Вести
13. 04. 2021.
Гајовић: Нема притисака на медије, углавном су то напади преко друштвених мрежа
Медијска сцена Србије је управо онаква какву заслужујемо, добро је избалансирана између оних који подржавају власт и оних који су против ње, то јест критички настројених, рекао је ФоНету новинар и публициста Александар Гајовић.
Он је у серијалу разговора Киоск рекао да би медијска сцена могла да буде и заслужује да буде боља зато што је Србија „демократски развијена“ и грађани апсолутно заслужују да буду информисани о свим виталним стварима.
Као некадашњи државни секретар Министарства културе и информисања задужен за медије, Гајовић је проценио да би нова норматива могла да поправи ситуацију на медијској сцени, јер је постојећа „помало превазиђена и застарела“.
Како је указао, посебан проблем су таблоиди који на неки начин „загађују“ медијску сцену, али су таблоиди у свету, „готово идентични, тако да ми идемо само у корак са Европом и светом“.
Гајовић не мисли да има напада и притисака на медије, већ сматра да су то углавном „напади преко друштвених мрежа који не спадају у надлежност ресорног министарства“.
Према његовом виђењу, ту „вероватно има нечега што се може назвати атацима на слободне, професионалне и истраживачке новинаре“.
Гајовић је протумачио да су друштвене мреже најјачи медији и оценио да се на њима могу видети „међумедијски напади једних на друге, што је нешто чега ће бити увек“.
Он је уверен да сами притисци на новинаре „не постоје од стране државе, бар не у оној мери и облику како то приказују неки опозициони медији“.
Гајовић не би рекао да је притисак када „неко окрене телефон па главног уредника риба, зашто ово, зашто оно“, чега има у „врло малом облику“, него „реакција оних које медији обрађују у својим темама“.
Када се говори о томе да би медије требало ослободити, он увек узвраћа питањем ко је то заробио медије?
„Ко то медији држи под било чиме? Ја то заиста не видим, и увек сам сматрао да су медији слободни, демократски. Сваки медиј има свој концепт и садржај и томе смо и тежили законима донетим 2014. године“, рекао је Гајовић.
Он је подсетио да су медији приватизовани, „у власти су одређеног власника, и он диктира садржај медија онако како му највише одговара, јер је крајњи циљ тираж и профит“.
Гајовић не види да су медији у Србији „у неком ропству“, већ напротив, да „оваква слобода медија ретко може да се види у Европи“.
Упитан како оцењује коментаре појединих политичара да неки медији раде против интереса Србије, Гајовић је одговорио да је увек био против таквих коментара „јер политичари не би требало да коментаришу медије, него би медији требало да коментаришу рад политичара и власти“.
Он се позвао и на члан закона „који каже да медији контролишу и критикују власт, а власт, свидео јој се тај коментар или не, мора да трпи“.
Поредећи однос Министарства културе и информисања према медијима из времена када је он био државни секретар и данас, Гајовић је рекао да се ситуација „није претерано променила“.
Министарство „иде у сусрет“ медијима, оценио је он и констатовао да покушај да се оформи Радна група за безбедност новинара „није најбоље прошао, јер су неки иступили, што није добро“.
Гајовић напомиње да је „најлакше иступити из нечега где ти је држава дала могућност да нешто пробаш да урадиш“ и указује да је то „линија мањег отпора“.
За њега је такво поступање „неодговорно, пре свега јер је држава одређеним организацијама дала право“ да уђу у групу која ће се бавити „управо проблемима због којих удружења новинара и постоје“.
Гајовић верује да ће они који су остали у Радној групи урадити нешто на заштити новинара, „ако им је заштита уопште потребна, а повремено је потребна“ и нада се да ће се они који су иступили вратити у једном тренутку, „схватајући да бојкот ничему не води“.
Он је нагласио да медији морају да буду сложни „у сарадњи са влашћу“ јер ће онда то бити онако „како ми сви желимо“ и закључио да су председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић уложили много „снаге, нерава и времена да побољшају медије, и томе смо сведоци“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.