Вести

02. 08. 2021.

Аутор: Недим Сејдиновић Извор: Тачно/ Цензоловка

Јелена Обућина: “Власт ће користити сва средства да нас ућутка”

“Мој став према власти у Србији је веома јасан. То гледаоци могу да виде. И то је страна мог здравог разума. Мислим, међутим, да таква подела није подела него подвала! Ако неко каже да ја радим за опозицију, нека каже за кога тачно радим. Да ли радим за Ђиласа, или за Вука Јеремића, можда радим за Бошка Обрадовића или Милицу Заветницу? То су глупости. Ко је тај који зна за кога ја на изборима гласам? То је подвала иза које стоји власт и колеге које раде у медијима који воде софт-политику подржавања власти. И који кажу: ми смо на средини! Питала бих, на средини чега? На средини морала? На средини разума? Не пристајем на ту врсту подвале. У Србији се медији деле на оне који на различите начине подржавају власт и оне који професионално раде свој посао. У том смислу, ситуација подсећа на деведесете.”

Крајем октобра прошле године уредница телевизијског програма NewsMax Adria Јелена Обућина иступила је из чланства и напустила Управу Удружења новинара Србије (УНС) након што је ова организација позвала новинаре ТВ Н1, ТВ Нове С и портала Нова.рс да се „одупру притиску власника и престану да крше Кодекс новинара“.

Наша саговорница каже да новинари ових медија, који функционише у оквиру корпорације Унитед Медиа (NewsMax Adria се емитује на програму ТВ Нове С), не трпе никакве притиске од власника и да раде слободно, по својој савести и у складу са професионалним и етичким стандардима. Она не пристаје на поделу медија у Србији на режимске и антирежимске/опозиционе. Каже да је у питању “подвала”. “У Србији се медији деле на оне који на различите начине подржавају власт и оне који професионално раде свој посао”, каже она.

Обућина је веома популарна уредница и водитељка, чији уводи у “Преглед дана” NewsMax Adriе, изазивају велику пажњу јавности, шерују се и препричавају. Кратко, јасно, луцидно и убитачно – тако они звуче. И веома критично према режиму Александра Вучића. Због тога је била на мети таблоида и добијала бројне увреде.

Прошлога месеца, Обућина је добила награду “Станислав Сташа Маринковић”, коју додељује дневни лист “Данас”, а због “оригиналног ауторског приступа” у вођењу и уређивању емисије „Преглед дана“.

„Ауторским приступом, као и стилски особеним наступом, Јелена Обућина је, у сарадњи са својим колегама, створила врхунску информативну полусатну емисију која помера стандарде у домаћем ТВ новинарству. Емисија коју уређује и води, плени релевантношћу и актуелношћу садржаја и лежерном духовитошћу којом је стилски боји“, наводи се у образложењу жирија. Додаје се да су уводници Јелене Обућине “суптилне анализе, дијагнозе догађаја и појава, својеврсни сатирични есеји које преносе многи медији, и који се, ни мало случајно, попут доброг вируса шире друштвеним мрежама”.

Истраживачки центар “Крик” је објавио сведочење Вељка Беливука, шефа криминалне групе назване по његовом имену, а NewsMax Adria кућа исказ Марка Миљковића, Беливуковог помоћника. Они су пред тужиоцима указали да је њихова криминална група била повезана са самим врхом власти у Србији, а да су се они виђали и комуницирали са председником Србије Александром Вучићем и министром полиције Александром Вулином. Ови искази су изазвали праву буру у јавном мњењу Србије.

Наша саговорница је рођена 1982. у Бајиној Башти, завршила је Ваљевску гимназију, а потом Факултет политичких наука у Београду. Већ са 12 година радила је дечију емисију на локалном Радио Патку, а са 15 почела да пише за ваљевски лист „Напред“. Пре ангажмана у НеwсМаx Адрији, радила је на РТС-у и Б92.

За почетак разговора, мало да расветлимо ситуацију са новинарством у Србији, али и у целом региону. Може ли се рећи да приличну већину наших колега чине, како сте то једном дефинисали, “политичке швалерке”?

