Вести
15. 04. 2021.
Дачић треба да пренесе тужиоцу шта зна о томе зашто је Мирјана Марковић побегла у Русију чим је почело да се прича о убиству Ћурувије
Зашто би неко невин, ко нема никакве везе са злочином, побегао у Русију „кад је почело да се прича о Ћурувији“, као што је за Мирјану Марковић рекао Ивица Дачић? На то би питање пре свега морао да одговори тужиоцу у процесу за убиство Славка Ћурувије. Веран Матић тражи отварање тајних досијеа Службе и каже да постоје наговештаји да се у њима може о овом случају више сазнати
На везу између Мирјане Марковић и убиства новинара и издавача Славка Ћурувије указао је прексиноћ Ивица Дачић, председник Народне скупштине и Социјалистичке партије Србије.
Ово је први пут да овако високи функционер јавно говори у прилог ономе за шта постоје оправдане сумње – али упорно измичу судски докази – да је Ћурувија убијен по налогу тадашњег председника СПС-а Слободана Милошевића и/или његове супруге и бивше председнице Дирекције Југословенске левице Мирјане Марковић.
Дачић је у емисији „Ћирилица“ на ТВ Хепи изнео да је Мирјана Марковић побегла у Русију „чим је почело да се прича о Ћурувији“, не говорећи детаљније о њеном страху од расветљавања убиства познатог новинара и издавача Дневног телеграфа и Европљанина.
Побегла баш кад је почело да се прича о Ћурувији?
Председник Скупштине је, говорећи о периоду после демократских промена 5. октобра 2000. године, рекао да су Милошевић и његова супруга Мирјана Марковић били против одласка, односно бежања из земље, али да се Мирјана Марковић предомислила кад је почело да се говори о убиству Славка Ћурувије.
„Славица (Ђукић Дејановић, прим. аут.) је рекла да би можда било добро да оду, а Мира јој је одговорила ‘па што ти не одеш’. Али знате шта, једно је то кад причате о Слоби, па храбрите Слобу да не оде. Али кад је Мира била у тој ситуацији, кад је почело да се прича о Ћурувији, она је отишла у Русију. Па што ниси дала онда Слоби да иде у Русију, ко зна шта би се у међувремену десило“, рекао је Дачић.
Ово је занимљиво пре свега зато што се бекство Мирјане Марковић у Москву, у марту 2003. године, најчешће у јавности везивало за истрагу припадника Јединице за специјалне операције после убиства премијера Зорана Ђинђића, односно истрагу убиства бившег председника Србије и Милошевићевог политичког ментора и пријатеља Ивана Стамболића, чији су посмртни остаци на Фрушкој гори пронађени 28. марта 2003. Као и за истрагу о корупцији, односно томе што је дадиљи свог унука Мирјана Марковић незаконито прибавила стан.
Нико до сада са тако високе политичке позиције, која подразумева увид у разне доказе и сведочења недоступна јавности, није дошао овако близу тврдњи која се у јавности и током суђења за овај злочин понавља – да су Мирјана Марковић и/или њен супруг наручили убиство Славка Ћурувије. Поготово то важи за Дачића, који је једно време био и министар полиције.
Јер, зашто би неко невин и ко нема никакве везе са злочином побегао у Русију „кад је почело да се прича о Ћурувији“?
Без обзира на то да ли је Дачићу невољно излетела ова изјава или је коначно пожелео да себи олакша душу, ова тврдња свакако треба да занима Миленка Мандића, заменика тужиоца у процесу четворици оптужених за убиство Ћурувије, ако хоће да ојача своју оптужницу.
Политичка позадина убиства Славка Ћурувије остала је ван домашаја суда јер је директни налогодавац, због недостатка доказа, у оптужници означен као Н. Н. лице. Ипак, председник СПС-а Ивица Дачић би можда могао то да промени и изнесе доказе који недостају. И то не би смело да зависи од његове добре воље.
Матић: Отворити тајне досијее бивше РДБ
Председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић, поводом ове изјаве Ивице Дачића, за Цензоловку каже да би Дачић требало да исприча своја сазнања тужиоцу, али додаје и да би за пуно расветљавање убиства Ћурувије требало отворити тајне досијее у којима се, према посредним сазнањима, наговештава да је Мирјана Марковић налогодавац убиства.
„Верујем да би било веома корисно и одговорно да Ивица Дачић тужиоца и истражни тим упозна са својим сазнањима. Штета што до сада то није урадио.
Иначе, према посредним сазнањима, закључујем да се у неким досијеима Ресора ДБ-а, а који још нису отворени, наговештава ова могућност. Сигуран сам да би се отварањем досијеа који се тичу предмета и Ћурувије, али и Милана Пантића, могло пронаћи још интересантних доказа који би могли разјаснити и ове случајеве.
Било би неопходно отворити досијее бивше РДБ и укључити истраживачке новинаре са тимом искусних полицајаца и много тога би постало видљиво“, каже Матић за Цензоловку.
Веран Матић позива Ивицу Дачића да, уколико има непосредних сазнања о кривичном делу, све што зна саопшти тужиоцу и допринесе задовољењу правде:
„Наравно да је свима који су мање или више упућени у овај случај јасно одакле је потекао захтев за ликвидацију Ћурувије и да је то Мира Марковић. Међутим, да бисте отишли пред суд, морате да будете непосредни сведок тога, а не да имате утисак. Дачић је као интелигентан човек, чини се, само сабрао 2+2, а ако је којим случајем као високи функционер СПС-а присуствовао разговорима о планирању или извршењу кривичног дела тешког убиства Славка Ћурувије, позивам га да то саопшти поступајућем тужиоцу како би био позван за сведока и тиме допринео задовољењу правде“, каже Матић за Цензоловку.
Цензоловка је поставила питање и адвокату Слободану Ружићу, који у судском процесу заступа децу Славка Ћурувије, да ли ова Дачићева изјава може да има неки правни значај и да ли би на суду могла да послужи.
„Не може ништа да се судски уради са Дачићевом изјавом, пошто је то изношење његових сазнања, која могу бити истинита, а и не морају, немају елементе извршења било ког кривичног дела“, сматра адвокат Ружић.
КАМПАЊУ ПРОТИВ ЋУРУВИЈЕ МИРА МАРКОВИЋ ЛАНСИРАЛА НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ ПРЕ УБИСТВА
Познато је да је Славко Ћурувија као власник дневног листа одржавао контакте са лидерима свих политичких опција јер се без тога не могу правити политички релевантне новине, као што су то били Дневни телеграф и Европљанин. Зато је одржавао и познанство и редовне састанке са Мирјаном Марковић све до њиховог последњег састанка 20. октобра 1998. године (на дан доношења најгорег Закона о информисању у историји Србије) кад га је она оптужила да „призива бомбардовање“, а он њу и њеног мужа оптужио за диктатуру и рекао да ће због тога „пре или касније висити на Теразијама“.
Мирјана Марковић је у новембру 1998, приликом оснивања Комитета универзитетске левице, Ћурувију (не помињући његово име, али је јасно на ког се новинара односе њене речи) назвала издајником, тврдећи да он подржава САД у њиховој жељи да бомбардују Србију.
Управо те оптужбе и дословне цитате Мире Марковић садржао је текст „Ћурувија дочекао бомбе“, објављен пет дана пред његово убиство у Експрес политици и прочитан у Другом дневнику РТС-а, као медијска најава Ћурувијине егзекуције.
У завршној речи на првостепеном суђењу окривљенима за убиство Ћурувије, адвокат Слободан Ружић је закључио да је „животно и логично да је Хаџи Драган Антић (близак пријатељ пара Милошевић–Марковић и глодур Политике, прим. аут.) пренео Ђорђу Мартићу (глодур Експрес политике, прим. аут.) налог који је добио од Слободана Милошевића и Мирјане Марковић“.
О томе ко су налогодавци убиства Ћурувије, адвокат Ружић је тада рекао и: „Једини ко има такву моћ је Слободан Милошевић, једино он ником не полаже рачуне, сва власт је апсолутно у његовим рукама. Уверен сам да је подстрекач или макар помагач, у смислу давања савета, код свих ових злочина била и његова супруга Мирјана Марковић. И Славко Ћурувија и Вук Драшковић и Иван Стамболић су људи који директно угрожавају власт Слободана Милошевића.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.