Вести
06. 10. 2022.
Шведски изум, агенција за одбрану од лажних вести, „за нас би био катастрофа“
Почетком године Шведска је основала Агенцију за психолошку одбрану, која заправо чува грађане од лажних вести и покушаја малициозних, спољних, утицаја. Тренутно - углавном руских и кинеских. У Србији тако нешто не би било могуће кажу новинари "фектчекери". Мисле да није добро да се било која држава бави таквим послом, а руски утицај код нас је кажу "домаћи производ".
Пре него што је почела руска инвазија на Украјину, а са њом и инвазија пропаганде, схватила је шведска држава да су времена таква да јој је потребна једна агенција која ће да чува здрав разум нације. Основала је Агенцију за психолошку одбрану, а у опису посла јој је борба против лажних вести и манипулација.
„Мени је то врло проблематично макар дошло и од шведске државе за коју претпостављамо да има снажније институције и мањи простор за корупцију“, каже Марија Вучић, новинарка сајта Раскрикавање.
Има 45 запослених, у канцеларијама у два града, већ девет месеци се бори против прилива дезинформација које би могле да нанесу штету шведском друштву. То се, пише на сајту агенције, односи на спољне факторе. Највише на Кину и Русију, пишу страни медији.
Какве резултате је дала досадашња борба против лажних вести и ко су ти спољни фактори који су се показали као највећа претња по информисање шведског друштва, не знамо. Надамо се да су у борби против манипулација ефикаснији него у одговарању на новинарска питања из Србије јер током претходна три дана нису нашли времена да нам одговоре.
А новинаре који се у нашем медијском простору баве разоткривањем неистина питали смо да ли би би било добро решење да им у том послу помаже и држава.
„Код нас када би се тако нешто догодило, то би била потпуна катастрофа“, каже Вучић.
| „У оваквим околностима у каквим је Србија тренутно, ми то можемо тумачити као један потенцијални повод за цензурисање, повод за сукоб са политичким неистомишљеницима или са онима који изражавају своје ставове супротне од ставова власти“, оцењује уредник сајта Fake News Tragač Стефан Јањић. |
Те 2018. године када се у Шведској први пут поменуло оснивање агенције, слична идеја синула је и нашем тадашњем министру за иновације Ненаду Поповићу. Његов иновативни предлог новинарима је зазвучао као врло проблематичан.
Дезинформације у корист државе
„Ко би седео у том радном телу, како би се одлучивало? Сигурно не бих седела ја која се бавим дезинформацијама на један начин за који бих рекла да је ок, професионалан. Седели би управо они људи који шире дезинформације у корист државе“, објашњава Марија Вучић.
Дезинформације у корист државе Русије у Србији се одавно шире, много пре рата у Украјини, приметили су новинари и истраживачи.
„За разлику од неких држава у које је Русија и раније морала да улаже финансијска средства да би извештавали у складу са политиком Кремља, мислим да је тај процес у Србији текао некако спонтано“, сматра Јањић.
„Ми имамо таблоиде који воде ту русофилску политику свакако, зато што се она врло добро наслања на сентимент људи који воле Путина, а мрзе Запад због бомбардовања и чега год“, истиче Вучић.
| „Данас мислим да је власт негде и заточеник тог наратива који је креиран последњих десет година. Тако да данас ако би и постојала жеља да се направи неки отклон од Русије, то је јако тешко зато што ви имате јавно мњење које је годинама храњено тим руским наративом“, наводи политиколог Вук Велебит. |
Храни се јавно мњење преко провладиних таблоида и даље руским наративом. Свим срцем се навија за Владимира Путина иако је, мисли Велебит, осудом руске агресије на Украјину у Уједињеним нацијама Србија први пут направила дистанцу од те братске земље.
„И можда можемо да очекујемо да ће Русија у наредном периоду тражити неке начине и моделе како да и даље пројектује утицај и да покаже да и даље нешто значи у овом региону“, додаје Велебит.
Медијско описмењавање
Можда је већ нашла начин. Телевизија Russia today, медиј под контролом Кремља, према ранијим најавама долази у Србију. Емитовање програма те куће, као и Спутњика, Европска унија још у марту је укинула. То очекује и од Србије.
„Да ли овде треба да дођу руски медији, ја бих рекла зашто да не. Доћи ће једна лепо упакована пропаганда и сада је на гледаоцу, а и на нама новинарима да разобличимо шта је од тога пропаганда, а шта је реална критика“, каже Александра Годфроа, новинарка спољнополитичке редакције телевизије Н1.
За забрану рада једног медија није ниједно од ово троје новинара. Уверени су и да је покушај заустављања било каквих, па и лажних вести, узалудан.
„Људи који гаје неповерење у некој мери, у некој области, према информацијама које долазе из традиционалних канала или од званичних медија траже и трагају за том неком другом информацијом. И ако сте ви зауставили онај умерени канал трагач за таквом информацијом доћи ће до оног радикалног канала који немате никакву шансу да контролишете“, сматра Годфроа.
| Као једини могући, истина спорији, начин борбе против лажних вести новинари виде медијско описмењавање. Ефикасна решења, кажу, немају још ни напредније земље, јер је то клизав терен. |
„И многи ће се оклизнути пре него што дођемо до било каквог могућег решења“, закључује Јањић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.