Термин „политичке швалерке“ искористила сам у једном интервјуу док сам радила на РТС-у, у два смисла, у фигуративном и у буквалном. У буквалном јер знам за неке новинарске каријере које су тако започињале и развијале се, а у фигуративном јер огроман број “новинара” „сервисира“ власт и политичке моћнике. Највећи је проблем новинарства, али и друштва, то што су многи новинари пристали да буду пропагандисти власти, било да то раде отворено као на, рецимо, телевизијама Пинк, Хаппy, Б92 и Прва, било да то раде мање-више прикривено, на РТС-у, у „Блицу“ или на Еуронеwсу. Један од главних разлога зашто ауторитарне власти на овим подручјима опстају крије се у томе што су бројни новинари издали своју професију. Да то нису урадили, да се труде да свој посао раде како налаже новинарски кодекс, да не пристају да извршавају налоге које добијају „одозго“ – те власти не би трајале ни пола године.

Тренутно сте једна од најпопуларнијих новинарки у Србији, ваше се луцидне анализе политичке сцене у Србији препричавају и “шерују”. Неки вам се диве због храбрости, а били сте и на мети режимских таблоида, упућују вам се бројне увреде... Да ли би у опису новинарског посла морала да се нађе реч “храброст”?

Морам да признам да сам помало „аутистична“ када се говори о мојој популарности. Мало је поричем, мало је можда до краја нисам ни свесна. Ипак, видим да много људи „шерује“ уводе. То је важно, јер међу њима има пуно младих. Такође, добијам и пуно порука подршке из земље, али и из региона, из Црне Горе и Босне и Херцеговине. Чини се да је људима била потребна оваква телевизијска форма у којој кратко и јасно, без увијања и без страха, исказујете свој став. Иако добијам доста увреда типа „усташка курва“, а за што су, мислим, заслужни режимски ботови – не бих могла да кажем да трпим било какве притиске од власти, као што немам ни било какве притиске од власника компаније у којој радим. Морам да вам кажем да ми се, чак, дешава да ми у неким ресторанима прилазе крупни, истетовирани момци који ми нуде своју заштиту. На сву срећу, таква заштита ми није потребна.

Наравно, без храбрости нема озбиљног и професионалног новинарства. Али, мислим да су најхрабрији међу нама истраживачки новинари, који прате путеве новца, кој раскринкавају „комбинације“ и везе криминала са влашћу… Није чудно да су они најсатанизованији, и мислим да сви треба да станемо у њихову заштиту. Да их штитимо као некакву заштићену врсту, као орлове крсташе.

Новинарска и медијска удружења на различите начине, кроз разне радне групе и комисије, сарађују са властима у покушају да побољшају положај новинара и медија у Србији. Какав је ваш став, мислите ли да са напредњачком влашћу вреди разговарати?

Ти разговори изгледају као оно кад сретнете старог познаника, па му кажете – еј, чућемо се од понедељка да се видимо на кафи! То је њихова суштина. Да власт жели да набоље промени медијску сцену у Србији, никакви дијалози и радне групе не би били потребни. Не би били потребни ни да има искрену вољу да разреши убиства новинара из прошлости или нападе на њих. Мени све то изгледа као – фарса. За то сам да се са свима разговара. Али, ако са друге стране имате некога ко вам прети, ко вас понижава, ко виче на вас или вам наређује – онда ви нисте тај који треба са њим да разговара. За то служе искључиво стручна лица. Нисам сигурна да ће учешћем у радним групама колеге решити иједан проблем са којим се новинари и медији у Србији суочавају, било на локалу, било на државном нивоу. Нисам сигурна да видим било какав бољитак који би оправдао сарадњу са властима. Шта је то што ви можете да кажете Александру Вучићу, Ани Брнабић или Александру Вулину, који сами сатанизују Крик, па да се они промене!

Радили сте у РТС-у. Једном приликом сте констатовали да су из Јавног медијског сервиса Србије “најбољи отишли” и да су “најписменији на другим местима”. Недавно су изабрани нови управни одбори ове медијске куће, у коју су ушли не баш стручни људи, али којима је улазница на добро плаћене положаје – бескрајна лојалност председнику и властима. Може ли РТС бити и гори него што јесте?

Увек може бити гори. Сетимо се на шта је личио деведесетих. За разлику од медија који су отворено и неупитно на страни Вучићевог режима, РТС ствари за власт ради софистицираније. Када је реч о постављењима, прва асоцијација када сам чула за њих био је Твитер. Без обзира на то што каже да је Твитер смешна друштвена мрежа на којој се налазе само мрзитељи, председник и његови сарадници изгледа веома предано прате ко шта на њој објављује. Ако се, поред ових професионално ангажованих да бране лик и дело Александра Вучића, ту појави неко нов који релативизује критике на рачун власти, њему је осигурана светла будућност, па се може наћи и управном одбору РТС-а. Изгледа да власт очајнички трага за новим људима који ће подржавати режим, али да је њих све мање. Погледајмо ову петицију за одбрану угледа институције председника државе, која пролази веома слабо. Где се дедоше сви они људи који су подржавали Вучића на председничким изборима, практично пола Београдског универзитета? Како смо дошли до тога да је Вања Булић скупио храбрости да каже да није потписао петицију иако се његово име налази на њој? Власт очигледно има неки проблем. Нешто се у Српској напредној странци кува, а ми не знамо шта.

Какав је ваш утисак, да ли је власт афером „Беливук“ озбиљно пољуљана?

Нисам сигурна да је озбиљно пољуљана. На крају, то ћемо видети на предстојећим изборима. Али да је уздрмана, то је евидентно. То показује тиме што је превентивно почела да се брани. Сетите се, Вулин и Вучић су имали заједничку конференцију на којој су презентовали снимке злодела Беливукове групе. Па се онда одједном Вулин, касније, појавио на Пинку са новим фоткама. Сви смо се питали чему све ово служи, није нам било јасно. А онда су се појавили искази Вељка Беливука на „Крику“, и његовог сарадника Марка Миљковића на нашој телевизији – и ствар је постала јасна. Вучић и Вулин су се унапред бранили, јер су их ова двојица, оптужених за најтежа злодела, означили као људе из власти са којима су сарађивали. Вулин је, на концу, и сам признао да је смисао узнемиравања јавности језивим фотографијама и снимцима био у сврху превентивне одбране.

Да ли вам искази Беливука и Миљковића делује као искази који су утемељени на истини?

Адвокат Иван Нинић је у нашем програму рекао нешто што је најближе ономе што ја мислим о целом овом случају. Наравно, ви не можете људима са профилом криминалца или убице, или шта год да се докаже да су радили, да верујете. Они, на крају, имају право и да лажу у својој одбрани. Али, са друге стране, ви апсолутно ништа не можете да верујете ни председнику Вучићу или министру Вулину. Они су толико пута лагали, да им је немогуће веровати. Што би рекао колумниста Љубодраг Стојадиновић – ја сам покушавао да Вучића ухватим у истини, али нисам успео! Спомињали смо Твитер. Има један твитераш који је изнео занимљиво запажање. Подсетио је да је Вељко Беливук пре неког времена био послан у Црну Гору. Тај твитераш тврди да је тамо послан да би га неко из супарничког клана ликвидирао. После се, када је то схватио, вратио у Србију, луд и опасан. И Вучић није знао шта ће, па је из страха за себе и своју породицу морао да га ухапси.

У сваком случају, ствари су отишле предалеко и мислим да ће из свега овога власт изаћи окрњена. Иако ће са друге стране, до избора, покушати да затрпа ову аферу новим аферама и сензацијама, баш као што је затрпао аферу „Јовањица“, баш као што је затрпао аферу „Крушик“, смрт Станике Глигоријевић и убиство Оливера Ивановића.

Дакле, ви немате сумње да је целокупна ова фртутма око хапшења Беливукове групе, приказивање језивих снимака и фотографија, имала сврху превентивног дезавуисања исказа Беливука и Миљковића?

Немам никакву дилему. У нормалној ситуацији, у ситуацији чисте савести, председник који је у исказу криминалаца пред тужиоцем означен као њихов сарадник – требало би да изађе пред медије, да одбаци те оптужбе и устврди да криминалци имају право да лажу у својој одбрани. И то би било достојанствено и сасвим довољно за онога ко нема никакве везе са тим за шта га криминалци терете. Али очигледно да ствари не стоје тако.

Јавност мора да зна одговоре на многа питања. Рецимо, да ли је тачно да је генерални секретар Владе Србије Новак Недић са Беливуком увежбавао гађање ватреним оружјем? Важно је и да видимо каквог је карактера била веза власти са тим криминалним кланом, о којој и сам Вучић говори. Важно је да сазнамо и када се та група отргла контроли. Ја не верујем да су они по налогу власти убијали људе у Ритопеку. Мислим да су они, једноставно, једног тренутка помислили да имају безграничну заштиту и почели да раде шта им је воља. И Вучић је свестан тога и покушава на све начине да то „испегла“, да каже да он нема ништа с тим. И то је оно што гледамо протеклих месеци.

Споменули сте нападе власти на „Крик“, истраживачку мрежу која је објавила сведочење Беливука. „Крик“ се проглашава „мафијашким медијем“. Председник парламентарног одбора за контролу службе безбедности Александар Бечић најављује “бескомпромисну борбу против организованог криминала” и каже да неће бити заштићени ни “независни новинари, полицајци у униформи или политичари”. Како то коментаришете? Хоћемо ли доћи у ситуацију да се новинари хапсе под кринком борбе против организованог криминала?

Искрено се надам да им тако нешто неће пасти на памет, јер им то неће проћи. Иако нас је мало, нас новинара који не сервисирају власт било отворено, било притајено – то нећемо дозволити.

Како коментаришете реторику медија блиских власти, који осим унутрашњих поново производе спољне непријатеље? Опет је Србија са свима у региону у лошим односима? Са једне стране, Вучић као промовише регионалну сарадњу, а његови сарадници и медији шаљу поруке мржње. Опет нас са насловних страна затрпавају „усташама“, „балијама“, „кроволочним Шиптарима“…

У питању је лицемерје, што је иначе и основа политике Српске напредне странке. Тако ми све време слушамо како идемо ка чланству ка Европској унији, а када нам ЕУ не отвори нити једно ново преговарачко поглавље, онда се правдамо тиме да није проблем у нама. Наводно, ЕУ није добро видела, нити схватила шта смо све ми урадили, какве смо као реформе спровели. Потом иде оно – они нас не воле! Потом – они нас не желе! Што се тиче региона, ту се више и не крије шта се жели. Влажни снови Александра Вулина о „српском свету“ нису више тајни, него прокламовани. Ипак, ја не успевам да разумем шта је политика Српске напредне странке осим безусловног опстанка на власти по сваку цену. Ако јој за то буде потребно да зарати са суседима, не мислим буквално већ фигуративно, од тога неће презати!

Често се у делу јавности наша медијска сцена третира као да на њој постоје две крајности: медији који подржавају власт и медији који су против власти (блиски опозицији). Пристајете ли на такву поделу?

Мој став према власти у Србији је веома јасан. То гледаоци могу да виде. И то је страна мог здравог разума. Мислим, међутим, да таква подела није подела него подвала! Ако неко каже да ја радим за опозицију, нека каже за кога тачно радим. Да ли радим за Ђиласа, или за Вука Јеремића, можда радим за Бошка Обрадовића или Милицу Заветницу? То су глупости. Ко је тај који зна за кога ја на изборима гласам? То је подвала иза које стоји власт и колеге које раде у медијима који воде софт-политику подржавања власти. И који кажу: ми смо на средини! Питала бих, на средини чега? На средини морала? На средини разума? Не пристајем на ту врсту подвале. У Србији се медији деле на оне који на различите начине подржавају власт и оне који професионално раде свој посао. У том смислу, ситуација подсећа на деведесете.

Недавно објављена вест о томе да је државни Телеком платио чак 600 милиона евра за преносе Премијер лиге – само је још један показатељ да власт у Србији на различите начине, не штедећи новац, покушава да маргинализује Унитед групу или јој максимално отежа посао. Чини се да ће се власт у наредном периоду јако потрудити да сакрије неугодне истине које почињу да цуре са свих страна.

Мислим да неће стати. Сетимо се да је пре неког времена у јавност доспео споразум државне фирме Телеком и Теленора, у којем стоји да је циљ њихове сарадње уништавање или протеривање Унитед групе из Србије. Ако имате председника који се смеје када га новинари суоче са информацијом да државна фирма ничим оправдано троши огромне новце грађана за пренос фудбалских утакмица, само да би нелојално угрозила своју конкуренцију, и каже – па добро, није лоша ни руска лига – онда је јасно о чему се ради. Незгодно је то што највећи број независних медија у Србији, два кабловска канала, двоје дневних новина и један сајт функционишу у оквиру једне корпорације, коју власт покушава да уништи. Искрено се надам да наша компанија, Унитед група, добро стоји, како саопштава, и да ћемо ми новинари у њеним медијима наставити и даље да слободно радимо свој посао. Надам се да неће, да би заштитила свој посао, морати да се лиши својих медија, јер би то за Србију била потпуна катастрофа. Јасно је да ће власт користити сва средства да би нас ућуткала.

За крај питање: има ли наде за нас?

Наду не дам никоме да ми отме, па ни Вучићу. Наде има, иако су грађани уморни, толико пута изневерени, не виде јасан циљ, растрзани су… Али ако бисмо рекли да нема наде, онда чему било шта радити. Ја сам оптимиста, бићемо ми добро. И у Србији и у региону.