Вести

24. 02. 2021.

Извор: novinarska-skola.org.rs

Медији у време короне: Пандемија озбиљно ранила штампу

Штампани медији у Србији су у кризно доба пандемије ушли трошећи новац који им је, за пројекте које су осмислили, суфинансирале локалне самоуправе, Покрајински секретаријат за информисање и Министарство културе и информисања. Година иза нас била је изборна те је већина штампаних медија, као и електронских, мартовско ванредно стање и затварање дочекала са позитивним салдом на рачуну.

Шампиони привлачења новца из буџета на име суфинансирања информативних пројеката били су, као и ранијих година провладини таблоиди, а међу њима се издвојио дневни лист „Ало“ који је добио чак 9,6 милиона динара од грађана Србије. Овом таблоиду, између осталих, град Београд уплатио је 5,7 милиона динара, Ваљево 600 хиљада, Нови Сад и Инђија по 500 000, Бајина Башта и Ужћице по 400 000, Краљево 300 000, Врњачка Бања 250 00, Лозница 150 000 и Мионица и Жагубица по 100 000 динара.

„Аdria medija group“ која издаје таблоиде „Курир“ и „Еспресо“ исисала је из буџета 7,7 милиона. На трећем месту нашао се новосадски дневни лист „Дневник“ који је, махом од општина из Војводине и од Покрајинског секретаријата за информисање инкасирао 4,2 милиона. Таблоид „Информер“ од Београда је добио три милиона динара, „Данас“ је из неколико извора укупно добио 2,9 милиона, „Вечерње новости“ 2,1 милион, „Српски телеграф“ 1,1 милион динара.

Удружење новинара Србије (УНС) објавило је како су издавачи листова „Ало“, „Курир“, „Српски телеграф“ и „Информер“ добили током прошле године око 220 000 евра на медијским конкурсима, иако су предњачили у кршењу Кодекса новинара.

По шестомесечном мониторингу Савета за штампу за 2020. годину, у 928 текстова објављених у листу „Ало“ прекршен је Кодекс новинара, док је на другом месту по броју прекршаја Курир са 651 текстом.

То по наводима УНС-а није била препрека да буџетом Новог Пазара за 2021. годину буде планирано да пројекти издавача листова „Ало“ и „Курир“ буду суфинансирани са 600 000, односно 300 000 динара иако правилник прописује да комисија приликом доделе новца мора да води рачуна да ли су медији који конкуришу, у претходној години кршили закон и новинарски кодекс.

Саша Мирковић некадашњи помоћник у Министарству за културу и информисање и професор на Факултету за медије и комуникације каже да се у прошлој години видео драстичан пада тиража медија.

„Ванредно стање показало је сву дубину промене које је технологија донела са собом. Сетите се само оних ограничења кретања. Не треба заборавити да значајан део публике штампе чине најстарији суграђани. Оног тренутка када су они онемогућени да се крећу, имали сте пад тиража. Велико је питање јесу ли се они вратили старим навикама, а сигурно их нису пренели својим наследницима. Тако имамо природан процес одумирања публике за штампу. Не кажем да ће она нестати, али ћете имати снижену понуду и власници медија сигурно неће бити много расположени да улажу у новине које тиражем и приходом са кисока не могу да поврате уложено. Бићемо сведоци све мање истраживачких прича и напора и све мање текстова чија израда пуно кошта, већ све више колега и колегиница који ће покривати све теме, чиме ће омогућити свој опстанак у медију, а газдама профит“, каже Мирковић.

Према његовим речима, један од ретких опција за штампане медије у наредном периоду биће укрупњавање медијског тржишта, које ће додатно поларизовати Србију.

„Већ сада знамо да „Унитед медиа“ купује дневни лист „Данас“ и сигуран сам да ће и други независни медији морати да се приклоне неком медијском власнику, уколико постоји уопште економски интерес за то“, каже Мирковић.

Информацију о куповини потврдио је и главни и одговорни уредник „Данаса“ Драгољуб Дража Петровић. Према његовим речима, тај уговор је скоро дефинисан и то је једини начин да „Данас“ опстане на тржишту Србије као и да задржи уређивачку политику, за шта су добили гаранцију „Унитед медије“ да се неће мешати.

О проблемима са пандемијом, ванредним стањем Петровић каже да лист којим руководи, није имао великих проблема као неки други.

„Пре пандемије и локдауна нисмо имали велики број огласа, што је био производ политичких притисака. Тако се за нас ванредно стање није много разликовало осим у организацији редакције. Ми смо успели да задржимо релативно стабилан тираж. Он није велик, радним данима је око 10 000, а викендом око 12 000 примерака. Када су били они тотални викенд карантини, продавали смо новине у тиражима и до 20 000 податих примерака. Очигледно су људи имали потребу да читају нешто, уместо да само гледају ТВ“, каже Петровић.

Он каже да је тираж озбиљно скочио још у јулу у време протеста. Таблоиди, тврди Петровић, нису имали такве околности.

„Недељници као што су „Време“ и „НИН“ имали су стабилне тираже, а таблоиди су имали озбиљан пад тиража. То се није десило јер они немају пасионирану публику него су тада били затворени угоститељски објекти у којима никад нема „Данаса“, али има комплета таблоида сваки дан. Када израчунате колико у Србији има кафића, видећете и колики је пад тиража таблоида. Колико знам „Инофрмер“ је пао за дупло од онога што је имао. Таблоиди су се после вратили колико толико у нормалу иако им и даље падају тиражи. Остали који имају верну публику нису имали такав проблем. Нама се чак у време локдауна јавила дистрибутерска кућа са предлогом да дистрибуира новине на кућне адресе, без додатних трошкова“, каже Петровић.

Главни и одговорни уредник недељника „НИН“ Милан Ћулибрк потврђује да су се у време ванредног стања и током целе 2020. године нашли штампани медији у најнеповољнијем положају.

„Многи листови нису успели да се прилагоде новонасталим околностима; на насловним странама углавном су им биле бајате вести, публика је информације о пандемији пратила на друштвеним мрежама и телевизији па не чуди што су тиражи дневних листова у Србији у првим месецима драстично пали, неки и за 30 до 40 одсто и од тога се до данас нису опоравили“, каже Ћулибрк.

Дневни листови су, због полицијског часа, морали да штампају троброје уместо да излазе свакодневно, што је условило велики пад прихода од продаје.

„Нису свима тиражи падали на исти начин. Таблоиди су изгубили највише у смислу тиража и прихода, што је и логично, јер у кризним временима људи преферирају поуздане и проверене информације“, каже Ћулибрк.

Он је потврдио изјаву уредника Данаса, Драже Петровића да пандемија није значајно смањила тираж НИН-у и Времену, као и Данасу.

„Звучи невероватно, али недељници у Србији су имали током ванредног стања и веће тираже него иначе. Нису то неке високе цифре, али је индикативно да је публика захтевала аналитичке текстове, стручна појашњења ситуације у којој се налазимо уместо таблоидних лажних вести. Са друге стране, приходи од огласа потпуно су пресахнули, како нама тако и таблоидима. Њима је то представљало велики губитак, док је за нас то много мањи проблем јер независни медији ионако тешко могу да се изборе макар и за најмањи део оглашивачког колача“, каже Ћулибрк.

Локални штампани медији најгоре су прошли у 2020. години. Најекстремнији пример биле су „Крагујевачке новине“  које нису излазиле читава 52 дана током ванредног стања.

Гордана Божић, директорка најстаријег недељника у Крагујевцу истиче да су први опипљив новац добили од државе у пакету мера за опоравак привреде.

„Тренутно имамо троје стално запослених и четворо хонорараца, који су годинама уназад у просеку примали између осам и десет хиљада динара на пар месеци. Функционишемо искључиво на ентузијазму и трудимо се да опстанемо“, каже.

Та помоћ државе пресушила је крајем јула, када се овај периодични лист вратио на ивицу опстанка.

„Број оглашивача, који је и иначе мали, у мањим срединама је још мањи. Притом, како ми словимо за опозициони медиј, мало је оних који имају петљу да нам уплате оглас. Да ствар буде гора, град Крагујевац већ пет година не расписује конкурсе за финансирање медијских садржаја“, каже Божић.

Са друге стране „Сремске новине“ из Сремске Митровице успеле су да задрже континуитет у излажењу, али једва.

Директор овог листа Драган Ђорђевић каже да су током пандемије доживели прави шок, не знајући хоће ли уопште опстати.

„Дошло је до смањења маркетиншких прихода јер су оглашивачи повукли огласе из страха од неизвесности. Имали смо још један пех јер смо таман уговорили две велике кампање на годишњем нивоу, али је пандемија помутила све и ништа од тога нисмо реализовали. Тираж је у првим месецима опао, што нам је смањило приходе од продаје. Тираж се у међувремену вратио, али се последице још осећају. Наравно, после смо дошли још и до смањеног обима посла, велики је проблем био и напунити новине, па смо смањивали број страна“, каже Ђорђевић.

Према његовим речима „Сремске новине“ су узеле помоћ државе у минималним платама, што им је доста значило.

„Пословање у медијима је увек танко, на ивици рентабилности. И најмањи поремећај утиче на финансије, али мислим да ћемо тек ове године остетити последице пандемије. На наплату нам долазе порези и доприноси и све друге обавезе. Почетак је године, али маркетинг се не поправља, оглашивачи су резервисани, па немамо баш неку ружичасту будућност“, објашњава Ђорђевић.

Недељник „Кикиндске“ је од фебруара 2019. године почео да излази као подлистак дневног листа „Данас“, што је овај локални лист одржало на медијском небу. Главни уредник ових новина и председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић каже да штампа губи своју позицију, али и даље опстаје.

„У уређеним земљама налази се начин да се принт сачува и да се штампани медији оснаже јер је то основа новинарства. Ту долази до изражаја писменост, да се са мало речи много каже. То се у нормалним земљама цени и субвенционише. Код нас тога нема. Надам се, да ћемо после ове кризе моћи да разговарамо са доносиоцима одлука да се озбиљније помогне штампаним медијима. То је јако тешко јер се штампаним медијима код нас сматрају таблоиди и штампа се овде не сматра озбиљном“, каже Бодрожић.

Он каже да је задатак еснафа да озбиљне штампане медије одржи изнад воде.

„На годишњем новоу у Србији милиони се поделе преко конкурса локалних самоуправа и државе. Много новца улази и кроз рекламе из јавног сектора. То је огроман новац од којег део може сигурно да се паметније усмери и да се помогне онима који негују ту врсту новинарства који је постамент свим осталим врстама“, каже Бодрожић.

Недим Сејдиновић из Центра за одрживе заједнице каже да истраживања показују да ће штампа опстати.

„Она ће добити другачију форму, али чак и земље које се бусају либералном економијом, проналазе начине да помогну своје штампане медије, препознајући у њима не само медијско већ и културно добро. Имамо случај Француске која је огромна средства определила дневним листовима, као и Норвешке која субвенционише штампу. У Србији тога, на жалост, нема“, каже Сејдиновић.

Иницијатива о организованом спашавању штампе, у међувремену је кренула из Швајцарске. Међународна федерација новинара и Коалиција глобалних синдиката-УНИ покренуле су кампању за спашавање штампаног новинарства у оквиру које позивају националне владе да усвоје хитне пакете за спашавање индустрије штампаних медија укључујући њихово издавање, штампу и дистрибуцију, као и увођење пореза на дигиталне услуге технолошких гиганта попут Амазон-а, Гоогле-а и Фацебоок-а који су приход од оглашавања преусмерили из медија.

Што се актуелне помоћи државе тиче, Министарство културе и информаисања расписало је укупно 9 конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја од јавног интереса, као и конкурс за организовање стручних, научних и пригодних скупова и унапређивања професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања.

За конкурсе је издвојено укупно 310 милиона динара, од чега је 35 милиона резервисано за штампане медије, што је за милион динара више него у 2020. години. Наши саговорници слажу се да то ни изблиза неће бити довољно за опстанак штампаних медија у Србији, у првом реду независних.