Претходно, у априлу, редакција Webinfo-a, како је навела Јанковић, није добила позив на састанак председника општине Нови Бечеј са просветним радницама. Новинари Webinfo-a су, додаје, ипак присуствовали састанку, након што су накнадно случајно сазнали за овај догађај.

Тај састанак био је први у низу догађаја на који редакција није била позвана.

 „Од како смо почели да пратимо протесте у Новом Бечеју, може се приметити чудно понашање политичких и челних људи ове Општине. Они који су се раније са нама шалили, који су нам се нормално јављали, сада нам ‘кроз зубе’ кажу добар дан“, објашњава Јанковић.     

Не само да су, како каже Јанковић, престали да им се јављају, већ су, додаје, чули да их већина из владајуће структуре назива „опозиционим медијем“.

Да куриозитет буде већи, на питање УНС-а зашто се редакција Webinfo-a више пута није нашла међу позваним медијима на догађаје од јавног значаја и да ли убудуће може очекивати позиве на овакве догађаје, из кабинета председника општине Нови Бечеј као разлог навели су „сукоб интереса“  због тога што је супруг Тијане Јанковић одборник владајуће партије.

„Сматрамо да се Webinfo налази у сукобу интереса с обзиром да је супруг новинарке и власнице Webinfo изабран на Листи АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ-НОВИ БЕЧЕЈ СУТРА“, пише у одговору кабинета председника Општине Нови Бечеј.

„Опозициони“ или „медиј у сукобу интереса“ – Шта је разлог за дискриминацију Webinfo-a?

УНС је, увидом у Регистар Агенције за привредне регистре (АПР), утврдио да председник Управног одбора удружења ИНФО-НБ, које је издавач Webinfo-a, није Јанковић већ управо њен супруг Зоран Ђурић.

У Кодексу новинара и новинарки Србије пише да „политичка активност чланова/чланица породице новинара/новинарки/ и уредника/уредница такође може да узрокује сукоб интереса“.

У Кодексу се наводи и да „новинари/новинарке не би требало да се баве сектором у којем чланови (ближи и даљи) њихових породица или блиски пријатељи/пријатељице имају моћ одлучивања“.

Ипак, Јанковић истиче да њен супруг нема моћ одлучивања  у догађајима какав је отварање Културног центра или састанак председника општине Нови Бечеј са просветним радницама. Она каже да је одговор УНС-у из кабинета председника Општине Нови Бечеј спин и замена теза и додаје да не види везу те информације са непозивањем редакције Webinfo-a на догађаје.

Јанковић: Извештаји са протеста као потврда кредибилног извештавања

Јанковић наводи да су извештаји Webinfo-а са протеста потврда кредибилног извештавања ове медијске куће. Oна додаје да је њен супруг члан Социјалистичке партије Србије, али да се његова виђења често косе са владајућом већином.

Додала је да Закон о спречавању корупције овакав положај не препознаје као сукоб интереса, док Закон о јавном информисању и медијима не познаје овакав облик ограничења јер одговорност за садржај и уређивачку политику увек сноси одговорни уредник.

Јанковић истиче да политички ставови њеног супруга не утичу на уређивачку политику Webinfo-a, те да не могу да буду разлог за дискриминацију.

Иначе, из кабинета председника Општине Нови Бечеј су у одговору УНС-у навели и да Webinfo „никада нико није спречио да извештавају са догађаја, нити ће их спречавати да извештавају у будућности“.

Намеће се питање -  да ли су спречавање новинара да на догађај дође и не обавестити га о самом догађају иста ствар?

Поруку је, наводи Стојановић, добила од особа које познаје годинама и истиче да је због целокупне ситуације у друштву, поруку схватила врло озбиљно.

„Ништа друго не знам. Због ове ситуације сам је схватила озбиљније. С обзиром на то шта се све дешава, не можемо да будемо ни моје колеге, ни ја мирни. Управо сам због тога и изашла у јавност јер морам да будем одговорна и према колегама, јер не знамо шта може да се деси“, каже она.

Стојановић, која је и чланица Сталне радне групе за безбедност новинара, напомиње да не зна шта може да буде разлог за такво упозорење, наводећи да редакција ради и пише исто као и раније.

„Врло сам забринута за безбедност, јер не знате да ли неко може да нас сретне на улици, удари или да се нешто друго деси. Због целокупне ситуације све је много сложеније. Kонтекст одређује многе ствари. Раније на пристиске нисмо гледали као сада јер је просто био другачији контекст. Били смо у ситуацији да јасно кажемо 'не, то није тако', a сада више нисмо у таквој ситуацији. Можете да кажете, али колико ће вас људи чути. То је суштина, ако се укључи читава машинерија“, закључује у изјави за УНС Стојановић.

УНС је навео да на листи предложених кандидата које предлажу цркве и верске заједнице услове не испуњавају Сумеја Смаилагић, др Мевлуд Дудић и Снежана Миљковић

Сумеја Смаилагић, како је навела у својој биографији, има радно искуство од девет година. Предложени кандидати, како је прописано Законом о јавном информисању и медијима, могу бити стручњаци који „имају најмање десет година искуства у пословању електронских медија, или се баве медијским тржиштем и осталим пословима у области електронских медија у стручним домаћим и међународним организацијама, нарочито: правници, политиколози, комуниколози, социолози“. На ово је УНС указивао и раније у својим примедбама.

Услове из члана 10 Закона о електронским медијима не испуњавају ни др Мевлуд Дудић и Снежана Миљковић. Др Мевлуд Дудић, како је навео УНС, на Факултету за исламске студије (ФИС) предаје предмете Da’va 1 и Da'va 2, који немају медијски или комуниколошки већ искључиво верски садржај.

Када је реч о кандидатима које предлажу национални савети националних мањина, УНС је истакао да услове за кандидатуру не испуњавају Љумтурије Амети и Мухедин Фијуљанин.

Љумтурије Амети, судећи по коментарима УНС-а, не одговара опису кандидата по образовању и послу који је обављала, имајући у виду да је завршила трогодишњу Високу школу за пословну економију и предузетништво.

По досадашњем радном искуству, указао је УНС, услове не испуњава ни Мухедин Фијуљанин. УНС је додао да у његовој биографији није наведено да је одлуком Владе Србије од 1. октобра 2020. године именован за в.д. директора Образовно-научног центра „Пештер”. Додатна препрека је, према коментарима УНС-а, мера коју му је 2014. године изрекла Агенција за борбу против корупције.

На листи кандидата које предлажу удружења издавача електронских медија у Републици Србији услове не испуњава, како је навео УНС, ни Милош Гарић, имајући у виду да нема 10 година искуства у електронским медијима.

Такође, у биографији коју је Гарић доставио приликом пријаве пише да је од 2010. до 2013. године завршио основне студије на Факултету за културу и медије на Мегатренду, иако те студије трају четири године. С друге стране, на званичном сајту Владе Србије приликом његовог именовања за државног секретара наведено је да је завршио Правни факултет Универзитета у Београду, што је још једна контрадикторност.

Иначе, кандидати за чланове Савета РЕМ-а су дужни да овлашћеном предлагачу доставе изјаву да не постоје сметње у вези са чланом 15 ставом 1 ЗЕМ-а, којим је, између осталог, прописано да особа која „обавља јавну функцију у Републици Србији, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе“ не може бити члан Савета РЕМ-а.

УНС је у коментару навео да остаје при ставу да се недостаци у овој изјави не могу конвалидовати мишљењем министарства о „додатној изјави“ коју би кандидати требало да дају када буду уврштени на листу кандидата, а пре њиховог избора.

„Обесмишљава се сам члан 15. став 2 и неједнако се поступа у односу на остале кандидате. Одсуство сметњи, чак и ако се цени у тренутку избора, не аболира кандидата од чињенице да у тренутку давања изјаве није навео да сметње постоје нити се обавезао да исте отклони“, написало је ово Удружење Одбору за културу и информисање.

На тај начин је, како је додао УНС, кандидат довео у заблуду овлашћене предлагаче, али и Одбор за културу и информисање.

„Кандидат за члана Савета РЕМ-а не може и не сме давати изјаву са неистинитом садржином, нити таква изјава може бити поправљена неком накнадном коју Закон о електронским медијима не препознаје и не предвиђа“, додао је УНС.

Одбор још није доставио предлоге удружења чији су циљеви заштита деце и Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Аврамеску је био дописник Телевизије Нови Сад и Телевизије Београд. Осим на телевизији, свој новинарски печат оставио је и у штампи, пишући за „Новости“ и „Политику“, али и на радију, сарађујући са Радио Београдом.

Како пише РТВ, Аврамеску је био први новинар који у свет послао слике румунске револуције 1989. године, а обишао је готово све континенте у потрази за добрим причама.

Након пензионисања, покренуо је ауторску емисију „Ремусов печат времена“, емитовану на ТВ Викторија. У емисију су биле уврштаване приче о бројним знаменитим личностима Вршца.

Аврамеску је члан УНС-а од 1975. године.

Испраћај Ремуса Аврамескуа биће у уторак, 8. јула у 13 часова, у капели на Градском гробљу у Вршцу.

Главни уредник Телеграф.рс Игор Ћузовић својом изјавом потврдио је УНС-у да је са неким сарадницима овог портала прекинута сарадња.

„Телеграф.рс је смањио број спољних сарадника због економске ситуације на медијском тржишту у Србији. Верујемо и надамо се да ћемо имати прилике да у будућности обновимо ову сарадњу, када се ситуација стабилизује“, навео је он.

Дописницима је, сазнаје УНС, средином јуна речено да ће престати потреба за њиховим радом. Хонорари за јун, како су УНС-у рекле колеге, требало би да им буду исплаћени 10. јула.

Новинар Бојан Цвејић, који је иначе спровео мониторинг Савета за штампу о кршењу Кодекса, рекао је да је свака врста препорука за етичко извештавање добродошла медијској заједници, а посебно када се ради о темама о којима новинари нису добро информисани.

„Новинари за сваку тему морају добро да се припреме и да је обраде у складу са највишим професионалним и етичким стандардима“, закључио је он.

Ипак, Цвејић је додао да у јеку хиперпродукције медијског садржаја новинари све више преписују вести и бирају садржај који доноси кликове. Уз то, редакције су, како је додао, десетковане, те у њима има све мање новинара.

 „Некада је новинар једну причу могао да ради три дана, а сада они морају да убаце двадесет вести, да напишу пет прича на дан и да гледају шта ће донети кликове, а шта ће испунити неке ‘таргете’ који се од њих очекују“, објаснио је он.

Говорећи о неадекватној терминологији, која је, између осталог, последица оваквог приступа, новинарка и ауторка Приручника за адекватно и афирмативно извештавање о особама са хендикепом Катарина Томовић је истакла да новинари често употребљавају неадекватну терминологију када извештавају о особама са хендикепом попут речи “инвалид“, “хендикепиран“.

Она је рекла да у медијима има пуно проблема када се извештава о особама са хендикепом, а како је истакла, то се пре свега односи на то како ће новинар представити саговорника који је особа са хендикепом.

„Да ли је то фотографија инвалидских колица или белог штапа? То је све фокусирање на неке ствари које су само подршка особама са хендикепом у свакодневном функционисању, a не оне саме“, нагласила је Томовић.

Она је нагласила да се некад на телевизији новинар, уколико има за саговорника особу са хендикепом у пратњи персоналног асистента, врло често обраћа персоналном асистенту, уместо директно саговорнику.

Александра Ничић указала је на то како финансијски тежак положај медија утиче на квалитет њиховог извештавања. Указала је на то да се Србија налази на 125. месту према економском положају новинара, а да то показује Светски индекс слободе медија, који су објавили Репортери без граница уочи обележавања овогодишњег Светског дана слободе медија. Ипак, о економском положају у локалним медијима не мора да нам говори само статистика, каже Ничић, већ и разговор са колегама.

„С обзиром на то да је оглашавање доминантан бизнис модел у многим медијима, тежња за што већим бројем кликова изнедрила је сензационалистички приступ у извештавању, који у контексту производње медијског садржаја о особама са хендикепом подразумева њихову глорификацију и или пак извештавање уз сажаљив призвук“, рекла је новинарка Удружења новинара Србије (УНС) Александра Ничић.

Решење за проблеме приликом извештавања о особама са хендикепом би, како је рекла, могло бити "квалитетно извештавање о овој теми кроз одрживе пројектне идеје које промовишу адекватан начин извештавања о особама са хендикепом“, рекла је Ничић. Како је додала, УНС је са АИА спровео пројекат који се односи на особе са невидљивим хендикепом. Поред оваквих пројеката, Ничић је као посебно важне истакла оне којима се оснажују локални медији попут пројекта „Медијске оазе“.

„Пројектни тим чине, између осталог, запослени у УНС-у, професори са Филозофског факултета у Нишу и доцент са Факултета политичких наука у Београду. Они су већ имплементирали бројне пројекте у вези са адекватним извештавањем о особама са хендикепом. Сигурна сам да ће они учесницима обука које овај пројекат обухвата на најбољи начин представити добре праксе извештавања у локалним медијима, али и да ће им кроз рад објаснити како изгледа извештавање о особама са хендикепом које је у складу са професионалним стандардима“, објаснила је Ничић.

Новинарка из Новог Бечеја Тијана Јанковић је истакла да и поред свих притисака и потешкоћа са којима се колеге на локалу суочавају, мотивација да у складу са етичким стандардима извештавају о особа са хендикепом, произилази из више слојева, а основ је осећај одговорности и личне посвећености.

„Верујемо да су особе у ризику од социјалне искључености највише погођене тишином, а локални медији то могу да промене. Ако ми, као локални, независни медији то не урадимо и не бавимо се тим темама, питање је ко ће то урадити“, рекла је она.

Додала је да осим професионалне дужности, локалне медије често  покреће лични импулс, инат и осећај за правду.

Извршни директор АИА Милан Јанковић навео је да је важна едукација младих са хендикепом како да на најбољи могући начин презентују оно што желе да буде њихова прича у медијима.

„Верујемо да ћемо побољшати целокупну слику о особама са хендикепом са једне стране, али и да ћемо имати већи број позитивних примера у медијима приликом извештавања о особама са хендикепом“, истако је он.

Како је рекао, професионално извештавање о особама са хендикепом не зависи само од новинара, већ и од уредника.

Јанковић је истако да је ово трећи пројекат који на ову тему спроводи АИА.

„Свакако да је наш циљ да имамо што више компететних особа са хендикепом са наступ у медијима, а тај начин можемо да умањимо приступ негативних појава и начина комуникације, са особама са хендикепом у медијима“, рекао је.

Посебно забрињава податак да је УНС у целој прошлој години евидентирао приближан број случајева угрожавања новинара оном који је забележен у првих шест месеци ове године.

Још један алармантан податак је да је у  првој половини године забележен убедљиво највећи број физичких напада на новинаре у последњих пет година. Тако је ове године забележено чак 20 физичких напада, што је за 17 више него лане. Неки од ових напада су се догодили наочиглед полиције, која није реаговала, а сумња се да су за неке од послењих напада на новинаре били одговорни припадници полиције.

Ову годину су обележила су и отпуштања новинарки и новинара који су подржали студентске протесте или су се успротивили уређивачкој политици медијских кућа у којима су радили.  Реч је о колегиницама и колегама за које пословодство оцењује да нису "на линији", да нису под контролом и подобни.  Ове године УНС је евидентирао 17 оваквих случајева и један покушај цензуре, који није резултирао раскидом уговора о раду.

Док прошле године у бази није забележено ниједно полицијско задржавање новинара, УНС је ове године евидентирао пет таквих случајева.

У УНС-овој бази евидентирано је и осам случаја онемогућавања рада више него лане, као и два притиска више него прошле године. Тако је забележено шест притисака и 16 случајева ометања у раду.

Евидентиран је и покушај прислушкивања новинарке БИРН-а, као и doxing-а, односно јавног дељења личних података новинара РТС-а.

У УНС-овој бази забележен је једнак број увреда (8) и напада на имовину (3) оном који је забележен прошле године.

У поређењу са прошлом годином пад је забележен само у области дискриминације медија и претњама, па је ове године забележено пет случајева дискриминације у односу на 15 прошлогодишњих, као и 17 претњи у односу на 18 прошлогодишњих.

Новинарке и новинари који желе да добију PRESS прслук треба да понесу новинарску легитимацију УНС-а или редакцијску легитимацију. Новинар/новинарка може преузети по један PRESS прслук.

Уз то, чланови УНС-а моћи ће да предахну, као и да измире чланарину и овере новинарску легитимацију.

Новинарима ће бити доступни адвокати УНС-а и представница УНС-а у Сталној радној групи за безбедност новинара.

Бројеви телефона УНС-ових адвоката и новинара који ће дежурати:

• Адвокат Гордана Константиновић – 0649410489
• Адвокат Ненад Крајновић – 0638760082
• Представница УНС-а у Сталној радној групи за безбедност новинара Драгана Бјелица – 062530337
• Члан Управе УНС-а Петар Живковић – 0600722091
• Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић - 063315246
• Прес служба УНС-а - Јелена Марковић - 0640623865 (Вибер), Александра Ничић – 062752460

УНС позива грађане, редаре и полицију да воде рачуна о безбедности новинара и омогуће им да неометано обављају свој посао.

„Као чланови правног тима за предмет Џулијана Асанжа пред Европским судом за људска права, желимо да изразимо нашу најдубљу захвалност за ваш непроцењив допринос током протеклих година“, пише у имејлу који је Асанжов правни тим послао УНС-у.

Подсетили су да је 24. јуна, пре годину дана, Асанж пуштен из посебно чуваног затвора Белмарш у Лондону како би потписао споразум о признању кривице са америчким властима на Северним Маријанским Острвима.

Правна битка трајала је 14 година, од којих је пет Асанж провео у затвору Белмарш.

Потписивањем овог споразума, Асанж је признао кривицу за неовлашћено прибављање и објављивање поверљивих докумената, урачунато му је време проведено у затвору и пуштен је на слободу. Амерички тужиоци су првобитно желели да суде оснивачу Викиликса по 18 тачака оптужнице, углавном по Закону о шпјунажи.

Од тада је Асанж, како наводи његов правни тим, поново са својом породицом, посвећен њиховој добробити и сопственом опоравку након година прогона и изолације.

„Осећамо олакшање што је окончана патња господина Асанжа и његове породице. Чврсто верујемо да слобода господина Асанжа не би била могућа без подршке различитих сектора цивилног друштва која је обухватала различите активности - од јавних демонстрација до преговора који нису били јавни, свакодневног и истрајног активизма“, додао је Асанжов тим у имејлу УНС-у.

Чланови Асанжовог правног тима апострофирали су да су неизмерно захвални на заједничком труду.

„Овај колективни напор показао је свету да се ствари могу променити када се људи окупе око заједничких вредности“, истакли су они.

Асанжов правни тим истакао је да посебно цени што су представници УНС-а присуствовали вебинару подршке, који је одржан у фебруару 2024. године.

„Надамо се да ће ова борба за слободу изражавања и право јавности да буде информисана постати темељ за даљи напредак људских права где год то буде могуће“, навели су из Асанжовог правног тима и понудили подршку УНС-у.

Рекло би се да у ери изумирања штампаних медија пад тиража не представља неку нарочиту вест. Ипак, овде се ради о специјалном случају. Вашингтон пост је у прошлом веку изборио ореол бастиона независног новинарства обарањем Никсонове администрације у „Афери Вотергејт“ (Watergate Scandal), и, неколико година раније, главном улогом коју је, заједно са Њујорк тајмсом (The New York Times), одиграо у случају познатом као „Пентагонски документи“ (Pentagon Papers). Вашингтон пост је на таласу тих успеха постао познат као стуб светског истраживачког новинарства, оличење слободних медија и идеје о праву јавности да зна.

Оба догађаја добила су и филмске верзије: Афера Вотергејт 1976. у филму Алана Пакуле „Сви председникови људи“ (All the President’s Men) са Робертом Редфордом и Дастином Хофманом (Dustin Hoffman) у главним улогама, а Пентагонски документи 2017. године у филму Стивена Спилберга (Steven Spielberg) „Доушник“ (The Post) са Мерил Стрип (Meryl Streep) и Томом Хенксом (Tom Hanks) у главним улогама.

Нови век је донео нове трендове, па је и Вашингтон пост доживео велике промене. Свакако најпознатија је да је лист 2013. године постао власништво Џефа Безоса (Jeff Bezos), једног од најбогатијих људи на свету. Безос је за три године трансформисао традиционалне новине у снажни дигитални медиј и, према мишљењу различитих посматрача, у великој мери очувао независност уређивачке политике, подржавајући истраживачко новинарство.

Али, власнички интереси су надјачали прошле године у финишу кампање за председничке изборе (11 дана пре избора, у октобру), Безос је лично донео одлуку да Вашингтон пост неће подржати ниједног кандидата за председника, чиме је окончао 50 година дугу традицију да уочи избора лист објави ког кандидата редакција препоручује бирачима. Редакција је намеравала да препоручи Камалу Харис (Harris), а Безос је то спречио. Лист је одмах изгубио око 200 хиљада дигиталних претплатника, од око 2,7 милиона, и део уређивачке структуре.

Безосово уплитање било је кулминација тензија које су трајале две-три године уназад. Прошлог јуна, дугогодишња уредница Сали Базби (Sally Buzbee) напустила је компанију због неслагања са директором око уредничких вредности и дигиталне метрике о томе какве садржаје публика највише конзумира.

Пад броја дигиталних претплатника и купаца штампаног издања указује на тренутни недостатак јасног уређивачког правца. Публика је таласом критика запљуснула странице за мишљења читалаца, негодујући због извештавања у коме се предност даје сензационалистичком садржају, науштрб суштинских прича.

Поједини медијски аналитичари у САД – Енди Мик (Andy Meek) из Форбса (Forbes), на пример – сматрају да је примарни разлог за губитак публике то што је Вашингтон пост у борби за нове генерације конзументата, изгубио ауру водећег инсајдерског медија у престоници Америке. Добио је 1,9 милиона пратилаца на ТикТоку, али није више најобавештенији медиј на Капитол хилу (Capitol Hill). Тај примат преузимају Политико (Politico) и други.

За то време Џеф Безос (61) је закупио овог викенда „пола“ Венеције, за своје пријатеље из целог света са којима ће три дана прослављати сопствено венчање. Процене су да ће догађај коштати око 50 милиона евра, а, према јучерашњем извештају Вашингтон поста, на венецијански аеродром ће слетети преко 100 приватних џетова са званицама. Неки Венецијанци су се побунили јер ће ових дана морати да питају Безосов тим чак и за дозволу да се укрцају на vaporetto (јавни превоз на води у Венецији).

Након коментара који је Кулачин оставио на друштвеној мрежи ИКС, са овог налога уследила је претња упућена његовој ћерки, а у којој се прети сексуалним насиљем.

„Замолићу, накнадно, и тужилаштво и полицију да стварно учине додатни напор и што пре пронађу овог патриоту који би да силује, јер се плашим да ћу у супротном бити принуђен да сам пронађем тог монструма“, рекао је Кулачин.

На питање УНС-а да ли су у његовом случају, с обзиром на то да је у последњих неколико месеци често добијао претње и био вербално нападан, значајна реаговања новинарских и медијских удружења, Кулачин је рекао да „ако је нешто овај режим успео, то је управо у томе да никада УНС и НУНС нису били јединственији у реаговању на претње и нападе на новинаре“.

„Морам да се захвалим и међународним новинарским удружењима која реагују на све оно што се дешава новинарима у Србији. Захваљујући некима од њих Марко Видојковић је релоциран из Србије, а мени је постављен видео надзор у згради у којој живим, као и алармни систем“.

Како је рекао, тога не би било да новинарска удружења у Србији нису стала уз њих.

Када су у питању претходни случајеви, Кулачин истиче да је задовољан како је тужилаштво у Шапцу радило свој посао, док, како каже, са радом тужилаштва у Београду није задовољан.

„Морам да похвалим тужилаштво у Шапцу које је инсистирало да идемо на суђење са човеком који ми је више пута, у присуству сведока, јасно стављао до знања шта мисли о мени тако што ме је псовао, вређао, пљувао и све то на улици у сред белог дана“, рекао је.

Подсетићу да сам добио информацију, нагласио је Кулачин, да су два случаја решена, а сигурно више од 50 није, укључујући напад на моју мајку и појаву плаката са мојим подацима у центру Београда.

„Претње су црвене линије које ми новинари не смемо да дозволимо. Увреде су подношљиве и са њима умем, не само ја, него и многе моје колеге, да живим. Претње и напад на породицу нико нема право да прећути“, истакао је Кулачин.

Он је изјавио да, и поред учесталих претњи и напада, никада није подлегао самоцензури.

„Желим посебно да истакнем чињеницу да у граду у којем живим, локални медији 'Глас Подриња' у којем сам радио и вероватно оставио неки траг по преласку са телевизије Шабац, од децембра 2020. године ни једном једином речју, никада, није објавио ништа што ми се десило“, изјавио је Кулачин.

Када пита бивше колеге зашто је то тако, каже он, одговор је да „за његове случајеве нису чули“.

„Заменске речи за аутоцензуру су - нисмо чули. Плашим се да ћемо ускоро доћи у ситуацију да неко од нас озбиљно страда, а да многе 'колеге' ту вест неће објавити, јер - нису чули“, нагласио је Кулачин.

Додао је да је његовој породици најтеже због претњи и притисака који су све учесталији.

„Моја супруга није дужна да трпи све ово и често ми каже како јој недостаје миран и досадан живот. О деци да и не говорим. Моја мајка и даље слабо зна шта ја радим и чиме се бавим. Једноставно је то не занима. Стара је и жели да остатак живота проведе без икаквих тензија. А, онда јој у сред неке турске серије искочи слика сина којег људи са Пинка означе као домаћег издајника, страног плаћеника, усташу, некога ко хоће да убије председника и његовог сина“, објашњава Кулачин.

Како је рекао, и њему је, као Марку Видојковићу, нуђена релокација, али због деце и породичне ситуације није могао да је прихвати.

Трудим се, каже Кулачин, да све то не утиче на моју свакодневицу, али искрено – тешко је.

„Када год могу, гледам да будем у неком друштву, да не шетам сам.  Таман када се мало опустим, крене нови талас претњи или напада, па се онда цео кошмар врати попут бумеранга“, каже Кулачин.

Додао је да често у погледима људи на улици осети мржњу и презир и да му је, како каже, то несхватљиво.

„Зашто бих ја некога мрзео ако се не слаже са мојим мишљењем или са оним што неко други ради“, каже он.

Новинарство је, наглашава, професија којом не може да се бави неко ко то не воли.

„Мораш да волиш да будеш новинар да би радио овај посао. Није новинарство имати емисију на телевизији. Мора да се крене од пијачног барометра, па онда степеник по степеник. И тај пијачни барометар мораш да волиш да напишеш или да га представиш народу“, рекао је Кулачин.

Додао је да новинарски посао много узима, али и ’даје привилегије које временом људима вероватно личе на ловачке приче, али приче исписане истинским пером залуђеника у своју професију’.

„Ја новинарство обожавам од тренутка када сам написао први текст у животу, снимио први радијски снимак на оном тешком Ухеру код зубара Жике, и урадио први интервју са исландским велемајстором Јаном Арнасоном за школски лист Јасмин из Бора. Тај љубавни плам се никада није угасио. То је вечна љубав, доживотна веза“, закључио је Кулачин.

Главни повереник синдиката “Независност” у РТВ-у Дарко Шпер за сајт УНС-а каже да је у разговору са неколико уредника ове медијске куће сазнао да су добили усмено обавештење о предстојећем раскиду уговора са 100 хонорарних сарадника и још неколико запослених на одређено време, уколико за то буде потребе.

“Никакав папир није достављен било коме, али је генерални директор РТВ-а на програмском колегијуму који је организован пре три недеље ово саопштио свим главним и одговорним уредницима. Они су били затечени, знајући да ће морати да праве спискове колега са којима ће раскинути сарадњу. Многи са којима сам разговарао рекли су да то неће радити по цену отказа, јер су свесни да би тиме угрозили програм”, рекао је он.

Генерални директор РТВ-а Горан Караџић за УНС пак каже да „то апсолутно није тачно и да су то произвољне информације које не одговарају истини“.

Додао је да никада није лицитирао бројевима већ да је само рекао да је потребно да се “рационализује пословање у великој фирми, какав је РТВ”, односно да је неопходно проценити “да ли је толики број извршилаца неопходан или је могуће боље организовати посао”.

“Морамо да смањимо велики број људи и да постанемо рационалнији, а да ли ће то бити пет, 55 или 155 људи мање, проценићемо анализом пословања. Ни у ком случају нећемо овако одокативно бацати бројеве. Као директор сам тражио процене сваког сектора у кући у вези са тим како можемо да рационализујемо пословање”, рекао је он.

Као смисао ове одлуке Караџић наводи “подстицање стално запослених да коначно почну да раде свој посао”.

“Хонорарци су, кажу, највреднији и највише се труде, али шта онда раде стално запослени?”, рекао је Караџић.

На питање УНС-а, због чега се сарадња раскида са највреднијима, Караџић је рекао да “стално запослени треба да буду вреднији, а не да се ослањају на колеге који су ту привремено”.

Додао је да „хонорарни уговори постоје да би се склапали и раскидали, и да не гарантују сарадницима да ће негде остати 40 година.

„То су привремено-повремени послови, сама реч каже“, каже он.

Док Дарко Шпер наводи да су неки хонорарни сарадници у РТВ-у „привремено“ више од 10 година, Караџић каже да нема више таквих случајева.

“Можда су ту људи који су хонорарни сарадници неколико година, али су они који су ту више од 10 година у међувремену примљени за стално”, навео је Караџић.

Шпер: Нови Закон о јавним медијским сервисима је разлог рационализације пословања

Као разлог прекида сарадње са хонорарним сарадницима, Шпер наводи измене Закона о јавним медијским сервисима.

По новом Закону, од 1. јануара, јавни сервиси остају без буџетског финансирања. То финансирање, како је навео Шпер, на годишњем нивоу износи 900 милиона динара, односно 75 милиона месечно.

“Са претплатом од 349 динара ми не можемо да функционишемо. Без минималне претплате од 500 динара, једноставно, не можемо да радимо, за разлику од РТС-а, који има стабилније финансирање”.

Караџић, с друге стране, каже да ова „рационализација пословања“ нема везе са новим Законом, већ искључиво „са потребом да кућа буде боље организована и ефикасна“.

Зашто социјални програм није дао очекиване резултате?

Због потребе за рационализацијом, Радио-телевизију Војводине (РТВ) су у децембру прошле године напустила 102 новинара, уредника и медијска радника који су прихватили социјални програм.

Социјални програм је, према тадашњем писању УНС-а, реализован у сарадњи са Министарством финансија, које је за то обезбедило 350 милиона динара. 

Технолошки напредак и нова зграда РТВ-а, како је тада рекао Караџић, захтевају  нове стандарде када је у питању број запослених и најрационалније поступање по питању кадровских промена.

Сада каже да је социјални програм дао резултате, али да су онда различити сектори урадили нове пријеме на та радна места.

“Тада смо дошли у ситуацију да имамо исти број људи као пре тога, што није реално и могуће“, навео је он.

Зашто мање запослених значи и пад квалитета програма?

Тренутно је у РТВ-у, како каже Дарко Шпер, 950 запослених на неодређено време, који не могу бити опуштени без сарадње са синдикатима, али и близу 150 запослених на одређено време и најмање 100 хонорараца.

„Дакле, 250 угрожених, односно оних са којима може бити прекинута сарадња. Ако директор крене у резове, може лако да елиминише тих 150 до 200 људи, да би имао рентабилно пословање. Ипак, поставља се питање - чему постојање покрајинског јавног сервиса без тих људи? Шта ћемо пласирати у етар и за чији новац?“, додао је он.

Шпер је навео да одласком људи, а посебно оних из мањинских редакција, „пуца“ дотадашња програмска шема.

Иначе, други програм телевизије има редакције на мађарском, румунском, словачком, русинском, ромском и хрватском језику. У тим редакцијама, како је навео Шпер, ради по око 10 људи, па одлазак сваког од њих може имати последице на квалитет програма.

Шпер: Пре три недеље одржан први колегијум након пада надстрешнице

Индикативно је, додаје Дарко Шпер, да је ово први колегијум одржан након 1. новембра.

“Програм је од новембра у врло проблематичном стању. Овај колегијум је, очигледно, организован управо због ове ситуације”, додао је он.

О овом колегијуму до синдиката “Независност”, наводи Шпер, из руководства РТВ-а није стигла ниједна званична информација. Генерални директор, како је додао Шпер, није имао обавезу да их обавести о томе.

Ипак, навео је да би било пристојно да то уради јер у редакцији може доћи до озбиљних промена. Забринути због положаја људи у РТВ-у, из синдиката “Независност” су, како је додао Шпер, контактирали Међународну (ИФЈ) и Европску федерацију новинара (ЕФЈ). О овој најави прекида сарадње Европску федерацију новинара обавестио је и УНС.

Ауторка је уредница документарног ТВ серијала „Зелена патрола на делу“ који се емитује од 2010. године у продукцији Војвођанске зелене иницијативе, а који је  током година награђиван више пута. Хелаћ је средином јуна добила награду за новинарску храброст „Милан Пантић“, коју додељују „Вечерње новости“.

- Новинарски тим Зелене патроле се од самог почетка профилисао као активистички мобилни новинарски тим. То је подразумевало да извештавамо о темама које захтевају одговорност и храброст. Успели смо у томе да нас грађани препознају као храбре, односно као оне који без устручавања извештавају о темама којих се клоне мејнстрим медији, што потврђује и награда „Милан Пантић“, каже Хелаћ у разговору за сајт УНС-а.

У „Зеленој патроли“, каже она, сматрају да је неопходно сачувати здраву животну средину и здравље људи у Србији да би, како наводи, Србија била конкурентна кад је у питању економски напредак.

- Болесни људи у загађеном животном окружењу не могу донети просперитет ни себи, ни држави. А признања су као саобраћајни знакови - показују нам да смо на правом путу и да нисмо сами, увиђа Хелаћ.

На паузи због недостатка финансија

Новинарски тим „Зелене патроле“ чине три особе - ауторка и уредница Ружа Хелаћ, новинарка и монтажерка Милица Алавања и сниматељ Алекса Шаиновић.

Након више од 180 снимљених емисија, ове године остали су без финансија.

- Од јануара 2025. године смо на паузи, док се не стекну околности да обезбедимо финансијска средства. Имамо тим који пројекат успешно реализује годинама, имамо неопходну опрему и логистику, само нам недостају финансијска средства за три новинара и трошкове за путовања на теренска снимања. То је минимално.

Највећи изазов „Зелене патроле“ током 15 година постојања серијала, истиче Хелаћ, управо је финансирање.

- Бавимо се темама које ударају на интересе компанија које штеде на заштити животне средине и не одговара им да у јавности буде приказан њихов неодговорни однос према животној средини, квалитету живота  и здрављу грађана. Због тога немамо спонзоре, каже Хелаћ.

Кад указујемо на загађење, наводи она, увек се докаже да је у позадини корупција.

- Институције дају дозволе за рад компанијама које не испуњавају услове, инспектори кад изађу на терен жмуре на оба ока. Институцијама не одговара да „Зелена патрола“ снима и документује загађење и корупцију. Дакле, они који имају финансијску моћ не да нису заинтересовани да нас подрже, већ су заинтересовани да нас спрече да радимо. То је изазов који смо, мање или више успешно, успевали да савладамо до почетка 2025. године, рекла је Хелаћ за УНС. 

У истраживачком новинарству новинари раде посао и полиције и тужилаштва

Улога истраживачког новинарства у друштву данас је драгоцена, наглашава Хелаћ, посебно када је реч о еколошким темама, где новинари раде посао полиције и тужилаштва.

- Новинари прикупљају доказе о криминалу који је узрок еколошког суноврата, социјалне беде и економске неизвесности у Србији. Проблем је што та истраживања и прикупљену документацију о кршењу закона не користе тужилаштва. Многи на та истраживања гледају као на узалудан труд, међутим важно је да постоји документација на основу које ће се, кад буде више владавине права у Србији, ипак позвати на одговорност они који су пред очима грађана и јавности кршили законе и стандарде. 

Највећи проблем са којима се суочавају новинари у Србији који желе да се баве истраживачким и друштвено ангажованим темама је, каже Ружа Хелаћ, што се по Закону о приступу информација од јавног значаја не може добити ни једна значајна и релевантна информација.

- Проблем је тај што су криминал и корупција видљиви, очигледни и огромни, али не можеш добити „папир“ као доказ за то. Велики проблем је уцењивање и застрашивање људи који имају приступ информацијама које могу да документују корупцију. Освета коју власт спроводи над 'звиждачима' спречава потенцијалне изворе да обелодане и документују криминал. Тако да највеће очигледне корупције остају недокументоване и постају друштвено прихватљиве.

Хелаћ верује да грађани све боље препознају значај истраживачког новинарства у решавању конкретних проблема.

- Власт се опасно заиграла рачунајући да су грађани глупи и необразовани. Снимајући серијал осведочили смо да грађани прикупљају доказе и документацију о криминалу. У нашим емисијама можете видети да грађани без обзира на образовање и занимање знају законе, стандарде, здравствене аспекте загађења, политичку позадину или криминални аспект тзв. инвестиција.

Емисија постиже свој циљ – људи се боре за заштиту животне средине 

Као циљ емисије од њеног настанка Хелаћ наводи подизање еколошке и грађанске свести о одговорности за стање животне средине и демократије у локалним заједницама. Сматра, каже, да су циљ, бар делимично, испунили.

- Сведоци смо да нема места у Србији где се грађани не буне против уништавања животне средине. После емисија које смо снимали грађани су постајали еколошки активисти захваљујући нашој медијској подршци. У нашим емисија се обични људи боре за заштиту животне средине и ми дајемо легитимитет њиховој борби. Велики број проблема је решен или је почело његово решавање после емитовања емисија, каже она.

Подршка медија активизму грађана је неопходна и драгоцена за истрајавање у борби за владавину права и поштовање закона, истиче Хелаћ.

- Само ће тако доћи до стварања друштвено пожељног окружења у коме ћемо достојанствено да живимо.

До покретања пројекта "Зелена патрола на делу" екологија је била ствар стручњака и ексклузиве, објашњава она.

- Екологија се доживљавала као нешто недокучиво што је монопол високих интелектуалних сфера и далеко од свакодневице грађана. Ми смо успели да покажемо да је све повезано са свим. Дали смо легитимитет борби обичних људи за заштиту природе, квалитет живота грађана, здравље људи, владавину права.

Без обзира на бројне изазове, по речима Руже Хелаћ, новинарство и даље има снагу да покрене промене у заједници.

- После снимања и емитовања емисија из серијала "Зелена патрола на делу" многи проблеми су решени или је почело њихово решавање. Скоро да нема места у Србији где се не протестује против загађења, против сече дрвећа, против незаконитих грађевинских радова. И то су „обични“, самоорганизовани грађани. Негде успевају да се изборе, негде од њих буде бржа брутална државна сила.

Претње и притисци нису изостали, али, каже, тим није желео да их ставља у први план.

- Било је претњи и притисака, посредно и непосредно, али нисмо излазили у јавност са овим информацијама како не бисмо обесхрабрили људе да пријављују проблеме и да се плаше да дају изјаве. Међутим, у јавност је изашао напад на новинарски тим „Зелене патроле“ приликом снимања емисије о незаконитој експлоатацији песка и шљунка из Дунава у Футогу када нам је одузет дрон, наводи Хелаћ.

-Тужилац из Новог Сада је, по службеној дужности, покренуо судски поступак против одговорних. Напад се десио у априлу 2021. године, а до сада још није одржан главни претрес који је, после безброј одгађања, заказан за 24. јун ове године. У међувремену ова фирма добија послове на тендерима Града Новог Сада. Сва је прилика да се овај судски процес води тако да застари, прича Хелаћ.

Претњи и притисака је све више, каже, али се и новинари више не плаше да извештавају о корупцији у области заштите животне средине.

- У емисијама серијала ми смо документовали да иза еколошких проблема стоји корупција и за последицу има уништавање животне средине и здравља људи. Сада смо, као друштво, дошли у фазу када су новинари једни другима подршка на начин да преузимају еколошке теме и држе их у јавности. То омогућава истрајавање на решавању проблема, закључила је она.

Иако је Зелена патрола скренула пажњу на бројне еколошке проблема, неке од њих и прва изнела у јавност, попут пројекта Јадар и прекомерне експлоатације шума на Фрушкој Гори, неке важне приче још увек чекају да буду испричане. Једна од њих је и загађење у Бору и Мајданпеку.

- Ова тема, осим загађења животне средине, носи са собом и трагичне личне приче становника којима је рудник дошао до кућног прага. Сваки четврти становник болује од неке врсте канцера. Надамо се да ћемо бити у прилици да снимимо емисију на ову тему, рекла је Ружа Хелаћ. 

У медијима са националном фреквенцијом, каже, нема довољно простора за теме од јавног интереса, попут загађења, злоупотреба у институцијама или еколошких проблема.

- Коришћењем друштвених мрежа делимично се превазилази овај проблем. Значај класичних медија се смањује, јер довољно је да изађете из куће, снимите телефоном проблеме на које наилазите и то објавите на друштвеним мрежама. Проблем више није недостатак информација већ корумпирани тужиоци и судије. Информација је „сироче“ у јавном простору.

Најснажнији утисак, током више од деценије рада на серијалу, на Хелаћ оставила је прича из Зајаче.

- Зајача је мало насеље у близини Лознице. Концерн "Фармаком МБ" (Рудници и топионица Зајача) је производила олово из потрошених акумулатора које су довозили из региона и света. Технолошки процес је веома загађујући и опасан за здравље грађана и животну средину. Ово загађење нарочито погађа децу. Кад олово уђе у организам то је неповратни процес и заувек остаје у организму. Земљиште је загађено 20 километара око ливнице и пољопривредни производи не би смели да се користе у исхрани људи и животиња, објашњава.

Становнике, како каже, нико није информисао како да се заштите и шта им је чинити у таквим околностима.

-Кад су запослени почели да се разбољевају и да се рађају деца са великом количином олова у крви компанија је користила свој утицај да их замајава и доводи у заблуду. Када је проблем ескалирао и када су становници почели да траже помоћ, да би се смириле страсти компанија је окречила школу и посадила цвеће у дворишту. Врхунац лицемерја је био кад су изградили стадион поред школе за децу која се једва крећу и ходају као зомбији, прича Хелаћ.

На све то, каже, Министарство заштите животне средине компанији је доделило признање за одговоран однос према животној средини, а менаџмент компаније потрудио се да маркетиншки умањи проблем тако што је спонзорисао спортске клубове и удружења.

-Док смо снимали емисију обезбеђење компаније је претило. Неколико година касније поново смо посетили Зајачу: компанија није радила (огромни дугови према банкама), загађење је остало у земљишту и водотоковима, бивши радници као и чланови њихових породица били су болесни, а нека деца су отишла на лечење у Немачку, закључује она.

За Ружу Хелаћ, право новинарство подразумева откривање нових или скривених чињеница, а тај процес види као дугу и неизвесну шаховску партију.

- Као студенткиња бавила сам се шахом и то је обележило мој приступ животу: један потез живот један потез ја. Међутим, у шаху сте ви равноправни са противником на почетку партије. У новинарској партији на вашој страни су храброст, одлучност, знање, морални кредибилитет  а на противниковој страни: финансијска моћ и средства силе и принуде, објашњава она.

Сигурност је, сматра, прецењена вредност у коју се превише верује.

- Предност дајем храбрим одговорима на изазове које нам живот поставља. Највећа истина је да сигурност убија - и људе, и страст, и животну радост. Правде и сигурности никада није било и неће је бити. То не умањује лепоту живота. Имамо само један избор: да ли ћемо бити на страни правде или неправде, закључује Хелаћ.

Шефица образовног центра УНС-а Драгана Бјелица рекла је на почетку скупа да смо “данас овде да солидарно устанемо против прогона новинара у Србији”.

“Знам да нису сви који су доживели притиске, прогоне и претње овде са нама, неки од њих не желе јавно да говоре, неки су са послодавцем склопили споразум, па ни поједине колеге из РТС-а нису ту, које би можда јавност очекивала да чује”, рекла је Бјелица.

Новинарка Војислава Црњански Спасојевић која је у јануару ове године отпуштена из “Вечерњих новости” као технолошки вишак истакла је да број колега који је данас дошао на скуп показује колико је ова тема важна.

Она је подсетила да је отказ добила након што је протестовала што су на сајту овог листа објављени лични подаци студената.

“На сајту Новости објављени су лични подаци што је флагрантно кршење Kодекса новинара и новинарки Србије, као и закона. То је против свега онога против чега сам се борила ранијих година. Била сам фрапирана да медиј за који радим прекрши закон за који смо се ми лично борили”, рекла је Црњански Спасојевић.  

Kако су, казала је она, овде данас отпуштене новинарке, поставља се питање да ли су новинарке најслабија или можда најхрабрија карика.

Доскорашња уредница Хронике у листу “Политика” Доротеа Чарнић била је спречена да присуствује скупу, па је у поруци коју је упутила навела да је циљ ове борбе и овог скупа да се укаже да се власт све учесталије обрачунава са новинаркама.

“Надам се да ће се пробудити свест о томе колико је новинарство у кризи и колико је рад медија важан. Не дозволимо да још нека колегиница или колега остану без примања”, рекла је Чарнић.

Марија Шехић која је водила Јутарњи програм на Euronews-у објаснила је да је руководство Euronews-а њен отказ образложило наводним кршењем уговора о раду, непоштовањем радне дисциплине, непрофесионализмом, неиспуњавањем радних обавеза и кршењем новинарске етике. 

Тачка кулминације је, како је навела, било саопштење Euronews-а, у коме су на, најблаже речено, споран начин квалификовани грађани и студенти који су учествовали у блокади РТС-а и у коме су позвани надлежни органи да реагују против њих.

“Са овим саопштењем није била сагласна већина колега. Не говорим само о новинарима, већ и о сниматељима, монтажерима, организаторима... Оног дана када је то саопштење објављено, послала сам мејл редакцији и питала: ‘Kо је написао ово саопштење? Зашто није потписано, односно, због чега је написано у име целе редакције?”, додала је она. 

Ово питање је, како је рекла Шехић, пратио позив регионалне директорке.

“Питала ме је зашто нисам прво њу позвала ако ми нешто није јасно. Ја сам одговорила: ‘Из истог разлога зашто ти ниси позвала мене кад си потписала у име целе редакције и објавила то саопштење. Зашто нисте питали да ли се слажемо?’. Рекла сам да ћу, ако се то саопштење не повуче, тог дана на својим друштвеним мрежама оградити од њега. Тада сам добила јасну поруку: ‘Ако се ти оградиш од куће, и кућа ће се оградити од тебе.’ И знала сам шта то значи”, навела је Шехић.

Шехић је рекла да је изнова слушала речи: “Буди паметна”. Kако је истакла, она сматра да аргумент: “Пазите, знате за кога радите”, не сме да игра улогу у  новинарском послу.

“Немамо право. Ми радимо за публику, читаоца, слушаоца и гледаоца. Наш контролор је јавност”, рекла је.

Тара Ђукић, бивша уредница веб издања у магазину “Elle” у видео поруци рекла је да јој је рад у модном магазину био сан из детињства, али да се, свесна тога да друштвено-политичка дешавања продиру све поре свакодневице, залагала за то да се Elle магазин бави и активистичким темама. У склопу предновогодишњег специјала је, у договору са редакцијом, објавила текст о студентима.

Текст је био објављен у једноставном стилу и одражавао је глас студената и то како виде своју будућност. Ипак, ситуација је постала драматична 5. јануара, када је ју је, како је рекла, позвала уредница и тражила да се текст уклони, што је одбила да уради.

“Kада ме је звала била сам на одмору, а када сам се вратила  9. јануара, било ми је било јасно да је све одлучено. Видела сам да је текст уклоњен. Након тога ми је уручен отказ”, казала је.

Kуриозитет је, како је додала, да је отпуштена као технолошки вишак, а да је у накнадном у саопштењу компаније Мондо наведено да резултати њеног рада нису били задовољавајући, иако јој је неколико месеци пре тога повећана плата и иако то није био званични разлог отказа.

Председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) Маја Север у видео укључењу рекла је да је начин на који се политика рефлектује у редакције “страшан”.

“Јаке, храбре жене стварају промену и то ме испуњава поносом. Ваша храброст је вредна дивљења и желимо помоћи колико можемо. Хајмо направити нешто велико заједно, да останемо верни новинарству и истини. ЕФЈ и ја смо вам на располагању за сву неопходну помоћ”, рекла је Север.

Генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић рекла је да удар на професионална права новинара иде преко угрожавња њихових радних права.

“У току је политичка криза и новинари су први на удару, иако нису једини. На удару су и судије и тужиоци, али ми смо ти преко којих иду информације”, рекла је она.

Заменик председника ГС KУМ Независност Дане Марковски казао је да је врло важно да се новинари организују у синдикате.

“У Радио-телевизији Србије једна колегиница добила је отказ јер је била на протесту испред РТС-а и има неколико упозорења пред отказ. Те колеге не желе да излазе у јавност, али имају подршку синдиката. Њих је троје. Једна колегиница је изашла у јавност њеном жељом. Међу њима је и колега који је приликом блокаде РТС-а добио позив да се јави на информативни разговор”, рекао је Марковски.

Он је додао и да синдикат Независност има информације и о плану РТВ-а да наредне године отпусти око 100 хонорарних сарадника, међу којима је, рекао је, највише новинара из мањиских редакција.

Председник АНЕМ-а Веран Матић, на питање о улози Телекома Србија, власника Euronews-а Србија рекао је да је веома важно да они који стоје иза Euronews-а реагују на овакву ситуацију.

“Био сам новинар и у време Милошевића и ДОС-а, памтим и време Тита. И сада опет имамо суђења новинарима на којима се за њих  тражи затворска казна. Живимо крај новинарства, тако ми делује у овом тренутку. Репресија и жеља да се са професионалним медијима и новинарима заврши једном заувек на овом простору”, рекао је Матић.  

___________________

*Текст је измењен у делу у коме је парафразирана изјава Таре Ђукић. У првобитној верзији писало је да је "у образложењу отказа наведено да резултати њеног рада нису били задовољавајући", а исправно је да је отпуштена као технолошки вишак, а да је у накнадном у саопштењу компаније Мондо наведено да резултати њеног рада нису били задовољавајући. Такође, у првобитној верзији је писало да је "решила да објави серију текстова", док у измењеној верзији пише да је у договору са редакцијом објавила текст.

Рођен је 8. 11. 1935. године у Врбици код Никшића. Студирао је енглески језик. 

Новинарством је почео да се бави 1959. године. Радио је спортској рубрици "Ослобођења", на Радију Сарајево као уредник репортаже, али и као дописник "Вјесника".

Члан Удружења новинара Србије (УНС) био је од 1990. године. 

Како је саопштио Шаховски савез Србије, Бјеличин дугогодишњи рад у шаху и начин његовог деловања учинио је то да дуго година буде једно од најпознатијих и најчешће помињаних имена у југословенском и српском шаху.

„Бјелица је посебно постао познат путујући по најпознатијим светским шаховским турнирима седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када је урадио интервјуе са готово свим најпознатијим личностима из света шаха тог времена“, навео је Шаховски савез.

За јавност су, истакли су у Савезу, посебно интригантни остали његови односи са Бобијем Фишером, из којих је настала позната књига „Мој пријатељ Боби Фишер“.

„Велику улогу Димитрије Бјелица одиграо је у оснивању и одржавању тада чувених супер-турнира у Бугојну, на којима су учествовали многи познати светски, али и најбољи југословенски шахисти тога доба“, навео је Шаховски савез.

У сарадњи са својим вишедеценијским пријатељем, прослављеним шампионом Анатолијем Kарповом, написали су из Савеза, објавио је низ књига, али и организовао серију Дечјих олимпијада.

„Сарађивао је и објављивао текстове у многим новинама и часописима, а те текстове касније су преузимали најпознатији шаховски гласници и портали широм света. Иза Димитрија Бјелица остало је преко 80 књига објављених у 180 издања“, кажу у Шаховском савезу.

На скупу „Стоп прогону новинара“ сутра, 20. јуна, од 12 сати, у Прес центру УНС-а, Кнез Михаилова 6/3, говориће новинарке које су добиле отказ Сандра Гуцијан, Марија Шехић и Војислава Црњански Спасојевић, председница Европске федерације новинара Маја Север, генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић, адвокат УНС-а и Војиславе Црњански Спасојевић Гордана Константиновић, адвокат Марије Шехић Сара Ел Сараг, адвокат Таре Ђукић Давид Јакопчевић, председник АНЕМ-а Веран Матић, заменик председника ГС КУМ Независност Дане Марковски.

Отказ познатој ТВ водитељки Марији Шехић на Euronews Србија, због „несавесног или немарног извршавања радних обавеза“ и „повреда радне дисциплине“, уследио је након деградирања и споразумног одласка још једног броја оних који нису желели да у овом медију раде у новонаметнутим условима. 

У редакцији „Вечерњих новости“ брзопотезно је постала „технолошки вишак“ искусна новинарка рубрикa Друштво и Култура Војислава Црњански Спасојевић, која се јавно побунила против изношења личних података студената у онлајн издању овог медија. 

У „Политици“ су после две, односно три деценије, „технолошки вишак“ постале уредница Хронике Доротеа Чарнић и уредница Викенд издања Сандра Гуцијан, које су на приватним профилима на друштвеним мрежама изнеле лични став у вези са студентским протестима. 

Уредница онлајн издања Elle за Србију, Тара Ђукић, супротставила се уклањању објављеног текста о студентима. Издавач Mondo Inc отказ је јавно образложио тиме да „веб уредница није испунила планове“ и да је у њеном делокругу рада „забележен знатан пад пословних параметара“.

Устајемо против најгрубљих притисака на новинарке и новинаре који професионално раде свој посао, против злоупотребе медија и због непоштовања Закона о јавном информисању и медијима који гарантује да новинару не може престати радни однос, умањити му се зарада или накнада за рад због тога што је изнео лични став.

„Неки западни и израелски медији су протеклих дана објавили тврдње о наводним индиректним претњама Ирана према израелској пропагандној инфраструктури, али те тврдње нису потврђене од стране званичних иранских извора и углавном се чини да су део психолошког и медијског рата“, пише Амбасада у свом саопштењу.

Они наводе да се „оцена УНС-а очигледно ослања на западне медије, чија се тачност извештавања може довести у питање“.

„Било би довољно да сте осудили напад Израела на иранску телевизију, а ако Иран заиста изврши напад на израелске медије, могли бисте то осудити у некој наредној изјави“, наводи се у саопштењу.

Важно је, како је навео, да новинари штите своја морална, а медији имовинска ауторска права.

Према Споразуму који је УНС сачинио у сарадњи са око 40 представника медија, како је објаснио Брајовић, неопходно је тражити сагласност за преношење текстова од медијских кућа, а када се сагласност добије, приликом преношења навести неопходно је навести извор и аутора текста, уз навођење линка ка оригиналном садржају.

Сагласност, додао је, није потребна приликом објављивања текстова у форми тизера, односно приликом преношења наслова и једне реченице или најаве текста, уз линк ка изворном порталу.

Овој конференцији и писању Споразума претходила су два састанка у УНС-у и један округли сто у Новом Пазару.

Јеремић: Малим победама до решења

Менаџер за етичке стандарде у Wireless Media Group (WMG) Петар Јеремић рекао је данас да су раније медији често преузимали садржај једни од других без навођења извора, аутора или линковања.

Када су пре годину и по дана донета законска решења, усталила се, навео је Јеремић, и пракса линковања.

„Почели смо да линкујемо садржаје које преузимамо. Тај линк смо увек постављали на дну текста, где стоји потпис. Међутим, сада је и то потребно унапредити“, рекао је он.

Јеремић наводи да су у WMG-у приметили да колеге из других медија не поступају исто када је у питању преношење садржаја WMG-а.

„Због тога смо кренули у разговоре и покушаје да постигнемо договоре, који су за сада још увек непотписани и неформални. Са порталом Република, на пример, дуго смо радили и та сарадња је коначно почела да функционише. Чак имамо и контакт особе, које нам јаве ако примете да смо нешто урадили како не треба, а и ми можемо исто то да урадимо када су они у питању“, додао је он.

Ове проблеме је, рекао је Јеремић, потребно решити на нивоу целе медијске индустрије, јер је, како је додао, то важно свакоме ко улаже у производњу медијског садржаја. Добар искорак је, како је апострофирао, идеја о Споразуму о сарадњи медија у вези са преузимањем текстова.

„Мислим да ти мали кораци и те мале победе које у овом процесу освајамо и добијамо воде ка томе да се проблем почне системски решавати“, додао је Јеремић.

Да би додатно осигурали заштиту својих ауторских права, колегама је саветовао да на сајтовима истакну јасне услове коришћења, по угледу на смернице из Споразума и у складу са својом уређивачком политиком.

Дражен Остојић, уредник портала Република.рс рекао је да споразум за WMG-ом и Телеграфом подразумева да се већ у првом пасусу назначе извор и аутор, уз линковање ка оригиналном тексту.

Поповић: Судска пракса још увек не постоји

Адвокат Душан Поповић констатовао је да су у судској пракси веома ретки примери спорова за заштиту ауторских права новинара и охрабрио новинаре да на суду одбране своје ауторство када су у питању аналитичке, белетристичке и све друге форме које изискују креативан новинарски печат.

Судије стога не знају како би одлучивале да ли је нешто ауторско дело или не уколико дође до спора, јер немају пређашњих искустава.

Он је навео да новинари немају право на ауторство када је у питању сама информација, али да стављање информација у међуоднос и њихова анализа стварају оригиналну ауторску творевину.

Осим информације, ауторско дело није ни цитат, јер је законом цитирање дозвољено као прописано.

“То подразумева да се из новинарског текста може извући део, који се може користити у неизмењеној форми, а под условом да се наведе аутор и извор текста”, рекао је Поповић.

Важно је стога јачати сарадњу и поштовање унутар медијске заједнице, јер то може допринети општем квалитету медијског садржаја, рекао је Поповић.

Он је додао да овај Споразум није ни Закон, ни уговор и да се добровољно потписује, са циљем подстицања примера добре праксе.

Ћузовић: Финансијска добит увек иде „великим“ медијима

Док су се фоторепортери и сниматељи изборили за поштовање својих ауторских права, рекао је главни и одговорни уредник портала Телеграф.рс Игор Ћузовић, новинарима је најтеже.

„Болно је сазнање да фотографију, видео или књигу не можете преузети без последица, али да и те како можете то учинити са новинарским текстом“, рекао је он.

Идеја је да се заштите „мали“ медији, аутори и новинари који сазнају информације и да се не  дају шансе људима који их само преписују.

Како је доминантан бизнис модел медија углавном оглашавање, велики национални медиј који је преузео текст малог, локалног медија, узео је овој редакцији и велики део финансијског колача, објаснио је он.

“Уместо локалне редакције која је мукотрпно радила да би креирала одређени садржај, прегледи и, последично, финансијска добит, одлазе редакцији која је само пренела текст, а линковала ка примарном извору на самом крају текста. Текстом Споразума су решени ови проблеми”, навео је он.

На овај проблем указала је и Јелена Петровић са портала Н1, која је рекла да медијске куће често потписују своје ауторе на пренетим текстовима, док изворне ауторе означавају на самом крају текста, до кога, како је показала пракса, не стигне увек велики број читалаца.

Новинар Бојан Цвејић рекао је да су многи делови Споразума уврштени и у сам Кодекс новинара и новинарки Србије, али да је свакако добро имати и документ који ће бити посвећен искључиво овој теми.

Посебно му је, како је навео, драго што ће Споразум потписати и неке редакције које су пионири у кршењу Кодекса, и то одредби које имају много шире и озбиљније последице.

Слободна новинарка Александра Аџић рекла је да данас у редакцијама има све мање новинара, а све више преписивача. За успостављање фер праксе, неопходно је, додала је, да се овај проблем реши.

Она је навела да су често њени текстови неовлашћено преузимани, али да никог није тужила, сматрајући „да би то била борба против ветрењача“.

Споразум о поштовању ауторских права новинара и медија ће ступити на снагу 1. јула 2025. године.

Приступањем Споразуму, медији се обавезују да ће активно радити на примени утврђених смерница и принципа у свом раду.

Како је Влада раније навела у свом саопштењу, Закон о јавним медијским сервисима има  за циљ да унапреди рад јавних медијских сервиса, обезбеди већу одговорност према корисницима и стабилизује финансирање.

Адвокат УНС-а Гордана Константиновић каже да питање финансирања јавних сервиса није до краја решено, имајући у виду да нису уважене примедбе чланова радне групе о повећању таксе, а којим би се омогућило несметано функционисање превасходно Радио-телевизије Војводине (РТВ).

„Економска самосталност доприноси суштинској независности уређивачке политике и остваривању сврхе јавних сервиса, а то је јавни интерес“, рекла је Константиновић.

Она објашњава да је предлог дела радне групе био да висина таксе износи 1 одсто минималне цене рада, а да је изменама Закона о јавним медијским сервисима предвиђено да се такса може усклађивати на годишњем нивоу, али да не може бити нижа од 0.6 одсто минималне зараде у Србији.

„У изменама пише и да предлог за усклађивање таксе заједнички подносе Управни одбори оба јавна сервиса министарству надлежном за информисање“,  појашњава Константиновић.

Она истиче и да се РТВ до краја године, по предлогу закона, делимично финансира из буџета Републике Србије.

„Због тога је питање функционисања овог јавног сервиса и у будућности упитно, што указује да финансираање јавних сервиса ипак није до краја решено“, каже Гордана Константиновић.

Новина у новом нацрту закона је, додаје Константиновић, и институција Повереника за заштиту слушалаца, гледалаца и читалаца којег бира и разрешава Програмски савет, а којем ће задатак бити да „штити интерес јавности, као и права и интересе грађана“.

Повереник не може бити неко ко је запослен у јавним сервисима и мора имати 10 година искуства у електронским медијима.

„Прецизиране су и одредбе које регулишу питања надлежности Управног одбора и директора јавних сервиса“, каже Гордана Константиновић.

Шта се мења Законом о изменама и допунама закона о јавном информисању и медијима

У предлог Закона о изменама и допунама закона о јавном информисању и медијима унета је одредба о јавним набавкама медијских услуга.

Ипак, каже Константиновић, питање које медијске услуге се могу наручивати, по којим критеријумима се бирају особе које пружају услуге, као и питање евиденције добијених средстава није уређено.

Чланови 84 и 85 ЗЈИМ, о којима је у претходном периоду било највише полемике, а који се односе на претпоставку невиности и извештавање са суђења, промењени су у потпуности у односу на првобитни предлог Министарства информисања и телекомуникација.

„Претходни предлог био је рестриктиван и могао се тумачити у правцу ограничавања слободе извештавања, док је новим предлогом предвиђено да новинари имају слободу да извештавају и коментаришу функционисање кривично-правног система, укључујући и кривичне поступке који су у току“, објашњава Константиновић.

Она изражава бојазан да у пракси ово може представљати проблем и произвести различита тумачења, имајући у виду да други закони предвиђају искључење јавности са суђења у одређеним случајевима, а што гарантује и Европска конвенција о људксим правима и основним слободама.

Пут до нацрта медијских закона

Подсетимо, УНС је 19. маја реаговао  и обавестио јавност да тадашња тврдња Министарства информисања и телекомуникација (МИТ) да нацрти два од три медијска закона који су тог дана представљени члановима радних група за измене и допуне ових закона, уз образложење да представљају усаглашен текст рада радних група и Европске комисије, не одговара истини.

УНС је подсетио да Радна група за израду Измена и допуна Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), која је формирана да би одговорила на примедбе Европске комисије на ЗЈИМ усвојен 2023. године, никада није добила коначну верзију нацрта текста на којем је радила, нити јој је познато који је текст Министарство послало Европској комисији.

УНС је тада истакао да оно што је 19. маја представљено као усаглашен текст нацрта Радне групе и Европске комисије не представља текст који је урадила Радна група.

Такође, навео је тада УНС, када је реч о Изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, члановима Радне групе на састанку је предочена коначна верзија Нацрта овог Закона у који су унете примедбе Европске комисије, а са којима чланови Радне групе такође нису били упознати.

УНС је тада истакао и да су на састанку, чланови радних група, представници УНС-а, Локал Преса, АНЕМ-а и професор Раде Вељановски тражили од МИТ-а да се о представљеним нацртима спроведе јавна расправа, што није прихваћено.

Након саопштења УНС-а Министартво информисања и телекомуникација дало је члановима радних група 48 сати да пошаљу своје примедбе на представљене законе, после чега је текст упућен Европској комисији.

Чланови радних група ни након тога нису били упознати са верзијама медијских закона које су упућене Европској комисији, нити са њеним евентуалним примедбама, већ су те нацрте добили данас,после усвајања на седници Владе Србије.

Предлог Закона о електронским медијима Влада Србије усвојила је још 16. маја 2025. године.