УНС вести

04. 07. 2026.

Аутор: К. Ковач Настасић Извор: УНС

Шехић против Еуроњуза – борба новинарке да на суду докаже незаконит отказ

У Трећем основном суду у Београду почетком недеље одржанo је друго рочиште по тужби бивше новинарке Еуроњуз Србија Марије Шехић против Арена њуз ченелс д.о.о, правног лица које стоји иза ове медијске куће у Телекомовом портфолију.

Марија Шехић добила је отказ 10. јуна 2025. године, уз образложење да је повредила радне обавезе и радну дисциплину, након чега је јула исте године тужила Еуроњуз због незаконитог отказа.

Тужбом тражи да суд поништи решење као незаконито, да обавеже Еуроњуз да јој уместо враћања на рад исплати девет нето зарада, као и да јој надокнади трошкове поступка.

Отказни разлози - разговор о броју присутних на протесту 15. марта, представљање гостију и  „тон“ имејла

У решењу о отказу уговора о раду Марији Шехић наведено је да је несавесно и немарно извршавала радне обавезе.

Њој се ставља на терет да је у емисији „Еуроњуз јутро“ 17. марта 2025. године, у разговору о броју људи пристуних на студентском и грађанском протесту у Београду одржаном два дана раније, приликом постављања питања изговорила:

“Информације су различите. Ево да кренемо од процене колико је људи било у суботу (на митингу 15. марта), МУП саопштава 107 хиљада, једни кажу 300 хиљада, једни 800 хиљада, а процене неких страних безбедносних служби иду на преко милион грађана.”

Тог јутра у студију је гост био Веран Матић. 

Након емисије главна и одговорна уредница ТВ Еуроњуз Србија Драгана Пејовић тражила је да јој Марија Шехић одговори “на коју страну службу је мислила када је изнела тај податак”. 

У решењу о отказу пише да јој је Шехић одговорила “да је мислила на Мосад, односно налог израелске обавештајне службе Мосад на мрежи X”.

Такође се наводи да је “провером података послодавац утврдио да израелска обавештајна служба никада није дала процену на коју се Шехић позвала, да је процена објављена на X налогу Mossad commentary, за који је запослена морала знати да нема везе са државном службом Израела, као и да није извор чији су подаци веродостојни, тачни или кредибилни за давање те врсте процене”. 

Отказни разлог је, према решењу, и емисија од 17. априла исте године, у којој је погрешно навела функције гостију јутарњег програма који се одвија уживо, Радета Вељановског и Филипа Родића.

Вељановског је најавила као бившег члана РЕМ-а што он никада није био, пише у решењу, а Родића, наведено је, најавила је као новинара и некадашњег члана Управног одбора РТС-а, иако је он члан тог тела јавног сервиса.

Међу отказним разлозима је и тај што Шехић није навела да је Родић и колумниста Еуроњуза, иако су је, пише у решењу, “о тој обавези регионална директорка Миња Милетић и главна уредница Драгана Пејовић обавестиле”. 

На послетку, Шехић је повредила радну обавезу јер је 15. априла прошле године, писала на редакцијски мејл “који стиже на имејл адресе свих запослених у редакцији, а без да се претходно обратила уредници Драгани Пејовић” и упутила питање о разлогу премештања из студија у режију. 

То је, како се тврди, “изазвало нелагоду код осталих чланова редакције, јер су били принуђени да буду део преписке која се не тиче њиховог радног ангажовања, а сам тон који је Шехић користила у преписци није био примерен”.

Тужба Марије Шехић: Није утврђена повреда радне обавезе, решење није образложено, поступак шиканозан и злонамеран 

У тужби Марије Шехић пише да је она од фебруара 2023. године, када је запослена у Еуроњузу, професионално и одговорно обављала свој посао, да није било никаквог спора, није вођен дисциплински поступак против ње, нити је добила било какву примедбу на свој рад, замерку на понашање, однос према раду или колегама и претпостављенима.

Она је уз тужбу доставила изјаве и препоруке које су јој за овај судски поступак дале колегинице и колеге са којима је радила, међу којима су Бојан Бркић, бивши главни и одговорни уредник Еуроњуза, Светлана Јанићијевић, раније извршна уредница Еуроњуза, Светлана Миленковић Поповић и Милорад Весић, такође својевремено надређени тужиљи у овој телевизији, али и Игор Божић, Југослав Ћосић, Маја Дивац и Веран Матић.

Шехић у емисији „Еуроњуз јутро“ није навела име безбедносне службе, пише у тужби, већ је говорила о претпостављеном броју грађана на протесту, док је у решењу о отказу разговор који је водила са уредницом после емисије “представљен тако да се стиче утисак да је то било у емисији”, што сматра да је “урађено тенденциозно да би се по сваку цену фингирале повреде радне обавезе“.

Када је реч о мејлу који је послала, Шехић у тужби наводи да су тврдње из решења о отказу “неистините и увредљиве и да се њима намерно вређају њен част и углед“.

Друго суђење У другом судском поступку Марија Шехић је, за повреду части и угледа, тужила Драгану Пејовић, садашњу главну и одговорну уредницу ТВ Еуроњуз, медија у Телекомовом портфолију.

У имејлу који је наведен у решењу о отказу писало је: 

“Да ли молим вас можете да ми објасните зашто сам по распореду за следећу недељу скинута са екрана и пребачена у режију Еуроњуз јутра и да ли се то односи само на следећу недељу?” 

Шехић је у тужби истакла да се у случају погрешне најаве два саговорника коју је изговорила у емисији која иде уживо „радило о очигледној омашци која се сваком може десити, те да је најаву писао продуцент Дарко Николић“, а не она, и да је „та чињеница позната послодавцу”.

Грешка је одмах исправљена, такође је речено, а емисија је настављена редовним током.

„Свакако се не ради о намери, нити таквој повреди радне обавезе која се може окарактерисати као несавесно или немарно извршавање радних обавеза“, пише у тужби.

У тужби се истиче и да послодавац није утврдио кривицу новинарке, те да је решење незаконито јер „по Закону о раду оно мора садржати образложење, а оспорено решење је контрадикторно само по себи и није образложено на начин да се могу утврдити јасни и конкретни и разлози престанка радног односа“.

Како је даље истакнуто, у овом процесу изостала је процедура која је законом прописана, а то је да се утврди има ли места примени блажих мера, у складу са Законом о раду.

Одговор Еуроњуза: Шехић релативизује повреде радне обавезе и дисциплине

У одговору на тужбу наведно је да се сви новинаркини наводи „у основи своде на то да она не спори постојање повреда радне обавезе и дисциплине, већ је усмерена на релативизацију њиховог значаја“. 

„Дакле, иако је тужиља учинила све што се наводи у отказном акту, сматра да је тужени као послодавац могао да примени неку блажу меру из члана 179а Закона о раду, уместо доношења оспореног решења“, пише у одговору Арена њуз ченелс д.о.о.

То да ли Шехић јесте или није била раније упозоравана на квалитет рада или дисциплински кажњавана, кажу у одговору заступници туженог, није релевантно за поступак, имајући у виду да закон и интерни акти Еуроњуза не захтевају било какав континуитет у повреди радних обавеза или дисциплине, као предуслов за отказ уговора о раду.

„Стога послодавац има пуно право да санкционише и појединачне повреде радне обавезе или дисциплине, а које сматра неприхватљивим и за које утврди да их је запослени учинио својом кривицом, што је случај са тужиљом“.

На даље тврдње из тужбе у вези са проценом броја присутних на студентском и грађанском протесту 15. марта у Београду о ком је било речи у емисији “Еуроњуз јутро”,  одговор је да је Шехић повредила радне обавезе јер није знала на које изворе се позива, те да је прекршила основна правила професије из Кодекса новинара Србије.

Тиме је, пише у одговору на тужбу, „угрозила углед телевизије“, „показала да нема неопходну продуцентску и уредничку свест о последицама које нетачне информације имају на публику као што су ширење страха, панике, те да информацијама не приступа са дужном новинарском пажњом“.

Такође, у одговору на тужбу пише и да је одбијањем да представи Филипа Родића као колумнисту Еуроњуза поступила супротно обавези о којој су је обавестили надређени, и да није исказала ни минимум дужне новинарске пажње у односу на сазнавање тачних позиција у циљу адекватне и тачне најаве гостију, што је за Еуроњуз неприхватљиво.

У одговору се додаје и да је Шехић „поступањем супротно молби Родића и налогу претпостављених да га представи као колумнисту исказала и огромно непоштовање према госту“.

Када је у питању имејл који је Шехић послала, а који је такође један од разлога за отказ који је уследио, у одговору на тужбу пише да је “приликом постављања питања која имају везе искључиво са њеним ангажманом, укључила редакцијски имејл и изазвала нелагоду код осталих чланова редакције јер су били принуђени да буду део преписке која се не тиче њиховог радног ангажовања, а сам тон који је тужиља користила у преписци није био примерен“.

Одговарајући на тврдњу да је послодавац могао да примени неку блажу меру, Еуроњуз, односно Арена њуз ченелс, наводи да је ова могућност наведена у Закону о раду, али да није обавезна, те да закон прописује да послодавац може да изрекне такву меру само ако сматра да је повреда таква да не захтева отказ, а да Еуроњуз у овом случају није могао да толерише наведене пропусте. 

Шехић: Проблеми почињу од пада надстрешнице

Новинарка Шехић је почетком априла дала изјаву у овом судском поступку. Рекла је да јој је Миња Милетић, у то време постављена на место регионалне директорке Еуроњуз за Србију, Црну Гору и БиХ, предложила да ради емисију "Еуроњуз јутро" и да је као водитељка ове емисије почела да ради од септембра 2024. године. Шехић је навела да јој је тада речено да ће се у Еуроњузу радити као и до сада, односно да ће објективно извештавати и да неће бити промене уређивачке политике.

„Проблеми у вези са мојим радом настају од пада надстрешнице у новембру 2024. године. Имала сам утисак да ми се постављају ограничења у вези са обављањем посла“, рекла је Шехић.

Она је на овом рочишту примерима описала и како је то изгледало.

Један од случајева које је испричала је ситуација када је у јутарњем програму тема била пад надстрешнице и судски процес у вези са тим.

Гост је био адвокат Владимир Гајић, рекла је Шехић, и мени је вече пред емисију, преко продуцента, а од стране главне и одговорне уреднице Драгане Пејовић, сугерисано које питање да поставим саговорнику.

„Замолила сам да то питање буде конкретно написано, а односило се на професора Спремића са Грађевинског факултета. Драгана Пејовић је написала питање и ја сам га поставила у програму онако како је написано“, рекла је Шехић и додала да је након тога декан Грађевинског факултета звао и рекао је да ће тужити телевизију због тога што је функција професора Спремића у том питању била погрешно наведена.

Драгана Пејовић је, рекла је Шехић, питала продуцента Дарка Николића какво сам то питање поставила саговорнику, а он је одговорио: „Тачно како си написала“.

„После тога ме је главна и одговорна уредница позвала и рекла да ништа не бринем, да то није нека велика грешка и да треба да будем мирна у вези са тим. Након неког времена читала сам деманти Грађевинског факултета у емисији“, рекла је Шехић.

Шехић је навела и да је након студентског протеста 15. марта, наредно јутро, у недељу, позвала војног аналитичара Александра Радића да буде саговорник, због догађаја који се десио за време петнаестоминутне тишине, а у вези са сумњом употребе звучног оружја.

„О томе сам обавестила продуценте у нашој вибер групи. Међутим, неколико минута касније, позвала ме је директорка телевизије Миња Милетић да ми каже да се та тема неће обрађивати и тражила ми је да откажем саговорника, што сам ја и учинила“, рекла је Шехић.

Говорећи о спорном налогу Мосада, Шехић је истакла да ниједном у емисији није поменула о којим се службама ради.

„Коментарисала сам како је полиција дала једну процену о броју присутних, како неке новине имају своју процену, у другим новинама је наведена друга процена, а желела сам да прикажем како су те информације различите“, навела је она.

Истакла је да јој је Драгана Пејовић након емисије рекла да је то лажни налог и да пазим да се то више не понови.

Такође, навела је Шехић, Драгана Пејовић ју је претходно питала зашто је помињала звучни топ.

„Рекла ми је да никакво оружје није употребљено против демонстраната, да је она то истражила током викенда“, навела је Шехић.

Говорећи о погрешном навођењу функција саговорника, Шехић је поновила наводе из тужбе, да је најаву писао продуцент Дарко Николић, да ју је писао пред саму тему јутра, а не пред емисију, те да није имала времена да је унапред прочита.

“Након што сам их погрешно најавила, имали смо укључење уживо”, рекла је Шехић и додала да су јој гости у студију тада указали на грешку, а она ју је након поновног враћања у програм исправила. 

„На колегијуму после тог догађаја Драгана Пејовић је питала мог продуцента Николића како сам ја могла да наведем погрешне функције саговорника, а он је одговорио да то није моја него његова грешка. На целу редакцију је био послат мејл да се колумнисти Еуроњуза најављују и са том функцијом, али нисам сигурна да ли је тај мејл послат пре или после овог догађаја“, рекла је Шехић.

О блокади РТС-а и спорном саопштењу Еуроњуза

Шехић је у својој изјави на суду описала и шта се дешавало након 18. априла 2025. године, када је у име редакције Еуроњуз Србија издато саопштење у којем се позивају надлежни да реагују и „употребљавају се бројне спорне квалификације према студентима и грађанима који блокирају РТС“.

Како је навела, већина запослених није знала да ће то саопштење бити издато и о томе се није расправљало међу њима.

„Послала сам мејл на редакцију и питала у чије је име написано ово саопштење и зашто није потписано, рекла сам да не желим да ме неко поистовећује са оним што ту пише. На мој мејл се надовезало још неколико колега међу којима су и бивши запослени РТС-а“, рекла је на суду.

Након тога, каже Шехић, Миња Милетић ју је позвала телефоном и питала је зашто је написала мејл, а није њу позвала.

„Ја сам рекла да је то из истог разлога због кога она мене није позвала пре него што је објављено то саопштење. Рекла сам да уколико то саопштење не буде повучено, да ћу се од њега оградити лично на налозима на мојим друштвеним мрежама. Она ми је рекла `Ако се ти оградиш од ове куће и ова кућа ће од тебе`“, испричала је Шехић.

Она је подсетила да се велики број колега из редакције Еуроњуз Србија оградио од тог саопштења и то јавно, заједничким саопштењем, где су се сви потписали именом и презименом и да су га послали домаћим и страним новинарским удружењима и Еуроњузу у Бриселу.

Марија Шехић на конференцији – знали смо шта нас чека Подсетимо, Марија Шехић рекла је на конференцији у Прес центру УНС-а одржаној поводом годину дана од заједничког отпора и јавног иступања против злоупотребе редакције Еуроњуз Србија, да су након што су солидарно потписали саопштење „сви знали шта их чека“.  "Очекивали смо то. Сви који смо се потписали испод тог саопштења, знали смо шта отприлике може да уследи. Ја сам очекивала да у наредном периоду уследи отказ", навела је Шехић, додајући да је на тој телевизији постојала цензура, а да су они који нису пристајали на њу - склоњени.

Пејовић контрадикторна у изјавама, али сигурна да је Шехић била дужна да провери информације

Садашња главна и одговорна уредница Еуроњуза Драгана Пејовић сведочила је почетком недеље у овом поступку и рекла да јој је познато због чега је Шехић добила отказ, “али да то нису биле једине ситуације које су се тицале пропуста тужиље“.

Она је у својој изјави поновила наводе из одговора на тужбу уз исте примере који су описани као кршење радне обавезе и дисциплине.

Јавност искључена из суднице због нелагоде сведока У записнику са рочишта не пише да је Драгани Бјелици, представници УНС-а која прати бројна суђења ове врсте, а то је и навела у судници, онемогућено да буде присутна у својству јавности. Адвокат Јована Величковић, која заступа туженог Арена њуз ченелс д.о.о, правно лице које је оснивач ТВ Еуроњуз Србија, рекла је на почетку да се сведок Драгана Пејовић осећа „нелагодно“, а после кратког разговора који се повео додала да постоји „раније писање“ и „лични сукоб“. Адвокат Сарах ел Сараг, која заступа новинарку Марију Шехић, се успротивила том захтеву наводећи да нема разлога за искључење јавности, да нема никаквих судских поступака који се воде и поткрепљују такве наводе, као и да су медији писали о овој теми. Ипак, судија Оливера Богићевић је изашла у сусрет захтеву тужених, иако испрва није имала ништа против и чак је у записник почела да диктира ко је присутан у својству јавности.

Говорећи у вези са бројем процена присутних на протесту 15. марта у Београду и позивањем на податке стране службе у “Еуроњуз јутру”, према записнику, рекла је да је „централни Еуроњуз, који је власник лиценце, писао о том лажном налогу и то је било објављено на сајту Еуроњуза“.

Како је додала, „то је било објављено неколико недеља пре емисије и било је довољно да се претражи оно што је објављено на сајту Еуроњуза да би се установило о чему се ради”.

„Била је дужна да све што ће бити речено у емисији претходно чињенично провери“, рекла је Пејовић.

Тужиља Шехић била је у прилици да на рочишту поставља питања сведоку - Драгани Пејовић, и, између осталог, питала ју је да ли је у самој емисији 15. марта поменут налог Мосада, на шта је Пејовић одговорила да није, већ да је поменуто да су неке стране службе навеле број пристуних грађана који је саопштен.

Шехић је уредницу Еуроњуза упитала да ли је неко послао деманти, од државних структура, институција, или је на било који начин стигла нека реакција?

„Реакција није стигла, нити деманти, али сам објаснила да се морају проверавати информације, нарочито у стању високе узнемирености јавности, што је било у том периоду“, рекла је Пејовић.

Говорећи о отказном разлогу -  погрешној најави госта Филипа Родића, Пејовић је објаснила да је Еуроњуз „у то време покренуо серију колумни на сајту и да им је зато било важно да њихови колумнисти буду тако представљени“.

„То сам саопштила уредницима усмено, али и мејлом сам их о томе обавестила, с тим што не могу да се сетим када је тај мејл послат“, рекла је она.

Пејовић је, међутим, навела да „не зна у конкретном случају ко је направио грешку у означавању гостију, и када је та најава написана, а да може да претпостави да је написана пре почетка програма“.

„Међутим, тужиља није, ни након што је опоменута од госта, то променила. То нису биле ванредне околности, гости су били најављени раније и могле су бити проверене њихове функције“, рекла је.

Адвокатица Марије Шехић Драгану Пејовић је упитала коме се обратила када је дошло до давања погрешних функција саговорницима у емисији.

„Обратила сам се свим уредницима на колегијуму и уредницима јутра и уредницима вести. На састанку сам се за конкретну ситуацију обратила Дарку Николићу и тужиљи“, рекла је првобитно.

Ипак, на додатно питање да ли је Шехић била присутна на том састанку, Пејовић је рекла да се „не сећа“.

„Не сећам се да ли је тужиља била на том састанку, па не знам да ли сам се њој лично обратила али лично јој је много пута речено да мора да проверава чињенице“, рекла је.

Упитана шта јој је одговорено на том састанку у вези са овим случајем, она је рекла да се „не сећа шта јој је Дарко тада рекао“.

„За мене је одговорност и на ономе ко изговара ствари у програму“, рекла је.

На последњем рочишту у својству сведока требало је да изјаву да и Дарко Николић, који је, раније, како је наведено у записнику, оправдао одсуство.

Шехић је упитала Пејовић да ли је трпела неке последице због тога што је навела погрешну функцију професора Грађевинског факултета, након чега је уследила реакција факултета и адвоката, а након чега је управо Шехић у програму читала његов деманти.

Пејовић је одговорила да „у том питању није речена погрешна функција, речено је да је он на челу комисије, а они су демантовали оно што је рекао адвокат Владимир Гајић“.

Пејовић је говорила и о још једном отказном разлогу - имејлу Шехић у ком је упитала зашто је уместо у студио, распоређена у режију.

„Што се тиче расподеле посла, током летњих месеци мења се програмска шема па се и запослени стављају на неке друге позиције. У конкретном случају у режији нисмо имали ниједног уредника, па је тужиља као трећи уредник распоређена у режију, што је њој засметало, иако смо о томе претходно разговарали“, рекла је.

Како је додала, „уобичајено је да се измене распореда рада шаљу на целу редакцију, али није уобичајено да се о распореду расправља на тај начин. Тужиља је остала да ради у режији, али није дошла да разговара са мном иако сам је позвала“, рекла је Пејовић.

Иако је изјавила да у конкретном случају нису имали ниједног уредника, Пејовић је на истом рочишту, на питање Марије Шехић колико је уредника било на годишњем одмору у време када је премештена у режију, рекла: 

„Тих недеља је био један или два уредника на годишњем одмору, а њих је троје са тужиљом“.

На питање адвокатице тужиље да каже која је тачно питања Шехић поставила у мејлу, Пејовић је, према записнику, одговорила: 

„Зашто је на распореду у режији, коментарисала је да је један уредник присутан и тврдила да се наш договор односи само на ситуације када оба уредника нису ту“. 

Следеће рочиште заказано је за 20. новембар 2026. године.

Рокови Како је одредио суд на припремном рочишту, временски оквир за спровођење поступка је 24 месеци и седам рочишта. Припремно рочиште одржано је јануара ове године, а настављено главним расправама одржаним у априлу, када је исказ дала Марија Шехић и 30. јуна када је сведочила главна и одговорна уредница Еуроњуза Драгана Пејовић.