Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Корачај полако, али никада не корачај уназад
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

05. 05. 2021.

Аутор: Амбасадор Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, поводом Светског дана слободе медија Извор: Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)

Корачај полако, али никада не корачај уназад

Забринутост за безбедност новинара је глобално питање. Широм региона ОЕБС-а новинари и даље трпе претње и нападе због свог рада. Светски дан слободе медија, који се обележава трећег маја, представља прилику за сагледавање стања медијских слобода, као и за разматрање корака које је могуће предузети да би се ситуација поправила.

Бавећи се питањима која се тичу слободе медија, 57 земаља учесница ОЕБС-а усвојило је 2018. године на састанку министарског савета у Милану Одлуку о безбедности новинара, која представља велики корак напред будући да подржава све новинаре који су изложени претњама, застрашивању и насиљу. Овом Одлуком се позивају земље учеснице да у потпуности спроведу све смернице ОЕБС-а и своје међународне обавезе у погледу слободе изражавања и слободе медија.

То подразумева и позив да се јавно осуде сви облици напада и претњи новинарима, а земље учеснице се позивају да јавно и недвосмислено осуде и нападе са којима се суочавају новинарке. Овом одлуком позивају се политички лидери, државни службеници или органи власти да се суздрже од застрашивања, претњи или прећутног одобравања – и да експлицитно осуде насиље над новинарима. Одлуком Министарског савета земље учеснице ОЕБС-а такође се позивају да „предузму делотворне мере како би се укинула некажњивост за сва кривична дела почињена против новинара/ки…, укључујући тиме што ће обезбедити да органи за спровођење закона обављају брзе, делотворне и непристрасне истраге…”. Ова декларација Министарског савета, усвојена током председавања Италије ОЕБС-у 2018. године, потврђује и наглашава вредности и циљеве ОЕБС-а који се односе на слободу медија и слободу изражавања.

Новинари су и у Србији платили високу цену. Убиства Славка Ћурувије, Радиславе Даде Вујасиновић и Милана Пантића нерешена су и 20 година касније, мада је случај Ћурувије сада пред судом захваљујући Комисији за истраживање убистава новинара, коју је формирала Влада Републике Србије 2013. године, као и неуморним напорима председника Комисије, г. Верана Матића. Рад ове Комисије показује да је могуће остварити напредак у расветљавању кривичних дела почињених у прошлости против новинара/ки и медијских радника/ца. За то је, међутим, потребна посвећеност и истрајност. То се може постићи само ако медијска заједница удруженим снагама ради са властима и међународним партнерима на постизању даљих резултата у овом процесу.

Значајан пример овога су заједнички напори неколико медијских удружења под вођством УНС-а у Београду и у Приштини vis-à-vis Европске федерације новинара, којима се позива на акцију у погледу случајева убијених и несталих новинара на Косову између 1998. и 2005. године.

На годишњем заседању у Лисабону 2018. године, Европска федерација новинара усвојила је Резолуцију којом позива на истраживање убистава и нестанака новинара у периоду 1998 – 2005. године. Ова резолуција била је снажан израз солидарности међу медијским радницима у Европи, позивајући органе власти на свим нивоима, укључујући и међународне, да спроведу истраге како би се укинула некажњивост починилаца. Не смемо заборавити ову важну Резолуцију. Потребно је да радимо на томе да се она спроведе у целости.

И заиста, као што је г. Матић изјавио прошле године у интервјуу за Медијску организацију југоисточне Европе, „Нерешени случајеви представљају терет за све нас, зато што повећавају неповерење између новинара и институција надлежних за решавање случајева убистава. Због тога је важно да ми, као новинари, покажемо колико нам је до овога стало.”

Заиста, свима треба да нам је стало. Суштински гледано, то је питање правде и хуманости, према жртвама и њиховим породицама, али и у односу на то у каквом друштву желимо да живимо, и део каквог друштва желимо да будемо.

У овом тренутку, велика је усмереност на Медијску стратегију Владе и Акциони план за њено спровођење, усвојен у децембру 2020. године. Рад на спровођењу Акционог плана је у току, уз учешће новинарских и медијских организација и Мисије ОЕБС-а у Србији. Својим ангажовањем у раду Сталне радне групе за безбедност новинара и владине радне групе за безбедност новинара, као и инклузивним и транспарентним спровођењем Медијске стратегије, наши партнери из државних институција, органа за спровођење закона и медијске заједнице настоје да створе безбедније окружење за рад новинара/ки.

Охрабрујућа одлука првостепеног суда у случају паљења куће Милана Јовановића и недавна брза и ефикасна реакција тужилаштва и полиције након физичког напада на Дашка Милиновића чврсти су докази делотворности система контакт тачака за хитне реакције који је увела Стална радна група. Међутим, ако је наш заједнички циљ да укинемо некажњивост, неопходно је  да починиоци ових и свих других случајева буду адекватно санкционисани. То је кључни елемент превенције будућих напада.

Радна верзија амандмана на Кривични законик који би требало да омогуће свеобухватнију кривичноправну заштиту новинара, припремљена уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, ускоро ће бити представљена јавности. Мисија је такође омогућила и покретање веб-сајта безбедниновинари.рс, дежурне СОС телефонске линије за новинаре у опасности која ради 24/7, као и бројне друге активности усмерене на јачање узајамног поверења и упознавање грађана и медијске заједнице са  резултатима Сталне радне групе.

Текућа криза изазвана вирусом ЦОВИД-19 у великој је мери утицала на све актере у овим процесима, укључујући државне институције, органе за спровођење закона и медијску заједницу, нарочито у погледу модалитета рада. Међутим, упркос веома изазовним околностима, успели смо да пронађемо начин да одржимо активним све платформе за дијалог о слободи медија, безбедности новинара и медијској реформи у земљи. Са овим ћемо наставити и у будућности.

Наравно, потребно је решити још много сложених и осетљивих питања. Репортери без граница недавно су објавили Извештај о Светском индексу слободе медија за 2021. годину, у коме се 180 држава рангира на основу постојећег нивоа медијских слобода: Србија заузима 93. позицију, као и прошле године. Чини се да се пад Србије у годишњем рангирању зауставио и из ове перспективе видимо потенцијал за даља побољшања у наредним годинама. Имплементација Акционог плана за примену Медијске стратегије обухвата период до 2022. године. Мисија ОЕБС-а је на себе преузела обавезу да допринесе спровођењу 23 активности,  при чему блиско сарађује са Министарством културе и информисања и Радном групом за праћење спровођења Акционог плана за примену Медијске стратегије.

Абрахам Линколн је једном рекао: „Корачам полако, али никада не корачам уназад.” Радујем се блиској будућности у којој заједно можемо да допринесемо већем разумевању и поверењу између државних органа и медијске заједнице. Слобода медија и демократија не могу постојати једна без друге. Само стремећи ка медијском окружењу у којем је још више заступљен плурализам моћи ћемо да корачамо ка друштву у коме новинари/ке могу безбедно и без страха за безбедност себе и својих породица, да информишу грађане о питањима од јавног значаја на професионалан, објективан и етички начин. Требало би да нам је свима стало до ових питања. Сви треба да подржимо кораке који воде ка бољем окружењу за рад медија и новинара, који некада могу да буду и мали и спори. Никада не смемо корачати уназад, већ се морамо окренути бољој будућности, која се ствара ангажовањем и посвећеношћу.

Текст је изашао у штампаном издању дневника Политика.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси