Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Била је храброст у женском роду
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 06. 2021.

Аутор: Александра Ћук, Јелена Тасић Извор: Данас

Била је храброст у женском роду

Српско новинарство јуче је остало без Гордане Суше. Скупштински извештач, колумниста, уредник, новинар, борац за професионално и објективно бављење новинарском професијом Гордана Суше јуче нешто иза поднева изгубила је битку са тешком болешћу.

Датум и место њене комеморације биће накнадно објављени, а кремација ће се обавити у кругу породице. 

Гордана Суша 2. фебруара напунила је 75. година. Била је ћерка Живорада Шиље Михаиловића, првоборца, носиоца Партизанске споменице 1941. некадашњег високог службеника Управедржавне безбедности, а потом новинара и књижевника, и Радојке Катић, судије. Део детињства провела је у Загребу, докје у Београду завршила Пету београдску гимназију и Факултет политичких наука. Не рачунајући праксу уВечерњим новостима, новинарску каријеру започела је на тадашњој Радио-телевизији Београд током студија и то на Другом каналу Радио Београда у емисији „Ко се дури у култури". 

После деценије проведене на радију прешла је на телевизију, где је постала један од најпознатијих уредникаТВ Дневника и познавалаца савезне југословенске политике. Први пут суспендована је кад је у прилогу „Шта штампа штампа"„пустила"Јелену Ловрић. „Скинута" је са места уредника Дневника, потом јој је забрањено да ради ауторске емисије и пише о економским темама. Постала је репортерка и остала упамћена по ЗИП-у. Незадовољна притисцима режима тадашњег председника Србије Слободана Милошевића на медије, посебнотелевизију, напустила јеТВ Београд. 

Кад је тадашња Савезна влада Анте Марковића 1990. покренула програм Југословенске телевизије скраћено Yутел, Гордана Суша нашла се у његовој редакцији заједно са Гораном Митићем, Џевадом Сабљаковићем, Зекеријахом Смајићем,Велбором Човићем...

Многи су упамтили њено спонтано реаговање на вест о избијању сукоба на Плитвичким језерима 1991, који се сматра и почетком рата у Хрватској кад је у програму питала одакле долази вест коју чита и у којој земљи се то догађа. 

Овај програм емитован је до маја 1992, а Гордана Суша напустила га је раније, критична и према професионалном балансу и поштовању професионалних стандарда и у Јутелу. После полугодишње паузе у медијима крајем 1992. са плејадом новинара из штампаних и електронских медија дошла је у лист Борба, чија редакција није пристајала на Милошевићево дисциплиновање медија. Следеће године покренула је продукцијску кућу под називом ВиН -Видео недељник, који се неколико година емитовао на различитим станицама, а била је и међу покретачима „Наше борбе" за коју је писала све до њеног затварања у октобру 1998. године. 

После пада режима Слободана Милошевица 5. октобра 2000, кратко је уређивала емисије на РТС и чак била кандидат за уредничко место. Због ВИН-ових прилога о атентату на премијера Србије Зорана Ђинђића имала је проблем са тадашњим шефом Уреда за медије Владе Србије Владимира „Бебе", коме се није допао њен приступ теми. Кад се после 13 година вратила у РТС, у старој  кући задржала се пола године поднела је оставку. Једно време била је колумниста дневног листа Блиц, писала је за Ослобођење, Данас, била председник НУНС-а и члан Савета РЕМ-а. Још док је била у РЕМ-у пре пет година упозоравала је да „део медија све више личи на огромне депоније по којима џарају и преврћу разни људи не би ли нашли нешто за рециклажу, нешто за јело, а нешто за потхрањивање сопствених страсти". 

- Гордана Суша била је од оних особа које никада нису доживљавале да новинарство којим се баве буде манипулација. У најбољем смислу речи имала је увек њој својствен избалансиран и критички став - каже за Данас Здравко Хубер, један од бивших власника и уредника нашег листа и уредник у Борби и Нашој Борби. 

БОЈАНА ЛЕКИЋ, новинарка 

На страни праведности Уместо са „хало", Гордана Суша ми се на позив јављала са „реци душо". Могуће је и многима другима. Али то звучно „ш" праћено мекоћом изговора уверавало је да си баш то и да је упућено само теби. Било је несавршено и аутентично. Речено тако да верујеш. И мада знам да овде ред некако налаже да се о човеку све најлепше говори тек кад оде на онај свет за који желимо да верујемо да је бољи, али нема поузданог извештача попут Гоце да нам то и јави, желим да јој кажем (ако нас ипак гледа) да је нисам волела зато што је била савршена, него баш зато што није.

Несавршена аутентичност праћена људскошћу увек ју је доводила на страну праведности. Често онда кад није било пожељно и понекад кад се то није свиђало ни њеној „страни". Храброст у женском роду. Она жена и она храброст која је знала шта значи пробити лед и која га је пробијала доказујући да несавршен изглед и изговор нису препрека за савршеног скупштинског извештача, за покретање алтернативних медија, прве приватне ТВ продукције, носање касета по Србији ради ширења слободне речи, покушај исправљања кривих дрма у еснафу, па и у регулаторном телу. Неко ко че тек да недостаје. То је Гоца. Видећеш, душо.

ГОРАН МАРКОВИЋ, редитељ 

Бескомпромисна и часна Поносан сам на моју школску другарицу која је проживела један апсолутно частан живот, бавечи се својом професијом бескомпромисно. Мало је људи који су од почетка до краја били толико поштени да нико није доводио у питање њихове ставове и људске вредности. Одлазак Гоце Суше тежак је ударац свим људима који мисле независно.

ЛИЛА РАДОЊИЋ, уредница продукцијске куче „Мрежа"

Ретка новинарска величина Потресена сам вешћу да је Гоца Суша отишла. Једна таква величина у новинарском свету ретко се рађа. Гоца се није упрљала у овом нашем,прљавом добу'. Радила је добро свој посао, учила младе људе шта је новинарство... Са једном екипом новинара који су обележили ово наше време и реално приказивали догађаје који се збивају понашала се као прави професионалац. Остаће сигурно заувек у сећању свих нас.

ВЕРАН МАТИЋ, новинар, председник Комисије за истраживања убистава новинара

Са њом одлази једна епоха Са Гоцом Сушом одлази део једног времена и новинарске епохе. Од врхунског скупштинског извештача тадашње државне телевизије Гоца се прилагодила концепту Yутела којим је поред професионалног отворено исказала и свој политички став према крвавом распаду бивше земље. ВИН продукција је била пионирски подухват који је омогућио да „бус линком" касете стигну до најудаљенијих тачака Србије у борби против Милошевићеве информативне блокаде. Наставила је борбу и након Петог октобра. Ни она као ни сви ми није била имуна од бројних политичких и медијских разочарења. Није престајала да се бори и када је била у РРА/РЕМ-у. Али и тамо је била мањина. Она разумна која се бори за принципе и поштовање закона. Са Гоцом одлази и та врста активизма која се није либила да износи и политичке судове. Тога више нема или има све мање. Зато че се Гоцин одлазак осетити по више основа... Генерално не знам уопште како чемо са неким неопходних помирењем када губимо супстанцу оних који би могли да дају веома важан аутентичан допринос томе. Памтићу је и по томе што ми је у Опатији рекла да могу пешке до Ријеке и да је то неколико километара, испоставило се да је то 18 километара на крају било.

МИША БРКИЋ, новинар 

Стандард у извештавању Памтићу је по цигарети за цигаретом док седи за писаћом машином и ја гледам како се један ненадмашни, врхунски телевизијски новинар мучи да откуца новинарски текст за штампане медије... У време наше младости то што је она успоставила стандарде у извештавању из Скупштине, тај стандард никад више после тога није достигнут. Уредник централног дневника после ње никад није досегнут... Оно по чему че највише и најдуже Гоца Суша бити упамчена је по архиви ВИН продукције. То што је она оставила српском друштву - доказ, електронски траг Србије деведесетих година, то је неописиво важно за ово друштво, а исто тако и труд који је она учинила да тај ВИН одржи на највишим професионалним стандардима је нешто незабележено у историји новинарства. Била је друг који вас инспирише и тера да из себе избаците најбоље занатско и људско. Та дружења кад ум врца је нешто што оплемени човека за цео живот.

Коментари (2)

Остави коментар
чет

24.06.

2021.

Тома Живковић [нерегистровани] у 11:24

У сећању

Последњи поздрав драгој Гоги Михаиловић.
На дугом животном путу кораци су нам се укрштали.
Тома

Одговори
сре

23.06.

2021.

Петровић [нерегистровани] у 21:34

Узгред

Именица храброст је женског рода, па је у том смислу наслов лоше изабран. Остало је све у реду.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси