Вести
12. 04. 2021.
Економист: Европски популисти угрожавају независност јавних сервиса
У време поларизације и дезинформација европским јавним сервисима је све теже да објективно информишу грађане, било због притиска власти, или што су на мети критика популистичке опозиције, бише британски лист Економист.
У неким земљама, као што су Мађарска и Пољска, либералне владе их претварају у мегафоне владајуће партије, док их у другим, као што су Немачка и Шведска, популистички покрети оптужују за пристрасност у корист естаблишмента и левице и траже да им се смањи финансирање.
Словенија и Холандија су примери проблема са којима се све више суочавају јавни сервиси широм Европе.
Након стицања независности 1991, Словенија је дала Радио-телевизији Словеније (РТВ-СЛО) мандат да независно информише, насупрот пласирању државне пропаганде у комунизму, пише Економист.
РТВ-СЛО се показала као превише независна за садашњег премијера Јанеза Јаншу. Већ више од годину дана, Јанша напада њене новинаре на друштвеним мрежама, а његова влада жели да смањи буџет за јавни сервис и да усвоји нови медијски закон који ће олакшати његову контролу.
Холандски јавни сервис НОС такође је настао као одговор на ауторитарну пропаганду нацистичких окупатора током Другог светског рата. Тај медиј има независни одбор и гарантовани вишегодишњи буџет.
У последње време, међутим, његови новинари су суочени са застрашивањем, а били су и физички нападани на протестима док су извештавали о мерама против пандемије. НОС је због напада у октобру уклонио лого са свог возила са сателитском опремом.
Укидање независности јавних сервиса почело са Путином
Укидање независности јавних сервиса почело је у Русији када је Владимир Путин дошао на власт 1999, пише Економист.
Када је Виктор Орбан постао премијер Мађарске 2010. усвојио је Путинов модел, претворивши државну новинску агенцију МТВА у пропагандни орган. Током избора за Европски парламент 2019, уредници МТВА су снимљени како новинарима дају упутства да фаворизују Орбанову партију Фидес.
Орбанов пример следила је и пољска партија Право и правда када је дошла на власт 2015. Државна телевизија ТВП, која је постала мегафон партије, водила је кампање против права хомосексуалаца и нападала опозиционог градоначелника Гдањска. После његовог убиства 2019, суд је наредио телевизији да се извини и плати одштету због увредљивог материјала о градоначелнику и градском избегличком центру.
Док у источној Европи притисак на државне медије долази из владе, у западној Европи долази од популистичке опозиције.
Током мигрантске кризе у Немачкој 2016, анти-имигрантски демонстранти су оптуживали јавне сервисе ЗДФ и АРД за ширење лажи. Иако је такво отворено непријатељство спласнуло и новинари се више не брину за своју безбедност на протестима, главни уредник ЗДФ-а Петер Фреј каже да се мишљење да су државни медији пристрасни према левици укоренило у конзервативним подручјима, посебно на бившем комунистичком истоку земље.
Популистичке партије у Немачкој, као и у Шведској и Холандији, покушавају да смање буџете јавних сервиса.
Током 2020. године, међутим, пандемија и потреба за брзим и тачним информацијама подигли су рејтинг државних медија, после вишегодишњег пада. Посете веб сајтовима европских јавних сервиса више су него удвостручене, а њихове информативне емисије су привукле и неке млађе гледаоце.
Укупно поверење у јавне сервисе се повећало током протеклих неколико година, према подацима Европске радиодифузне уније. То, међутим, прикрива све већи раскол, који одражава заоштравање политичке поларизације.
У већини земаља где су јавни сервиси остали независни, јавност има поверење у њих. Али незадовољна мањина постаје све више непријатељска.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.