Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 6. juna 2025, odlučeno je da se zanemari Zakon o elektronskim medijima i prihvate svi nelegalni predlagači i kandidati. Ni na kasnijim sednicama održanim 9. i 11. juna prigovori nisu razmatrani. Time su Narodna skupština i nadležni odbor svesno sproveli niz postupaka koji su u suprotnosti sa zakonom, pravnim standardima i principima javnog interesa.

Podsećamo da je izbor novog saziva Saveta REM-a pokrenut nakon dvonedeljnih blokada u kojima su studenti i građani tražili njegovo formiranje u skladu sa zakonom. Umesto toga, svedočimo još jednom političkom dogovoru čiji je rezultat obesmišljavanje procesa i ponižavanje pravnog poretka Republike Srbije.

Nećemo biti saučesnici u simulaciji reformi i fingiranju ispunjavanja evropskih obaveza dok se sistematski urušava REM kao nezavisno telo. REM nije politička alatka – on postoji zarad zaštite građanskih prava, slobode izražavanja, borbe protiv govora mržnje i obezbeđivanja stvarnog medijskog pluralizma.

Uverenja smo da se u Evropsku uniju ne ulazi mimo zakona, već kroz njihovu doslednu primenu. Zbog svega navedenog, smatramo da je ovaj proces pravno i politički kompromitovan i ovim putem potvrđujemo da u njemu više nećemo učestvovati.

Podsećamo da je juče iz procesa istupilo šest filmskih udruženja i Udruženje dramskih umetnika Srbije i njihovih četiri kandidata. Sa današnjim povlačenjem još većeg broja učesnika, do sada se iz postupka izbora za Savet REM povuklo ukupno 78 ovlašćenih predlagača i 16 kandidata i kandidatkinja. U čak sedam od ukupno devet kategorija istupili su i predlagači i kandidati, što jasno pokazuje da je ovaj proces izgubio svaki legitimitet.

Dopis koji je danas dostavljen Narodnoj skupštini sa potpisima predlagača i kandidata koji su istupili iz daljeg procesa, nalazi se u prilogu.

Od rukovodstva Euronews-a optuženi smo da se u odbrani Marije Šehić služimo “tabloidnim metodama”, sa ironijom je apostrofirana naša profesionalnost. 

Zabrinjavajuće je to što je suprotno kodeksu i osnovnim principima novinarstva, na sajtu Euronews-a objavljeno reagovanje rukovodstva medija, dok je istovremeno uklonjena osnovna vest iz koje je publika trebalo da se upozna i sa stavom udruženja o otkazu Mariji Šehić. Paradoksalno je, stoga, što se u saopštenju “rukovodstva Euronews-a” navodi kako se u programu ovog medija ne prećutkuje nijedna informacija.

Smatramo ovo cenzurom, ali ne i jedinim primerom novinarskog neprofesionalizma kojim se rukovodstvo Euronews-a služi dok drži lekcije o "tabloidnim metodama".

Ni danas nije jasno koliko postoji verzija čuvenog nepotpisanog saopštenja Euronews-a od 18. aprila "Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a" u kojem su korišćene neprimerene formulacije poput logora, geta i Crvenih Kmera. Najekstremnije verzije i dalje stoje na sajtovima nekih tabloida (poput Informera), dok je na sajtu Euronews-a blaža verzija teksta.

Neistina je da rukovodstvo Euronews-a nije kontaktirano. Pored pojedinih novinara, predstavnike rukovodstva su još prošlog meseca kontaktirali predstavnici sindikata Nezavisnost sa molbom za sastanak zbog problema koje novinari i drugi radnici ovog medija imaju u svom radu. Taj sastanak do danas nije održan.

Na kraju, neprihvatljivo je što rukovodstvo Euronews Srbija u pokušaju da diskredituje opravdanu kritiku novinarskih udruženja neosnovano uvlači i kompaniju Telekom Srbija, sugerišući da je cilj naših reakcija bio da joj se nanese šteta. Udruženja su reagovala isključivo na neosnovan i osvetnički otkaz Mariji Šehić i urušavanje profesionalnih standarda, a ne na vlasničku strukturu medija. 

