Kako je rekao programski direktor N1 Igor Božić UNS-u, jedan od pretećih komentara redakcija je dobila na društvenoj mreži,  dok su ostali bili komentari na tekstove na sajtu. Komentare na sajtu, kaže Božić, nisu objavili.

Dodao je da su tekstovi na koje su im stizali preteći komentari bili različite sadržine, ali da su pretnje „planule“ za vikend, i to posebno nakon incidenta u Novom Sadu.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ih je, kaže Božić, kontaktiralo kada su pretnje prijavljene.

UNS ističe da su pretnje redakciji N1 sve češće, a da su posebno uznemirujuće u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

Podsetimo, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Lokal Pres i Asocijacija medija tražile su 25. avgusta ove godine promenu načina bodovanja za kandidate za članove komisija u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, što je zvanično poslato na adrese Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Među tim zahtevima bili su predlozi da diplome mastera i doktora nauka treba da budu različito bodovane, da se načini veći raspon bodova za radno iskustvo pošto se trenutno istovetno boduju 16 i 40 godina rada u medijima, da se eliminiše bodovanje stručnih radova i stručnih skupova čije je navođenje u prijavama tokom dosadašnjeg procesa bilo predmet zloupotreba i manipulacija, da naučni radovi i učešće na naučnim konferencijama treba da budu bodovani manjim brojem bodova. Traženo je i da se ne boduje pisanje i učešće u realizaciji projekata pošto se ne mogu dokazati, kao i da se ne boduje prethodno učešće u komisijama za ocenjivanje projekata.

Jedina uočena promena na JIS-u prilikom prijave budućih članova komisija jeste dodato pojašnjenje šta se sve podrazumeva pod objavljenim naučnim i stručnim radovima i učešćem na stručnim i naučnim konferencijama, imajući u vidu veliki broj nedoumica i zloupotreba po tom pitanju.

Podsećamo da su osim načina bodovanja, ANEM, NUNS, UNS, Lokal Pres i Asocijacija medija predložili niz mera za unapređenje transparentnoti procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji.

ANEM (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija)

UNS (Udruženje novinara Srbije)

PU Lokal Pres

NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije)  

Asocijacija medija

Članovi ove redakcije su, kako je rekla Galicki, cele večeri radili prenos uživo, a u zgradu Rektorata sklonili su se kada su procenili da situacija postaje opasna. Istakla je da su sve vreme prilikom izveštavanja na sebi imali PRESS prsluke i da su sa sobom nosili novinarske legitimacije.

„Iskoristili smo to što imamo indekse, te i pravo pristupa Rektoratu. Sa krova smo snimali proteste, koji su trajali sve dok, nakon intervencije policije, nije bio ispražnjen kampus“.

U trenutku kada su završili sa prenosom, članovi studentske redakcije BLOKADA INFO dobili su, kako je rekla, informaciju da policija formira kordon ,i to iza zgrade Rektorata, što se, kako je dodala, nikada do tad nije dogodilo.

„Istovremeno, videli smo kako sa druge strane ulice, preko puta Filozofskog fakulteta, dolaze automobili iz kojih izlaze muškarci u civilu i navlače fantomke. U tom trenutku situacija obično postaje haotična, jer iz ranijih iskustava znamo da su ti ljudi spremni na sve. Nedugo zatim, dobili smo informaciju da je i rektor Madić dole, kao i da su pozvani vatrogasci“, dodala je Galicki za UNS.

Kako je navela Galicki, priveli dvojicu članova redakcije.

„Privedeni su, kako nam je rečeno, zbog toga što su kod sebe imali snimateljsku opremu. Moram da istaknem da nisu posedovali nikakva nedozvoljena sredstva niti bilo šta što bi moglo biti razlog“

Galicki navodi da je ubrzo nakon toga policija zaplenila opremu koju su imali kod sebe - mikrofon, bežični internet i druge uređaje. Zgradi Rektorata više nisu imali pristup.

Kako navode iz redakcije Blokada info, u prostorijama koje su koristili tokom blokade Rektorata ostao je veći deo opreme, uključujući torbu za kameru, punjače, rutere, enkodere, SIM kartice i stativ za satelitski internet.

“Policija je kolegama postavljala pitanja poput ‘da li kamera snima’, iako ništa nije bilo uključeno. Bilo im je sumnjivo sve što liči na profesionalnu opremu. Jasno smo bili obeleženi kao press, ali to nije imalo nikakvog efekta,” navode iz redakcije.

Od celokupne opreme, za sada su uspeli da povrate samo dve kamere i jedan stativ - upravo ono što su dvojica novinara imali kod sebe u trenutku privođenja.

UNS podseća da je u novembru prošle godine, s opravdanim razlogom, u predloge za izmene Krivičnog zakonika uvrstio i inicijativu da se za krivično delo iz člana 212. (Oštećenje tuđe stvari) postupak vodi po službenoj dužnosti kada je reč o oštećenju ili uništenju opreme koja je u vlasništvu ili posedu novinara i medijskih radnika.

Novinar Kuštrim Bekoli je u emisiji Ora Shtatë, koja je emitovana 4. septembra, otvoreno optužio NVO “Aktiv” za „napad na policiju i državu Kosovo“ i “špijunažu”.

“Tokom emisije, novinar Kuštrim Bekoli izneo je niz neosnovanih optužbi na račun naše organizacije, koje je opisao kao ’ekskluzivne informacije’. Bekoli se pozvao na istraživački rad ’Etni(z)acija kosovske policije: rušenje Ahtisarijevih temelja građanske i multietničke institucije’, koji je zajednički objavilo pet organizacija civilnog društva“, navodi NVO „Aktiv“ u saopštenju objavljenom ovim povodom.

Ova studija je, ističu iz ove organizacije, predstavljena u decembru 2024. godine, uz prateće fotografske i video dokaze, dokumentarno istraživanje i analizu javno dostupnih materijala, uključujući Ustav Kosova, Zakon o policiji i disciplinske propise.

“Fotografije i materijali citirani u emisiji nisu ’tajne istrage’. Reč je o javno dostupnim izvorima, transparentno uključenim u monitoring izveštaja koji su pripremile organizacije civilnog društva na osnovu direktnih posmatranja i proverljivih dokaza. Predstavljati ih kao ekskluzivne ili skrivene podatke je grubo iskrivljavanje činjenica i manipulacija”, ističe direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević.  

Direktor ove organizacije Miodrag Milićević kaže za UNS da je jako zabrinut i da se zaposleni i on, imajući u vidu nepovoljne političke okolnosti u kojima trenutno žive Srbi na Kosovu, pribojavaju da bi ovakve optužbe veoma lako mogle da ugroze njihovu bezbednost.

Nijednog trenutka, napominje on, Klan Kosova i novinar Bekoli nisu kontaktirali „NVO Aktiv“ radi pojašnjenja, komentara ili objašnjenja pre emitovanja ovako ozbiljnih optužbi.

“Prikazivanjem NVO ‘Aktiv’ kao ’špijuna’ i ’neprijatelja’, emisija stigmatizuje našu organizaciju i stavlja naše zaposlene i partnere u direktnu ličnu opasnost, izlažući ih zastrašivanju i mogućem nasilju”, dodaju iz ove organizacije.

UNS i njegov ogranak na KiM pozivaju sve međunarodne organizacije i nadležne da hitno reaguju i osude postupak novinara Kuštrima Bekolija koji je na televiziji Klan Kosova izneo ozbiljne optužbe na račun NVO „Aktiv“, čime je ugrozio bezbednost zaposlenih u ovoj organizaciji i prekršio postulate novinarske profesije.

“Tokom telefonskog razgovora u jednom momentu je rekao da će prvom narednom prilikom, kada na terenu vidi članove naše redakcije, prići, oteti i polomiti kameru, te da će to, po njegovom rezonu, biti reciprocitet za to što su mu onemogućeni komentari na zvaničnom profilu Vranje njuza. Iako mu je više puta objašnjeno da to što čini predstavlja pretnju i da će slučaj biti prijavljen policiji, rekao je: ‘Ako, prijavite me”, navode iz ove redakcije.

On je, kako su naveli, prethodno u tri navrata zvao redakciju, razgovarao i sa urednikom, ali je, uprkos tome što mu je na fin način objašnjeno šta je razlog, uputio pretnje.

UNS očekuje da nadležni hitno reaguju kada su u pitanju pretnje novinarima, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare ne smeju tolerisati.

UNS upozorava da su redakcije lokalnih medija posebno izložene pritiscima jer su u svojim sredinama upućene na one o kojima izveštavaju, pa i na nezadovoljne čitaoce koji lakše mogu doći do njih.

Novinarka nedeljnika “Vreme” Katarina Stevanović za UNS kaže da ju je sinoć oko 23 sata, uprkos tome što je nosila fluorescentni PRESS prsluk i novinarsku legitimaciju, policija terala da leži na zemlji.

Stevanović navodi da su se, nakon više bačenih suzavaca građani koji su bili ispred Filozofskog fakulteta, među kojima je bila i ona, uputili ka Vodovodu.  

“Obratila sam se policajcima i ponavljala da sam novinarka, a nekoliko ljudi oko mene istaklo je da su ekipe prve pomoći. Policiju to nije zanimalo.”, navela je ona.

Ubrzo nakon toga, policajci su im, kako je rekla Stevanović, naredili da legnu na zemlju, da ruke stave iznad glave, a da im lice bude okrenuto ka tlu.

“Tražila sam da se javim redakciji, ali su mi rekli da ću moći tek ako se u stanici potvrdi moj identitet. Pomerili su nas potom još desetak metara i ponovo naredili da legnemo. Jedan policajac mi je zapretio rekavši ‘Slučajno da nisi ovo snimala’. Tada je uzeo moj telefon, a kada ništa nije našao, bacio je telefon”, nastavlja Stevanović.

Na zemlji su ležali oko 15 minuta, a sve je prestalo kada je neko od policajaca prokomentarisao: „A vidi, ima i novinara.“

“Posle nekoliko minuta, preko motorole se čulo naređenje da se ‘jedan po jedan od građana koji leže pusti’. Prvo su prozvali: ‘Novinar’. Pokazala sam im novinarsku legitimaciju i ličnu kartu. Tada je jedan policajac preneo nekom nadređenom: ‘Ovde imamo i jednu novinarku’. Sa druge strane je odobreno da me puste nakon provere”, navela je ona.

Stevanović kaže da su joj tom prilikom uzeli podatke, pitali je da li je povređena, ponudili joj prvu pomoć i dozvolili da se javi redakciji.

“Na kraju mi je jedan policajac čak rekao: ‘Izvinite, nismo znali da ste novinarka’.Odgovorila da sam to najmanje pet puta ponovila, da sam imala jasno istaknut prsluk sa oznakom PRESS i da nije bilo moguće da to nisu primetili. Tada su mi vratili  dokumenta i pustili me”, navela je ona .

I novinar 021.rs Emir Kahrimanović je, kako kaže za UNS, dok je izveštavao o potiskivanju učesnika protesta ka keju u Novom Sadu, bio žrtva policijske brutalnosti.

Kada je došlo do policijskog juriša, on je, kako navodi, pokušavao da izbegne policajce koji su trčali ka građanima. Nakon što je pao, policajac ga je šutirao dok je ležao na travi.

“Sve vreme sam nosio prsluk, ispružio sam legitimaciju, a policajcu koji je prišao dok sam ležao na zemlji rekao sam da sam noviar, gledajući ga u oči. On me je tada demonstrativno šutnuo. Nije to bilo ništa bolno, ali je bilo ponižavajuće”, rekao je Kahrimanović za UNS.

Kahrimanović dodaje da ovaj incident nije prijavio MUP-u.

Takođe, kako se vidi na snimku objavljenom na Instagram nalogu KTV-a, pripadnik policije je novinaru ove televizije i predsedniku pokreta “Ljubav, vera, nada” Nemanji Šaroviću oteo mikrofon iz ruku i bacio ga na zemlju.

UNS upozorava da su policajci sve češći vinovnici napada na novinare i poziva MUP da preduzme sve potrebne mere kako bi novinari mogli bezbedno da izveštavaju .

„Pretpostavljam da je želeo da izbriše snimak, iako mi nije jasno zbog čega. Ono što je snimljeno nije bilo problematično ni upitno. Rekao mi je ‘Ne smeš ti da snimaš bre’, na šta sam odgovorio da sam novinar, dodajući da nosim pres prsluk i legitimaciju. Bio je grub, ali mi je telefon posle dva minuta vraćen“, dodao je Milovac.

Milovac kaže da za sada ne planira da prijavi ovaj incident.

Udruženje novinara Srbije (UNS) ističe da je nasilno otimanje telefona Milovcu neprihvatljivo i poziva pripadnike policije da novinarima omoguće nesmetano izveštavanje.

Dodala je da su pretnje prijavili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

U komentarima piše: "Zreli ste za streljanje", nakon čega je dodato: "Slobodno napravite vest od ovoga".

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada i pretnji novinarima i ugrožavanja njihove bezbednosti i podseća da autori takvih sadržaja moraju da snose odgovornost.

„Kada sam na ulazu u hotel osoblju rekla da želim da razgovaramo sa gospodinom Milerom, dobila sam informaciju je da je on u dvorištu hotela, gde se nalazi restoran. Mladenović me je sačekao u lobiju, a ja sam otišla do njega i pokušala da uzmem izjavu. Nisam ušla neovlašćeno već me je menadžer pustio. Kada sam se obratila Mileru i snimila ga, šef osoblja mi je oteo telefon“, navela je Novaković za UNS.

Menadžer hotela je, kako je rekla Novaković, kod sebe držao njen telefon 10 minuta i rekao da će pozvati policiju.

„Telefon mi je vratio tek kada me je fizički isterao ispred hotela.Od mene je traženo da obrišem snimak. Obezbeđenje Junajted grupe pretilo je policijom, angažovanjem stranih ambasada i tužbom. Sve vreme je tražio od obezbeđenja hotela da pozove policiju“, dodala je ona.

Nakon toga je, kako je navela, razgovarala sa advokatom direktora Junajted grupe Bogdanom Gecićem, koji joj je, kako je rekla, predložio da izbriše snimak.

„Razgovarali smo oko sat i po vremena ispred hotela. Rečeno mi je da izbrišem snimak, kako bi se prekinula ta situacija. Ipak, snimak sam već poslala redakciji i već je bio objavljen. Inače, u tim razgovorima me je advokat direktora Junajted grupe upozorio da mogu da dobijem otkaz“, rekla je ona.

UNS podseća da je pravo novinara da traže odgovore od javnih ličnosti i predstavnika kompanija i da je sprečavanje ili ometanje tog rada neprihvatljivo.

Iako UNS smatra da postoje primereniji trenuci za uzimanje izjave od onog kada neko želi da ruča, ovo Udruženje ističe da je u konkretnoj situaciji najvažnija namera novinarke - da dobije izjavu od javnog interesa.

____________________________________________________

Tekst je izmenjen u citatu novinarke Ane Novaković, te je sintagma "advokat mog direktora" zamenjena formulacijom "advokat direktora Junajted grupe", dok je ispred citata dodato njegovo ime i prezime, kako bi se znalo o kojoj osobi je reč. 

Nadamo se da će ovi predlozi pomoći da se preduzmu konkretni koraci koji će otkloniti manjkavosti i umanjiti zloupotrebe na svim nivoima vlasti i koji bi trebalo da poboljšaju proces projektnog sufinansiranja u narednom periodu.

Spisak predloga:

Predlozi u vezi s procesom projektnog sufinansiranja:

-          Uvesti ograničenje da jedan kandidat na godišnjem nivou ne može da učestvuje u više od 5 komisija;

-          Uvesti pravilo da jedan kandidat ne može dve godine zaredom da bude član iste komisije na republičkom, pokrajinskom nivou i u lokalnoj samoupravi;

-          Unaprediti i učiniti transparentnijom evaluaciju procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja;

-          Uvesti obavezu održavanja finalnog sastanka svih članova komisije pre usaglašavanja predloga za raspodelu sredstava;

-          Uvesti obavezu da članovi komisija obrazlože svaku ocenu za prispele medijske projekte;

-          Utvrditi reprezentativnost predlagača baziranu na odlukama donetim u procesu izbora za članove Saveta REM u kontekstu ovlašćenih predlagača;

-          Uskladiti tarife honorara za članove komisija, u zavisnosti od broja projekata za ocenjivanje, po uzoru na komisije u Ministarstvu informisanja i telekomunkacija;

-          Uz svaki konkurs objavljivati Analizu o potrebnim medijskim sadržajima predviđenu Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Predlozi u vezi s korišćenjem i funkcionisanjem Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT): 

-          Uvesti obavezu MIT da prikuplja primedbe u vezi sa funkcionisanjem JIS što je preduslov za otklanjanje tehničkih nedostataka uoči i tokom narednog projektnog ciklusa;

-          Omogućiti da dokumentacija koja se objavljuje na JIS bude mašinski čitljiva;

-          U okviru JIS oformiti bazu podataka medijskih projekata, koja bi bila pretraživa po izdavačima i medijima na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou radi lakše dostupnosti i veće transparentnosti procesa na svim nivoima vlasti i uvida u bazu svih podržanih projekata putem projektnog sufinansiranja;

-          U okviru JIS oformiti bazu članova komisija na svim nivoima vlasti koja bi bila pretraživa po imenima članova što bi dodatno doprinelo transparentnosti procesa projektnog sufinansiranja.

Predlozi u vezi s ocenjivanjem kandidata za članove komisija:

-          Diplome mastera i doktora nauka treba da budu različito bodovane;

-          Načiniti veći raspon bodova za radno iskustvo pošto se trenutno istovetno boduju 16 i 40 godina rada u medijima;

-          Eliminisati bodovanje stručnih radova i stručnih skupova čije je navođenje u prijavama tokom dosadašnjeg procesa bilo predmet zloupotreba i manipulacija;

-          Naučni radovi i učešće na naučnim konferencijama treba da budu bodovani manjim brojem bodova;

-          Eliminisati mogućnost bodovanja za pisanje projekata i učešća u realizaciji projekata pošto se  ne mogu dokazati;

-          Eliminisati mogućnost bodovanja prethodnih učešća članova u komisijama za ocenjivanje projekata.

Predlog u vezi s ocenjivanjem medijskih projekata (koji je podržao i Savet za štampu):

-          Trebalo bi sankcionisati medije kojima su izrečene mere ili kazne od strane REM-a i Saveta za štampu putem dodele negativnih bodova, odnosno umanjenjem ukupnog broja bodova umesto dodele bodova što je trenutno slučaj.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Udruženje novinara Srbije (UNS)

PU Lokal Pres

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Asocijacija medija

Nikolina Sinđelić je za Novu S rekla da je u trenutku nastanka fotografija bila maloletna.

UNS ističe da je Članom 145 Krivičnog zakonika propisano da će se „ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine“.

UNS podseća da se naročito teškom povredom Zakona o elektronskim medijima smatra „sadržaj kojim se ne poštuje dostojanstvo ličnosti“

UNS ističe da je program emitovan u toku dana, kada su televiziju mogla da gledaju i deca, a da u Članu 40 ZEM piše da se teškom povrednom Zakona smatra „nepažnjom izvršena povreda obaveza pružaoca medijske usluge u vezi sa objavljivanjem programskih sadržaja koji mogu da naškode fizičkom, moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika“.

Budući da postoji sumnja da su u programu Informera načinjene naročito teške ili teške povrede Zakona o elektronskim medijima, UNS poziva Regulatorno telo za elektronske medije da pokrene postupak protiv Informera.

Programski direktor N1 Igor Božić za sajt UNS-a kaže da su ove pretnje prijavili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali da ga još uvek niko iz tužilaštva nije kontaktirao.

„Uglavnom me iz tužilaštva zovu posle prijave, ali nisam dobio poziv tužioca u vezi sa jučerašnjim pretnjama“, naveo je Božić.

Božić dodaje da još uvek nisu poznati detalji istrage pretećeg pisma koje je pre više od mesec dana stiglo na adresu redakcije N1.

„Iako smo javno više puta pozivali da nam kažu šta se dešava sa istragom u vezi sa pretećim pismom, ali još uvek nikakve informacije nismo dobili“, naveo je on.

Božić je dodao da redakcija N1 konstantno dobija pretnje, a da je sasvim jasno ko su njihovi inspiratori.

Glavna i odgovorna urednica In medije Verica Marinčić za UNS je rekla da je redakciji upućena pretnja sa porukom da će napasti život i telo članova redakcije ili njima bliskima.

„Pretnja je upućena u komentarima na našem sajtu. To nije prvi put da taj čovek, pod istim pseudonimom na sajtu, piše grube komentare. Ovaj poslednji je bio direktan: 'Pumam vam zaklanu decu smradovi. Bando bezobraznika i huligani. Biće građanskog rata i daće Bog meni će ruke biti krvave’”, navodi ona.

Glavnoj i odgovornoj urednici Studija B i predsednici Asocijacije novinara Srbije (ANS) Ivani Vučićević pretnje su stigle na mreži TikTok.

„Na društvenoj mreži TikTok osvanuo mi je komentar u kome piše da mi uskoro sledi svilen gajtan. Ja sam to shvatila kao direktnu pretnju“, rekla je Vučićević za UNS.

Istakla je da joj je komentar upućen sa profila na TikToku koji je potpisan imenom i prezimenom, ali da ništa više ne zna o tom profilu.

„Kada sam ušla na taj profil videla sam da je u tom trenutku imao nula pratilaca, sigurna sam da je lažan, ali to će utvrditi najbolje istražni organi“, rekla je Vučićević.

Kako je rekla napad je prijavila Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i dodala da odgovor još uvek nije dobila.

„Sigurna sam da će Tužilaštvo uspeti da pronađe osobu koja mi je uputila preteću poruku“, naglasila je ona.

UNS očekuje da nadležni hitno reaguju kada su u pitanju pretnje novinarima, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare ne smeju tolerisati.

„Kada su krenuli da potiskuju građane, uspela sam da nastavim da snimam telefonom. Tada me je policajac odgurnuo, tako da mi je priklještio uz drvo ruku u kojoj mi je bio telefon, pa mi je telefon ispao iz ruke“, navela je ona.

Apro ističe da je nosila pres prsluk, kao i na svakom protestu, te da je policajac znao da je u pitanju novinarka. Ona dodaje da nakon napada oseća bol u ruci i da će se obratiti lekaru kako bi utvrdila da li ima ozbiljnijih zdravstvenih posledica. Ovo je, kako je navela, samo jedna u nizu neprijatnosti koje je kao novinarka doživela prethodnih dana.

UNS će o ovom napadu obavestiti i Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara.

Žarko Bogosavljević kaže da su pripadnici policije odgurivali i druge kolege, ali da su najteže napade pretrpeli Apro i on, jer su bili u prvom redu u toku incidenta.

„Kordon policije je najpre dotrčao do zgrade suda, a zatim je komandir policije tražio od građana da se udalje. Građani su ga pitali ko je on i odbili da se udalje. Komandir im je rekao da će ako to ne učine, postupiti po naređenju, a ubrzo nakon toga policajci su počeli da udaljavaju građane i udaraju ih. Jedan od njih je počeo da me odguruje, iako sam vikao ‘Novinar, novinar, zašto me odguruješ“, dodao je on.

I Bogosavljević je sa sobom nosio pres oznaku i pres prsluk.

Bogosavljević kaže da je ovo jedan od najbrutalnijih napada policije na novinare, a da je odnos policije prema njima prethodnih dana bio drugačiji. Ovog puta policija novinarima, kako je naveo, nije dozvolila da snima iza kordona.

UNS smatra ove napade na novinare zabrinjavajućim i poziva policiju prekine sa agresivnim ponašanjem prema novinarima i omogući im da neometano obavljaju svoj posao.

Nada se, kako je rekao, da su građani Srbije shvatili da postoje ljudi i mediji koji lažu, ne samo što je laž već i širenje panike.

"Protiv tih ljudi Ministarstvo će podneti krivičnu prijavu za širenje panike. Molim sve građane Srbije da znaju da kada neka vest dolazi sa N1, Nove S, Vremena, Danasa da su čista laž to je vreme pokazalo do sada“, izjavio je Lončar i nastavio:

„Oni su su prešli svaku granicu i to je scenario obojenih revolucija - da lažu i izazivaju uznemirenost i paniku. Sve je laž, deo obojene revolucije, na vama je da procenite šta hoćete, a šta da ne čitate".

UNS ističe da niko, pa ni ministar, nema pravo da paušalno optužuje bilo koji medij da, navodno, plasira isključivo laži.

UNS navodi da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom medija, ali da ako želi da to svoje nezadovoljstvo izrazi na primeren način, onda ima obavezu ili da tačno određenu informaciju demantuje ili da se zbog određene informacije obrati regulatornim telima, odnosno sudu.

UNS ističe da će čitaoci, slušaoci, gledaoci i istorija pokazati ko je iz medijske i političke sfere na ovim prostorima najviše lagao.

„Danas sam dobio informaciju da su i drugim dopisništvima RTS-a stigle pretnje sa istog mejla koje su poslate sa internet domena jedne strane države. Nama je možda stiglo među prvima, a onda je slato cirkularno. Slučaj sam prijavio policijskoj upravi u Požarevcu koja će dalje proslediti gde treba”, rekao je Savić.

On ističe da se osim ovih poruka, koje su upućene mejlom, suočavaju i sa drugim pretnjama koje dolaze od pojedinaca putem društvenih mreža.

Dopisnica RTS-a iz Čačka Slađana Miletić kaže za UNS da su ih u petak uveče okupljeni građani na protesnom skupu pratili, ometali u radu i vređali.

„Bila sam ispred prostorija Socijalističke partije Srbije (SPS) kada sam videla da kolegi snimatelju Bobiši Brzakoviću prisutni uzvikuju. Meni počinju da govore ’vi ste sa zločinačke televizije, šta ćete ovde’. Jedna gospođa je ispred policijske uprave našeg snimatelja uporno pratila, dok joj je on sve vreme pokazivao novinarsku legitimaciju“, navodi Miletić.

Nakon toga, napominje ona, ekipa je otišla sa terena i vratila se u dopisništvo.

„Nismo nastavili da pratimo dešavanja. Dugo godina radimo na RTS-u, ali nam se nikada ovako nešto nije desilo. Od početka održavanja protesta do sada nismo doživeli ni popreki pogled“, ističe Miletić.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih ometanja u radu novinara, napada, pretnji i ugrožavanja njihove bezbednosti i podseća da autori takvih sadržaja moraju da snose odgovornost.

Nedugo zatim usledila je intervencija policije, a kolega Cvijić sklonio se i pokušao da ispere oči fiziološkim rastvorom.

Kada je spirao hemikaliju kojom je poprskan, ruke su mu, kako je rekao UNS-u, usled reakcije, postale crvene.

"Prvo je počeo da me peče vrat. Išao sam do apoteke i na putu mi se jedno oko zatvorilo, a zatim i drugo. Bio sam slep na oba oka najmanje sat vremena", rekao je UNS-u Cvijić koji i jutros oseća tegobe.

Kako su Cvijiću rekle kolege, iz kordona, pod punom opremom, izdvojio se policajac i uputio prema Cvijiću i s leđa ga poprskao sadržajem bočice, za koju očevici kažu da nije baš mala. Policajac se zatim povukao.

UNS traži hitnu istragu koju bi sprovela unutrašnja policijska kontrola i pribavljanje snimaka nadzornih kamera kako bi se utvrdio identitet policajca i protiv njega poveo disciplinski postupak.

UNS traži da se utvrdi motiv direktnog napada na novinara Cvijića koji, inače, izveštava o zloupotrebama u policiji, kriminalu i korupciji.

UNS podseća da Kodeks novinara i novinarki Srbije propisuje da informacije dobijene od policije, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih ustanova ili zaposlenih u njima, a koje direktno ili indirektno upućuju na identitet maloletnika/maloletnica, ne smeju da budu objavljene.

UNS ističe i da Zakono o javnom informisanju i medijima jasno propisuje da se „maloletnik ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes“ (član 91).

Zakon propisuje i da će se u slučaju kršenja ove odredbe, novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniti za prekršaj glavni urednik medija ako je maloletnik učinjen prepoznatljivim u objavljenoj informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes.

UNS poziva medije da poštuju prava maloletnika, a Kurir da hitno ukloni sve podatke koje u objavi maloletnika čine prepoznatljivim.

„Kolege su mi kasnije rekle, jer ja nisam mogla da pratim zbog toga što sam bila na terenu i celo veče izveštavala, da je sinoć Informer već posle mog prvog javljanja krenuo da me označava u svom programu“, rekla je Ignjatović Eker.

Istakla je da je “jasna atmosfera linča prema novinarima Junajted medija koji izveštavaju sa ulice“.

Pretnje je, kako kaže, prijavila je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada i pretnji novinarima i podseća nadležne da autori takvih sadržaja moraju biti kažnjeni.

Crvena linija je odavno pređena. Šta je sledeće? 

Novinarka Kompasa Danica Ilić snimala je predsednika Vučića dok se obraćao svojim pristalicama ispred stranačkih prostorija na opštini Savski venac u Beogradu kada su je pristalice SNS počele da je vređaju i ponižavaju, iako je na sebi imala prsluk sa vidno obeleženim natpisom PRESS. Sve to se dešavalo na pet metara od predsednika, a kada je novinarka pokušala da uzme izjavu od njega, muškarci koji su ga okruživali oteli su joj telefon. Ono što dodatno zabrinjava jeste reakcija policije — umesto pomoći, savetovali su joj da se „privikne na situaciju”. Novinarka je slučaj prijavila nadležnim institucijama.

Fotoreporter Gavrilo Andrić ponovo je napadnut sinoć, iako je stajao sa strane u novinarskom prsluku, udaljeni neki 100 metara od građana i u grupi sa drugim novinarima/kama, sa vidno istaknutom press karticom, kada ga je policajac, koji je prolazio pored njega, udario pendrekom po kacigi i oborio ga na zemlju. 

Novinar portala 192 Nikola Bilić pretučen je u Novom Sadu, a Žarko Bogosavljević sa portala Razglas udaren je palicom po glavi. Spasila ga je kaciga koju je nosio. 

Mete nasilja sinoć su bile i novinarke Zoomera i Mašine. Teodoru Šulj i Anu Milosavljević su odgurivali policajci u centru Beograda ne dopuštajući im da snimaju intervenciju nad građaninom koji je ležao na zemlji. Policajac je Teodori čak uhvatio i odgurnuo telefon. Marina Nenadović je pogođena kamenom i komadima pirotehničkih sredstava u nogu dok je izveštavala sa protesta u Novom Sadu, u trenutku intervencije policajac je novinarku uhvatio za ruku i odgurnuo, iako je na sebi imala  pres prsluk i vidljivu legitimaciju. 

