Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Излечење
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 02. 2021.

Аутор: Веран Матић Извор: Јавни сервис

Излечење

Често добијам позиве да сведочењем или саветовањем помогнем процесе решавање случајева убистава новинара и некажњивости насиља над новинарима.

И увек је тешко формулисати употребљива сведочења, јер свака ситуација, сваки систем потпуно су различити.

Али постоји увек неки заједнички именитељ, заједничке поруке: решавање случајева који нису одмах решени потпуно је неизвесно и само потпуна посвећеност свих актера, и власти и медија, могу допринети помаку. Ако један чак и најмањи шраф не функционише у том смеру, случај никада неће бити решен. Због тога се јако мучимо око случаја убиства колеге Славка Ћурувије, има превише простора за опструкцију, иако је остварен неки максимум јединства око циља, најважнијих актера. Али и само организовање процеса и сам процес могу бити катарзични ако се учини све што је у датим околностима могуће.

Са истим уверењем сам учествовао у подршци процесу решавања напада на живот и имовину новинара Милана Јовановића и његове супруге. Тај снажни друштвени консензус од професионалних удружења до надлежних институција дао је немерљив допринос брзом решавању случаја и судском процесу.

Веома је важна и међународна подршка. Не само критика, не само стављање на стубове срама, већ и конкретна подршка свима који настоје да се створе помаци. И у случају Ћурувије, а и у случају Милана Јовановића то је било веома евидентно.

Пресуда због паљења куће Милана Јовановића је очекивано изазвала и позитивне реакције и у иностранству.

Генерални секретар „Репортера без граница“ Кристоф Делоар је ову првостепену пресуду поздравио као „добру вест за слободу медија у Србији“. Он је проблем некажњивости злочина према новинарима окарактерисао као болест у којој прекјучерашња пресуда „изгледа као почетак њеног краја“.

Драго ми је да се у овој недељи појавило истраживање Фондације Славко Ћурувија и Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) које каже да се у периоду од 2017. до 2020. године „тек сваки десети пријављени случај претњи и напада на новинаре завршавао правноснажном судском пресудом“. Поред благих кривичних санкција, приметно је да „медијски спорови у случајевима говора мржње, заштите малолетних лица, обезбеђивања достојанства жртава насиља и заштите части и угледа у просеку трају око две године, и поред хитности предвиђене Законом о јавном информисању и медијима“.

Поменуто истраживање, које носи назив „Заштита слободе говора у правосудном систему Србије“ треба да, попут лектире, прочитају сви чланови Сталне радне групе за безбедност новинара. Да још боље разумемо о чему причамо, зашто предлажемо и чему тежимо.

Ово истраживање у фокусу је имало пет медија који, по оцени Савета за штампу, најчешће крше Кодекс новинара Србије. Поразан податак је да је у другој половини прошле године поменути Кодекс у осам медија прекршен чак 3.724, пута или у просеку двадесет пута сваког дана. Превише. Неприхватљиво.

Недопустиво је и да се након прошлогодишњег примера са сајтом Озон пресса, овог месеца појавио лажни сајт Јужних вести, као својеврсни плагијат истог имена, логоа, дизајна и боја које подсећају на оргинал.

Знам да је тешко предвидети све могуће облике опструкције професионалног новинарства, али је индикативно да су починиоци оваквих дела више-мање исти актери који оваквим понашањем наносе више штете онима којима мисле да помажу. Оваквим фауловима само отварају нови проблем и разводњавају и умањују видљива побољшања на неком другом пољу до којих се дошло тешком муком.

Зато се на крају поново враћам изјави која нам је стигла из „Репортера без граница“ која каже да треба да „уследе осуде атентата на новинаре из деведесетих“.

У праву су. Без тога нема излечења.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси