Вести
15. 04. 2021.
Да ли је тужилаштво икад отворило фасциклу са резултатима истраге покушаја убиства новинара Дејана Анастасијевића?
14 година после експлозије ручне бомбе подметнуте на прозор његовог стана и две године после смрти изузетног новинара Дејана Анастасијевића, овај злочин, у коме је могла да страда и цела његова породица, није расветљен
Једна од две ручне бомбе постављене на прозор стана Дејана Анастасијевића, тада новинара недељника Време, експлодирала је 14. априла 2007. године.
Тачно 14 година касније и две године после смрти новинара, покушај убиства није решен. Ко је поставио две кашикаре на прозор и ко је наручио злочин, још увек се само нагађа.
Гелер поред главе
У ноћи између петка и суботе, тог априла 2007, око три сата после поноћи, фрагменти бомбе пробили су прозоре и венецијанере и забили се на неколико места у спаваћој соби приземног стана који гледа на Хаџи Ђерину улицу у Београду.
Један гелер на само 20 центиметара од глава брачног пара Анастасијевић. Срећом, нико није повређен.
Покушај атентата на Анастасијевића од тада се сматра једним од најтежих нерешених случајева насиља према новинарима, уз убиства Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића.
Подсећамо, четворица припадника Ресора државне безбедности пре две године осуђени су на укупно 100 година затвора за убиство Славка Ћурувије, међутим, изрицање правоснажне пресуде још једном је пролонгирано.
Остала три случаја тапкају у месту.
У вези с покушајем убиства Анастасијевића, домаћи медији – Инсајдер.нет, КРИК и Цензоловка – у међувремену су добијали врло штуре информације из тужилаштва. Све што се могло сазнати јесте да је „поступак још у предистражној фази“, да се „предмет налази на вештачењу“, те да се предузимају „друге радње у правцу идентификације извршилаца“.
Непосредно после покушају убиства у редакцију Времена дошао је тадашњи председник Борис Тадић. Јавили су се и министар полиције Драган Јочић и директор БИА Раде Булатовић. Али интересовање за овај случај унутар државних органа брзо је спласло.
У последњем разговору с новинаром Цензоловке сам Анастасијевић изразио је сумњу у постојање политичке воље да се наручиоци и егзекутори пронађу.
„Поступак је застао у предистражној фази, после, ја мислим, неколико недеља, након чега је полиција сав прикупљени материјал послала у тужилаштво, и тамо и дан-данас вероватно стоји на дну неке фиоке. Према мојим најбољим сазнањима, та фасцикла није ни пипнута“, казао је Анастасијевић у априлу 2017.
У коментару објављеном у Времену шест месеци после покушаја убиства, он је написао да му је „скренута пажња“ како је истрага поверена одељењу градског СУП-а које се, иначе, бави подметнутим пожарима.
„Ово је било у оштром нескладу са тврдњама политичара, па и директора (полиције Милорада) Вељовића, да је у питању покушај убиства са елементима тероризма. У међувремену, у штампи се појавила теза, заснована на неименованим полицијским изворима, да се сумња да сам сам подметнуо бомбу како бих, ваљда, скренуо пажњу на своју маленкост.“
Политичко-полицијско подземље
Анастасијевић је последњи пут о овом случају са полицијом разговарао 2007. године.
„Признајем да немам довољно доказа да било кога оптужим, али мислим да има довољно индиција за закључак да је атак на мене и моју породицу дошао из оног истог политичко-полицијског подземља које је без већих проблема преживело и 5. октобар и ‘Сабљу'“, написао је Анастасијевић.
Упркос томе што се мотиви напада на новинаре најчешће крију у њиховим текстовима, министар Јочић је својевремено оценио да је случај тешко решив јер се мотив не може поуздано утврдити.
„То је могао само циник да каже или неко ко се није потрудио да погледа текстове које је објављивао Дејан Анастасијевић – од Шкорпиона, чији је монструозни злочин откривен и учињен познатим кроз видео-снимак злочина над Муслиманима који су сами направили, преко оптужених за ратне злочине у Хагу, починиоце злочина на Косову“, написао је Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара и некадашњи Анастасијевићев сарадник.
Анастасијевић је из Међународног кривичног суда у Хагу био обавештен да је лидер радикала Војислав Шешељ (у међувремену осуђен за злочине против човечности), из холандског затвора послао списак потенцијалних сведока које би требало елиминисати или застрашити. Наводно, тамо се нашло и Анастасијевићево име, а све због сведочења у процесу против Слободана Милошевића.
Шешељ је о оптужбама рекао: „Да сам хтео да убијем Анастасијевића, сигурно бих га убио.“
Анастасијевић је рођен 1961, а преминуо је после дуге и тешке болести 24. априла 2019. У том тренутку био је уредник Би-Би-Сија (BBC) на српском језику. Био је дугогодишњи новинар Времена, сарадник Б92, дописник америчког магазина Тајм (Time) и других значајних медијских кућа.
Годишња награда НУНС-а за истраживачко новинарство носи његово име.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.