Očekujemo da i sama kompanija Telekom Srbija odbaci ovakve pokušaje manipulacije njenim imenom u internim obračunima rukovodstva sa sopstvenim novinarima.

Udruženje novinara Srbije (UNS)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

Asocijacija onlajn medija  (AOM)

Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Slavko Ćuruvija fondacija

Asocijacija medija 

GS KUM Nezavisnost

„Najpre me je kontaktirala putem lajva i izvređala me, na šta sam reagovala šalom. Potom mi je pisala privatne poruke u kojima mi je pretila“, dodala je Risantijević.

Pretnje, kako kaže, nije prijavila nadležnima, zbog nepoverenja u institucije, kao i zbog toga što ih je dobila kasno sinoć, pa nije bilo vremena za to.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih pretnji novinarima, kao i zbog napada i pritisaka sa kojima se u poslednje vreme suočava redakcija „Glasa Zaječara“.

UNS podseća da su pretnje novinarima neprihvatljive i da autori takvih sadržaja moraju da snose odgovornost.

U izjavi za UNS glavna i odgovorna urednica TV Insajder Brankica Stanković kaže da nakon novih pretnji koje su joj upućene institucije treba da pokažu da postoje.

„Moraju oni da reaguju jer ovo nije moja privatna stvar. Zbog skandiranja huligana 2009. godine posle serijala „(Ne)moć države“ institucije su procenile da mi je bezbednost ugrožena. Bila je pauza sa ovakvim skandiranjem do 2022. godine, a onda je počelo ponovo. Kada huligani skandiraju to se ne može tumačiti nikako drugačije nego kao pretnja. Od 2022. godine policija međutim ne može da utvrdi, odnosno identifikuje ko su oni koji sa tribina ponovo prete. To je huliganima znak da mogu da nastave pa se skandiranje dogodilo i pre dve  večeri u Areni. Ovo je sramota za državu kao takvu“, istakla je Stanković.

UNS podseća da su zastrašivanje i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih verbalnih napada moraju da snose odgovornost.

To je javnosti postalo posebno vidljivo kada se više od 80 novinara i novinarki i medijskih radnika i radnica iz ovog medija istog dana saopštenjem ogradilo od teksta „Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a“ od 18. aprila objavljenog u ime redakcije, a bez njenog znanja. Potpisnici, među kojima je i Marija Šehić, tako su se suprotstavili rukovodećem “dvojcu” bez čije saglasnosti ovakav tekst nije mogao biti objavljen.

Iz Rešenja o otkazu ugovora o radu Marije Šehić, u koji smo imali uvid, jasno je da se drakonski potez, ostavljanje bez posla, zasniva na drugim pobudama, jer se kao osnov navode tri situacije, a od kojih je jedna to da je pogrešno navela funkcije dvoje gostiju u živom programu, a što je još u istoj emisiji i ispravila.

Podsećamo da su u prethodnom periodu novinari i medijski radnici Euronews Srbija izloženi  ozbiljnim pritiscima uredništva i menadžmenta, uključujući cenzuru, zabranu postavljanja pitanja vlastima i sankcije za profesionalno postupanje. Otvoreno im se preti otkazima i sugeriše da moraju biti lojalni vlasniku medija, što ugrožava slobodu izražavanja i uređivačku nezavisnost. Nakon izraženog neslaganja sa politikom kuće, zaposleni trpe odmazdu kroz promene rasporeda, najave otpuštanja i pokušaje da se opravda tehnološki višak.

Plašimo se da će rukovodstvo Euronews Srbija nastaviti da se surovo obračunava sa novinarima i medjskim radnicima koji su se imenom i prezimenom potpisali na saopštenje od 18. aprila i tako postali “nepoželjni”.

Posle jučerašnjeg otkaza novinarki Mariji Šehić danas su zaposleni u Euronews Srbija od urednice Dragane Pejović dobili dopis da će od “subote, 14. juna, vesti vikendom raditi u jednoj smeni”, što za njih predstavlja najavu novih “viškova” i otpuštanja.

Podsećamo da je Zakonom o javnom informisanju i medijima jasno propisano da svaki medijski izdavač mora doneti opšti akt kojim se definišu mere i procedure za zaštitu uređivačke politike – što u ovom slučaju očigledno nije učinjeno ili nije sprovedeno. Uvidom u registar medija Agencije za privredne registre da se zaključiti da Euronews nije usvojio ili nije dostavio ovaj dokument što je protivno zakonu. 

Zbog toga zahtevamo da menadžment i uredništvo Euronews Srbija odmah prekinu s praksama koje ugrožavaju profesionalni integritet i slobodu izražavanja zaposlenih, te da obezbede uslove za slobodan i dostojanstven rad bez straha od represije – uključujući prestanak pritisaka u vidu pretnji otkazima i disciplinskih mera zbog savesnog i odgovornog novinarskog rada. Takođe pozivamo ih da ponovo razmotre svoju odluku o otkazu koji je juče uručen koleginici Mariji Šehić. 

Svaki pokušaj gušenja medijskih sloboda i kršenja prava novinara i novinarki mora biti hitno i nedvosmisleno osuđen.

Udruženje novinara Srbije (UNS)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

Asocijacija onlajn medija  (AOM)

Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Slavko Ćuruvija fondacija

Asocijacija medija 

GS KUM Nezavisnost

„Bio sam pored grupe ljudi koja je nosila veliki transparent i protivila se EXPO-u, kada su me dva policajca zaustavila. Predstavio sam se odmah i rekao da sam fotoreporter, ali je policajac pokušao da me zadrži. Kada sam pokušao da se sklonim u stranu, zamahnuo je rukom prema fotoaparatu. Okenuo sam se da se udaljim, a on me je povukao i zaustavio. Odmah sam mu pokazao ličnu kartu i novinarsku legitimaciju, ali je je insistirao da se pomerim sa mesta događaja“, rekao je on.

Dva dana ranije, za vreme lokalnih izbora napadnut je ispred Policijske stanice u Kosjeriću, naočigled nekoliko policajaca, koji nisu reagovali.

„Funkcioner SNS-a Dragan Trpković mi je gurnuo kameru, koja me je zatim udarila po glavi. To je prošlo bez ozbiljnih povreda. Policajci nisu ništa uradili povodom toga već su pokušali da me smire, govoreći da možda ne moram ni da prijavljujem, jer nema vidljivih povreda“, rekao je on.

Kada je nekoliko sati kasnije ipak otišao da prijavi napad, u policiji su, navodi Andrić, kontaktirali državnog tužioca, koji je, kako dodaje, predložio da se primeni mera upozorenja Trpkoviću, jer nema osnova za dalje postupanje.

Ovakav odgovor je za Andrića, kako ističe, bio znak da policija ima nejednak odnos prema različitim slučajevima, imajući u vidu da su osumnjičeni za napad na novinarku „Informera“ Draganu Ćendić, koji se dogodio istog dana, uhapšeni.

UNS traži da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) pokrene postupak unutrašnje kontrole i da policajac koji je Andrića vukao za ranac odgovara.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na medijske radnike, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

Novinari ovih redakcija ušli u zgradu opštine Kosjerić oko 20 sati, kako bi pratili donošenje izbornog materijala nakon lokalnih izbora održanih u tom mestu.

Nakon što su ušli u zgradu, građani su je opkolili, blokirali ulaze, pa su novinarske ekipe do jedan sat posle ponoći bili onemogućene da je napuste i da nesmetano obavljaju svoj posao.

Kako su UNS-u potvrdili glavni i odgovorni urednik Glasa zapadne Srbije i predsednik Udruženja medija i medijskih radnika Gvozden Nikolić i novinarka Njuzmaks Balkan Katarina Radulović, nakon što su izašli iz zgrade, iako je policija napravila kordon, građani su ih vređali, psovali i fizički napadali.

„Koleginicu iz Informera su prvo udarali u leđa, pa su joj pesnicom izbili telefon iz ruke. Kada se spustila da uzme telefon za zemlje, jedan od demonstranata pokušao da je šutne u glavu, ali je, srećom, kolega snimatelj stao između njih u poslednjem trenutku. Ona je tom prilikom dobila i nekoliko šamara“, potvrdila je za UNS Katarina Radulović.

Gvozden Nikolić iz Glasa zapadne Srbije kaže za UNS da su „novinari i medijski radnici koje demontransti smatraju režimskim ili patriotskim pretrpeli stravične pritiske i napade“.

„Prvo smo pretvoreni u taoce, a kad smo počeli da izlazimo dobili smo uvrede, najružnije skandiranje, povremeno i gađanje jajima, i to se dešavalo svakoj novinarskoj ekipi za koje demonstranti smatraju da nisu njihovi istomišljenici. To mora da prestane“, rekao je Gvozden Nikolić.

UNS traži od nadležnih temeljnu istragu ovog slučaja fizičkog obračuna, vređanja i onemogućavanja novinara da rade, kao i da što pre obaveste javnost o njenim rezultatima i preduzetim merama.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

Ona je za UNS istakla da je u toku izveštavanja ispred firme Aqua Lines u Kosjeriću, u jednom trenutku ostala bez baterije na telefonu i da je sa kolegom iz redakcije N1 otišla do svog vozila da uzme eksternu bateriju.

„Tako smo otkrili tim pristalicama vlasti da je to naš automobil. Imali smo oboje novinarske legitimacije”, kaže Stanić.

Kako dodaje, nakon što je snimila i fotografisala događaj, vratila se do svog vozila i zatekla izbušene gume i slomljene retrovizore.

„Dve gume izbušene su nožem, a retrovizori su slomljeni. Srce mi je sišlo u pete. Ne znam da li su to uradili jer su primetili da smo novinari”, rekla je Stanić.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

Kako Arsić objašnjava, Gligorijević je izveštavao prekjuče iz Studentskog grada, a policija ga je privela juče u 16 časova.

„Juče su policajci upali u redakciju Zumera i odveli Darka Gligorijevića, objašnjavajući da sa njima ide kako bi dao izjavu u svojstvu svedoka i građanina. Nakon toga su rešili da mu promene status i ipak ga zadrže kao osumnjičenog za kršenje člana 7 Zakona o javnom redu i miru. Naveli su da sumnjaju da je narušavao javni red i mir tako što je vikao“, dodaje Arsić.

Gligorijević je, kako je naveo Arsić, autor snimaka sa Milošem Pavlovićem, koji su veče pre toga objavljeni na Zumeru.

„Na ovim snimcima se vidi da je Miloš Pavlović udaren, ali da može da hoda“, rekao je Arsić.

UNS traži od nadležnih da hitno objasne javnosti razloge zadržavanja Gligorijevića i podseća da je događaj u Studentskom gradu pratio kao novinar.

Kako se može videti uvidom u dokumentaciju koju je opština Despotovac objavila u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS), komisija za ocenu projekata ocenila je projekte i predložila raspodelu sredstava, nakon čega je predsednik opštine odlučio da odluku komisije ne sprovede, već da konkurs obustavi.

Član komisije za ocenu projekata Branimir Grulović potvrdio je danas UNS-u da članovi komisije nisu obavešteni o odluci predsednika opštine da poništi konkurs, niti ih je bilo ko iz opštine pozvao da ih o tome obavesti.

„Nakon uvida u dostavljene projekte, preko portala JIS, a imajući u vidu dostupnost sadržaja ciljnim grupama i predložene budžete, odnosno da se većina projekata realizuje preko interent portala, da je na teritoriji opštine većina stanovništva starije životne dobi koje slabije koristi internet portale, da u projektima nije posebno navedena obrada tema i događaja od značaja i posebnog interesovanja građana, to smatramo da podneti projekti ne ispunjavaju ili nedovoljno ispunjavaju interes građana opštine“, piše u Rešenju o obustavi konkursa.

