Вести

07. 05. 2026.

Аутор: Вук З. Цвијић Извор: Радар

Поступак за убиство Славка Ћурувије доказ неиспуњавања Поглавља 23 (II)

Угрожавање истражитеља, цурење информација

Нереаговање на озбиљне информације о животној угрожености полицајца Кецмана представљаја најјаснији примера неиспуњавања Поглавља 23.

Такође ако оптужени који је у бекству нестаје, а систем не даје одговор како је до тога дошло, онда је реч и о могућем цурењу информација. У контексту Поглавља 23, то отвара питање интегритета безбедносних и правосудних институција

Веома је био забрињавајуће и начин на који су институције поступала према инспектору Драгану Кецману, главном полицијском истражитељу од 2004. до покретања судског поступка за убиство Славка Ћурувије. Тада члан већа Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду, судија Драган Милошевић, који је под влашћу СНС-а напредовао до председника Вишег суда у Београду под којим је и ово Посебно одељење, испитивао је Кецмана као да је он оптужени. Такав однос према полицајцу који је водио истрагу шаље поруку и другим истражитељима. То није амбијент владавине права, већ амбијент институционалне несигурности.

Судија Милошевић и као председник Вишег суда препознат је као неко ко излази у сусрет властима у критичним тренуцима. На пример када је себе и свог блиског сарадника именовао у Веће које је укинуло притвор двојици министара СНС-а Горану Весићу и Томиславу Момировићу у поступку за сумњу на корупцију приликом реконструкције пруге кроз Војводину и Железничке станице у Новом Саду где је настрадало 16 људи.

Озбиљне информације о животној угрожености Драгана Кецмана појављују се у три наврата, а посебно су игнорисане оне које су се појавиле у време судског поступка 2016. и 2021. године. Прва информација потиче из фебруара 2006. године, када је тајно снимљен разговор у београдском клубу Варадеро на Макишу. Тамо су се састали Мирослав Курак, већ споменути Бранко Црни и сведок Славиша Арсић, који је непосредно пре тога дао исказ у вези са убиством Ћурувије управо Кецману. Курак је тада изговорио да „Кецмана треба о’ладити“.

Информације о његовој угрожености поново се појављују 2016. године. Након што је Кецман смењен са места начелника УКП-а Полицијске управе за град Београд, без објашњења, уследила су сазнања да се у иностранству припрема његова ликвидација. Тадашњи директор полиције Владимир Ребић тврдио је да Кецман није смењен због резултата, већ да је враћен у седиште Министарства унутрашњих послова како би помогао расветљавању убиства новинара Милана Пантића из Јагодине, што до данас није учињено. Међутим, службена белешка Службе за обавештајне послове из јула 2016. указивала је на конкретна сазнања о припреми убиства. У њој је наведено да је пријатељски извор 23. јуна 2016. у једној кафани чуо групу људи како разговара о ликвидацији Кецмана. Белешка је прослеђена Служби криминалистичке аналитике, која потпада под Управу криминалистичке полиције (УКП). У то време секретар УКП-а била је Дијана Хркаловић, против које се води поступак у Посебном одељењу за организовани криминал.

Белешка постоји, информације – не

Када је Радна група за убиства новинара 7. фебруара 2017. званично затражила информације о угрожености Кецмана и других чланова, стигао је одговор из МУП-а, тачније из Службе криминалистичке аналитике УКП-а, потписан од тадашњег шефа кабинета директора полиције Немање Бојчића, да не располажу информацијама да је Кецман угрожен. До данас није објашњено како је могуће да постоји службена белешка о претњама, а да званични одговор тврди да информације не постоје.

Службена белешка Службе за обавештајне послове из јула 2016. указивала је на конкретна сазнања о припреми Кецмановог убиства. Тадашњи директор полиције Владимир Ребић тврдио је да Кецман није смењен због резултата, већ да је враћен у седиште Министарства унутрашњих послова како би помогао расветљавању убиства новинара Милана Пантића из Јагодине, што до данас није учињено.

Веран Матић је раније објаснио да је Кецман оригинални извештај предао Слободану Малешићу, шефу новосадске полиције, против кога је Тужилаштво за организовани криминал касније покренуло поступак због других кривичних дела. Малешић је тада био задужен за претње. Од тада до данас нема ни резултата ни одговора. Матић и Кецман су, суочени са изостанком институционалне реакције, сами позвали на разговор особу која се помињала као могући организатор напада. Та особа је демантовала наводе и на томе је све остало. Ако се представници Комисије и истражитељ сами суочавају са озбиљним претњама, док институције ћуте, то значи да систем заштите не постоји.

У септембру 2021. поуздани контакт, како се наводи у службеној белешци, пренео је Кецману разговор са Бранком Црним, високим функционером ДБ-а у време убиства Ћурувије. Црни је рекао да га је „друг из Јужне Африке“ звао и вршио притисак да реши проблем који има, јер полиција интензивно ради на његовом проналажењу, а за све то је одговоран Кецман. Инспектор Кецман је у службеној белешци навео два могућа правца тумачења: или да се убрза окончање судског поступка у корист оптужених, или да се њему упути порука и нанесе непријатност. О тим сазнањима обавештен је начелник УКП-а, али, према Матићевим наводима, није показао заинтересованост. Ово нереаговање на озбиљне информације о животној угрожености Кецману 2016. и 2021. године представљају најјаснији примера неиспуњавања Поглавља 23. Институције не само да нису заштитиле истражитеља, него нису обезбедиле ни елементарну унутрашњу одговорност за скривање или игнорисање података о његовој угрожености.

Матић и Кецман су, суочени са изостанком институционалне реакције, сами позвали на разговор особу која се помињала као могући организатор напада. Та особа је демантовала наводе и на томе је све остало. Ако се представници Комисије и истражитељ сами суочавају са озбиљним претњама, док институције ћуте, то значи да систем заштите не постоји

Још један нерасветљен проблем током поступка од 2014. године односи се на неовлашћене приступе личним подацима чланова Комисије за истраживање убистава новинара. Веран Матић је указивао да су из Министарства унутрашњих послова из различитих места у Србији масовно приступали тим подацима. Никада није испитано ко је то радио, по чијем налогу и са којом намером. Ово питање је посебно важно јер се не тиче само приватности, већ безбедности људи који су радили на случају убиства новинара. Ако се лични подаци чланова Комисије неовлашћено претражују из полицијских канцеларија, а за то нико не одговара, онда држава не може тврдити да испуњава европске стандарде у области основних права и заштите од злоупотребе институција.

Посебан проблем у поступку био је што Мирослав Курак, оптужени као непосредни убица Ћурувије, избегава хапшење. Веран Матић је говорио да има утисак да се не ради довољно на проналажењу и хапшењу Курака.

Фактор мајора Фићe

Иако је 2014. изгледало да ће поступак бити брзо окончан, убрзо почињу необичне ствари. Мирослав Курак избегава хапшење. Утврђено је да је из Африке звао Драгана Филиповића, познатог као „Мајор Фића“, који је затим звао Мирјану Марковић, шефицу ЈУЛ-а и супругу тада покојног Слободана Милошевића. За Мирјану Марковић утврђено је да је непосредно пре убиства наручила сраман текст „Ћурувија дочекао бомбе“ у Политици експрес. Филиповић је, по сопственом признању у књизи, био саветник за специјалне операције РДБ-а, које је затим описао као убиства. Правни тим СПО тврдио је да је виђен на Ибарској магистрали 3. октобра 1999, када су убијена четворица чланова те странке. Побегао је у време полицијске акције Сабља након убиства премијера Ђинђића, а у Србију се вратио 2015., када неки сведоци на суђењу за убиство Ћурувије почињу да пате од амнезије.

Веран Матић је говорио да је за њега била шокантна потпуна незаинтересованост за привођење Курака, који је напустио земљу, а затим, према различитим сазнањима, био врло активан у комуникацији са структурама блиским бившем ДБ-у и онима који су били политичка залеђина убиства. Потврдио је да је регистрована комуникација Курак – Филиповић – Мирјана Марковић. Иако је то била јасна претња свим могућим сведоцима и свима који су се бавили случајем, институционалне реакције није било.

Овај део случаја отвара једно од најтежих питања за Поглавље 23: шта значи ефикасна истрага ако оптужени избегава хапшење, комуницира са актерима повезаним са политичким залеђем случаја, а држава не показује стварну одлучност да га приведе? Такође, Матић је описао и како је на једном састанку 2021. припремљено хапшење Курака у једној афричкој земљи, али да је он дан или два пре акције нестао. Матић је рекао да је очигледно био упозорен. Ако оптужени који је у бекству нестаје непосредно пре хапшења, а систем не даје одговор како је до тога дошло, онда није реч само о оперативном неуспеху, већ о могућем цурењу информација. У контексту Поглавља 23, то отвара питање интегритета безбедносних и правосудних институција.