Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Оснажене новинарке, информисани грађани
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

12. 04. 2021.

Аутор: Никола Крстић Извор: НУНС

Кампања "Media4Women"

Оснажене новинарке, информисани грађани

Широм света реализована је од 1. до 14. марта кампања "Media4Women", у којој је учествовало Независно удружење новинара Србије (НУНС).

Циљ кампање је да се подстакне оснаживање жена у медијском простору, будући да и даље постоји велика неједнакост између жена и мушкараца. Двонедељна глобална кампања истакла је важност родне равноправности у медијима и кроз њих, уз фокус на оспоравање стереотипа.

Драгана Прица Ковачевић, новинарка 021 из Новог Сада, сматра да је позиција жена у медијској сфери у Србији у директној вези са позицијом жена у нашем друштву, која је и даље у незадовољавајућем нивоу.

"Иако се чини да има више жена које одлазе на конференције, или се потписују испод текстова, тешко да велики број њих има значајну улогу у хијерархији медија", истиче она.

Јована Глигоријевић, уредница недељника Време, каже да је положај жена мало бољи него у другим професијама, јер их има више.

"Жене у новинарству нису равноправне, јер, иако су већина, мало их је на уредничким и менаџерским позицијама. Или међу колумнисткињама, у тзв. ‘мислећим’ жанровима", каже Јована Глигоријевић.

Новинарка дневног листа Данас, Јелена Диковић, сматра да су жене те које обављају новинарске и маркетиншке послове, док су мушкарци на уређивачким и шефовским функцијама.

"Довољно је погледати било коју конференцију за медије и видети да су жене у најамње 90 одсто те које са истих извештавају. Или погледати било коју медијску емисију, углавном су мушкарци ти који износе мишљења. У Србији, земљи у којој је и даље патријархат веома изражен, напросто се очекује да жена буде у маркетингу, продаји, да извештава са догађаја, док су мушкарци директори, уредници, заменици уредника", рекла је новинарка Данаса.

УГРОЖЕНА БЕЗБЕДНОСТ

НУНС је прошле године спровео истраживање на узорку од 82 новинарке, у оквиру пројекта "Оснажене новинарке = информисани грађани", уз подршку Београдске отворене школе, у оквиру програма “Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији”, у којем је установио неколико важних ствари у вези са положајем новинарки у српском друштву.

Пре свега, 32 одсто жена ради у штампаним медијима, 22 процента на порталима, 18 одсто на телевизијама, десет одсто у онлајн новинама, седамодсто на радију, док се 11 процената није изјаснило. На питање да ли им је неко у претходних пет година угрозио безбедност због посла којим се баве, 53 процента је одговорило одрично, док је 36 одсто потврдило да су биле угрожене. Ипак, 11 процената није желело да одговори на ово питање.

Њих 56 одсто рекло је да је то било угрожавање безбедности и живота, док је, пак, 73 процента рекло да им је била угрожавана репутација. Са друге стране, 71 проценат испитаница истиче да су добијале мизогине и родно засноване коментаре, док се 54 процента рекло да је доживело сексуално узнемиравање. На питање да ли се број онлајн претњи и притисака на новинарке последњих година повећава, 84 одсто жена је рекло да се повећава. Половина испитаница каже да уживо и онлајн прење доживљава подједнако опасним.

СВЕ ВЕЋИ СЕКСИЗАМ

Тамара Урошевић, уредница портала Зоомер, описала би положај новинарки као најомраженији посао на свету.

"Мало нас хвале, мало нас куде. Мало добијамо ордење, мало сузавце. Теоријски смо равноправне, али и даље ће се ‘више веровати’ мушкарцу. Чешће ће он бити позиван на гостовања и за давање интервјуа. И чешће је на позицији доносиоца одлука", констатује Тамара Урошевић.

Марија Вучић, новинарка Раскрикавања, каже да се са експанзијом друштвених мрежа суочавају са сексизмом више него раније.

“Не знам да ли се променила у економском смислу (позиција) на овај или онај начин, али могуће је да се погоршала у смислу сексизма, с обзиром на већу изложеност коментарима на друштвеним мрежама и разним кампањама. У тим коментарима често ћете видети критике појединачних новинарки на рачун не само њихових текстова већ обавезно и њиховог изгледа, личности...”, објашњава Марија Вучић.

Новинарка Жарка Радоја каже да се "ситуација у професији генерално погоршала".

"То има увек више ефекта на оне који су у лошијем статусу. Међутим, ако говоримо о стању раније и овом данас, захваљујући друштвеним мрежама новинарке су изложене отвореним вређањима, претњама, сексистичким коментарима много више него раније", додаје Радоја.

ВРЕМЕ ЗА ПРОДОРНЕ И ГЛАСНЕ

Јована Глигоријевић сматра да "позиција жена у медијима може да се оснажи прво женском солидарношћу, а потом тако што ће их мушкарци чути".

"Удружене жене је тешко пречути и превидети", јасна је Јована. На питање шта би поручила женама које приступају у новинарство, она је одговорила: "Да буду гласне, безобразне, наметљиве, агресивне... Кад се мушкарац тако понаша, кажу да је амбициозан, продоран и перспективан. А за жене оно прво. Е, па, време је да се чују амбициозне, продорне и перспективне жене."

Тамара Урошевић поручује да су "медији широко поље које може бити препуно лепих, и оних мање лепих ствари".

"Бити медијска радница значи непрекидан рад на себи, и непрекидан рад са другима. И на крају, не дозволите да ваш медијски простор заузима неко други. Будите саме свој медији, ако треба", рекла је Тамара Урошевић.

Јелена Диковић би колегиницама поручила да "морају да разумеју колико је тежак положај велике већине жена у Србији".

"Морају да се боре за права свих жена јер им то 'новинарско перо' и те како омогућава. То од њих жене које свакодневно трпе дискриминацију и насиље - очекују. Поручила бих им да им то што су раднице у медијској професији омогућава да мењају свет на боље", објашњава она.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси