Вести
07. 05. 2026.
Представљена платформа „Права мера медија“: Без података нема одрживог медијског тржишта ни медијског плурализма
Платформа „Права мера медија“ Асоцијације медија, која први пут на једном месту обједињује јавно доступне податке о медијима који су предмет мерења у Србији за 2020. и 2024. годину, представљена је у просторијама Мисије ОЕБС-а у Србији у Београду.
На представљању платформе и студије „Права мера медија 2025“ истакнуто је да највећи број медија у Србији и даље не мери податке о својој читаности, гледаности, слушаности или посећености. Таква ситуација отежава процену њихове тржишне позиције, одрживости пословања, али и укупног стања медијског плурализма у земљи.
Шеф Одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији, Доминик Тјери, нагласио је да платформа представља важан допринос разумевању стварног досега медија у Србији — њихове читаности, гледаности, посећености и слушаности. Он је истакао да је за медијски пејзаж у Србији од изузетног значаја постојање равноправне конкуренције, јер мерљивост медија представља један од темеља медијског плурализма.
„Равноправна конкуренција је кључна, а ‘Права мера медија’ представља основ за медијски плурализам и економске последице које он доноси. Финансирање медија и медијски плурализам директно зависе од оглашавања“, поручио је Тјери.
Извршна директорка Асоцијације медија, Изабела Бранковић, представљајући студију, навела је да је према подацима из Регистра медија за 2024. годину у Србији регистровано близу 2.200 медија, док је тек нешто мање од четвртине, односно 23 одсто, део званичног мерења.
Она је истакла да су у оквиру платформе pravameramedija.rs први пут обједињени подаци три званична аудитора медијских мерења — Nielsen Audience Measurement, Ipsos Strategic Marketing и Gemius RS d.o.o. - као и да платформа тренутно обухвата податке за 2020. и 2024. годину.
„Уз подршку Balkan Trust for Democracy покушали смо да укључимо и део медија који нису део званичног мерења. Упитници су послати на адресе 1.650 медија како би сами доставили податке са којима наступају на тржишту, уз јасно навођење извора. Само 110 медија препознало је важност овог процеса и одговорило на упитник“, рекла је Бранковић.
Додала је да платформа тренутно представља оквир за праћење трендова у конзумацији медија за 2020. и 2024. годину, као и да ће, уз подршку Европске уније до јануара 2027. године, бити укључени подаци за још две године, чиме ће бити омогућен преглед трендова током укупно четири године.
Проф. др Гаљина Огњанов са Економског факултета у Београду, једна од ауторки студија „Права мера медија“ за 2018. и 2025. годину, оценила је да платформа представља важну допуну самом извештају јер омогућава континуирано ажурирање и праћење података о медијима који се мере.
Она је указала да се на платформи налази и велики број медија за које не постоје доступни подаци, што само по себи представља важан показатељ стања медијског тржишта и његове перспективе. Како је нагласила, чињеница да се велики број медија не мери мора постати део озбиљне расправе о одрживости медијског система.
Аутор експертског тима из Ипсоса, Дејан Радосављевић, оценио је да је претходних шест година било изузетно турбулентно за медијско тржиште у Србији, али да упркос променама није забележен пад укупног броја медија.
„Неки се гасе, неки настају, али број медија остаје приближно исти“, рекао је Радосављевић, додајући да се са становишта аудиторијума дешавају велике промене, што показује да две слике медијског тржишта нису у потпуности усклађене.
Према његовим речима, штампани медији неминовно губе аудиторијум, радио успева да одржи позицију, телевизија бележи благи пад, док конзумација дигиталних медија расте из године у годину.
Радосављевић је навео да чак 97 одсто популације узраста од 15 до 60 година користи дигиталне медије, оцењујући да је реч о „фасцинантној слици“ промена медијских навика публике. Када је реч о подкастима, додао је да их у Србији прати 27 одсто грађана старијих од 12 година, што показује да се постепено формира нови медијски простор.
Говорећи о тржишту оглашавања, истакао је да укупни адвертајзинг буџети расту, али да и даље нису довољни да обезбеде финансијску одрживост великог броја медија.
„Тренутно наше тржиште нема капацитета да толики број медија функционише. Обједињени подаци су неопходни за процену где инвестирати буџете за оглашавање, за монетизацију аудиторијума и за валоризацију позиције медија на тржишту. Без података мали медији остају невидљиви за адвертајзинг“, поручио је Радосављевић.
Доскорашњи регионални директор Гемиус, Милан Ковачевић, указао је да се технологија прикупљања података од 2018. године значајно променила, али да домаће тржиште није довољно инвестирало у алате који би омогућили квалитетније и поузданије мерење, посебно када је реч о локалним и мањим издавачима.
Он је упозорио да значајан део буџета за дигитално оглашавање одлази глобалним платформама, док локални медији остају у неравноправном положају.
„Информација је моћ, а информације су углавном у рукама две велике глобалне платформе. Српско тржиште мора да схвати да је улагање у постојеће технологије важно и дугорочно веома исплативо“, рекао је Ковачевић, додајући да је улагање у податке питање од значаја не само за комерцијалне медије, већ и за цело друштво.
Експерт за медијско право Милош Стојковић оценио је да подаци представљени у оквиру студије могу бити значајни за анализу медијске концентрације, боље разумевање тржишних механизама и израду будућих стратешких докумената у области јавног информисања.
Он је нагласио да, иако постоје помаци у нормативном оквиру, проблем примене прописа и даље остаје кључан.
„Док РЕМ не профункционише, не могу се покренути ни новоуспостављени регистри. Док не развијемо свест о значају мерења и тржишта, нећемо имати праву слику, али ова студија и портал представљају корак у правом смеру“, рекао је Стојковић.
Платформа правамерамедија.рс настала је са циљем да на једном месту обједини јавно доступне податке о медијима у Србији, истраживања, експертизе и препоруке релевантне за разумевање медијског тржишта. Она омогућава увид у то који су подаци о медијима доступни, ко их мери, на који начин се прикупљају и како могу допринети одрживости медијског сектора.
Учесници догађаја сагласили су се да без улагања у квалитетне, независне и проверљиве податке нема ни одрживог медијског тржишта, ни равноправне конкуренције, нити стварног медијског плурализма.
Студија „Права мера медија 2025“ и платформа правамерамедија.рс треба да послуже као важна аналитичка основа за израду нове медијске стратегије, како би будуће јавне политике у области информисања биле засноване на проверљивим подацима, реалном стању тржишта и потребама медијског сектора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.