Вести
30. 07. 2021.
Игра бројкама (2): Новинари: Тужилаштво не разуме нашу професију. Тужиоци: Новинари треба да науче шта је кривично дело
Док државни врх и посланици новинаре повезују са мафијом, оптужују их за издају и завере, када на друштвеним мрежама претње смрћу постају свакодневица и број пријављених напада драстично расте, из тужилаштва поручују да су новинари мање угрожени, а премијерка Ана Брнабић тврди како је њихова безбедност овде већа него у неким државама ЕУ.
О утицају кампања које се оркестрирано воде против појединих критичких медија и новинара за Цензоловку говори Слободан Радичевић, представник УНС-а у обе радне групе за безбедност новинара.
"Јавне кампање и оркестрирано таргетирање сигурно да стварају изражени осећај несигурности и страха код оног ко је таквој кампањи изложен. То је потенцијална опасност по интегритет, па и живот тих људи. Ми не можемо да претпостављамо да ли ће се то десити или не. Ако се неко осећа угроженим и живи у страху од напада, а све са циљем да се ограничи слобода говора, онда је то друштвено неприхватљиво и морамо се борити против таквих појава", каже Радичевић.
УНС: Нерешена убиства препрека за поверење у институције
Представник УНС-а објашњава да се на основу овогодишње тужилачке статистике и новинарских позива новоуспостављеног СОС телефона за новинаре могу извести закључци о смањењу броја напада, али да су они преурањени и више у домену наде да ће бити боље.
"У овом тренутку могу само да изразим оптимистичку наду да ће инсистирање да ова тема остане у фокусу друштвене бриге дугорочно донети видљиве позитивне ефекте. За веће поверење новинара у институције система, када је у питању заштита новинарске професије, постоје и крупне препреке из прошлих времена које су још увек отворене.
Две деценије нема одговорних за убиство Милана Пантића, суђење за убиство Славка Ћурувије траје предуго, са неизвесношћу се чека на другостепену пресуду у случају Милана Јовановића. Мора се инсистирати и на почетку решавања случајева у којима је убијено и нестало 17 новинара на КиМ", каже Радичевић.
НУНС: Тужилаштво поступа селективно. Нерешени случајеви напада полицајаца на новинаре
Генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић истиче да су у удружењу посебно забринути због нерешених случајева који указују на то да је поступање тужилаштва селективно. Она скреће пажњу на случајеве о којима је, рецимо, угледни белгијски портал Курије де Балкан извештавао под насловом "Вучићева полиција тукла новинаре у Београду".
"Проценат одбачених случајева који се у тужилачкој евиденцији аутоматски бележе као решени варира из године у годину између 25 и 30 одсто, а случајеви у којима су донесене осуђујуће пресуде представљају непуних 15 одсто од укупног броја поднетих случајева пред тужилаштвом (316), односно од прихваћених случајева (179), којих је четвртина.
По нашем мишљењу, и даље је висок број случајева који нису решени, а оно што нас највише брине јесте то што се велики број случајева налази у евиденцији непознатих починилаца", наводи Тамара Филиповић и додаје:
"Ту су, рецимо, случајеви пребијања Жикице Стевановића и Луке Пређе, насилничко понашање уперено против Ирене Стевић током обављања новинарског посла за време протеста у јулу прошле године или цртање ксенофобичних графита који изазивају расну и националну мржњу на згради у којој са породицом станује колега Динко Грухоњић.
Подсећамо да су Жикицу Стевановића и његовог колегу Луку Пређу претукла лица која су носила полицијске униформе, а и колегиницу Ирену Стевић пресрела су униформисана лица. Мало је чудно да се, рецимо, у тим случајевима починиоци налазе у евиденцији непознатих лица. Све то нам говори да се случајеви и даље решавају селективно и на то стално указујемо и инсистирамо да се то не дешава.
"На селективност, и то такву да се "решавају само случајеви у које није умешана СНС", указала је и главна уредница нишког портала Јужне вести Гордана Бјелетић. Наиме, као један једини судски решен случај у овој години премијерка Ана Брнабић истакла је пресуду за претње које су новинарима портала упућене у децембру прошле године.
Гордана Бјелетић је истакла бројне друге нерешене случајеве напада на портал: "Случајеви нису решени управо због тога што су у њих били умешани људи из СНС-а. Једини случај који је решен јесте пресуда о којој је говорила премијерка Брнабић, а који је једини у који није укључен нико из СНС-а."
|
ТУЖИЛАШТВО: 316 ПРЕДМЕТА ЗА ПЕТ ГОДИНА Цензоловка је од заменика републичког јавног тужиоца Бранка Стаменковића добила најновије збирне податке о укупном броју предмета које је тужилаштво, на основу кривичних пријава и извештаја, формирало од јануара 2016. до краја јуна 2021. године. * 316 укупно формираних предмета * 188 коначних одлука (59,49% од укупног броја) * 137 предмета одбачено у тужилаштву јер нису испуњавали законске услове да се случај гони по службеној дужности (73 одбачене кривичне, 2 одбачена јер је починилац малолетник, 62 службене белешке) * 179 предмета испуњавало је законске услове, постојала је основана сумња да је извршено кривично дело на штету новинара * 57 учинилаца остало је непознато и поред истражних радњи * 35 предмета у статусу да је покренут захтев за прикупљање потребних обавештења * 29 осуђујућих пресуда, 28 правоснажних * 14 извршилаца се нагодило и примењен је принцип опортунитета, а у 3 предмета је примењен институт одлагања кривичног гоњења * 4 оптужна акта тужилаштва одбио је суд * 3 ослобађајуће пресуде * 1 замолница за међународну правну помоћ |
Стаменковић: Новинари да науче шта је кривично дело
По принципу пословице "много бабица, килаво дете" функционише и питање безбедности новинара у Србији. Сада имамо две радне групе за безбедност новинара, а тим проблемом се, по службеној дужности, баве полиција и тужилаштво, сва релевантнија еснафска удружења, највише НУНС и УНС, заштитник грађана, бројне домаће и међународне организације, Комисија за откривање убистава новинара…
"Овде је суштински проблем ограниченост Кривичног законика који бројне облике угрожавања новинара не препознаје као кривична дела. У тим случајевима често разни облици притисака, увреда, прикривених претњи, према садашњим законским решењима остају невидљиви, па тако и некажњени. А кад нема кажњивости, онда је реално и очекивати да се такав однос према новинарима понавља и чак увећава", каже Слободан Радичевић из УНС-а.
Заменик републичког јавног тужиоца Бранко Стаменковић за Цензоловку каже да новинари из незнања пријављују "случајеве у којима јавна тужилаштва немају надлежност или могућност да поступају".
На питање Цензоловке шта би требало учинити да се побољша степен безбедности новинара и које су неуралгичне тачке, Стаменковић каже да је проблем "свест и знање новинара шта је кривично дело"."Моје искуство говори да је неопходно значајно подићи свест и знање новинара шта је, у ствари, кривично дело, а шта противправно или друштвено неприхватљиво понашање које може бити санкционисано (или не) на други институционалан начин.
Једноставније речено, у највећем броју случајева, оно што се пријављује не представља кривично дело уопште, или за то кривично дело није предвиђено поступање тужилаштва. На пример, не прави се разлика између угрожавања безбедности и увреде или изношења неистина (клевете). Бројни су и други примери где се неки лаички појмови, као што је 'таргетирање', сматрају извршењем кривичног дела, иако такво кривично дело не постоји у нашем закону и слично", каже тужилац Стаменковић за Цензоловку и додаје:
"У кривичноправном смислу, до побољшања ситуације би могло доћи подизањем нивоа знања код новинара у вези са наведеним проблемима, док би на јавнотужилачкој страни требало да се настави едукација јавних тужилаца и заменика у правцу даљег подизања свести о значају поступања у предметима где су новинари оштећени, тј. жртве угрожавања безбедности.
Бабић: Тужилаштво не разуме новинарску професију
Новинарска удружења и стручњаци за медијско право овај проблем виде другачије.
"Један од већих проблема представља уско тумачење појединих кривичних дела, пре свега угрожавање сигурности. Под тим се подразумевају само случајеви директне претње. Кад доноси одлуку да ли да покрене одређени поступак код тог кривичног дела, тужилаштво гледа да ли је претња директна и да ли је остварива. Дешавали су се случајеви кад је та претња изречена у кондиционалу и тада тужилаштво сматра да нема кривичног дела угрожавања сигурности. Ми стално инсистирамо да је то погрешно. Нама се као велики проблем чини то неразумевање новинарске професије. Јер, новинари се и те како осећају угрожени у ситуацијама кад им неко прети иако то није директна претња 'убићу те', него 'требало би те убити', на пример.
Стално истичемо контекст и како то утиче на новинаре, на сам на њихов рад, али и, генерално, на слободу изражавања", објашњава Марија Бабић, правница НУНС-а, за Цензоловку.
Зашто тужилаштво то не прихвата?
"Углавном се позивају на тужилачку и судску праксу. Ако би тужилаштво и кренуло са тим случајевима даље у судски поступак, вероватно би на крају дошло до ослобађајуће судске пресуде. То је шири проблем на коме би у будућности требало да радимо са судијама и тужиоцима. То је, дакле, проблем укупне судске праксе и тумачења свих актера, а не само тужилаца.
"Пребацивање одговорности са једних на друге и различита тумачења истих података док расте број угрожавања безбедности новинара пратите у следећим епизодама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.