УНС вести
18. 09. 2021.
Комеморација Бранки Јајић: По њој се препознавао недељник „Зрењанин“ и овај банатски град
Центар њеног света било је новинарство, позорница, дружила се с људима, на догађаје је каснила, али се знало увек да ће доћи. Често је боље писала о догађајима на које је каснила од оних који су на њима били све време јер су јој се саговорници лако отварали, познавали су је, а она је добро знала о чему и коме пише. Више од пет деценија пратила је политичка, друштвена, културна дешавања у Зрењанину за истоимени недељник. Била је главна уредница „Зрењанина“, уредница области, новинар. Са овим листом једнако активно наставила је да сарађује и из пензије. Постала је заштитно лице Зрењанина, листа и банатског града. „Памтићемо Бранку Јајић по добру“ говорили су на комеморацији новинарки која је преминула 8. септембра главни и одговорни уредник „Зрењанина“ Далибор Бубњевић, градоначелник Зрењанина Симо Салапура, њена ћерка Јелена Јајић и генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић.
Комеморацију Бранки Јајић јуче су у Зрењанину, у Скупштини града, заједнички организовали недељник „Зрењанин“, Град и Удружење новинара Србије чији је вишедеценијски члан била.
„Бранка Јајић је од себе, од свог рада успела да направи бренд. Њу је једноставно представити. Бренд не настаје у комитетима, кабинетима, у политичким партијама. Бренд настаје у главама. Јединственом фигуром успевала је да надвиси све изазове које је наметало време у ком је радила“, рекао је Бубњевић и упознао присутне са податком да је Бранка Јајић једина особа која је два пута добила награду Града Зрењанина.
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура говорио је о Бранкиној великој енергији, жељи да стигне свуда, да са сваким проговори коју реч, заврши оно што је наумила.
„Карактеристично за њу је да је увек хтела и да помогне, да да неки савет, да личним учешћем допринесе манифестацији или догађају који је организовао град. У оно што ради уносила је посебну дозу емоција, унутрашњег света који ју је красио. То није пролазило незапажено. Два пута је заслужила највише признање које додељује град, за рад у новинарству и допринос развоју културе“, рекао је Салапура.
Салапура је подсетио да су је суграђани волели као врсну новинарку, али и рецитаторку, водитељку, књижевницу, спортисткињу.
„Била је наша, зрењанинска, Бранка“, рекао је Салапура.
Генерални секретар УНС-а рекао је да су ретки људи које осим њихових најближих заједно и на равне части жале и новинари и представници власти иако су међусобни природни противници.
„Бранка је знала да јавно критикује и да се не поводи за дневнополитичким интересима власти чему новинари често подлегну. Као храбра, а изгледом крхка и нежна жена, успротивила се да деведесетих година у листу „Зрењанин“ објави списак суграђана који су одбили да иду у рат. На то нас је подсетио њен сарадник, новинар Зоран Дедић. Изнела је професионалне и људске разлоге“, рекао је Брајовић.
Он је говорио о познанству са Бранком која је у више мандата била члан Управе УНС-а и његовог огранка Друштва новинара Војводине.
„Бранку сам упознао 1998. године на скупштини УНС-а посвећеној само једној теми, извештавању медија о Косову и Метохији. Колега Мишо Вујовић и ја критиковали смо тада рад свог Удружења и то није наишло на добар пријем, али се ипак чуо усамљени аплауз и лупање ципелама о под као знак подршке из последњег реда. У паузи ми је пришла Бранка. Био сам одушевљен када сам упознао колегиницу која иако ради у медију којим управља локална власт презире страх, цензуру и аутоцензуру. Наш следећи сусрет био је после петооктобарских промена када су на недељник „Зрењанин“ у којем је Бранка радила и провела цео свој радни век јуришали политички победници међу њима и неизбежни и често агресивни такозвани независни новинари. Бранки није било лако али је само одмахивала руком на питање да ли су јој потребни било каква помоћ или подршка“, рекао је Брајовић.
Брајовић се присетио и преминулих новинара „заслужних за зрењанинско и српско новинарство“ Мише Пушића и Моме Стојкова.
Ћерка Бранке Јајић, Јелена, захвалила се организаторима комеморације, говорницима и суграђанима, докторима који су се борили за Бранкин живот последња два месеца, на лепим речима које упућују говорећи о њеној мајци.
„Покушаћу да праштам људима, као што је праштала и моја мама. Поготово онима који су одговорни за распад нашег савршеног живота након 19. маја 2018. године“, рекла је Јелена и тако подсетила на догађај када се на Бранку обрушила бина за време манифестације „Банатска прича" коју је водила.
Испричала је да је и последња два месеца, када се Бранка борила за сваки удах и живот, са њом, на одељењу интензивне неге ургентног центра, завршавала започете новинске тестове, пројекте на којима је радила.
Јелена је на послетку рецитовала песму коју јој је посветила мајка „Само ти“, написану 1985. године, две године пошто је Бранка Јајић родила своју јединицу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.