Вести

04. 03. 2021.

Извор: birn.rs

У борби против COVID-a 19, слобода говора постаје колатерална штета

Покушавајући да контролишу наратив о пандемији, владе у региону окренуле су се драконским алатима, ућуткивању медија, хапшењу критичара и затрпавањем друштвених мрежа захтевима за уклањањем постова и уклањањем налога.

У почетку новинар Тугаи Кан није имао појма због чега је приведен на полицијско испитивање 25. марта прошле године у Измиру у Турској. Тада су му службеници за сајбер криминал рекли да је осумњичен за ширење страха и панике због текста који је објавио два дана раније, о избијању епидемије COVID-19 у два здравствена центра у граду који су потом стављени у карантин.

„Након што сам то потврдио са својим изворима, известио сам о ситуацији“, рекао је БИРН-у Кан, који је у то време радио за локални измирски лист Из Газете.

Притиснут да именује своје изворе, Кан је одбио. Сати испитивања резултирали су оптужбом за ширење лажних вести и изазивање панике. Тужба је одбачена неколико месеци касније, али Каново застрашујуће искуство далеко је од усамљеног случаја.

Према подацима Репортера без граница, организације која води рачуна о медијским правима, Кан је био међу 10 турских уредника и новинара саслушаних у марту прошле године у вези са извештавањем о пандемији која је управо започела.

„Владе користе пандемију као приоритет у односу на слободу говора“, рекао је Кан.

Турска је позната по затварању новинара, али није била једина земља у региону која је користила драконске мере за контролу наратива о пандемији. Нити су новинари били једина мета.

БИРН је потврдио десетине случајева у којима се грађани суочавају са оптужбама за изазивање панике на друштвеним мрежама или уживо. Постоје назнаке да се стварни број случајева креће у стотинама.

Било да се баве тачним, али можда неугодним вестима или оним што је Светска здравствена организација прошле године назвала „инфодемијом“ лажних информација, владе се нису устручавале да се обрате компанијама које стоје иза друштвених мрежа како би дошле до информација које би им помогле да пронађу оне за које сматрају да крше правила.

„Свака влада има дужност да промовише поуздане информације и исправи штетне и неистините наводе како би заштитила лични интегритет и поверење грађана“, рекла је Теа Горјанц Прелевић, директорка црногорске НВО Акције за људска права.

„Али било која мера предузета у борби против дезинформација не би требало да крши основно право на изражавање.“

Гашење интернет страница

Борећи се са невидљивим непријатељем, владе широм региона покушале су да ограниче информације, обрачунавајући се са извештавањем у медијима или објавама на друштвеним мрежама које одступају од званичног наратива. ‘Дезинформације’ се кривично кажњавају.

Нека од ових ограничења била су део проглашеног ванредног стања; друга су уведена кроз нове правне прописе који наџивљавају све привремене уредбе о ванредним ситуацијама.

Али ко повлачи границу између права на слободу говора и потребе за очувањем јавног реда?

У свом извештају COVID и слобода говора из новембра 2020. године, Савет Европе упозорио је да „кризне ситуације не треба користити као изговор за ограничавање приступа јавности информацијама или за обуздавање критичара“.

Али управо то се догодило у неким земљама.

У Мађарској је Кривични законик измењен и допуњен како би кривично гонио ширење „лажних или искривљених чињеница које могу ометати или опструисати ефикасност заштитних напора“ током трајања ванредног стања, прво између марта и јуна, а после тога поново од новембра.

Парламент је потом усвојио закон којим је владама олакшано да убудуће проглашавају такве ванредне ситуације. У марту је влада увела казне од једне до пет година затвора због ширења „лажи“ или „искривљене истине“ за које се сматра да ометају напоре у борби против пандемије.

Слична ограничења уведена су у Републици Српској (Босна и Херцеговина) и у Румунији.

У Букурешту влада је затворила десетак портала због промовисања лажних информација у вези са пандемијом.

Центар за независно новинарство, ЦЈИ, изразила је забринутост да би одредбе донете у оквиру ванредног стања између средине марта и средине маја 2020. године за борбу против ширења новог коронавируса у Румунији могле да омету способност новинара да информишу јавност.

„Најзабрињавајући аспект свега овога су, из моје перспективе, ограничења приступа информацијама од јавног интереса“, рекла је извршна директорка ЦЈИ, Кристина Лупу.

„Недостатак транспарентности власти је врло лош знак и највећи је проблем с којим се наши медији сада суочавају“, рекла је Лупу за БИРН, жалећи због чињенице да је јавност остављена без „приступа правовременим информацијама“.

У марту 2020. године, Организација за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС, изразила је забринутост због, како је речено, „уклањања извештаја и целих веб страница, без обезбеђивања механизама за жалбу или правну заштиту“ у Румунији.

Венецијанска комисија, саветодавно тело Савета Европе за уставна питања, нагласила је да чак и у ванредним ситуацијама изузеци од слободе изражавања морају бити уско тумачени и подложни парламентарној контроли како би се осигурало да слободан проток информација не буде прекомерно ометан.

„Сумњиво је да ли ограничења у објављивању „лажних“ информација о болести која се још проучава могу бити у складу са захтевом [Венецијанске комисије], осим ако се не тичу очигледно лажних или отворено опасних тврдњи“, наводи се у извештају.

Уместо превенције, новчане казне и затворске казне

Рано у току пандемије, влада Републике Српске донела је уредбу којом јој се омогућава да уведе казнене мере, укључујући новчане казне, за ширење ‘лажних вести’ о вирусу у медијима и на друштвеним мрежама током ванредног стања.

Према уредби, свако ко користи друштвене или традиционалне медије за ширење „лажних вести“ и изазивање панике или јавног нереда суочио се са могућим новчаним казнама између 500 и 1.500 евра за физичка лица и 1.500 и 4.500 евра за компаније или организације. Није познато колико је људи кажњено.

У Црној Гори члан 398. Кривичног законика, уведен 2013. године, предвиђа новчану казну или казну затвора до 12 месеци за изношење лажних вести или тврђења које изазивају панику или теже нарушавање јавног реда или мира. За новинаре казна затвором иде до три године затвора. Закон се једва користио све док крајем 2019. нису избили протести због закона о слободи вероисповести.

У јулу 2019. године, много пре пандемије, влада Северне Македоније представила је акциони план за суочавање са „лажним вестима“ и удвостручила га је у марту 2020. године заветом да ће казнити све оне за које се сматра да шире дезинформације о новом коронавирусу.

Стручњак за комуникације и нове медије из Скопља Бојан Кордалов рекао је да би властима било боље да се усредсреде на превенцију и подизање свести.

„Потребно је изградити систем активне и дигиталне транспарентности, као и створити праву стратегију за брзу и ефикасну двосмерну комуникацију институција са грађанима и медијима, што подразумева високо обучено и припремљено особље за 24-часовно праћење и објављивање званичних и веродостојних информација јавности,“ рекао је Кордалов за БИРН.

У Турској је порасла цензура медија, посебно онлајн издања, од почетка пандемије, наводи се у извештају који је у новембру објавило Турско удружење новинара.

Према извештају, само између јула и септембра 2020. године, РТУК, државна агенција за праћење, регулисање и санкционисање радио и телевизијских емисија, изрекла је 90 казни против независних медија, укључујући заустављање емитовања и административне новчане казне.

Влада је такође усвојила и неколико нових драконских закона, који се тичу дигиталних права и организација цивилног друштва, присиљавајући компаније друштвених мрежа да именују правне представнике који ће одговарати на владине захтеве, укључујући оне који захтевају затварање налога или брисање објава на друштвеним мрежама.

Није познато колико је људи испитано или ухапшено под новим мерама, али административне новчане казне током пандемије износиле су приближно милијарду турских лира, или 115 милиона евра.

Хапшења због ‘лажних вести’

У Северној Македонији, лажне вести које су се делиле на друштвеним мрежама, кретале су се од извештаја да је гаража коришћена као установа за тестирање на COVID-19 до здравствених власти оптужених за немар који је довео до смрти две сестре услед компликација од COVID-а 19. Једна лажна прича тврдила је да је несташица хране на помолу.

Према Министарству унутрашњих послова те државе, до септембра 2020. године власти су реаговале у укупно 58 случајева који су произашли из наводног ширења лажних вести повезаних са COVID-ом 19. Тридесет и један случај прослеђен је тужиоцима, а у три случаја су покренуте кривичне пријаве, рекао је портпарол министарства за БИРН.

У Србији је за кривично дело изазивања нереда и панике предвиђена казна затвора од три месеца до три године, као и новчана казна. Према Министарству унутрашњих послова Србије, у прва два месеца пандемије оптужено је десетак људи.

Након што је саопштила вести о проблемима у Клиничком центру Војводине, репортерка портала Нова.рс, Ана Лалић, саслушана је од стране полиције и њен дом је био претресен.

У Црној Гори, услед узавреле политичке препирке око закона о религијама, због ширења панике ухапшени су неки људи, чак и пре него што је земља потврдила свој први случај COVID-а 19.

БИРН је успео да потврди 14 случајева у којима су новинари, уредници и припадници јавности ухапшени због изазивања панике.

Слично томе у Турској, Министарство унутрашњих послова истраживало је, новчано казнило и притворило стотине људи у првих неколико месеци пандемије због њихових објава на друштвеним мрежама.

Критичари кажу да је влада одлучна да ућутка притужбе које се односе на поступање исте у вези са пандемијом и економијом.

„Турска генерално има проблем када је у питању слобода говора,“ рекао је Али Гул, адвокат и активиста за људска права. „Влада појачава свој притисак, јер не жели да људи говоре о њеним неуспесима.“ навео је Али Гул.

У Хрватској ниједан новинар није био оптужен за ширење лажних вести током пандемије, али то не значи да није било заваравајућих информација.

“Без икаквог оклевања могу рећи да је, нажалост, велики број грађана укључен у ширење лажних вести”, рекао је Томислав Левак, асистент у настави и кандидат за доктора на Академији за уметност и културу у Осијеку. „Али, по мом мишљењу, у већини случајева је то заправо ненамерно, јер не размишљају довољно критички.“

Министарство унутрашњих послова саопштило је да је регистровало 40 случајева кршења члана 16 Закона о прекршајима против јавног реда и мира, “који су повезани са епидемијом COVID-19”.

Пораст државних захтева према гигантима друштвених мрежа

Извештаји о транспарентности Фејсбука и Твитера осветљавају размере владиних напора да пронађу и прате налоге за које се сумња да шире панику.

Према Твитеру, захтеви за хитним откривањем 2020. године – када органи реда траже информације о налогу – чинили су отприлике један од сваких пет захтева за информацијама поднетих Твитеру на светском нивоу, за 20 процената више у односу на исти период прошле године, док је укупан број налога наведен у овим захтевима повећан за 24 процента.

Турски налози чине три процента свих владиних захтева за информацијама са Твитера.

У првих шест месеци прошле године Турска је забележила раст хитних захтева за 160 процената у односу на исти период 2019. године.

Северна Македонија забележила је раст од 175 процената.

Што се тиче захтева за уклањање, умножили су се неколико пута из Србије, Турске и Пољске.

Што се тиче Фејсбука, Турска је прошле године поднела 6.171 захтев, што је троструко повећање у односу на 2019. годину. У 4.904 случаја Фејсбук је обелоданио податке, у поређењу са 1.513 случајева у 2019. години. Пољска је поднела 4.572 захтева, у односу на 3.397 у 2019. години, а информације је добила у 2.666 случајева, у поређењу са 1.902 претходне године.

Када су у питању захтеви за правни поступак – када државе траже информације о налогу како би помогле истрази – Турска и Пољска предводе регион са 6.143, односно 4.200 захтева, отприлике удвостручивши број у 2019. години.

У поређењу са истим периодом 2019. године, подаци на Фејсбуку показују значајан пораст свих врста захтева из већине земаља у региону.

Што се тиче захтева за чување – када органи за спровођење закона траже од Фејсбука да чува евиденцију налога која може послужити као доказ у правном поступку – Босна и Херцеговина је забележила раст од нешто више од 150 процената.

Налози из Турске чине 3,55 процената, а из Пољске 2,63 процената свих владиних захтева за информацијама од Фејсбука.

Тужбе осмишљене да ућуткају

И као да то није било довољно, неке мреже су се суочиле са тужбама, за које организације за људска права кажу да су осмишљене једноставно да зауставе слободан проток информација – такозвани SLAPP или Стратешка тужба против учешћа јавности, чија је сврха цензура или застрашивање критичара, оптерећујући их трошковима правне одбране.

У Пољској су издавач и новинари недељника Неwсwеек Полска били подвргнути SLAPP-u због извештавања о пољској одевној компанији LPP, власнику марке Reserved, за коју је недељник рекао да је маске купљене у Пољској слала у своје фабрике у Кини, упркос великој несташици у Пољској.

Компанија тражи одштету од 1,37 милиона евра, извињење, укљањање чланака о LPP, објављених 22. марта  и „забрану ширења тврдњи које сугеришу да је став компаније по овом питању нетачан.“

Случај је у току.

Такође у Пољској суд је одбацио тужбе, које је против медијске куће Wyborcza покренуо пољски KGHM, један од највећих светских произвођача бакра и сребра, због прича које су откривале да је компанија платила огромне суме новца за безвредне маске из Кине.

У Турској је суд одобрио захтев за уклањање упућен од стране произвођача тестенине Оба Макарна, због извештаја да је 26 његових радника у фабрици у јужно-централном граду Газиантепу имало позитиван тест на COVID-19. Према пресуди суда, иако је извештај био истинит, наштетио је комерцијалној репутацији компаније.

У свом извештају, Савет Европе је упозорио да би ограничења уведена током пандемије могла довести до повећане употребе грађанских тужби, посебно случајева клевете.

„Иако се њихова употреба није драстично повећала током врхунца пандемије, постоји одређена забринутост да ће извештавања у вези са пандемијом бити предмет SLAPP тужби и случајева клевете у будућности,“ наводи се у извештају.