UNS ističe da ZJIM predviđa da „odluku o raspodeli sredstava donosi rukovodilac organa koji je raspisao konkurs, a na osnovu obrazloženog predloga komisije“  i da ova odluka „ne može odstupati od predloga komisije osim ako je predlog komisije u suprotnosti sa propisom ili sa kriterijumima koji su objavljeni u javnom pozivu“.

UNS podseća Marjanovića i da ZJIM predviđa obavezu jedinica lokalnih samouprava da jednom u tri godine sprovedu analizu o potrebnim medijskim sadržajima, polazeći od definicije javnog interesa u oblasti javnog informisanja definisane zakonom i da o toj analizi sačinjava izveštaj koji je sastavni deo javnih konkursa.

S obzirom na to da izveštaj analize potrebnih medijskih sadržaja nije objavljen u okviru konkursa Despotovca, nije opravdan ni navod Marjanovića da se konkurs obustavlja  zbog toga što „u projektima nije posebno navedena obrada tema i događaja od značaja i posebnog interesovanja građana“.

Kako novinar N1 Miodrag Sovilj kaže za UNS, snimatelja ove televizije, Stojanovića i njega su, dok su izveštavali, pratili nepoznati muškarci, a jedan od njih je Stojanoviću istrgao telefon iz ruku.

“Ušli smo u prostor koji nije ograđen, snimali pokrivanja i pitali ljude koji su došli zbog čega su tog dana poželeli da budu u Jelašnici i da li znaju da će uskoro biti održani lokalni izbori. Kolegi Miljku Stojanoviću je, koji je radio prenos uživo, jedan od ljudi koji su ih pratili oteo telefon i stavio ga u džep”, dodaje Sovilj.

Sovilj navodi da je od tog čoveka zahtevao da Stojanoviću vrati telefon, a da je u međuvremenu druga osoba udarila kamermana N1 po ruci.

“Čovek koji je oteo telefon kolegi rekao je : ‘Vi ste izdajnici ove zemlje i niste dobrodošli. Izađite odavde’. Naglasio je: ‘Ovo je moja molba za sada”. U tom trenutku je snimatelj N1 koji je bio pored mene podigao kameru da snimi šta se dešava. Druga osoba ga je udarila po ruci. On je zadržao taj kadar i nije podigao kameru, strahujući da će ga neko fizički napasti”, kaže Sovilj.

Nakon toga, ekipi N1 i Stojanoviću je, kako navodi Sovilj, prišla grupa od nekoliko momaka, koji su ih gurali, kako bi izašli.
“Ako bismo zastali, povukli bi nas za ruku da izađemo. ‘Ovo je za sada molba’, ponavljali su stalno, a to se vidi i na snimku”, navodi Sovilj.

Kada ih je Sovilj pitao šta znači “za sada”, oni su odgovorili “Nemoj, molim te”.

Taj prostor je, kako kažu Sovilj i Stojanović, obezbeđivao veliki broj policajaca. Ipak, kada su, kako dodaju, prišali jednom od njih i ispričali mu šta se dešava, on nije reagovao.

Ni kada su ponovili šta se dešavalo i pokazali mu čoveka koji je oteo telefon, policajac, kako navode, nije ništa preduzeo.Umesto policajca, oglasio se čovek koji je oteo telefon, rekavši da će Stojanoviću vratiti telefon čim napuste taj prostor.

“Pitao sam policajca da još jednom ponovi da li je u pitanju javna površina i da li taj čovek sme nekoga odatle da proteruje, na šta je on sve vreme ćutao. Naša bezbednosna procena je bila da ne želimo da ulazimo više ni u kakve rasprave kada je tu policija koja ne reaguje”, rekao je Sovilj.

Stojanović za UNS  kaže da je planirao da ovaj napad prijavi policiji, ali sada, kada postoji snimak, smatra da tužilaštvo treba da reaguje po službenoj duržnosti.

Ovo, kako dodaje Stojanović, nije prvi put da policija ne reaguje na napad na njega.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

UNS ističe da je formiranje Saveta REM-a, i to isključivo u skladu sa zakonom, od ključne važnosti za regulaciju elektronskih medija i javni interes.

Nakon što su videli da ih snima, kako kaže Jošović, nepoznata gospođa je desnom rukom udarila njen stativ pri čemu je telefon pao na zemlju.

„Tu su bili pripadnici policije koji su prišli i meni i njoj, uzeli podatke i rekli da će nas obe pozvati za izjavu. Mene su i pozvali i ja sam izjavu naknadno dala“, rekla je Jošović za UNS.

UNS traži od nadležnih da pokrenu postupak protiv odgovorne za napad na novinarku Jošović.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

UNS podseća da je konkurs za članove Saveta zaključen 23. maja i da je jedan od uslova da kandidat pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću, potpiše izjavu da ne postoje zakonske smetnje da bude izabran za člana Saveta REM-a.

Članom 15. stav 3 Zakona o elektronskim medijima lice koje je vlasnik ili, član organa upravljanja i drugih organa, zaposlen, pod ugovorom ili lice koje ima interes u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje, distribucije ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njima povezanim delatnostima ne može biti član Saveta REM-a.

Uz fotografiju vesti koje su objavljene na ovom portalu, Šalja navodi da „Kosovo onlajn ne zastupa interese kosovskih Srba, već sprovodi naređenja političko-kriminalnog establišmenta iz Beograda, koristeći se metodama dezinformisanja i ciljanog narušavanja ustavnog poretka Kosova".

Tvrdi da je članak u kojoj je reakcija civilnog društva na incident “klasičan primer hibridne propagande sa ciljem kreiranja narativa o viktimizaciji Srba na Kosovu, kriminalizacija kosovskih bezbednosnih institucija, podsticanje etničkih tenzija u osetljivim zonama, diskreditacija ustavnog autoriteta i vladavine prava“.

„Članak nije samo dezinformacija. To je operativni instrument hibridnog rata koji Srbija vodi protiv Kosova“, napisao je, između ostalog, Drizan Šalja.

Iz redakcije Kosovo onlajn ističu da su se prethodnih dana našli i na meti srpskih telegram kanala zbog, kako se tvrdi, „uređivačke politike koja je u dubokoj suprotnosti sa zvaničnom politikom Beograda i Rezolucijom 1244“.

UNS i UNS na Kosovu smatraju nedopustivim osporavanje prava medijima na Kosovu da prenose izjave zvaničnika iz Beograda povodom događaja od interesa za javnost.

UNS i UNS na Kosovu ističu da upravo Šalja, svojim postupkom, podstiče tenzije, kriminalizuje Kosovo onlajn i ugrožava sigurnost novinara koji u njemu rade.

UNS i UNS na Kosovu podsećaju Šalju, ali i ostale aktere na javnoj sceni, da se, ako nešto smatraju spornim u izveštavanju o konkretnom događaju, ne služe kvalifikacijama, već da izveštavanje medija osporavaju argumentima, ukoliko ih imaju.

UNS i UNS na Kosovu smatraju nedopustivim ovakav odnos prema novinarima od strane EU, ističući da je od velike važnosti da evropske institucije svojim primerom pokažu profesionalni odnos prema medijima.

UNS i UNS na Kosovu podsećaju da ovo nije prvi put da iz Kancelarije EU na Kosovu ne stižu pozivi medijima o aktivnostima njihovih predstavnika i pozivaju ih da bez odlaganja promene praksu.

UNS poziva vodeće ljude u nacionalnom javnom servisu i privatnim medijima, kao i njihove vlasnike, da sa ovom opasnom praksom prestanu.

Kako je UNS saznao od koleginica i kolega, u toku i nakon studentske blokade Radio-televizije Srbije (RTS), na javnom servisu počela je odmazda nad onima koji "nisu lojalni", ili su direktno učestvovali u protestima ispred javnog servisa, kao i onima koji su potpisali saopštenja neformalne grupe radnika RTS-a Naš pRoTeSt, a koja javno kritikuje uređivačku politiku RTS-a.

Nakon završetka blokade javnog servisa promenjeni su urednici Dnevnika RTS-a. Kolegama koji su javno izrazili neslaganje sa uređivačkom politikom, kako navode, ne daju se radni zadaci, dok su na Radio Beogradu pokrenuta dva disciplinska postupka. Neprodužavanje ugovora na određeno vreme, mera je i protiv dve koleginice sa RTS-a koje su među potpisnicima saopštenja grupe Naš pRoTeSt, iako na javnom servisu rade godinama.

Na udaru u Euronews Srbija su članovi redakcije koji su se svojim imenom i prezimenom ogradili od saopštenja "Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a" od 18. aprila, koje je objavljeno bez znanja redakcije, ali u njeno ime.

Opomena pred otkaz i neprodužavanje ugovora o radu za sada su mere protiv dvoje kolega od 78 novinara i medijskih radnika koji su potpisali saopštenje suprotstavljajući se rukovodstvu ovog medija.

Zaposleni u Euronews-u, koji je u vlasništvu Telekom Srbija, do sada su pokazali slogu i solidarnost, a izloženi su profesionalnom degradiranju, različitim pritiscima i, kako kažu, dovođenju novih koleginica i kolega kako bi se promenila "krvna slika" redakcije.

Urednicama Vikend izdanja „Politike“ Sandri Gucijan i Hronike Dorotei Čarnić juče je uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa, nakon više od dve, odnosno tri decenije rada u ovoj redakciji. One su odlukom rukovodstva, odonosno vlasnika Bobana Rajića, proglašene tehnološkim viškom.

Gucijan i Čarnić su ranije za UNS rekle da veruju da otkaz ima političku pozadinu s obzirom na to da obe „od pada nadstrešnice i početka studentskih protesta nisu krile da podržavaju studente“, kao i da je otkaz njima način da se zaplaše ostali novinari „Politike“.

UNS podseća da je početkom godine i novinarka „Novosti“, čiji je vlasnik takođe Boban Rajić - Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je dan nakon objavljivanja fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda na svom „Instagram“ profilu, dobila otkaz.

UNS ističe da Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da „novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u mediju objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav“.

Takođe, Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

UNS i njegov advokatski tim na raspolaganju su koleginicama i kolegama za pravnu pomoć.

UNS ističe da ono što je danas predstavljeno kao usaglašen tekst nacrta Radne grupe i Evropske komisije ne predstavlja tekst koji je uradila Radna grupa.

Takođe, kada je reč o Izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, na današnjem sastanku članovima Radne grupe predočena je konačna verzija Nacrta ovog Zakona u koji su unete primedbe Evropske komisije, a sa kojima članovi Radne grupe takođe nisu bili upoznati.

UNS ističe da su na današnjem sastanku, članovi radnih grupa, predstavnici UNS-a, Lokal Presa, ANEM-a i profesor Rade Veljanovski tražili od MIT-a da se o predstavljenim nacrtima sprovede javna rasprava, što nije prihvaćeno.

 „Tražili su nam lične karte i novinarske legitimacije, a potom priveli na razgovor. Bili su saradljivi, ispitivali su nas šta smo radili i zašto smo došli da snimamo. Zadržani smo bili na razgovoru više od sat i po vremena, što je bilo nepotrebno“, ističe Doderović.

Kao razlog za privođenje, kaže Doderović, naveli su da su postojale osnove sumnje.

„Nismo narušavali red i mir, nikog nismo dirali samo smo snimali događaj. Imali smo press prsluke“, objašnjava on.

UNS poziva policiju da ne ometa novinare u njihovom radu. Naprotiv, kada neko napada ili ometa novinare pri obavljanju posla potrebno je da im pruži zaštitu.