Fotoreporter i student sa Prirodno-matematičkog fakulteta koji izveštava za više studentskih medija, napadnut je od strane policajaca jer je snimio inspektora kako prekoračuje svoja ovlašćenja, maltretira i vuče devojku za kosu. Kada su ga videli kako snima, policajci su ga uhvatili, udarali, te mu oduzeli karticu koja se nalazila u fotoaparatu i zatim je slomili. 

Još jedan napad policije zabeležen je prema studentu–reporteru Pulsa generacije. Dok je snimao napad policajaca na učesnicu protesta, žandarm mu je najpre palicom ozbiljno oštetio snimateljsku opremu, a zatim ga udario u potiljak. Reporter je nastavio da snima, nakon čega mu s leđa prilazi drugi policajac koji je pokušao da mu izbije telefon iz ruke. U drugom pokušaju u tome uspeva,  telefon pada na pod, a policajac ga potom gazi.

Tokom izveštavanja sa protesta na Novom Beogradu i Zemunu, novinara “Mašine” Marka Miletića su u  više navrata pripadnici Žandarmerije odgurivali štitovima, iako je bio vidno obelezen kao novinar.

Sinoćni događaji predstavljaju kulminaciju nasilja nad novinarima/kama na koje medijska udruženja ukazuju poslednjih meseci, skoro iz dana u dan. U poslednjih nekoliko meseci raste broj napada na novinare/ke od strane pripadnika policije, kao i nedostatak reakcije na napade koji se dešavaju u prisustvu samih policajaca. U prethodnoj noći čak šest od deset slučajeva napada učinjeni su od strane pripadnika policije. Umesto da štite novinare/ke i obezbede njihov rad, organi zaduženi za zaštitu postaju direktni počinioci nasilja, ignorišući svoje zakonske obaveze. Uprkos tome, od policije i javnog tuzilaštva trazimo da hitno procesuiraju i reše sve napade i pretnje novinarima/kama, bez obzira na to ko je te napade izvršio. MUP mora da pokrene i reši sve slučajeve zloupotrebe položaja i prekoračenja ovlašćenja svojih pripadnika.  

Novinarska i medijska udruženja podsećaju da je još 2016. godine potpisan Sporazum o saradnji sa Republičkim javnim tužilaštvom i Ministarstvom unutrašnjih poslova, čiji je osnovni cilj bio obezbeđivanje višeg stepena zaštite novinara/ki i medijskih radnika/ca. Taj dokument, kao i rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara koja je formirana na osnovu njega, trebalo je da garantuju da će država reagovati odlučno i bez odlaganja na svaki napad, pretnju ili pritisak na novinare/ke. Međutim, u situaciji u kojoj gotovo svakodnevno svedočimo brutalnim i neopravdanim postupcima policije prema novinarima/kama na ulicama, postaje očigledno da se institucije koje su se same obavezale na zaštitu sada otvoreno oglušuju o sopstvena obećanja i zakone ove države. U takvim okolnostima, postavlja se pitanje svrsishodnosti daljeg postojanja Stalne radne grupe, jer i onaj minimum koji je urađen tokom proteklih devet godina biva obesmišljeno pred očima javnosti i samih novinara/ki i medijskih radnika/ca.

Ministarstvo unutrašnjih poslova danas je nastavilo sa namernim ignorisanjem pojedinih medija. Iako je ministar Ivica Dačić sinoć najavio konferenciju za medije, današnjem događaju u Palati Srbija, koji je MUP organizovao, nisu prisustvovali svi mediji, a televiziji N1 nije dozvoljeno prisustvo. Prema navodima N1, odluka o njihovom isključivanju potekla je iz kabineta ministra policije. Redakcija N1 je obaveštena da iz kabineta ministra stiže odluka da se ne organizuje konferencija, već zatvoreni brifing za nekoliko odabranih medija. Takva praksa predstavlja otvorenu diskriminaciju medija, što je jasno zabranjeno Zakonom o javnom informisanju i medijima. Sve ovo ukazuje da policija ne postupa transparentno i da namerno sprečava da određene informacije dospeju u javnost.

Državne institucije, a pre svega policija, moraju da prepoznaju novinare/ke kao nezaobilaznu kariku u očuvanju demokratije i ljudskih prava, te da obezbede odgovarajuću zaštitu kako bi se sprečile dalje eskalacije nasilja prema novinarima/kama. 

Potpisnici:

Koalicija za slobodu medijia: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i GS KUM Nezavisnost

Udruženje novinara Srbije (UNS) 

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

SafeJournalists mreža: Hrvatsko novinarsko društvo, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Sindikat medija Crne Gore,Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari