Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Случај Мирослава Јовановића, опомена и упозорење за професионалне новинаре
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

22. 11. 2022.

Аутор: Виолета Глишић Извор: Республика

Случај Мирослава Јовановића, опомена и упозорење за професионалне новинаре

Пре 17 година, као уредник, дозволио сам објављивање три текста. Исто бих урадио и данас јер у њима, с професионалног становишта, није било ничег спорног. Да сам тада направио три, не знам колико тешка кривична дела, до сада бих одробијао. Овако сам пленидбом две трећине пензије, на неодређено време, зарадио доживотну робију.

Тако је Мирослав Јовановић, најстарији активан новинар у Крагујевцу, говорио на једној трибини посвећеној медијима о ономе што га је снашло после 45 година бављења новинарством.

О томе да је Јовановић као уредник Светлости објавио два текста и једно писмо читалаца због којих су новине касније тужене и платиле казну од 2,2 милиона динара, у Крагујевцу се готово све зна.

Пресудом је било одређено да казне плате солидарно издавач, уредник и новинар, аутор спорног текста. Светлост је, међутим, као што је пракса у медијима, покрила све трошкове и никада од Јовановића и новинара није тражила да учествују у исплати казне.

Позната је у граду и сага о томе како је овај недељник неколико година касније приватизован и да су новинари убрзо, због неслагања са уређивачком политиком и заосталих зарада, напустили Светлост и основали Крагујевачке новине.

Тај чин “нелојалности” власници Светлости су замерили Јовановићу и само њега тужили за судске трошкове које је фирма већ исплатила, у периоду од 2007. до 2009. године. Како се Јовановић жалио на првостепену пресуду, а судски процеси у Србији се развлаче деценијама, бившем уреднику Светлости је дуг достигао износ од 1,5 милиона динара.

У акцији прикупљања новца, коју су организовале његове колеге, исплаћен је основни дуг, али су остале камете у износу од 820.000 динара, које се сада сваког месеца одбијају Јовановићу од пензије.

То је оно што је, вероватно најпознатији крагујевачки новинар, добио после 45 година бављења новинарством – доживотан дуг.

Међутим, није реч овде само о финансијском апекту. И новинарске плате су бедне, па је он успео деценијама да преживи. Ради се о односу према некоме ко је био уредник у два најважнија штампана медија у граду, неком ко је одшколовао бројне генерације крагујевачких новинара и због кога су многи од њих почели да се баве овом професијом.

На крају тако успешне каријере није било свечаног испраћаја у пензију, јер је право из уредничке столице отишао на биро рада. На овај корак се одлучио како би “преспојио” две године до пензије, јер Крагујевачке новине, у том тренутку, нису имале новца да запосленима исплаћују плате.

У те две године Јовановић је примао накнаду са бироа у износу од 18.000 динара и повезао стаж, како би коначно стекао услове за пензију.

Када је она коначно и стигла, на сцену су ступили извршитељи, тако да ће Јовановић до исплате дуга примати само трећину, како каже, ионако бедне пензије.

Ако је он после 45 година посвећености новинарству добио трећину пензије, чему можемо да се надамо ми остали.

Можда да нећемо проћи као Мирослав Јовановић, школовани новинар, који је теоријска знања стекао на Факултету политичких наука, а практична испекао у најутицајнијем штампаном медију јужно од Саве и Дунава.

Да нећемо завршити као човек, који је новинарство предавао у Првој крагујевачкој гимназији и због кога су, то отворено признају, неки од познатих уредника београдских медија почели да се баве овим послом.

Да ћемо имати бољу судбину од новинара који је 45 година свог живота посветио информисању грађана Крагујевца и обучавању нових генерација младих новинара.

И то је можда оно што је најгоре у читавом овом случају. Порука коју овакав однос према некоме ко је живот посветио новинарство, шаљемо младим генерација које размишљају да почну да се баве овим позивом.

На њих ова прича свакако делује демотивишуће, јер посао новинара у Србији, у последњим годинама, није нимало лак, а сада видимо да он то није ни када се коначно домогнете пензије.

И као што је Јовановићева дугогодишња колегиница из Светлости Маргита Цветковић написала у свом коментару, остаје горак укус неправде, осећања понижености, умешаности политике и освете, као и непоштовања људи који се сматрају успешним у свом граду и професији.

Мирослав Јовановић, као и генерације новинара које је изнедрио, нису заслужили да буду стављени на стуб срама.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси