Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  РЕМ – да ли је дозвољено некажњено претити смрћу и позивати на сечење глава новинарима таблиоида?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 03. 2021.

Аутор: Веран Матић Извор: javniservis.net

РЕМ – да ли је дозвољено некажњено претити смрћу и позивати на сечење глава новинарима таблиоида?

Пре пет година УНС је тражио кажњавање ТВ Пинк због позивања на сечење глава новинарима таблоида.

Емитер тада није кажњен па су сличне претње, односно прекршаји настављени,  опет некажњено.

На Википиедији о РЕМ фази сна између осталог каже се и „…Ако је РЕМ фаза особе поремећена, следећа фаза неће имати нормални редослед, све док се не надокнади време РЕМ  фазе које је било изгубљено…“ И заиста, од када је основана прво РРА, (доба демократа) па потом РЕМ, поремећај који  се догодио у старту само је водио ка ескалацијама поремећаја у медијској сфери.

Када би деведесетих неко поменуо Р.Е.М, сви смо то повезивали са једним од највећих бендова тог времена који је Радију Б92 уручио МТВ награду „Free your mind“.

Именицу РЕМ већ годинама уназад нико не помиње у позитивном контексту. Ако знамо да је то скраћеница за Регулаторно тело за електронске медије, онда знамо и зашто је то тако. Поготово последњих неколико недеља и месеци, колико је прошло од усвајања Медијске стратегије и Акционог плана Владе Републике Србије.

У стратешком документу Владе Србије усвојеном пре годину дана, између осталог стоји и следећа оцена о раду РЕМ-а: „Иако су сви најважнији акти, извештаји о раду, записници са седница Савета РЕМ и поднети приговори јавни и доступни на интернет страници РЕМ-а, изостаје суштинска транспарентост, отвореност према дијалогу и посвећеност изградњи канала интеракције овог тела са јавношћу, професионалним удружењима, академском заједницом и оганизацијама цивилног друштва. У последње време је присутан и непримерен начин интеракције представника регулаторног тела са организацијама и појединцима које критикују рад РЕМ-а, те својеврсна (непотребна) политизација критике“.

У складу са овом оценом набрајам неколико актуелних тема које се протеклих недеља у негативном контексту везују за ово регулаторно тело. Савет РЕМ-а поново ради у непотпуном саставу. Противно Закону о електронским медијима, скупштински Одбор за културу и информисање већ два месеца не покреће законом предвиђени поступак за избор новог члана уместо Слободана Цвејића, који је поднео оставку.

Савет РЕМ-а обуставио је поступак против Телевизије Пинк због емитовања претњи убиством учесника „Задруге“ у програму који је емитован уживо у септембру прошле године. Одбацивање кривичне пријаве коју је поднео РЕМ од стране тужилаштва у Руми са образложењем „да то није дело које се гони по службеној дужности већ по приватној тужби“ било је довољно да Савет Регулатора већином гласова обустави поступак против емитера. Овом ставу јавно се успротивила чланица Савета, адвокат Јудита Поповић, која је изјавила да РЕМ није требало да се „придружује мишљењу тужилаштва с озбиром да се ту ради о различитим поступцима“. Додатни аргумент је била чињеница да је исти емитер децембра 2015. године у ријалити програму „Фарма“ емитовао изјаву истог актера Кристијана Голубовића који је рекао да „новинарима треба сећи главе“.

Савет РЕМ-а казнио је Телевизију Хепи за три прекршаја због којих овај емитер „није до краја спровео меру“. Емитован је програм који је привремено забрањен а водитељ се, „гостујући у другој емисији, подсмевао одлуци Савета РЕМ“. Одлуку РЕМ-а није поштовала ни Телевизија Прва због чега јој је изречена казна упозорења.

Овакав однос емитера према одлукама Регулатора најбоље осликава његов ауторитет и позицију која се констатно урушава. Привид реакција и активности долази до изражаја због одсуства конзистентне политике Савета који на примерима „драстичних испада понекад реагује, понекад не“. Или покрене поступак па од њега одустане. Зато не знам шта би променило постојање финансијских казни за емитере, који би их унапред укалкулисали у бизнис планове, што не би било тако једноставно као у случају санкције привременог нестанка из етра, чему РЕМ не прибегава иако има законске могућности.

Управо због оваквог недоследног приступа, пажњу јавности привлачи одлука Савета РЕМ да емисију „Ментално разгибавање“ кабловске телевизије Нова С пријави луксембуршком независном аудиовизуелном телу, као и да се у редован надзор ставе телевизије Н1, Нова С и Ал Џазира као телевизије „које имају значајну гледаност“. Пратимо даљи исход везан за ове одлуке.

Јасно је да је стање на медијској сцени компликовано и да осликава тензије и поларизацију са политичке и друштвене сцене. Бивши члан Савета РЕМ Слободан Цвејић добро је оценио да је стање на медијској сцени онакво какво је стање у друштву, до конфликности подељено по политичким, идеолошким и културним линијама“.

На тој линији поделе очекујем да ће протећи и избор чланова Управног одбора јавних медијских сервиса који се очекује током овог месеца. Волео бих да ме коначни избор демантује.

Примећујем да се повремено појави идеја о опозиву чланова овог тела или, још радикалније, његовом укидању и формирању новог независног регулаторног тела.

Мислим да је то нереално очекивати и да је РЕМ логична последица (не)рада некадашњег РРА. Једина константа је да смо ми писали сличне или исте критике о раду регулатора чије је чланство одувек осликавало политичку вољу власти и критику опозиције.

Дакле, ништа ново изузев што је сада још видљивије.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси