Вести
06. 12. 2012.
Замрзнута департизација
Ако је ово Владин максимум, како нам је то Млађан Динкић објаснио, онда је боље да Закон о јавним предузећима нису ни предлагали!
Уместо обећане департизације и професионализације у јавним предузећима, добили смо накарадни предлог, настао на трулим компромисима унутар владајуће коалиције, у којој све странке нису биле спремне да стану иза идеје дефинисане коалиционим споразумом.
Чак и сам Предлог закона одлаган је како би се пре његовог доношења високи страначки функционери, попут Душана Бајатовића (СПС) или Милана Кркобабића (ПУПС) именовали на места директора Србијагаса и Поште Србије.
Њих двојица биће у потпуности поштеђени чак и формалног конкурса, који предвиђа нови закон, али не важи ретроактивно.
И сама законска решења подједнако су извргла руглу идеју департизације. Наиме, нови закон упркос свим обећањима омогућава страначким кадровима да буду изабрани на места директора јавних предузећа, под условом да замрзну страначке
функције. Тако ћемо ускоро бити земља са највише замрзнутих политичких функционера, а партијска хибернација никако не искључује рад у страначком интересу.
Предвиђени јавни конкурси, вероватно ће у пракси служити само као параван иза кога ће се бирати унапред договорени кадрови. Зато је ново решење бесмисленије од претходног и представља неинтелигентан покушај да се замажу очи грађанима Србије, који су уморни од лоповлука путем јавних набавки и финансирање странака кроз јавна предузећа. Уплив странака у избор будућих директора остаје непромењен, јер за 50-ак републичких јавних предузећа, у петочланој изборној комисији седеће чак три представника Владе Србије.
Ако на будућим конкурсима и буде изабран неки нестраначки стручњак биће то само омашком или услед немогућности да се страначки лидери договоре око неког места.
Такви ће случајеви у пракси вероватно представљати раритете, могуће обилато медијски експлоатисане како би се доказао смисао доношења оваквог закона. Пред поменутим обесмишљавањем идеје департизације, блискије памети звучи чак и став Милана Кркобабића, да је боље да страначки људи воде све – од НБС, преко Поште до Железница.
Па када динар драстично падне да знамо да је одговорна СНС, а не независна гувернерка Јоргованка Табаковић, „замрзнута“ заменица председника странке, или ако Пошта прави губитке да знамо да је ПУПС крив за то.
Да ли ће странке преузети одговорност за предузећа која воде њихови „замрзнути“ чланови или ће се тамо, где резултати буду лоши, позивати на конкурсе и нестраначке личности, није тешко закључити.
За ОЕБС је још спорнија одредба да држава може бити оснивач јавног предузећа у области медија. ОЕБС тражи да се то ревидира јер се „крши обавеза о повлачењу државе из медија“.
Департизација у Србији је немогућа мисија.
Не због слабости те идеје већ овдашњих странака, које јавна предузећа привлаче као децу тегла с џемом.
Сви би се ту помало засладили. Зато мантру о департизацији треба заменити отпочињањем приватизације, јер изгледа да само тако можемо сачувати јавна предузећа од партијског черупања, рођачког запошљавања и од топљења њихове имовине из године у годину, ту пред нашим очима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.