Вести
13. 04. 2021.
Пројектно дезинформисање
Порески обвезници су током прошле године са чак 29 милиона динара наградили издаваче дневних новина који су на својим насловним странама објавили укупно 1.172 лажних, неутемељених и манипулативних вести.
Другим речима, уместо осуде и казне, пет дневних листова (Српски телеграф, Ало, Информер, Курир и Вечерње новости) је финансијски награђено новцем грађана од стране конкурсних комисија. Сасвим довољан мотив да наставе са истоветном праксом на коју указује Раскрикавање.
Поразно звучи податак из ове анализе да је било дана када на првој страни Српског телеграфа није било наслова који није био нетачан или манипулативан. Другим речима, неутемељен и без икаквих доказа. То их чини шампионима дезинформисања по основу насловних страна, у чему их следе Ало, Информер, Курир и Вечерње новости.
Више од свега треба да нас забрине (ин)директна блискост поменутих медија са властима које оваквим приступом директно урушавају концепт пројектног суфинансирања који се подршком оваквим медијима претвара у своју супротност. За петнаест месеци, колико је прошло од усвајања Медијске стратегије, у овој области се можда највише примећују бројне злоупотребе које стратешки документ претварају у декларативан правни акт који својом необавезношћу прети да доведе у питање смисао његовог постојања.
Много пута сам рекао да не видим сврху рада по утабаним стазама злоупотребе или изигравања медијских закона. У ишчекивању законских промена чини се непоправљива штета која урушава добро замишљени концепт, ипак неодржив ако не постоји политичка воља која би подржала његову практичну реализацију.
Резултати конкурса у Смедереву показују све слабости злоупотребе концепта који истрајава упркос критикама. То значи да се из године у годину у великој већини подржавају пројекти истих медија, да новац добијају и они који нису оправдали средства или да се више од половине пројектног новца преусмерава у Смедеревску Паланку.
Трочлана комисија која је о свему одлучивала је прича за себе.
Не знам шта препоручује Слађану Алексић из Врања, генералну секретарку ПРОУНС-а да буде чланица комисије баш у удаљеном Смедереву. Исто важи и за члана комисије Петра Кочића из Војводине који је већ годинама члан бројних локалних комисија. Једино тада чујем за његов ангажман у медијском свету.
Све ово што се догађа чини их саучесницима у урушавању концепта пројектног суфинансирања који, овако како се спроводи у локалу, више дезинформише него што информише јавност и пореске обвезнике који га финансирају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.