Вести
23. 09. 2022.
Кортни Радиш: Медије у Србији заробиле и технолошке компаније и држава
Новинарка и ауторка студије о томе како натерати велике технолошке компаније да плаћају вести које користе, Кортни Радиш, на трибини у Вашингтону одговорила и на питање Цензоловке о проблемима независних медија у Србији, на чије приходе утицај имају и држава и Фејсбук и Гугл. С друге стране, поједине земље следе примере Аустралије и ЕУ, које су донеле уредбе којим налажу технолошким гигантима да плаћају медијима
„Медије у Србији су заробиле и велике технолошке компаније и држава”, рекла је, одговарајући на питање Цензоловке, Кортни Радиш, новинарка и ауторка недавно објављене студије Натерати велике технолошке компаније да плаћају вести које користе.
„Проблем је што независни медији у Србији и у сличним државама по правилу немају ни огромну публику, нити остварују велики приход преко мрежа. Такође, држава манипулише оглашавањем. Због тога би донатори морали да се оглашавају у независним медијима”, рекла је Радиш током онлајн трибине „Да ли велике технолошке компаније треба да плаћају новинарске садржаје које користе – закони који ће довести до промене односа” која је јуче одржана у Вашингтону (САД).
Учесница ове трибине Патриција Кампос Мело , уредница бразилских дневних новина Фолха де Сãо Пауло, надовезала се констатацијом да „у Србији, баш као и у Бразилу, технолошке компаније промовишу медијски неквалитетан садржај”, који је окарактерисала као „медијско смеће”.
Пру Кларк (Пруе Цларке), извршна директорка организације Неw Нарративес, додала је да је у сиромашним земљама највећи проблем бизнис модел, будући да новинари „нису плаћени да се баве новинарством, већ пропагандом”.
„Они добијају или грантове или новац од политичара који их плаћају да пишу пропагандистичке текстове, док се новинарство своди на препричавање саопштења за медије”, рекла је Кларк.
У истраживању о томе како највеће технолошке платформе натерати да медијима плате вести које користе, један од главних закључака Кортни Радиш и јесте да посебна пажња треба да се посвети неразвијеним земљама.
Аустралија и Европска унија као узори
Аустралијски кодекс за преговарање са медијима и Директива Европске уније о дигиталним ауторским правима из 2021, који налажу највећим технолошким платформама, као што су Фејсбук или Гугл, да плаћају вести које користе, Радиш сматра добрим и зато што су постали основа за сличне прописе који се припремају и у САД и у другим државама.
Истовремено, и аустралијска уредба и уредба ЕУ подстакле су оне који се боре за интересе новинара и медија широм света на акцију и сада све гласније захтевају да се слични прописи усвоје и у њиховим земљама.
Вахју Диатмика, генерални секретар Удружења онлајн медија из Индонезије, објаснио је како су у његовој држави успели да закон о заштити медија од великих компанија доведу пред гласање у парламент.
У Србији, баш као и у Бразилу, технолошке компаније промовишу медијски неквалитетан садржај, односно „медијско смеће” (Патриција Кампос Мело, уредница Фолха де Сãо Пауло)
„Иницијативу је предводио Савет за штампу, у чијем је чланству већина главних медија Индонезије”, рекао је Диатмика и додао: „У писању своје верзије предлога закона ослањали смо се на закон из Аустралије, водећи притом рачуна како да сачувамо квалитетно новинарство, будући да је медијски систем у Индонезији такав да су најпопуларнији они сајтови који се не баве објављивањем истинитих информација.”
Он је истакао и да Савет за штампу броји око 400 медија, од којих 70 одсто чине мали, локални медији, те да ти медији више не добијају новац од оглашавања, већ су ослоњени на јавни буџет.
„Оглашивачи бирају медије који имају највећи број кликова, што у нашем случају нису прави медији”, рекао је Диатмика и додао да највеће технолошке платформе морају да учине више да би сачувале и промовисале право новинарство.
Патриција Кампос Мело је рекла да је у Бразилу закон, по угледу на онај из Аустралије, тренутно на разматрању у парламенту, али су, за разлику од Индонезије, тамо велике технолошке компаније активно лобирале да се закон не донесе.
„Оне су закупљивале рекламни простор у локалним медијима и постављале банере у претраживаче, тврдећи да независни медији не би добили ништа овим законом, што је довело до тога да су и они били против закона”, рекла је Мело и нагласила да предлог закона заиста није добар јер „фаворизује велике медије у Бразилу”.
Велики проблем у њеној држави је и то што „није лако одвојити праве од лажних медија, а ови други не би требало да буду заштићени”.
МЕЛО: ТЕХНОЛОШКИ ГИГАНТИ ФИНАНСИРАЈУ ЛАЖНЕ ВЕСТИ
Патриција Кампос Мело је рекла да у Бразилу велики медији нису увек примери квалитетног новинарског изражавања, па онда велике технолошке компаније увек питају ко ће да одреди који медији спадају у квалитетне.
„Да ли такви медији треба да су чланови неке организације? Ми у Бразилу немамо такву организацију”, истакла је Мело и додала:
„Велике технолошке компаније заправо већ подржавају и финансирају лажне вести, путем Гугл огласа на лажним сајтовима који су популарни само због броја кликова. Слична је ситуација са десно оријентисаним каналом који доноси лажне вести и веома је популаран на Јутјубу.”
Кларк: Медијска катастрофа
Пру Кларк је додала како се „ове дискусије одвијају у Аустралији, САД, Европи”, али да су заиста девастиране сиромашне или недовољно богате земље.
Према њеним речима, у већини афричких земаља медији нису развијени и њихов циљ није да подржавају демократију. Такође је додала да се већина људи у афричким државама не обавештава преко медија, него преко технолошких платформи.
„Велике платформе су зауставиле медије у развоју дигиталног новинарства. Искрено, у питању је катастрофа. Недостатак независних дигиталних медија поткопава демократију у целости”, рекла је Кларк.
Она је потом поделила информацију из свог рада на терену са медијима у Либерији, који нису знали за могућност да медиј може да прикупља средства на друштвеним мрежама.
Радиш је додала да је закон попут аустралијског добар, али да очигледно није применљив на сиромашне државе као што су афричке. У земљама у којима нема поверења у државу, у којима не постоје или се не поштују закони о ауторским правима или против монопола, аустралијски закон би био много теже применљив.
Аустралијски и слични закони, додала је Радиш, имају и неке негативне последице, као што је фаворизовање великих медија и – одустајање платформи од медија. То се види и на примеру Фејсбука који је у фебруару свој Неwс Феед преименовао у Феед.
Гугл плаћа медије у Аустралији, али не у Африци
Модератор трибине Данијел О’Малеј из Центра за међународни медијски развој поменуо је и да Фејсбук и још неке технолошке организације дају грантове медијима и новинарима.
Мело је додала да у Бразилу Гугл даје новац једном броју мањих независних медија, али да то није решење проблема:
„Ова пракса није одржива. Медији су и даље зависни од платформи, само на другачији начин. Такође, у питању је процес који није транспарентан. Не знамо да ли ће наставити да их подржавају, нису се ни на шта обавезали. Због тога је боље ићи на регулацију.”
Вахју Диатмика је рекао да су и Гугл и Мета дали грантове и стипендије неким независним медијима на Филипинима током пандемије коронавируса, док је Кларк приметила да Гугл даје много новца за медије у Аустралији, али готово ништа медијима у Африци. Према њеном мишљењу, једно од решења би могло да буде да Гугл повећа износ који плаћа за огласе у сиромашним земљама, „чиме би направио мало више баланса”.
Радиш предвиђа да ће следећи велики захтев оних који подржавају медије у борби са великим технолошким компанијама имати везе са транспарентношћу њихових алгоритама.
„Тренутно имамо врло мало информација о односу посећености сајтова и профита који се тако остварује”, рекла је Радиш и додала да верује да ће ускоро ти подаци постати доступни макар истраживачима који се баве научним радом.
Према њеном мишљењу, свака врста удруживања је добра јер медијима „пружа могућност заједничког наступа против великих технолошких компанија”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.