu ili šlem. Ali ovo prosto više nije normalna situacija i sve je upitno. Ako te napadnu, nema zaštite“, kaže Bogosavljević.

On priznaje da je „prvi put od vremena provedenog u vojsci“, pre dvadeset godina, počeo da razmišlja o putanjama ispaljenih projektila ili gde da se sakrije ili zakloni ako nešto u njegovoj blizini eksplodira.

„Kao da sam na ratištu, a ne usred Novog Sada. Kad lete desetine topovskih udara, poludiš u sekundi. To su ozbiljne stvari“, priča Bogosavljević.

U tim situacijama, kako kaže, prvo pomišlja kako da zaštiti sebe i druge, a tek posle o tome kako će da izveštava.

„U redu, napraviš neki snimak ili fotografiju, ali uvek gledaš kako da se zaštitiš. Došli smo do toga da moramo da se čuvamo na ulicama od maskiranih ljudi s letvama“, kaže.

„Novinari su uvek bili ugroženi, a sad su svi ugroženi. Tukli su sve redom – novinare, građane, studente, bajkere. Ljudi su dobijali batine samo zato što su na ulici.“

AKTIVISTI, NAPREDNjACI, POLICIJA - DOBIJAMO KRITIKE OD SVIH, IGRAMO NA TANKOJ ŽICI

Vojinu Ivkovu, kako kaže, pretili su i ranije, pre svega zbog dokumentarnog rada o Linglongu, izgradnji takozvanog Limana 5 u Novom Sadu, snimaka iz Moldavije…

„Jedino što vidim je neka vrsta, da je tako nazovem, ‘medijske bezbednosti’. Bezbednosti u zajednici. U našoj medijskoj i u ljudskoj, komšijskoj. Drugačije bezbednosti nema, prepušten si sam sebi“, smatra Ivkov.

Prema njegovim rečima, „kad se podvuče crta, bezbednost novinara je nikakva“, a kontinuirani rad na ulici, u kriznim situacijama, ima i vidljive i one manje vidljive posledice.

„Aktivisti, naprednjaci, policija – dobijamo kritike od svih. Igramo na tankoj žici. Šta pišemo, šta objavljujemo. Burnout je problematičan. Pogotovo što ovo traje već dugo. Sve vreme je adrenalin na visokom nivou, a dosta kolega ne oseti odmah posledice, ne vide to na sebi. Ali oseti se to. I na terenu i u tekstovima i u stvarima koje snimaju.“

„Znate li koga štitite?“

Jedna od najčešće viđenih slika tokom sati napetosti na novosadskom Bulevaru oslobođenja bile su stotine građana koje pokušavaju da „pregovaraju“ s policijom u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Želeli su da znaju zbog čega oni ne reaguju na organizovane napade iz stranačkih prostorija. Uglavnom su ponavljali fraze kao što su: „Kako vas nije sramota“ i „Znate li koga štitite“.

U jednom trenutku pronela se pogrešna informacija da će simpatizeri SNS pokušati da zauzmu fakultete. Građani su od policije pokušavali da saznaju da li će braniti Univerzitet ili im je posao samo da štite kancelarije jedne stranke.
Odgovora nije bilo. Samo ciničnih osmeha, pretnji i uvreda.

„Postupci policije bili su sramni, zbog izostanka reakcije prema aktivistima SNS koji su ugrožavali bezbednost demonstranata, novinara, čak i samih policajaca. Mislim da ni njima nije prijatno što su gurnuti u ovu paradoksalnu ulogu u kojoj maltene štite izazivače sukoba“, smatra Subotić.

Bogosavljević ocenjuje da „policija nije radila ništa“.

„Stajala je sa strane i posmatrala, nisu učinili ništa da spreče pristalice SNS u napadima na građane. Reagovali su isključivo u krajnjoj samoodbrani, kao onaj pripadnik Kobri, za kojeg i dalje nije jasno zašto je bio s one strane i zašto je pucao.”

Klaić kaže da ga postupci policije „dovode u sumnju“ da je napad na kolonu u Stražilovskoj ulici „izveden uz saglasnost policijskih snaga“.

„Na Bulevaru oslobođenja je bila malo drugačija priča. Policija je očigledno dobila naređenje da odbiju ljude što dalje od prostorija SNS. Međutim, nisam siguran da li ih je bilo nedovoljno ili je bilo nedovoljno njihovog angažmana. I to se pretvorilo u ono što smo videli“, kaže Klaić.

Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je posle incidenata, privedena jedna osoba zbog sumnje da je jednom policajcu zadala udarac nogom u predelu grudi.

NOVI SAD NAJČEŠĆA META VLASTI, NAROČITO HULIGANA

Svetski mediji prenose dešavanja iz Srbije, s posebnim fokusom na Novi Sad.

Rojters ističe da su pristalice SNS-a u Novom Sadu bacale baklje i petarde na demonstrante, a mediji u regionu akcenat stavljaju na upotrebu pištolja pripadnika Kobri, prenosi Vreme.

Novi Sad je ključna tačka protesta. Ovde je sve počelo kada se 1. novembra obrušila nadstrešnica Železničke stanice i ubila 16 osoba.

Premijer je bio Miloš Vučević, bivši gradonačelnik. Stanicu je svečano otvorila Maja Gojković, premijerka Vojvodine i takođe bivša gradonačelnica.

Vučević je predsednik Vlade bio do januara kada je, posle još jednog incidenta ispred novosadskog SNS, podneo ostavku. U ranim jutarnjim satima tada su stranački simpatizeri napali grupu studenata u blokadi. Jednoj devojci je bejzbol palicom slomljena vilica.

Vučević je tada podneo ostavku, kako je istakao, „kao odgovoran čovek“.

Međutim, u međuvremenu će predsednik Vučić te iste batinaše nazvati „herojima“. Zvanično će ih pomilovati, čime je krivični postupak protiv njih obustavljen.

„Novi Sad je od početka ovih protesta bio najčešća meta vlasti, a naročito huligana. Iz očiglednih razloga: trebalo je smiriti pobunu u gradu i to ulivanjem straha. Ovde je epicentar borbe, zbog pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici koja je posledica korupcije i kriminala“, smatra Klaić.

„Više nema drugog izlaza“

U lokalnim reporterskim krugovima često se čuje kako je „1. novembar promenio sve“.

Kako za vlast i građane tako i za dopisnike iz stereotipično „dosadnog“ grada koji su postali najagilniji članovi svojih redakcija. „Zvezde“ na najtragičniji mogući način.

Za svoje izveštavanje o padu nadstrešnice i masovnim studentskim i građanskim protestima koji su usledili grupa njih zaslužila je godišnju nagradu Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

O poslednjoj seriji sukoba ispred SNS-a oni govore kao o još jednoj prekretnici.

Dominantni osećaji su – ljutnja i bes.

„Ono što smo sada videli podignuto je na jedan potpuno novi nivo. Pratio sam proteste godinama, ali poslednji incident u Novom Sadu pokazao mi je da među demonstrantima postoji velika većina koja je užasno ljuta. I koja više neće da trpi ništa i više se ne plaši“, smatra Petar Klaić.

Žarko Bogosavljević dodaje da ga ljuti što smo „kao društvo došli u ovakvu situaciju“.

„Ne želim nikad da upotrebim izraz ’građanski rat’. Ali ono jeste izgledalo kao rat, bilo kakav rat.”

Za Ivana Subotića ljutnja proizlazi iz činjenice da, kako kaže, „ne vidi prostor za razrešenje političke krize bez nastavka sukoba“.

„Mislim da su studenti i građani pokušali gotovo sve da tokom proteklih devet meseci ne dođe do nereda koji su se na kraju dogodili. Deluje da više nema drugog izlaza iz trenutne situacije“, zaključuje sagovornik Cenzolovke.

Nakon ocena komisije: Bujanovac smanjio sredstva za medijske konkurse sa tri miliona na 200.000

Fri, 15 Aug 2025 16:26:00 +0100

U zaključku se preporučuje komisiji koja je ocenjivala medijske projekte da ponovo raspodeli sredstva u skladu s tim iznosom i donese novi predlog.

Komisija koja je ocenjivala projekte je 17. juna predložila da se tri miliona raspodele tako što bi TV Info Puls Vranje dobila 280.000 dinara, RTV Bujanovac 480.000 i 280.000, Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina 280.000, Udruženje Variacion 430.000, Udruženje Bujanovačke 380.000, a Udruženje Spek 3 280.000.

Među predlozima za sufinansiranje projekata bili su i portal Koštana sa 180.000, Perspektiva s 280.000 i preduzeće za za proizvodnju, promet i usluge M OD Vranje sa 130.000 dinara.

Članovi komisije bili su Nenad Perić, Miodrag Miljković i Slađana Tasić.

Više podataka možete pronaći u ANEM-ovoj bazi medijskih konkursa.

Holandija planira sastanak s vodećim platformama pred oktobarske izbore

Fri, 15 Aug 2025 09:43:00 +0100

Uprava za potrošače i tržišta, koja sprovodi Zakon o digitalnim uslugama EU u Holandiji i u skladu s njim ima mandat da prati izbore, saopštila je da će na sastanku biti i predstavnici Evrope komisije, drugih nacionalnih regulatora i nevladinih organizacija, preneo je briselski portal Euraktiv.

Prevremni izbori u Holandiji raspisani su posle pada vlade u junu zbog migracione politike. Vlada je pala manje od godinu dana od stupanja na dužnost.

Izbori će biti održani 29. oktobra.

Prema Zakonu o digitalnim uslugama, Veoma velike onlajn platforme (VLOP) "moraju da sprovode transparentne i temeljne politike u vezi sa sadržajem na svojim platformama i preduzimaju efikasne mere protiv ilegalnih sadržaja", navodi se u saopštenju holandskog regulatora.

Smernicama o izbornom procesu u sklopu zakona predviđeno je da nacionalni koordinatori digitalnih usluga, poput holandske Uprave, mogu da organizuju sastanke pre izbora sa vodećim platformama kako bi procenili njihove strategije za ublažavanje sistemskih rizika.

Holandske vlasti su krajem jula poslale pismo platformama u kojem su im ukazale na obaveze po Zakonu o digitalnim uslugama EU i zatražile relevante kontakte zadužene za politike poverenja i bezbednosti u njihovim timovima.

U pismu se od platformi traži i da popune upitnike o tome kako planiraju da zaštite javnu debatu pre izbora, preneo je Euraktiv.

U Upravi kažu da će septembarski sastanak pružiti "jasnu sliku" kako platforme nameravaju da spreče kršenje Zakona o digitalnim uslugama odnosno govor mržnje, strano mešanje, dezinformacije.

Inače, posle izbora u Rumuniji u decembru 2024, koje je poništio najviši sud te zemlje, Evropska komisija je po Zakonu o digitalnim uslugama pokrenula istragu o TikToku. Komisija je takođe proširila tekuću istragu o Iksu pre izbora u Nemačkoj u februaru 2025.

Nijedna istraga još nije završena.

Pre izbora u Rumuniji i Nemačkoj organizovani su okrugli stolovi sa platformama koji se sada planiraju i u Holandiji.

BHN i EFJ: Sud BiH treba podržati evropske standarde slobode izražavanja i informisanja u slučaju Nataše Miljanović Zubac

Fri, 15 Aug 2025 11:41:00 +0100

Miljanović Zubac je uhapšena 7. augusta u Trebinju, nakon što je izvršen pretres u njenoj porodičnoj kući u vezi sa istraživanjem potencijalnih krivičnih đela unutar policijskih struktura.

U srijedu 13. augusta, Sanela Imamović, tužiteljica koja vodi istragu u ovom slučaju, poslala je Sudu BiH zahtjev za izricanje mjera zabrane, čime je nastavila institucionalnu torturu nad Miljanović Zubac, ignorišući odredbe bh. krivičnog zakonodavstva, kao i ulogu novinara i istraživačkog novinarstva u demokratskom društvu. Međunarodni i bosansko-hervegovački standardi slobode izražavanja nalažu obustavu istraga protiv novinara koji su otkrili važne javne informacije tokom obavljanja profesionalnih zadataka i objavili ih u javnom interesu. Uprkos tome, tužiteljica Imamović, ne samo da demostrira pavosudnu nadmoć nad novinarkom Miljanović Zubac, već svjesno izbjegava prethodnu tužilačku praksu i obustvaljanje istrage protiv novinara i medija koji su objavljivali povjerljive dokumente u javnom interesu.

BHN i EFJ podsjećaju da su tužiteljica Sanela Imamović i drugi ovlašteni službenici Tužiteljstva BiH namjerno pokrenuli rigidan i nezakonit postupak protiv Miljanović Zubac kako bi dobili usmeno odobrenje Suda za pretres i oduzimanje njena dva mobitela i laptopa, dopustili korištenje oduzetog telefona, suprotno obaveznim mjerama zaštite oduzetih predmeta i protivno pravu na zaštitu novinarskih izvora. Odobrili su također stavljanje lisica na ruke novinarki tokom njenog sprovođenje na saslušanje u prostorije Tužiteljstva. Ovakvi postupci predstavljaju nesrazmjernu upotrebu institucionalne sile protiv novinarke kakva nije zabilježena u BiH, zbog čega će BHN i EFJ podnijeti pritužbu Visokom sudskom i tužiteljskom vijeću (VSTV).

BHN i EFJ očekuju javno donošenje odluke o predloženim mjerama zabrane Nataši Miljanović Zubac, kao i postupanje Suda BiH u skladu sa raspoloživim dokazima a ne pretpostavkama tužiteljice Imamović da bi ova novinarka mogla napustiti državu ili kontaktirati druge osobe uključene u ovaj slučaj. Očekujemo također da se tokom saslušanja pred Sudom BiH striktno primjenju odredbe krivičnog zakonodavstva BiH koje štite novinarsku profesiju i novinare – istraživače, te poštuje pravo Miljanović Zubac na slobodu izražavanja i informisanja u skladu sa principima Evropske konvencije i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Novinarska i medijska zajednica u BiH, te brojne međunarodne organizacije i institucije, svjedoče opasnom presedanu u sudskoj praksi demokratskih država: kriminalizaciji novinarke koja je otkrila i javno ukazala na kriminal i njegove počinitelje. Zbog toga BHN i EFJ pozivaju medije i novinare da pokažu solidarnost s Natašom Miljanović Zubac, ali i da, u svojstvu javnosti, prate odlučivnje Suda BiH o zahtjevu državnog Tužiteljstva o mjerama zabrane. U slučaju da Sud BiH prihvati zahtjev Tužiteljstva, nijedan novinar ili medij u BiH ne bi mogao slobodno, sigurno i bez straha od krivičnog progona istraživati i objavljivati informacije od javnog značaja.

Na kraju, ponavljamo naše pozive da se optužbe protiv novinarke odbace i da se provede neovisna istraga o njezinom zlostavljanju, uključujući nezakonito korištenje njezina telefona kršeći zaštitu novinarskih izvora. Ove jasne zahtjeve EFJ je podnio na Platformi Vijeća Europe za sigurnost novinara.

Novinarstvo nije zločin i nikada se ne bi trebalo smatrati zločinom!

Zahtijevamo da Sud BiH poštuje evropske standarde slobode izražavanja i prava na informiranje u slučaju Nataše Miljanović Zubac.

Udruženje/udruga BH novinara – BHN

Evropska federacija novinara – EFJ

Rusija zabranila nevladinu organizaciju Reporteri bez granica, proglašena nepoželjnom

Fri, 15 Aug 2025 11:45:00 +0100

Prema zvaničnom spisku objavljenom na internet sajtu tog ministarstva RSF od sada spada u „strane“ organizacije čije aktivnosti su ocenjene kao „nepoželjne“ na ruskoj teritoriji.

Proglašenje jedne organizacije „nepoželjnom“ u Rusiji znači zabraniti njene aktivnosti jer se time ljudi koji rade za nju ili je finansiraju izlažu sudskim postupcima i mogućim zatvorskim kaznama, piše Frans pres.

Od početka ruske ofanzive na Ukrajinu u februaru 2022. godine ruske vlasti su jako povećale represiju kritičnih glasova, zatvarajući stotine ljudi i zabranjujući desetine nevladinih organizacija i medija.
RSF čije sedište je u Francuskoj redovno osuđuje te napade na slobodu medija i pomaže novinarima koji su progonjeni u Rusiji.

Na svom internet sajtu RSF je izrazio žaljenje što su „takoreći svi nezavisni mediji“ zabranjeni u Rusiji, blokirani ili proglašeni stranim agentima ili „nepoželjnim organizacijama“.

Moskva je prvi put 2015. godine objavila spisak „nepoželjnih“ organizacija. Na tom spisku se do sada nalazi 250 organizacija, među kojima Amnesti internešenal i Grinpis kao i više medija.

EK za N1: EU snažno osuđuje svaki vid nasilja, uključujući pretnje novinarima u Srbiji

Fri, 15 Aug 2025 09:27:00 +0100

Na pitanje N1, kada će se Evropska Komisija aktivnije uključiti u zaštitu ljudskih prava, kao i zaštitu novinara, portparol te institucije je u izjavi za N1 poručio da Evropska Unija “snažno osuđuje svaki vid nasilja, uključujući pretnje novinarima” i poziva na “okončanje bilo kakve eskalacije tenzija”.

“Naš stav je jasan: prava na mirno okupljanje i slobodu izražavanja moraju biti poštovana, a nadležni organi imaju obavezu da zaštite učesnike okupljanja od povreda ili nasilja,” navodi se u dopisu EU Komisije za N1.

Evropska komisija je podsetila i na „značaj medijskih sloboda i slobode izražavanja“, naglasivši da nezavisni mediji moraju imati mogućnost da deluju kao „kontrolori vlasti“ radi povećanja transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera i institucija.

„Nastavljamo da pomno pratimo sva ova pitanja, a posebno u okviru pregovora o pristupanju Srbije EU. Fundamentalna prava i vrednosti su srž našeg zajedničkog evropskog projekta i moraju biti poštovana“, zaključuje se u izjavi Evropske komisije.

Marta Kos osudila napade na građane i novinare na protestima u Srbiji

Fri, 15 Aug 2025 09:21:00 +0100

"Izveštaji o nasilju tokom nedavnih protesta u Srbiji veoma su zabrinjavajući. Napredak na putu ka EU zahteva da građani mogu slobodno da izražavaju svoje stavove i da novinari mogu da izveštavaju bez zastrašivanja ili napada", napisala je Kos na mreži X.

Građani i studenti okupili su se u više gradova u sredu uveče, a incidenti su zabeleženi u Novom Sadu, gde su okupljeni simpatizeri SNS građane zasuli pirotehničkim sredstvima, dok je u Beogradu došlo do okršaja policije i okupljenih, a bio je bačen i suzavac u nekoliko navrata.

Proteste u sredu uveče obeležila je i do sada neviđena scena - jedan pripadnik Vojske Srbije izvukao je pištolj i pucao u vazduh.

Ministar Ivica Dačić rekao je da se radi o zastavniku Vojske Srbije, "koji je bio na službenom zadatku obezbeđivanja štićene ličnosti".

Studenti u blokadi pozvali su građane da i večeras izađu na ulice gradova širom Srbije.

Zoomer: Pristalice SNS krenule na juriš ka grupi novinara u Beogradu

Fri, 15 Aug 2025 08:10:00 +0100

Nakon što je u Nemanjinoj ulici došlo do sukoba ispred demonstranata i pristalica Srpske napredne stranke, koji su bili ispred prostorija svoje partije, kako izveštava reporterka portala Zoomer, naprednjaci su krenuli u juriš na veliki broj okupljenih novinara.

Oni su na njih jurili povike „Hajde snimajte, hajde snimajte“.

Reporterka Zoomer-a svedoči da su novinari morali da beže niz Birčaninovu ulicu.

Policajci u civilu nisu dozvoljavali novinarima da snime hapšenje jednog građanina u Beogradu, javlja studentski portal Puls generacije.

„Ne ometajte policijsko postupanje”, čuje se na snimku kako izgovara muškarac sa policijskom značkom oko vrata.

Stejt department o ljudskim pravima u Srbiji: Ozbiljni problemi sa slobodom medija

Thu, 14 Aug 2025 08:33:00 +0100

U izveštaju se navodi i da je u svom poslednjem potezu pre raspuštanja 4. novembra 2024. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo da je dodelilo regionalnu frekvenciju (za Beograd) televiziji Informer, privatnoj stanici blisko povezanoj sa vladajućom strankom.

Licenca je dodeljena bez zakonom propisanog otvorenog konkursa, uključujući javnu raspravu, ukazuje se.

Stejt department takođe konstatuje da su tokom 2024, iako Zakon zabranjuje pretnje, pritiske ili bilo kakvo drugo ometanje rada javnih medija i novinara i uprkos naporima vlade, dešavali napadi na novinare.

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, tokom 2023. godine zabeležena su 183 napada na novinare, a od januara do septembra 2024. godine 97 napada, uključujući verbalne pretnje, pretnje smrću i fizičko nasilje.

Konstatuje se i postojanje cenzure od strane države, vojske, policije, kriminalnih grupa ili ekstremista. Pozivajući se na podatke predstavnika medijskih udruženja, finansijski pritisci su ponekad dovodili do toga da se mediji uzdržavaju od objavljivanja sadržaja koji je kritički nastrojen prema vlasti, iz straha od vladine odmazde ili finansijskih posledica.

Izveštavanje iz Gaze: Teško ili čak smrtonosno

Thu, 14 Aug 2025 11:17:00 +0100

„Kad ove reči stignu do vas, znaćete da je Izrael uspeo da me ubije i ućutka moj glas.“

Ovo je poslednja objava palestinskog novinara Anasa Al-Šarifa. Izveštavao je za katarsku stanicu Al-Džaziru iz Pojasa Gaze. Tekst posta, na engleskom i arapskom jeziku, u kojem se radi o njegovoj veri, Palestini i porodici, napisan je u aprilu ove godine i trebalo je da bude objavljen u slučaju njegove smrti. Tekst je objavljen u nedelju uveče.

Neposredno pre toga, ovaj 28-godišnjak je ubijen u izraelskom granatiranju – zajedno s četvoricom kolega koji su takođe radili za Al-Džaziru: novinarom Mohamedom Krejkeom, snimateljima Ibrahimom Zaherom i Mohamedom Noufalom, te Moamenom Alivom.

Novinari su boravili u šatoru koji im je bio dodeljen u blizini bolnice Šifa u gradu Gazi.

U izjavi nakon njihove pogibije, katarska TV-stanica je govorila o „ciljanom atentatu“ koji je bio „drzak i nameran napad na slobodu štampe“.

Izraelske optužbe za terorizam

Retkost je da Izrael ne samo da prizna, već i sam objavi smrtonosni napad na novinare. U svojoj izjavi, Izraelske odbrambene snage (IDF) opisale su Anasa Al-Šarifa kao „teroristu koji se predstavljao kao novinar Al-Džazire“. IDF je izjavio da je on bio vođa terorističke ćelije Hamasa i da je bio odgovoran za raketne napade na izraelske civile i trupe IDF-a.

Kao navodni dokaz za te tvrdnje, IDF je prezentirao zapise o Al-Šarifu u dokumentima za koje se tvrdi da su interne informacije Hamasa. Izrael je poslednjih meseci nekoliko puta distribuirao te optužbe ali i same dokumente.

UN i novinarske organizacije: Navodi nisu verodostojni

„Duboko sam zabrinuta zbog ponovljenih pretnji i optužbi izraelske vojske protiv Anasa al-Šarifa, poslednjeg preživelog novinara Al Džazire u severnoj Gazi“, rekla je krajem jula posebna izvestiteljka UN za slobodu izražavanja, Iren Kan.

Krajem jula međunarodna nevladina organizacija, Komitat za zaštitu novinara (CPJ) objavila je izjavu u kojoj to naziva „kampanjom blaćenja od strane izraelske vojske“. U izjavi se takođe citira Al-Šarifa: „Živim s osećajem da bih mogao biti bombardovan i ubijen u bilo kojem trenutku.“

Kao reakciju na njegovo ubistvo, CPJ je objavio izjavu svoje regionalne direktorke Sare Kudah: „Izraelski obrazac prikazivanja novinara kao militanata bez pružanja verodostojnih dokaza za te tvrdnje postavlja ozbiljna pitanja o njegovim namerama i poštovanju slobode štampe. Novinari su civili i nikada ne bi trebali biti meta napada.“

Od početka rata u Gazi CPJ registrovao ubistva 186 novinara.

U intervjuu za DNj, Martin Ru iz Reportera bez granica (RSF) takođe je govorio o „kampanji blaćenja osmišljenoj kako bi se opravdalo ubistvo novinara“. Dodao je da al-Šarif nije bio samo istaknuti novinar Al Džazire, već i glas napaćenih Palestinaca u Pojasu Gaze. „Ciljana

kampanja njegovog blaćenja i ubistvo još je jedan aspekt medijske blokade koju je Izrael nametnuo“, rekao je Ru na televiziji DW.

„Embedovano novinarstvo“ umesto slobodnog izveštavanja

Od prvih dana rata, Izrael je uglavnom uskratio stranim novinarima pristup Pojasu Gaze.

Izraelska vojska uništila je velike delove obalskog pojasa i, prema odluci kabineta, sada namerava i potpuno zauzeti grad Gazu. Vlada premijera Benjamina Netanjahua tvrdi da je njen ratni cilj i dalje uništenje Hamasa, koji vlada Pojasom Gaze.

7. oktobra 2023. Hamas je u neviđenom terorističkom napadu u Izraelu ubio oko 1.200 ljudi i oteo još 251 osobu u Pojas Gaze.

Propagandni video-snimci dva mršava, izgladnela taoca nedavno su izazvali ogorčenje u Izraelu.

Istovremeno, kritike izraelskog vođenja rata sve su glasnije i u inostranstvu. Prema UN, kompletnom stanovništvu Pojasa Gaze preti glad. Brojne organizacije za ljudska prava – uključujući, u novije vreme, i izraelske nevladine organizacije – optužuju Izrael za genocid u Gazi. Ovu optužbu istražuje Međunarodni sud pravde.

Više od 200 medijskih kuća objavilo je u junu otvoreno pismo u kojem zahtevaju slobodan pristup novinarima Pojasu Gaze. Velika većina slika i informacija koje šire međunarodni mediji potiče od lokalnih novinara koji rade kao spoljni saradnici ili reporteri za te strane medije. Neki već godinama sarađuju s uredništvima ili dopisničkim kancelarijama izvan Pojasa Gaze. Izraelske vlasti stalno optužuju palestinske novinare u Pojasu Gaze za nedostatak objektivnosti.

Izrael međunarodnim novinarima uskraćuje pristup Pojasu Gaze – uz nekoliko izuzetaka. Samo u okviru takozvanog „embedovanog novinarstva“ – odnosno novinarstva „ugrađenog“ u vojne strukture – nekolicini odabranih novinara dozvoljeno je putovanje u Gazu na nekoliko sati. Novinari su tada pod stalnim nadžorom vojnika i njihov sirovi materijal moraju pre objave odobriti vojni cenzori. Novinari koji iskoriste ovu priliku svesni su da im se tako pruža samo perspektiva izraelske vojske.

Izrael razmatra tužbu protiv Njujork Tajmsa

Uredništva se oslanjaju na palestinske novinare, organizacije poput Lekara bez granica i drugih humanitarnih organizacija te kontakte u Gazi kako bi izveštavali o tome šta se događa na terenu. Međunarodni mediji takođe su više puta bili meta izraelske vlade.

Izraelski premijer Netanjahu nedavno je najavio da razmatra tužbu protiv Njujork Tajmsa. Novine su u julu na naslovnici objavile sliku teško pothranjenog deteta u Pojasu Gaze. Kako je rečeno, tek nakon objavljivanaj članka – uredništvo je saznalo da dete od ranije pati od jednog teškog zdravstvenog problema.

Netanjahu poriče namerno izgladnjivanje stanovništva, iako brojne humanitarne organizacije krive Izrael za činjenicu da u Gazu i dalje stiže znatno manje pomoći nego što je ljudima potrebno.

Na istom sastanku, Netanjahu je takođe rekao da je naredio vojsci da dozvoli većem broju stranih novinara ulazak u Pojas Gaze kako bi mogli da vide „izraelske humanitarne napore“ i „civilne proteste protiv Hamasa“. Netanjahu nije precizirao da li misli na slobodan pristup ili na „embedovano novinarstvo“.

U svakom slučaju, Anas Al-Šarif i njegove kolege bili su do svoje smrti jedan od retkih preostalih novinarskih timova u Pojasu Gaze.

Epidemija pretnji redakcijama i napada na novinare: Posledica atmosfere koju stvara vlast

Thu, 14 Aug 2025 12:55:00 +0100

Tokom protesta u Novom Beogradu, novinar Darko Simić („Politički globus“) je fizički napadnut, nepoznata osoba iz grupe okupljene ispred prostorija SNS zaletela se i udarila ga pesnicom u obraz uz povik “Šta snimaš”.

Redakcija portala Autonomija.info iz Novog Sada dobila je pretnje nakon incidenta tokom izložbe fotografija sa protesta u Bačkom petrovcu.

Tada im je rečeno da su „komunoustače“ – i poručueno da će „za objave svi dobiti nagradu sa po dva 9,2 mm“ – jasna aluzija na vatreno oružje i likvidaciju.

Više novinara je napadnuto tokom izveštavanja sa teran, tokom više protesta u Vrbasu, mete napada i vređanja su bili novinari i snimatelji televizije N1, a glavni urednik portala Mašina je više puta pogođen u galvu zaleđenom flašom vode.

I naša redakcija se našla na udaru portivnika profesionalnog i kritičkog novinarstva, nakon objavljivanja karikature Predraga Koraksića Koraksa, koju su pristalice vlasti okarakterisale kao poziv na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Redakciji Danasa je preko Fejsbuk mesindžera, sa naloga izvesnog Mikice Kljajića, upućena pretnja da je moguće da će pogoditi „bomba ili zolja, pa da se razlete“.

Poruka je završena rečima da “će im doći kući malo”. Slučaj je prijavljen Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

„Danas svedočimo eskalaciji nasilja prema građanima koji mirno protestuju. Nezavisni mediji i novinari izloženi su sve drastičnijim pretnjama i napadima. Potreba za hitnim reakcijama novinarskih udruženja i asocijacija sada je svakodnevna, što nije bio slučaj čak ni devedesetih godina“, kaže za Danas Veran Matić, predsednik Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Dodaje da većina napada i pretnji prema novinarima u Srbiji ima organizovan karakter, često se sprovodi preko plaćenih botova i angažovanih osoba, dok pojedinačne reakcije, kako kaže, najčešće ljudi sa psihičkim problemima ili onih pod uticajem lažnih vesti, dodatno pojačavaju nasilje.

Navodi da postoje brojna svedočenja da je takvo ponašanje u velikoj meri inspirisano sadržajima u medijima poput Informera.

„Novinarke i novinari kritičkih medija postali su svakodnevne mete govora mržnje, pretnji i nasilja – ne zbog određenog događaja, već zato što postoje i rade svoj posao. Na udaru su izveštači sa prvih linija protesta i policijskog nasilja, istraživački novinari koji razotkrivaju korupciju, ali posebno novinarke, koje su dodatno ugrožene po osnovu pola“, kaže Matić.

On ocenjuje da je profesionalno novinarstvo pod sistematskim udarom, s namerom da bude potpuno ugušeno. Kako navodi, pritisci se ispoljavaju kroz fizičke napade i pretnje, nekažnjavanje počinilaca, ali i kroz osnivanje mreže medija i udruženja koja samo imitiraju prave, čime se, prema njegovim rečima, zamagljuje razlika između činjenica i propagande i slabi prepoznatljivost autentičnih izvora.

„Nažalost, evropske institucije i zemlje koje su na vrhu lista slobode medija ne pružaju dovoljnu podršku profesionalnim i kritičkim medijima u Srbiji. Zato je izuzetno važna solidarnost među novinarima, redakcijama i svima kojima je sloboda važna. Jedino tako možemo sačuvati jedni druge“, kaže Matić.

Redakcija N1 konstantno se suočava sa pretnjama i napadima na svoje novinare, tokom protesta u Vrbasu pomoćnik njihovog snimatelja je više puta pogođen kamenom, a na protestu pre toga novinarka Jelena Mirković je „dobila“ laser u oči i uvrede od strane pristalica SNS-a.

Programski direktor televizije N1 Igor Božić ocenjuje da je poslednji talas pretnji i napada na novinare direktno povezan sa napetom društvenom situacijom u zemlji. Kako ističe, nezavisni mediji prate događaje koji, prema njegovim rečima, „evidentno smetaju vlastima“, što se koristi za napade na novinare.

„Možete vrlo jasno na prorežimskim medijima da čujete kako svega toga ne bi bilo da N1 i Nova ne izveštavaju o tome. To naravno nema veze sa istinom – oni bi vrlo rado sakrili situaciju u društvu kada ne bi imao ko da izveštava o tome“, kaže Božić.

Dodaje da takav narativ vodi do otvorenih pretnji, pa čak i zastrašivanja gestovima koji imitiraju klanje, sa ciljem da se novinari odvrate od posla.

Božić upozorava da nereagovanje policije na konkretne incidente „jasno govori da odozgo može i gore“.

„Ukoliko neko u vlasti ne stavi prst na čelo, dolazimo u situaciju da mogu da budu ugroženi životi i zdravlje novinara“, naglašava Božić.

Početkom jula ove godine N1 je dobio preteće pismo u kome se navodi da će proći kao „Šarli ebdo“.

Kako Božić podseća, ni mesec dana od te pretnje, novinari nisu dobili informacije o napretku istrage.

„Bez obzira na to što stalno podsećamo na takvu vrstu pretnji, nikako ne dođemo do počinioca – bilo da je reč o elektronskim pretnjama ili, kao u ovom slučaju, o pismu“, kaže Božić.

Ističe da je razočaran neefikasnošću institucija i smatra da one moraju da budu svesne posledica.

„Za sve dalje napade, njihovo nereagovanje ili loše postupanje treba da snose odgovornost“, zaključuje Božić.

Urednik portala Cenzolovka, Perica Gunjić, smatra da Srbija danas funkcioniše kao država koja sistematski zastrašuje građane koji protestuju, podstiče nasilje uz podršku kriminalnih grupa i policije, dok medije svakodnevno targetira i optužuje, neretko uz potpuno izmišljene tvrdnje.

„U toj državi žena nožem ranjava dekanku Nataliju Jovanović u Nišu jer je, kako sama kaže, svaki dan gledala Infomer TV. Taj megafon vlasti, na čelu sa svojim rastrojenim vlasnikom, po ceo dan urla izdaja i poziva na obračune i nasilje protiv izdajnika, među kojima su kritički novinari najveći, odmah do studenata, profesora, naučnika i ostalog polusveta u naprednjačkoj Srbiji“, kaže Gunjić.

Upozorava na opasnost koju, kako kaže, proizvodi svakodnevna izloženost građana propagandnim sadržajima. Smatra da su pojedinci satima pod uticajem takvih poruka, što povećava rizik da se verbalne pretnje pretvore u fizičke napade.

„Ti tzv. obični ljudi su na sisama tog otrova ko zna koliko sati dnevno i pitanje je dana kada će ostati bez pilule za smirenje ili bez vinjaka pa da pređu s reči na dela. Znaju da bi Vučić, ako nekog izbodu, rekao da je taj novinar, kao i dekanka, kriminalac i da su povrede kao kad sečete krastavac, dok bi tužilaštvo optužilo novinara da je isprovocirao i namerno naleteo na nož da bi optužio tog poštenog gledaoca Informera, čime učestvuje u destabilizaciji države“, kaže Gunjić.

ANEM objavio onlajn bazu svih konkursa za sufinansiranje medijskih projekata

Thu, 14 Aug 2025 12:58:00 +0100

U bazi na sajtu ANEM-a trenutno su dostupni svi podaci i dokumentacija za 174 konkursa koja su u ovoj godini raspisali Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Autonomna pokrajina Vojvodina i lokalne samouprave.

Na toj platformi, kako se dodaje, dostupna je i arhivirana sva dokumentacija koja je do sada objavljena na Jedinstvenom informacionom sistemu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za svaki konkurs – odluke i rešenja o raspisivanju konkursa, o iznosu i raspodeli sredstava, imenovanjima komisija za ocenjivanje projekata, rang liste medijskih projekata i ostali relevantni dokumenti.

Baza se redovno ažurira novim konkursima, podacima i dokumentacijom, u skladu s objavama na Jedinstvenom informacionom sistemu.

„Cilj kreiranja baze je unapređenje transparentnosti procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji, imajući u vidu da se obavezna dokumentacija ne objavljuje redovno i ažurno na sajtovima onih koji raspisuju konkurse, da je otežan a često i nemoguć pristup važnoj arhiviranoj dokumentaciji koja će sada biti u ANEM bazi“, dodaje se u saopštenju.