Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Тумачење Закона о електронским медијима – правно или политичко питање?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

07. 07. 2026.

Аутор: К. Ковач Настасић Извор: УНС

Тумачење Закона о електронским медијима – правно или политичко питање?

Скупштина Србије јуче је започела ванредно заседање на којем је једна од тачки дневног реда и аутентично тумачење одредби члана 18, тачка 4 Закона о електронским медијима (ЗЕМ), у вези са оставкама четири изабрана члана Савета РЕМ-а.

Предлог аутентичног тумачења Скупштини је поднео Одбор за уставна питања и законодавство.

Члан 18, тачка 4 Закона о електронским медијима гласи: „Мандат члана Савета престаје подношењем оставке Народној скупштини у писменој форми, у ком случају мандат члана Савета престаје даном достављања оставке“.

Подсетимо, Одбор за културу и информисање претходно је усвојио мишљење стручне службе да не постоје правне сметње да четири изабрана члана која су раније поднела оставке доставе изјашњење да ипак прихватају функцију „с обзиром на то да њихове оставке нису верификоване у Скупштини Србије“.

На јучерашњој седници Скупштине председница Одбора за уставна питања и законодавсто Милица Николић, изјавила је да овај Одбор сматра да оставка члана Савета РЕМ-а пре ступања на дужност нема правно дејство и да подношењу оставке на ту функцију мора претходити преузимање функције.

Да ли је члан 18 ЗЕМ-а јасан или је потребно његово тумачење, да ли Скупштина мора да верификује оставке или мандат престаје, како пише у тачки 4, даном „достављања“ оставке Скупштини, УНС је упитао адвокате специјализоване за медијско право Гордану Константиновић из УНС-а и Слободана Кремењака.   

Константиновић: Закон не може бити јаснији

Адвокат УНС-а Гордана Константиновић каже да „члан 18, став 4 ЗЕМ-а не може бити јаснији“.

„Одредба је апсолутно јасна. Даном достављања Скупштини, оставке производе дејство“, истиче она.

Константиновић каже и да у тумачењу Одбора постоји противречност.

Ако се, каже, тумачи онако како је Одбор навео - да четири члана Савета који су дали оставке још увек нису ступили на дужност, како се за остала четири члана Савета која нису дала оставке сматра да су ступили на дужност даном избора, па за чланство у Савету примају и накнаду?

„Дакле, за четири члана која нису дала оставке се сматра да су моментом избора и објаве у Службеном гласнику постали чланови Савета РЕМ-а, а за друге не“, каже она.

Константиновић наводи да по ЗЕМ-у сви изабрани чланови Савета морају бити у истом положају.

 „Ако чланови који су поднели оставке нису ступили на функцију, онда ни остало четворо није“, каже Константиновић.

Она истиче да је по њеном мишљењу, у поступку избора за чланове Савета много тога било незаконито.

„Ово сада је све резултат компромиса, трговине и политике, а не правно питање“, рекла је она.

Кремењак: Питање политичко, не правно

Адвокат Слободан Кремењак за УНС каже да је питање о којем расправља Скупштина „више политичко, него правно“.

„Скупштина је надлежна да даје аутентична тумачења. Да ли је овде тумачење потребно? Вероватно није. Ако Скупштина има право да донесе аутентично тумачење, да ли има право да га донесе и када ствари делују прилично јасно? То је политичко, а не правно питање“, каже Кремењак за УНС.

Он истиче да лично мисли да није постојала дилема у вези са применом закона у овом случају.

„Мени је та одредба прилично јасна и не видим потребу за аутентичним тумачењем. Али ако неко види потребу, хајде да видимо како ће образложити зашто мисли да то треба тако да се тумачи“, закључио је Кремењак.

Ипак, Кремењак сматра да дефинитивно са РЕМ-ом имамо проблем који треба на неки начин разрешити.

„С једне стране, додаје, имате државу која покушава да нешто уради у неком року, с друге стране имате притисак из Европе да се то напокон реши“, каже он.

С друге стране, истиче, „оно око чега мислим да сви можемо да се сложимо јесте да је озбиљан проблем то што ми већ годину и по дана немамо РЕМ и то у пракси ствара невероватне проблеме јер РЕМ има бројне надлежности због чега многи проблеми стоје и не решавају се“.

Одбор за уставна питања и законодавство: Оставка може бити пуноважна тек након што чланови преузму дужност

Председница Одбора за уставна питања и законодавсто Милица Николић јуче је, образлажући Предлог за доношење аутентичног тумачења, рекла да је потребно разјаснити дилему да ли се оставком може сматрати свака изјава воље изабраног члана Савета РЕМ-а, као и да ли се изјаве воље четири члана Савета РЕМ-а које су Скупштини поднете као оставке на чланство, могу сматрати пуноважним.

Она је истакла да подношењу оставке на чланству у Савету РЕМ-а „мора и треба да претходи преузимање ове јавне функције, односно започињање њеног вршења кроз учешће у раду Савета“.

"То претпоставља ступање на дужност, вршење функције, учествовање у раду Савета РЕМ-а. Потребно је да Савет врши своја законска овлашћења, да би могао успоставити делотворан јавно-правни однос, који би могао бити предмет раскида једностраном изјавом воље у виду оставке", рекла је Николић.

У складу с тим, рекла је, изјава воље дата након избора, а пре ступања на дужност, односно фактичког преузимања функције не сматра се оставком у смислу одредбе члана 18 тачка 4, нема правно дејство и не производи правну последицу у виду престанка мандата члана Савета РЕМ-а.

Подсетимо, четири изабрана члана Савета РЕМ-а Милева Малешић, Родољуб Шабић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић поднели су оставке на чланство у Савету РЕМ-а новембра 2025. године, а као разлог тада су навели то што Скупштина Србије није изабрала свих девет чланова Савета, односно није изабрала члана Савета из редова кандидата које предлажу националне мањине.

Одбор за културу и информисање Скупштине Србије 25. јуна ове године обуставио је поступак за предлагање члана Савета РЕМ-а кога предлажу националне мањине и чланове који су поднели оставке да преузму функције у РЕМ-у.

Четворо чланова Савета саопштили су након тога да закључак Одбора сам по себи није довољан, већ да је потребно да Скупштина разреши настале правне недоумице, нако чега је председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић најавила да ће Народној скупштини, у складу са Пословником, бити поднет захтев за аутентично тумачење релевантних одредби Закона о електронским медијима, о којем ће одлучивати народни посланици.

Брнабић више од два месеца не одговара на питања УНС-а

УНС је још крајем априла председници Народне Скупштине Ани Брнабић послао питања у вези са избором чланова Савета РЕМ-а.

Иако је почетком маја навела да ће одговорити „са великим задовољством, само да нађе мало времена“, то се до данас није десило.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси