Вести
05. 05. 2026.
Већ га пријављивао: Пензионисани припадник БИА упутио коментар претеће садржине бившем инспектору СБПОК-а Предрагу Симоновићу
Након што је инспектор СБПОК-а у пензији Предраг Симоновић, који је радио на расветљавању убистава новинара Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића, у јануару написао колумну за недељник Радар под насловом „На сцену ступа неки нови УКП – Кадрови решавају све“, испод текста је написан коментар који је упућен директно њему, а који је гласио: „Можда би ваљало да аутор мало шета поред залеђеног Дунава у ово зимско невреме и да тако лечи своје фрустрације“.
Пошто Симоновић живи близу Дунава, посумњао је да је овај коментар могао да пошаље неко ко га познаје и ко зна где живи.
Он је због тога обавестио Верана Матића и НУНС, чији је члан, а Матић је у Симоновићево име поднео тужилаштву кривичну пријаву за угрожавање сигурности.
На крају се испоставило да је коментар послао, ни мање ни више, него бивши припадник Безбедносно-информативне агенције (БИА), којег је Симоновић упознао 2023. године, пре објављивања своје књиге „Оперативац“, у којој се помиње рад на случају расветљавања убиства Славка Ћурувије и која је поткрепљена званичним извештајима МУП-а.
Овај инспектор у пензији је пре објављивања књиге радну верзију послао МУП-у, Врховном тужилаштву и БИА како би се изјаснили да ли садржај књиге на било који начин угрожава ове институције и безбедност земље, при чему су се све поменуте институције изјасниле да у књизи не постоји ништа спорно.
Међутим, пре објављивања књиге, на „неформални“ састанак га је позвао један припадник БИА, којег је Симоновић виђао на састанцима Сталне радне групе као представника БИА.
Он му је на састанку сугерисао да би књига била боља када би из ње били изостављени извештаји и саветовао му да се окрене Цркви, а на крају разговора му је поклонио три мале иконе и рекао му да је једна за његову супругу, а друга за Симоновићеву малолетну ћерку, коју је назвао по имену, што је Симоновићу било сумњиво да овај агент зна како му се ћерка зове.
Пошто је у то време Симоновићу и његовом непосредном шефу Драгану Кецману била озбиљно угрожена безбедност, Симоновић је случај пријавио тужилаштву, које није нашло да је у описаном разговору било елемената кривичног дела.
Након скоро три године, овај припадник БИА, за којег постоје сазнања да је у пензији, послао је Симоновићу поменути коментар на његов текст у Радару.
Симоновић: Иза свега што трпимо моја породица и ја стоји држава
Симоновић за Данас каже да су због његовог јавног иступања у медијима и писања колумни за недељник Радар његова породица и он стигматизовани и да трпе претње, о чему се у више наврата оглашавао НУНС и АНЕМ, а у вези са тим поступа Више јавно тужилаштво, Посебно одељење за високотехнолошки криминал, по кривичној пријави Верана Матића и Сталне радне групе за безбедност новинара, коју је поднео у његово име.
„С обзиром на то да од краја јануара, када је поступајући тужилац обавио разговор са мном, нисам добијао никакве одговоре, упутио сам Посебном одељењу за високотехнолошки криминал захтев за остваривање права у вези са обрадом података о личности, захтевајући да ми се достави извештај који је МУП упутио тужилаштву. Када ми је извештај достављен, није ме претерано изненадило када сам сазнао да су припадници МУП-а обавили разговор са једним од лица које је остављало претње“, каже Симоновић.
Он објашњава да је из извештаја сазнао да је претећу поруку, остављену као коментар на његов текст, оставио исти онај припадник БИА који му је пред објављивање књиге сугерисао да би му књига била боља без докумената, да би требало да се окрене Цркви, и који му је на крају поклонио три иконе за њега и породицу.
„Исти тај припадник БИА ми опет оставља поруке, чиме сам само потврдио своје убеђење да иза свега што се дешава мојој породици и мени стоји државни апарат. У вези поменутих икона, 2023. године обавестио сам тужилаштво, а поступајући тужилац је у одбацујућем решењу дао објашњење да ‘чињеница да је неко припадник или запослено лице у државној институцији, који притом поклања иконе светаца, апсолутно не може бити релевантан основ да код другог лица изазове објективан страх, нити та чињеница може представљати озбиљну претњу по живот и тело неког лица’“, наводи он.
Симоновић каже да не зна како би требало неком да прети припадник безбедносних структура, односно да ли је претња једино ако је директна, ако каже: „Убићу и тебе и жену и дете“.
„Посебну тежину целом случају даје то што се поменути припадник БИА појављивао на састанцима Владине комисије за расветљавање убистава новинара, могуће и да је био члан Комисије, а сви врло добро знамо да је у случају Ћурувије, после две првостепене пресуде од по 100 година, донета ослобађајућа пресуда“, каже Симоновић.
Бивши инспектор наводи да је о сазнањима које је добио од тужилаштва обавестио МУП, да је по ко зна који пут тражио да га министар прими на разговор како би спровео поступак утврђивања безбедносне угрожености његове породице и њега самог, али да га до сада нико из МУП-а није контактирао.
Поред овог случаја, Симоновић каже да је неко са хрватског броја звао његову супругу и малолетну ћерку, што је такође пријавио Тужилаштву за високотехнолошки криминал.
„Надам се да ће тужилаштво утврдити ко је са броја телефона хрватског оператера, видео-позивом, после поноћи позивао прво моју супругу, па онда десетогодишњу ћерку и приказивао експлицитни садржај. На сцену ступа неки нови УКП“, наводи он.
Матић: Сви којии смо радили на расветљавању убистава новинара данас смо мете
Председник Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић каже за Данас да има огромну бригу за све који су учествовали у раду Комисије за истраживање убистава новинара.
„Иако смо имали подршку у прве две-три године рада, уследила је потпуна опструкција институција, у првом реду од стране Управе полиције. Дијана Хркаловић на челу УКП је најбољи пример пропасти врло конструктивне улоге водећих у полицији. Сада, после 13 година од оснивања Комисије, сви ми који смо учествовали у разоткривању убистава наших колегиница и колега, под овлашћењима Владе, данас смо мете које шетају незаштићене – и инспектор Кецман, који је више пута био мета неистражених претњи, и инспектор Симоновић, који је угрожен сталним претњама“, каже Матић.
Додаје да је сваки од актера који су имали значајну улогу у Комисији и најискренијој мисији да се открију налогодавци и убице угрожен одлуком Апелационог већа да ослободи већ осуђиване на укупно 100 година затвора.
Додаје и да сваки облик угрожавања безбедности свих који су учествовали у разоткривању налогодаваца и убица новинара мора да буде приоритет.
„Нама се догађа управо супротно – да су они који су настојали да исправе грешке и срамоту над службама најугроженији после саможртвовања. Од одлуке Апелације, која је незаконито донета у корист оптужених и осуђиваних, сви који смо настојали да исправимо грешке истрага и некажњивост постали смо мете, као што је мета био Славко Ћурувија – на исти начин. Застрашујуће је да се данас понављају обрасци таргетирања и напада на новинаре из времена када је актуелни председник Србије био министар информисања. И то није било само таргетирање, већ и увођење репресивног закона, потпуна посвећеност правосудног система.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.