Вести

13. 05. 2026.

Аутор: И.К. Извор: НУНС

Безбедност новинарки у Србији драстично погоршана: претње, физички напади и некажњивост обележили 2025. годину

Новинарке у Србији током 2025. године биле су изложене озбиљном порасту напада, претњи, онлајн узнемиравања, мизогиних и сексистичких увреда, али и физичком насиљу, укључујући нападе и нереаговање полиције током извештавања са протеста и других ризичних догађаја. Истраживање „Безбедност новинарки и медијских радница – Србија, кратки преглед 2025“, које су за НУНС и SafeJournalists мрежу припремили правници НУНС-а Марија Бабић и Раде Ђурић, показује да институције не реагују довољно брзо и ефикасно, због чега се додатно урушава поверење новинарки у систем заштите.

Безбедност новинарки у Србији током 2025. године „изузетно се погоршала“, један је од кључних закључака извештаја који анализира обрасце напада, институционалне реакције и последице по рад и психолошко стање жена запослених у медијима.

Аутори наводе да законски оквир у Србији не препознаје посебне ризике којима су изложене новинарке. Иако Кривични законик пружа виши степен заштите особама које обављају послове од јавног значаја у области информисања, посебне одредбе које би уважиле родно засноване ризике не постоје. Проблем, међутим, није само у законима, већ пре свега у њиховој примени.

Претње, кампање и физички напади обележили 2025. годину

Током 2025. године забележен је огроман раст броја случајева. У том периоду у јавним тужилаштвима формирано је 140 предмета у вези са догађајима на штету новинара. У евиденцијама је забележен велики броја напада на новинарке (50 предмета), а када су у питању случајеви у онлајн сфери, забележен је већи број предмета у којима су оштећене новинарке у односу на новинаре. Од 103 појединачних лица која су била мета напада, 55 оштећених лица је мушког (53,4%), а 48 женског пола (46,6%). Од тог броја у Посебном одељењу за борбу против високотехнолошког криминала формиран је 71 предмет, у односу на 46 појединачних лица, од којих је 20 мушког (43,48%), а 26 женског пола (56,52%).

Подаци из базе СафеЈоурналистс показују да су новинарке током 2025. биле мете 16 различитих облика тзв. осталих претњи, укључујући говор мржње, вербалне нападе представника власти, таблоидне кампање и поруке којима се новинарке означавају као противнице Србије и српског народа. У појединим случајевима новинаркама су прилазила лица која су се представљала као службена и тражила им документа, док су посебно опасним оцењени случајеви претњи у локалним вишенационалним срединама.

Још алармантнији су подаци о озбиљним претњама. Новинаркама су у 2025. години у 26 случајева упућене претње по живот и физичку безбедност. Претње су стизале директно, на улици и током догађаја са којих су извештавале, али и путем друштвених мрежа, мејлова, коментара на порталима и веб-сајтовима. Прећено им је убиством, спаљивањем, вешањем, силовањем, другим облицима насиља, као и нападима на децу и чланове породице.

Новинарке су у 2025. години најмање 30 пута физички нападнуте. Најопаснији напади догодили су се током извештавања са студентских и грађанских протеста, али и током митинга и изборних дана у локалним самоуправама широм Србије. У извештају се наводи да су неке од тих напада извршили припадници полиције, као и да су новинарке биле физички ометане у раду. Посебнозабрињавају случајеви у којима су полицајци били сведоци напада, али су одбијали да поступе и пруже помоћ нападнутим новинаркама.

Од онлајн насиља до институционалног неразумевања родног контекста

Онлајн насиље над новинаркама представљало је један од најизраженијих проблема. Новинарке су пријављивале претње смрћу, силовањем и физичким насиљем, увреде, клевете, троловање, сајбер насиље, лажно представљање и сексуално узнемиравање. Забележени су и покушаји преузимања налога, напади на портале и веб-сајтове локалних медија које воде новинарке, као и покушаји инсталирања софтвера за праћење комуникација. Посебно озбиљан пример односи се на покушај инсталирања софтвера за праћење комуникација код новинарки БИРН-а.

Извештај указује да велика већина онлајн претњи садржи елементе родно заснованог насиља и да су праћене мизогиним и сексистичким увредама. Такви напади, како се наводи, утичу не само на психолошко стање новинарки, већ и на њихов професионални рад.

Када је реч о институционалном одговору, налази су изразито неповољни. Од 140 случајева евидентираних у тужилаштву током 2025. године, у 50 су оштећене новинарке, а укупно су донете само три осуђујуће пресуде, док је у једном предмету примењен институт одлагања кривичног гоњења. У предметима у којима су оштећене новинарке, само у једном случају донета је осуђујућа пресуда – у случају новинарке Верице Маринчић. У 12 предмета донето је решење о одбачају кривичне пријаве или службена белешка да нема места покретању кривичног поступка, у три предмета поднет је оптужни предлог, док су 34 предмета и даље у току.

Аутори закључују да се истраге напада на новинарке не спроводе брзо и ефикасно. Правосудни органи, како се наводи, не сагледавају шири контекст претњи и напада, већ се држе уских правних квалификација. Не узимају се довољно у обзир друштвено-политички контекст, теме којима се новинарка бавила, идентитет особе која прети, нити родни аспект случаја.

Посебан проблем представља однос институција према новинаркама које су изложене прогањању, сексуализованим претњама и психолошким последицама насиља. У извештају се наводи да институције не препознају страх од сексуалног насиља, као ни последице које такве претње остављају. У појединим случајевима, уместо да се прогањање повеже са новинарским радом и безбедношћу новинарки, испитивало се да ли између жртве и нападача постоји претходна емотивна историја.

Напади и нереаговање полиције

НУНС је од марта до краја децембра 2025. године забележио 77 случајева напада полиције на новинаре и новинарке, неоснованог привођења и легитимисања, као и нереаговања полиције када се нађе на лицу места. Од тог броја, 26 случајева односило се на новинарке. Такво поступање, оцењује се у извештају, директно је допринело осећају несигурности и додатном паду поверења у институције.

Новинарке између страха, исцрпљености и професионалне упорности

Последице по новинарке су вишеструке. Оне се суочавају са осећајем небезбедности на терену, психолошким притиском, прегоревањем и психофизичким замором. Лоши услови рада, потплаћеност, финансијска неизвесност, притисци, претње и извештавање о трауматским

догађајима доприносе стресу и синдрому сагоревања, који често остаје непрепознат или потцењен у редакцијама.

Код дела новинарки константан страх и притисак доводе до избегавања појединих тема, самоцензуре, па и размишљања о напуштању професије, посебно у мањим срединама. Ипак, извештај бележи и супротан одговор: многе новинарке одбијају да их страх дефинише, настављају да извештавају са ризичних догађаја и инсистирају на томе да професионално раде свој посао.

Подршка редакција остаје недовољна и неуједначена. Правна помоћ постоји углавном у већим медијским кућама, док је у мањим локалним медијима готово недоступна. Психолошка подршка је још ређа, па се новинарке најчешће ослањају на новинарска и медијска удружења. У неким случајевима, како се наводи, редакције нападе на новинарке користе како би указале на угроженост саме редакције, док појединке остају без стварне подршке.

Препоруке: доследна примена прописа и јача подршка у редакцијама

У препорукама се наглашава да тренутно није приоритет отварање измена закона, јер постојећи прописи већ пружају основ за заштиту, али се не примењују доследно. Од институција се тражи хитно и ефикасно поступање у случајевима напада на новинарке, примена обавезног упутства Врховног јавног тужилаштва, боља реакција полиције, као и спровођење поступака у случајевима прекорачења овлашћења полицијских службеника.

Медијским кућама и редакцијама препоручује се да развију интерне механизме за превенцију безбедносних ризика, едукују запослене о дискриминацији и облицима родно заснованог насиља, као и да обезбеде правну и психолошку подршку новинаркама. Посебно се указује на потребу да та подршка буде доступна и новинаркама у мањим срединама.

Закључак извештаја је да се безбедност новинарки у Србији током 2025. погоршала у готово свим сегментима: од броја напада и претњи, преко институционалне неефикасности и некажњивости, до психолошких последица и недостатка подршке у редакцијама. У таквим околностима, новинарке настављају да раде у јавном интересу, али све чешће без адекватне заштите оних институција које би морале да гарантују њихову безбедност.

Целу публикацију можете преузети на сајту НУНС-а