УНС вести
29. 12. 2020.
Регионално истраживање УНС-а: Новинарске плате и даље испод просека, осим у јавним сервисима
Просечна новинарска плата у Србији, Северној Македонији, Босни и Херцеговини нижа је од просека примања у тим земљама, у Црној Гори је у равни са просеком, док новинари у Словенији примају плате које су изнад просечне у тој држави, показало је истраживање "Економски и друштвени положај новинара: Србија, регион, Европа" које је спровело Удружење новинара Србије (УНС).
Према подацима Синдиката новинара Србије (СИНОС), просечна нето зарада новинара у Србији у последње две године је 300 евра, док је у истом периоду просечна нето плата уредника била 700 евра, наводи се у истраживању.
Најбољи положај у Србији имају радници запослени у јавним сервисима, просечна нето плата у Радио-телевизији Србије (РТС) у 2019. години била је 58.809 динара, што је износило око 500 евра, и за око 7 одсто била је већа од просечне плате у Србији која је за прошлу годину према Републичком заводу за статистику износила 54.919 динара, односно око 470 евра.
Једна од ауторки Ружа Ћирковић изјавила је на представљању истраживања у УНС Пресс центру да отклон у платама у јавном сервису постоји јер роководство и део аутора имају високе плате, али је додала да је то пракса у целом свету.
У Србији генерални директор РТС-а је у 2015. години имао месечну зараду од 284.042 динара, што је око 2.430 евра. То је за 2015. годину износило 6,4 просечних нето зарада у Србији, показало је истраживање.
У Црној Гори је прошле године зарада генералног директора РТ ЦГ износила нето 2.735 евра месечно, што је 5,3 просечне месечне нето плате у тој држави, док је у Босни и Херцеговини у 2018. години генерални директор ЈС ФБиХ примао нето 2.405 евра месечно или више од пет просечних плата у ФБиХ.
"Упоређивањем плата директора јавних сервиса у региону са платом директора јавног сервиса Немачке, приметила сам да код нас што више плата запослених пада од просека државе, то се више плата директора удаљава од просека што потврђује тезу да њихове плате утичу на просек, а не новинарске", нагласила је она.
Говорећи о платама аутора у Србији, Ћирковић је казала да је огроман број младих људи заинтересован да прави каријеру у медијском сектору због чега има пуно "новинара опште праксе" због којих су плате ниске.
"После 2000. године и таласа штедње, број новинара који раде све јако се проширио и зато су плате пале. Свуда постоје вишкови новинара, сем новинара специјалиста. Од почетка двехиљадитих повећава се број новинара опште праксе нарочито уласком приватног капитала, јер приватни власник није могао себи да приушти новинара који ће пет дана да се бави неком темом или који ће да се бави једним сектором", оценила је она.
Генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић оценила је да су економски услови у новинарству у Србији велики проблем, да су плате ниске, а синдикално организовање слабо.
"Новинари раде за минималац, али често и на црно. Често су ангажовани хонорарно, али раде и неку другу врсту посла ван новинарства како би зарадили за живот", казала је Филиповић.
Председница СИНОС-а Драгана Чабаркапа изјавила је да би се урадила "велика ствар" када би се новинарске организације договориле око потписивања колективног гранског уговора.
"Овде је 2018. године формирана радна група која је припремила Медијску стратегију, а ја сам била учесник радне групе испред синдиката и буквално сам угурала на мишиће да у стратегију уђе обавеза успостављања социјалног дијалога који би водио ка потписивању гранског колективног уговора. То би требало да буде реализовано до краја наредне године. Како ће то бити изведено је јако тешко рећи, ми очекујемо огромне опструкције јер ће послодавци на сваки начин покушати да то спрече јер им не одговара", нагласила је она.
Члан Асоцијација локалних и независних медија "Локал прес" Звонко Дамњановић изјавио је да је пројектни начин финансирања медија омогућио општинама и градовима да снизе давања за медије "свеукупно".
"Много мање финансијских средстава остало је да се покрију трошкови. То је довело до смањења редакција и престанка излажења неких традиционалних медија", нагласио је он.
Истакао је да је тренутни начин финансирања смањио тржиште чиме су медији "измрвљени" и више нису "интересантни" неким оглашивачима који траже велики тираж и број посета порталима тих медија.
"Посебна је тема притисак на медије. Локални медији ту највише трпе јер се на локалу много више сви знамо. Наши новинари су изложени свакодневним притисцима", казао је он.
Председница Синдиката новинара Хрватске (СНХ) Маја Север оценила је коментаришући податаке да се плате новинара у Хрватској крећу од 500 до 1.000 евра да се хрватски медијски сектор није опоравио од економске кризе 2008. године, да нису ни плате и да цифра од 1.000 евра није велика за тамошње услове.
"Мислим да су у овом кризном раздобљу плате пале. Додатна је несигурност, све више људи ради на уговорима на одређено време, све више људи је присиљено да ради у атипичним радним условима. Нема фиксног, дугорочног уговора који ће заштити сигурност", казала је Север.
Навела је да колективни грански уговор, који треба да штити радничка права, постоји само у Хрватској радио-телевизији (ХРТ) и у Новинској агенцији ХИНА.
Север је рекла да постоји идеја да се формира "јавни фонд за новинаре", путем којег би се субвенционисале новинарске истраживачке приче, документарно новинарство, јачала независна новинарска сцена.
Представник Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ) Дражен Ђурашковић изјавио је да у Црној Гори постоји грански колективни уговор за сектор медија, али да је он из 2002. године и застарео и навео да је СМЦГ покушао да преговара са Унијом послодаваца како би се он иновирао.
"Али, преговори су прекунути после само годину дана од стране послодаваца и изговор је био да се медији међу особом не могу договорити око неких решења, а ви сви знате колико црногорска медијска сцена поларизована", казао је он.
Навео је да постоји проблем у приватним медијима где новинари раде у нерегулисаном радном просотору и немају јасне описе радних места - више новинара ради исти посао, а плате им се значајно разликују.
"Ковид ситуације је довела да се ови проблеми само продубе. Имамо проблем са прековоременим радом, са недефинисањем шта је обавеза сваког радника а током рада од куће послодавци нису обезбедили техничке услове, иако су били ослобођени плаћања бројних ствари", нагласио је он.
Додао је Црна Гора дала 700.000 евра помоћи медијима, али да се не зна колико је који медиј добио новца и како га је потрошио, "а највећи проблем је да запослени у медијима нису имали никакву корист од тога".
У прилогу је истраживање УНС-а „Економски и друштвени положај новинара: Србија, регион, Европа“.
------------------------------------------------------------------
Текст је настао у оквиру пројекта „Бити новинар - Конференција о економском положају, друштвеном статусу и радним правима новинара и медијских радника у Србији и региону“. Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.