Вести
05. 03. 2021.
Трагом предлога да се повећају накнаде у медијским споровима пропорционално броју поступака у којима се појављују исте стране у поступку
Драконске казне – лек за таблоидно уништавање живота
Кампање блаћења, у којима се системски објављују неистине о истим људима, за део медија у Србији постале су интегрални део уређивачке политике.
На овакву праксу није битније утицала ни чињеница да се већина спорова пред судовима по Закону о јавном информисању и медијима завршава усвајањем тужбеног захтева.
Разлог за то је висина накнада које суд додељује, а које медији, поготово они са већим тиражем, третирају као прихватљив пословни трошак. Решење за ову ситуацију понудио је извештај који су недавно објавили Центар за правосудна истраживања и ‘Славко Ћурувија’ фондација.
Према њиховом мишљењу, било би потребно изменити закон у том правцу да се накнада повећава са растом броја случајева у којима се појављују исте стране у поступку.
Адвокат Владимир Тодорић, који је поступао у великом броју поступака по Закону о јавном информисању и медијима, колоквијално названим „штампаркама“, дели став да су накнаде које суд додељује недовољно високе.
Суд, према његовим речима, доста униформно поступа приликом одређивања накнаде, истичући да неистине које повређују нечији углед и част у Србији коштају око сто хиљада динара.
– Суд по закону нема везане руке кад одлучује о висини накнаде. Међутим, у пракси се ретко води рачуна о томе да ли су одређени медији и раније објављивали неистине о некоме, о висини тиража и заради коју је медиј остварио пласирајући неистину. На тај начин, поједини медији објављивање неистина виде као свој пословни модел. Они исправно рачунају да ће од државе да добију вишеструко више новца, управо зато што објављују неистине, наводи Тодорић.
Закон о облигационим односима дозвољава суду да за претрпљени душевни бол услед повреде части, угледа, слободе или права личности одреди правичну новчану надокнаду.
Та правична надокнада у „штампаркама“, показала је анализа ЦЕПРИС-а и СЋФ-а у 2017. години износила је у просеку 75.000 динара.
Наредне године тај број се попео на 85.000, а 2019. године на 88.000. Иако је приметан тренд дискретног повећања износа који се одређује као накнада нематеријалне штете, он је према мишљењу Виде Петровић Шкеро, председнице ЦЕПРИС-а и једне од ауторки извештаја, и даље у појединим случајевима увредљиво мали.
– Сваком медију се деси да направи грешку. Међутим, када видимо да исти медији крше законско право исте особе више од десет пута, онда тешко да може бити речи о грешци. Идентичан износ накнада за сваки од тих случајева као да поручује да особа треба да се навикне на душевни бол. То је недопустиво и таква пракса се мора искоренити, истиче Шкеро.
Закон би, према њеном мишљењу, требало изменити и обавезати судове да у случајевима где се уочи системско кршење права изричу драконске накнаде.
– Противаргумент је да би се на тај начин угрозило постојање медија. Међутим, оваква одредба би најпре натерала одговорна лица у медијима да се замисле, да ли желе да наставе да објављују неистине. Особа чији живот је уништен системским објављивањем неистина има право на поштену накнаду за повреду угледа и части. А што се тиче медија, они који не показују никакву намеру да поштују закон и треба да пропадну, истиче Шкеро.
Новинарка Тамара Скрозза, чланица Савета за штампу, уз ограду да није правница, истиче да јој предлог да се висина одштете повећава пропорционално броју пресуда које суд изриче истом медију, делује као законски оверена дискриминација медија.
– Остаје питање како би се правно формулисало то сабирање грехова, али мислим да би у сваком случају таква измена закона довела до даље поларизације медија на наше и њихове, наводи Скрозза.
Овакво решење, додаје она, не би допринело „поправљању“ таблоида, а могло би да буде фатално по критичке медије.
– И пет пута већи износ не би битније утицао на промену уређивачке политике таблоида, пошто они финансијски јако добро стоје. Међутим, страхујем да би таква измена закона могла да доведе до тога да почну системски да се подносе тужбе против критичких медија, а свако повећање накнада би њих довело на руб егзистенције, истиче Скрозза.
Накнаде пропорционалне штети
Уз констатацију да је висина одштета коју судови досуђују и даље релативно ниска, Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије, наглашава да оне ипак не би требало да буду толике да угрозе постојање неког медија. „Важно је да судске накнаде буду пропорционалне нанетој штети. Међутим, уколико се размишља о измени закона у том смеру, онда сматрам да тај принцип не би требало да важи искључиво за медијске спорове. Онда би то требало да важи за све случајеве у којима се појављује исти тужилац и исти тужени, био то послодавац који системски врши мобинг над запосленим или неко ко у више наврата износи лажи о неком другом“, наводи Радомировић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.