Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Повереник: Ускоро измене Закона о слободном приступу информација од јавног значаја
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

21. 01. 2021.

Аутор: Бета Извор: Данас

Повереник: Ускоро измене Закона о слободном приступу информација од јавног значаја

Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић изјавио је данас да ће измене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, које би требало да се усвоје у прва три месеца ове године, омогућити веће право на обавештеност, бржи долазак до информација, већу проактивност органа власти, уз истовремено онемогућавање злоупотреба.

„Промена закона је неопходна. У време када је донет он је био један од најбољих закона у свету, али је сада превазиђен. Треба да се дорађује, јер прошло је 15 година, али мислим да можемо да донесемо закон који ће да буде на општу добробит“, казао је Мариновић агенцији Бета.

Подсетио је да је Министарство државне управе и локалне самоуправе, у координацији са Повереником, почело рад на нацрту измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а министарка Марија Обрадовић је најавила амбициозан план да се ове измене и допуне донесу у првом кварталу 2021. године.

Мариновић је нагласио да жели да ова институција у будућности омогући свима који траже информације да брже и лакше до њих дођу, а да органи власти раде транспарентније.

„У овом тренутку улога Повереника није безначајна, али се своди на улогу једног другостепеног органа. Рецимо као што имате Основни суд и Апелациони суд. Ми нисмо у ситуацији као независан државни орган да грађанима обезбедимо информацију, односно да је ми тражимо уместо њих“, навео је Мариновић.

Додао је да Повереник, према важећим прописима, није у ситуацији ни да омогући принудан приступ информацији од јавног значаја неког министарства или другог органа јавне власти, уколико је грађанин тражио неке податке и није их добио.

„Нисмо у ситуацији ни да, уколико неки орган власти одговори тражиоцу да не располаже неком информацијом, а постоје индиције да располаже, извршимо надзор и да проверимо да ли је то тако“, казао је Мариновић.

Према његовим речима, Повереник тренутно једино може да указује на стање у области приступа информацијама од јавног значаја, а има и обавезу да подноси редован годишњи извештај Скупштини Србије, као и Влади Србије.

Навео је да и да код Повереника не заврше сви захтеви за приступ информацијама од јавног значаја које је неко тражио од неког органа власти па их није добио, већ само они где је тражилац имао стрпљење и вољу да поднесу жалбу.

„Тамо где не поднесу жалбу, то је једна сива зона, ми не знамо колико је таквих случајева, као што не знамо ни колико је информација укупно тражено од којих органа, из којих области“, казао је он.

Подсетио је да су одређени органи власти у обавези да сачињавају годишњи извештај и доставе их Поверенику током јануара.

„Неки то чине, неки не. Некажњено. Ми обавештавамо управну инспекцију када нам не доставе те податке, али и ти подаци који нам се доставе не дају довољно добру и објективну слику да знамо у којим областима највише шкрипи, који органи најбоље, односно најлошије поступају по захтевима“, рекао је Мариновић.

Указао је да постоје два начина да се неко натера да да информацију.

„Једно је путем административних новчаних казни, које том органу треба да изриче Повереник, али сад се то не примењује, а друго је путем дописа Влади која користи средства принуде, да ‘натера’ орган власти да да информацију, али то не функционише од 2005. године, јер Влада нема правилнике и процедуре који би то регулисали“, казао је Мариновић.

Како је навео, иако институција Повереника постоји 15 година, а већи део јавности не зна шта она ради, сваке године расте број жалби у области приступа информација од јавног значаја.

„Разлог може бити двојак. Један је да органи власти више скривају информације, па самим тим долази до више жалби. Други разлог може бити да је иначе повећан број захтева за приступ информацијама, па је следствено томе повећан број жалби и да грађани имају више поверења у институцију Повереника да ће му обезбедити приступ информацији“, рекао је Мариновић.

Истакао је да ће се залагати да тражиоци информација, од којих су 65 до 70 одсто грађани, лакше и брже остваре своја права.

„У 2019. години имамо поднет један једини захтев за покретање прекршајног поступка Прекршајним судовима од стране надлежног органа, а то је управна инспекција и скоро 5.000 захтева од стране грађана, невладиних организација, новинара. То је ситуација која мора да се избегне“, прецизирао је Повереник.

Сматра да мора да се продужи и рок за поступање Повереника.

„Ми имамо јако кратак рок за поступање, а то је 30 дана и ми предлажемо да се он изједначи са роком који је прописан у Закону о општем управном поступку за све управне органе, значи од 60 дана“, истакао је Мариновић.

Оценио је да је нужна и неке врста територијалне децентрализације институције Повереника.

„Желим да Повереник мало више уђе у Србију. Да напусти Београд у смислу да има подручне јединице у неким регионалним центрима где би грађани могли да подносе жалбе, да се ту решава по њиховим жалбама, да одатле инспектори иду, рецимо из Ниша у Лебане, Власотинце, Бабушницу, Лесковац, Врање, Пирот да врши надзор, а не из Београда“, објаснио је Мариновић и додао да је о томе већ разговарао са ресорном министарком.

Подсећа се да, у склопу реформе јавне управе, Европска унија (ЕУ) подржава независне институције од самог почетка њиховог рада.

Осим инсистирања на њиховој пуној самосталности у односу на извршну власт и обезбеђивању адекватних капацитета за рад, ЕУ је у протеклих 16 година константно пружала стручну помоћ њиховом раду ослањајући се на искуства добре праксе у својим земљама.

Такође, ЕУ је кроз програм СИГМА пружала и стручну подршку ресорним министарствима за унапређење правног оквира за њихов рад.

Коментари (1)

Остави коментар
уто

02.02.

2021.

vladimir [нерегистровани] у 08:18

hvala što postojite

I SA NAVEDENIM NEDOSTACIMA ORGAN POVERENIKA JE NEIZMERNO POMOGAO GRAĐANIMA PROTIV BIROKRATA U LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси