УНС вести
24. 11. 2022.
На радионици о дигиталној безбедности у Нишу: За добре лозинке користите речи написане као да их деца изговарају
"Ако некоме ко не зна да се понаша у саобраћају дозволите да вози, погинуће. Ако пустите неког ко није вичан да управља модерним технологијама, настрадаће у дигиталном свету", рекао је Раде Драговић из Института за стандарде и технолигије на радионици о дигиталној безбедности у Нишу.
Борба против злоупотребе података, мере превенције за заштиту информација, значај тајних преписки, али и ауторска права и криптовалуте биле су теме о којима је било речи на данашњој радионици. Кроз интерактивну дискусију, Раде Драговић и Бојан Перовић из Института за технологије и стандарде и адвокат Урош Недељковић објаснили су новинарима и истраживачима-сарадницима са медијских студија Филозофског факултета у Нишу који начин могу бити безбедни у дигиталном окружењу.
Осим тога, ови стручњаци су учесницима радионице, одржане у просторијама Сити Смарт радија, дали правне савете како да реагују и шта им закон омогућава када су им права угрожена.
Раде Драговић је истакао да нас незнање не ослобађа нигде, а посебно не у дигиталном окружењу, те је саветовао присутне да свакодневно развијају дигиталну писменост.
"Нисте на интернету само када читате текст са неког портала. На интернету сте увек", рекао је Раде Драговић.
Као ефектан начин за заштиту налога корисника истакао је формирање лозинки које звуче као да их је дете изговорило, јер те речи не постоје. Механизми које хакери користе, како каже, најлакше препознају изразе из речника различитих земаља света.
Драговић је саветовао учеснике да, поред обезбеђивања сигурности налога на дигиталним платформама, воде рачуна и о томе који документ преузимају или на које линкове улазе, јер је отварање оваквих података неретко замка која води ка Рансомвер нападу. Рансомвер напад се, како објашњава, дешава када организоване групе закључају систем, а затим потражују средства корисницима како би повратили приступ својим датотекама.
Подаци у одређеном контексту чине информацију. Новинари штите информације, а не податке јер су подаци без контекста, објаснио је Бојан Перовић. Стога је на радионици говорио о томе на који начин новинар може сачувати информације које је прикупио, али и које су могућности за чување приватности.
Двостепена аутентификација као додатни слој заштите је, како је рекао, застарела, те је препоручио да корисници праве договоре са Телекомом. Говорећи о безбедносним мерама када приступамо различитим сајтовима, саветовао је новинаре и медијске професионалце да не прихватају "колачиће" јер је неретко њихов једини циљ прикупљње личних података.
"Од чега да се штитимо када се данас све у свету зна", рекао је један од учесника конференције.
Урош Недељковић је истакао да је овај став већине неопходно избегавати. Битно је, како каже, да новинар има свест о томе да само он има право на своје податке.
"Ако вам неко узме податке, то је као да је упао у вашу кућу и украо нешто ваше", поручио је Недељковић учесницима радионице.
Недељковић је говорио и томе на који начин законска регулатива штити приватност новинара и њихова права на интернету , показавши и фотографије архива у прекршајном суду. Закон о информационој безбедности дефинише информациону безбедност као скуп мера за заштиту података, док Устав Републике Србије, како наводи, гарантује тајност писама и других средстава комуницирања.
Законом се одређује када одређене информације могу бити доступне одређеним органима, додао је Недељковић. Уколико постоји наредба да се телефонски позив пресретне, како истиче, мора се видети на основу чега је заведена, а прикупљени подаци морају остати приватни. Оператер је дужан да задржи податке о одлазним и долазним позивима - почетку, завршетку, трајању и врсти комуникације, каже овај адвокат.
Евиденција, како каже, обухвата и позиве на које неко није одговорио, али не обухвата позиве чије успостављање није успело.
Истакао је да податке прикупљају најутицајније компаније како би се на друштвеним мрежама креирали алгоритми који би осигурали да што више времена проводимо претражујући их.
"Најгоре што можемо урадити, да кликнемо на рекламу. Тада им потврђујемо да је оно што су закључили о нама на основу прикупљања података тачно", рекао је Недељковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.