Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Власт и таблоиди у узајамно корисном односу
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 04. 2021.

Аутор: И. Николетић Извор: Данас

На насловницама пет дневних новина, највећих добитника буџетских средстава на медијским конкурсима, близу 1.200 лажних вести

Власт и таблоиди у узајамно корисном односу

Однос актуелне власти и таблоида у Србији заснован је на обостраној користи, што политичкој што економској.

Док власт таблоиде отворено користи за обрачунавање са политичким неистомишљеницима али и критичарима било које врсте, свакодневне афере и сензационалистички наслови привлаче људе на киосцима, а прорежимски „активизам“ богато се наплаћује из буџетских средстава намењеним медијима. Тако су Српски телеграф, Информер, Ало, Курир и Вечерње новости, само током прошле године на медијским конкурсима у локалним самоуправама широм Србије, добили најмање 29 милиона динара новца пореских обвезника, док су у истом периоду на својим насловним странама објавили укупно 1.172 лажне, неутемељене и манипулативне вести, објавило је Раскрикавање у свом истраживању.

Према анализи Раскрикавања, најдоминантнији у производњи лажи је Српски телеграф, са чак 403 вести на насловницама које су биле или скроз измишљене или нису имале никакве доказе за тврдње у њима.

Таблоид Ало је имао 225 таквих вести на насловницима, а Информер нешто мање, 212. На насловницама Вечерњих новости Раскрикавање је пронашло 169 лажних, неутемељених и манипулативаних вести, а у Куриру 163.

– Јасно је да власт користи таблоиде за обрачун са политичким неистомишљеницима и са једне стране, свесно, намерно и тенденциозно манипулише јавношћу кроз таблоиде, док са друге стране, таблоиди сами, на своју руку раде у корист власти, јер истовремено од те власти имају некакве користи, да ли кроз трговину утицајем, да ли кроз новац који добијају од локалних самоуправа,. У принципу, то је један лукративан однос који се исплати и једнима и другима, властима које се праве невеште а то им иде на руку, а са друге стране таблоиди, којима такво извештавање и продаје новине, али и одржава добре односе са властима, каже за Данас Марија Вучић, новинарка Раскрикавања и једна од ауторки анализе.

Она додаје да је у питању машинерија која одговара власти и служи за разрачунавање, а уједно је и пословни модел који те новине продаје, јер су наслови сензационалистички, у сваком другом броју излази нешто ексклузивно, „како се некоме ради о глави или како је неко примио новац да руши власт“.

– То све добро пролази на киосцима, па ту има тржишне логике. Међутим, ако само пристрасно извештавање ових медија није довољан доказ да су повезани с властима, само погледајмо количину новца који се слива код њих из буџета, на пример из локалних самоуправа. Реч је о милионима динара, а напомињем да не би требало да добију ни динара када би се поштовала правна регулатива, јер подсетићу да правилник који регулише суфинансирање на локалу препоручује да се новац не даје медијима који крше Кодекс новинара, а практично нема већих прекршилаца кодекса од ових медија о којима говоримо, наводи Вучић.

Она истиче да није изненађење да у лансирању измишљених афера и лажних вести предњачи Српски телеграф, са више од 400 нетачна и манипулативна наслова, али наглашава да тај лист није имао свих 365 бројева, већ двоброје и троброје, па испада да тај таблоид у просеку објави две до три лажне вести на насловници сваког дана. То је машинерија за производњу вести, закључује Вучић.

У анализи је примећено да је много мање текстова о Александру Вучићу, о коме се махом пише афирмативно, него негативних о Драгану Ђиласу, председнику ССП, али и читавој опозицији која се са њим изједначује под често коришћеним називом „ђиласовци“.

– Није новост да прорежимски медији своје извештавање базирају на обрачунима са опозицијом, пре свега са Ђиласом и са свима онима који се усуде да критикују власт. Ђилас је ту константа, и када нема других обрачуна, он је ту, небитно да ли је неко други из опозиције, ко није у његовој странци, или демонстрант на грађанском протесту, сви су они названи „ђиласовци“. Искрсну и други негативци као што је КРИК. Српски телеграф предњачи у тој врсти разрачунавања са независним медијима и невладиним организацијама, сетимо се „јапанског праћења беба“ и лажног новинара КРИКА, а у овој години тих напада је било много више, наводи Вучић.

Она додаје да се председник Вучић веома ретко појављује у позитивном смислу, у очигледној пропаганди у његову корист, али је евидентна пропаганда против опозиције, као и бројни наслови у којима је Вучић жртва, „коме сви живи раде о глави, а он се не да“. Поред Ђиласа, као доказаног негативца првог на листи, број два је прошле године био Мило Ђукановић, доминантно у Вечерњим новостима и Алоу, који су извештавали о литијама и дешавањима у Црној гори.

Информер више негативно о Ђиласу него позитивно о Вучићу

Свих пет анализираних новина биле су изузетне наклоњене председнику Србије и Српске напредне странке, који је представљен готово без изузетка увек у позитивном контексту, а нашао се на насловницама Курира најмање 143 пута, Вечерњих новости 111 пута, Алоа 101, Српског телеграфа 92, а Информера 86 пута.

Главни негативац новина био је Драган Ђилас, председник Станке слободе и правде. Занимљиво је да је Информер Ђиласа ставио на насловну више пута него Вучића – чак 89. Скоро увек у негативном контексту, Ђилас се на насловној Курира нашао најмање 56 пута, Српског телеграфа 54, Алоа 53, а Вечерњих новости осам пута.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси