УНС вести
02. 12. 2022.
СИНОС на 20 година постојања: Платформом за социјални дијалог до гранског колективног уговора
Истраживање које је спровео Синдикат новинара Србије (СИНОС) показује да је све више новинара који раде на несигурним радним местима, са „лабавим уговорима“, малим и нередовним зарадама, често принуђених да уз новинарски раде и друге послове, рекла је председница СИНОС-а Драгана Чабаркапа у Прес центру УНС-а, на обележавању 20 година постојања овог синдиката.
Чабаркапа је позвала Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), као и све синдикате у медијима, да заједно направе платформу за успостављање социјалног дијалога који ће водити до потписивања посебног гранског колективног уговора.
Од ових удружења и медијских синдиката чланови СИНОС-а су тражили и заједнички састанак на којем би договорили основни документ за преговоре са власницима медија.
„Тешко је усагласити се на простору у коме су новинари подељени и супротстављени, где послодавци забрањују синдикално организовање, а сами беже од удруживања и преговарања са представницима запослених, и где држава на све то ћути“, рекла је Чабаркапа.
Сарадњу свих удружења и синдиката Чабаркапа је истакла као рођенданску жељу која би вратила некадашњи углед „седмој сили“. Важност те сарадње наглашена је и у Прогласу који је објавио Синдикат новинара Србије.
|
Из Прогласа СИНОС-а Новинари у Србији данас раде у нерегуларним условима - једни без уговора о раду, други са нередовним и минималним зарадама, трећи без плаћеног прековременог рада, четврти без слободних дана и годишњег одмора, а пети без здравственог осигурања. Ако медијске газде не желе дијалог са новинарима и медијским стручњацима и немају воље да поставе правила која би свима омогућила професионалан ангажман, повежимо се ми са друге стране стола и дигнимо глас против статуса надничара, како нас је назвао социолог Срећко Михајловић, који је истраживањем утврдио да су нам права до те мере угрожена. |
Председница подружнице СИНОС-а Ивана Ковачић је, одговарајући на питање новинарке Спорт клуба у вези са стањем у медијској кући у којој ради, оценила ситуацију у Вечерњим новостима нетранспарентном.
„Од јуче имамо нову извршну директорку, док је бивши извршни директор прешао на место саветника. Један од најбољих колективних уговора који је потписан 2006. године тренутно не важи. Послодавац из неког непознатог разлога одлаже потписивање новог и не постоји никаква комуникација између Синдиката и послодавца јер се оглушавају на сваки наш захтев“, рекла је Ковачић.
На исто питање, председник подружнице СИНОС-а у РТС-у Душан Величковић рекао је да су плате редовне, али да постоји диспропорција у примањима медијских радника.
„Примања се разликују – маргинализовани људи имају минимална примања док фаворизоване колеге имају екстра примања. Делује преко екрана да све функционише, да побеђујемо на светским првенствима, припремамо новогодишњи програм, имамо спортске манифестације забавног карактера и да информативни програм ради, али није све савршено. Учени смо да доносимо вести и да будемо творци и извор тих вести, али и код нас има тог copy-paste новинарства“, истакао је Величковић.
Да плате нису свуда редовне и да 70 одсто новинара прима плате ниже од просека у Србији, рекла је председница СИНОС-а и додала да је стање најгоре у локалним медијима.
„Осам сати радног времена – то је за њих појам, јер раде и по десет сати дневно. Не раде један посао, већ више послова, јер не пишу само за штампана већ и за онлајн издања“, рекла је председница СИНОС-а.
Заштиту радничких права као најзначајнији предуслов за слободу медија истакла је председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) и Синдиката новинара Хрватске Маја Север, која се укључила путем видео-позива.
„Само новинарка и новинар чији су раднички услови заштићени и који имају сигурну егзистенцију, могу сигурно писати“, рекла је.
Помаци на нивоу Србије, Хрватске, региона и читаве Европе су, каже Север, од изузетног значаја за заштиту професионалних права новинара.
Како је истакла Север, борба за колективне уговоре за синдикате који могу преговарати са послодавцима и на тај начин ојачати свој положај од изузетног је значаја. Ипак, додала је да су Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина слабе по том питању, те да је за ове државе значајна међусобна сарадња како би се ојачала права новинара.
И помоћник генералног секретара Међународне федерације новинара Џереми Дир је, обративши се путем видео-снимка, рекао само колективна моћ удружења као што је СИНОС, може помоћи новинарима да се суоче са лошим стањем у медијској сфери.
„Обележавање годишњице није могло доћи у важније време за новинаре и новинарство него данас, када се суочавамо са све учесталијим офлајн и онлајн претњама, дезинформације подривају квалитет у новинарству, а мале плате чине новинаре рањивим на притисак, корупцију и самоцензуру“, рекао је Дир.
Да је много проблема, потешкоћа и изазова који су мотивација за све већу борбу за права новинара истакла је председница Синдиката новинара Бугарске Снежана Тодоров.
Тодоров је рекла да постоји вишегодишња сарадња између СИНОС-а и Синдиката новинара Бугарске и да тренутно сарађују на заједничком пројекту, новинарима у Србији је поручила да увек могу рачунати на њихову подршку.
|
Настанак СИНОС-а На иницијативу Удружења новинара Србије (УНС) и уз подршку Синдиката новинара Хрватске, решењем Министарства за рад на данашњи дан, пре 20 година, основан је СИНОС. Оснивачи Синдиката су Наташа Лекић, Лука Мијатовић, Мирослав Пушић, Жарко Симовић, Смиља Радетић, Новка Илић, Данијела Ћировић, Марица Вуковић, Драган Богутовић и Бранкица Ристић.
|
Поводом две деценије постојања СИНОС-а, уручено је признање за изузетан допринос за јачање овог синдиката новинарки РТВ-а Нади Калкан.
За иницијативу оснивања синдикалне организација, финансијску, логистичку подршку и окупљање чланства, захвалница је уручена генералном секретару УНС-а Нину Брајовићу, а он је СИНОС-у поклонио „Хронику Удружења новинара Србије“, у којој је обрађен историјат настанка СИНОС-а.
„Након интензивне комуникације са Синдикатом новинара Хрватске и Хрватским новинарским друштвом, видели смо после 2002. године модел који би одговарао и нама. Нису прилике у Хрватској и Србији ни сличне јер овде има више удружења новинара и много синдиката, али смо видели да у Хрватској, где постоји једно удружење, функционише и синдикат са претежно истим чланством. Мислили смо да је добро да се то уради и у Србији“, рекао је Брајовић.
Генерални секретар УНС-а додао је да су синдикати и новинарске организације у последњој деценији двадесетог века били политизовани, те да је било неопходно оснивање оваквог синдиката.
„Нису нам потребни политизовани синдикати нити политизована удружења новинара већ новинарска солидарност и професионализам“, рекао је Брајовић.
За сарадњу и солидарност захвалницу је добила и Маринка Бољковац Борковић, због подршке за приступање СИНОС-а ЕФЈ-у и ИФЈ-у, као и бивши председник ЕФЈ-а Арни Кенинг.
Захвалница је уручена и професору Станку Црнобрњи због подучавања студената о значају јаких синдиката у одбрани радних и професионалних права медијских радника, као и Татјани Ракић за вишегодишњу подршку у јачању синдиката и успостављање социјалног дијалога у медијској сфери.
Признања су уручена и уреднику Радио Београда 2 Радоману Кањевцу , као и уреднику онлајн издања дневног листа Данас Бојану Цвејићу.
Коментари (1)
Остави коментар10.12.
2022.
Razrešenje
U ovom tekstu o obeležavanju dve decenije postojanja SINOS od 2.12.2022.godine, "provuklo" se važno saopštenje koje nažalost ni u jednom mediju nije objavljeno. Naime, dužnosti direktora Kompanije Novosti nedavno je razrešen Nedeljko Krsmanović, što je u tekstu saopštenja iznad komentara spomenula Ivana Kovačić, predsednica sindikalne podružnice Sinos Novosti.
ОдговориZašto nije objavljena vest o tome da je Krsmanović razrešen dužnosti? Navodno ne postoji zvanično saopštenje o tome? Zbog čega?
Kad je bio postavljen na mesto direktora, nedeljama nismo mogli da živimo od brda saopštenja o njegovom ustoličenju na čelo Novosti.
Zašto se skriva konačan odlazak iz Novosti čoveka koji je ponizio i otpustio dobre novinare pre malo više od godine da bi na njihova mesta doveo prijatelje i klince koji ne umeju ništa drugo osim da kopipejstuju? I kako je takav čovek proglašen reformatorom ovog medija, a za samo 6 meseci je objavio čak tri konkursa za nove kolege novinare u Novostima? Na ista ona radna mesta sa kojih smo mi sklonjeni? Koliko je tu kodeksa i zakona prekršeno?
Dokle će se ovakvi ljudi bahatiti? I dokad će se u Novostima taložiti toliko onog što se obično uklanja metlom?!