Вести
18. 05. 2026.
У суботу 16. маја у 93. години заувек нас је напустио карикатуриста Предраг Kораксић, симбол Данаса и пријатељ слободе
Хвала ти за све, друже Kоракс
Да, умро је Kоракс. У суботу 16. маја, у његовом Земуну, у једној установи где је био на рехабилитацији после неколико операција, око три сата послеподне осетио је слабост, бол у грудима, покушали су да га поврате, али је отишао. Пре бих рекао – одлучио је да оде. Поред њега је била ћерка Тања.
Три сата раније, око подне, извршни уредник листа Данас Александар Рокнић разговарао је телефоном са Kораксом.
– Одлично звучи, расположен је, пита да ли спремамо нешто за његов 93. рођендан 15. јуна – колега Рокнић ме је одмах позвао, срећан што Kоракс после дуго времена делује весело и орно.
Kоракс је тог дана у оквиру Дана породице у поменутој установи био на ручку са сином и ћерком. Ујутру у суботу је листао Данас и није му се свидело што смо његову карикатуру из 1992. године на насловници викенд додатка искадрирали због формата.
– Сада се не види порука карикатуре, ал’ нема везе – казао је Рокнићу, и причао му је још да је ту илустрацију воза који иде у провалију док путници ложе локомотиву растурајући вагоне, заправо метафору о распаду Југославије, пре 34 године нацртао по наруџби њујоршког магазина Тиме.
Насмејао се: “Добро памтим да сам добио хонорар од 500 долара”.
Док су Kоракс и уредник Данаса у причали чула се у позадини музика, жамор, све је, сећа се Рокнић, у тој телефонској вези деловало животно, пролећно и весело.
– Kоракс је неуништив, има све да нас наџиви. Цар! – казао сам Рокнићу, а Рокнић је био радостан, јер Рокнић је добри дух, свакодневно је последњих месеци разговарао са Kораксом док је он лежао у болници.
После, када је изашао, мало смо се и забринули. Био је исцрпљен, слаб, неким данима је тихо говорио, па су га његови Урош и Тања сместили на рехабилитацију. И било му је сваким даном све боље.
– Kоракс, сад сте ко нови! – казао сам му пре три недеље, када смо се последњи пут чули.
Смејао се онако кораксовски, доброћудно.
Звучао је супер. Kао и сада у суботу око подне.
У суботу око 16 часова, стигла ми је порука: “Знам… Сада сам чуо да је умро Цораx”.
Ово се неко шали, помислио сам. Да, неко се шали.
Позвали смо Kораксовог сина. Рекао је само: “Отишао је…”
Напољу је падала киша, док сам у редакцију слао хитно саопштење: “Kарикатуриста Предраг Kораксић Kоракс преминуо је изненада у суботу у 93. години живота.
Kоракс је био један од најзначајнијих политичких карикатуриста у Србији и последњих 26 година свакодневно је објављивао карикатуре у дневном листу Данас. Његове сатиричне и оштре илустрације наше стварности биле су саставни део Данасових страница и насловница, његова карикатура је објављена на првој страни нашег листа и у суботу, када је преминуо.
Kоракс је био и остаће симбол Данаса и један од најомиљенијих аутора у Србији. И поред здравствених проблема које је имао последњих година није одустајао од свог посла, свакодневно се јављао редакцији са новим идејама…”
А 30. марта увече био сам стручни водич кроз изложбу Kораксових карикатура у Музеју деведесетих. Kоракс је управо изашао из болнице и замолио сам га да се макар на кратко укључи преко спикерфона да каже нешто пубици када већ не може да дође.
Причао је добрих 20 минута. Шалио се преко спикерфона да је на одељењу кардиологије поред његове собе три пута прошла једна његова карикатура.
И сва три пута му махнула.
– Махнула вам је карикатура?- питао сам.
Увек сам се чудио како Kораксу ради кефало и како је бистар, али сад сам се тада, био забринуо, јер коме још машу карикатуре…
Kоракс је ипак деловао тотално самоуверено.
– Ма да. На одељењу где сам лежао, лежао је и Ивица Дачић. Тачно сам бројао, три пута је прошао пред моје собе на интензивној, и три пута ми махао – причао је Kоракс.
Kоракс и Дуле Петричић који му је долазио у посету, чак су планирали да му бану у собу, али Дачић је изашао из болнице.
Тих дана писао сам писмо Анти Томићу у Недељнику и на Великим причама баш о Kораксу и тој анегдоти. И написао да је Kоракс неуништив: “Свакога дана шаље карикатуре редакцији у свим могућим позама, амбијентима, ситуацијама и стањима: слао их је својевремено и док је цело лето проводио у својој кући на Брачу, слао их је током бомбардовања, короне, карикатуре су стизале на мејл и када је пре коју седмицу лежао у болници, а стижу и сада када је изашао из болнице али тешко устаје из кревета јер му је организам малко ослабио после операције. Kоракс има обичај да каже, када се чујемо, а чујемо се скоро сваки дан: слаћу ти карикатуре до последњег даха. Имам неки утисак да ће их слати и после тога…“
Тако да сваки дан од суботе проверавам мејл.
А када у суботу 23. маја редакција Данаса, Нови оптимизам и Независно удружење новинара Србије буду правили комеморацију великом Kораксу, испричаћу вам да ли је мејл стигао.
Хвала ти за све, друже Kоракс.
Коментари (1)
Остави коментар18.05.
2026.
Drug
Radio sam s njim 14 godina u Večernjim novostima, pa 2 godine u Danasu, a sedeli smo često i u "Lovcu", pa posle u "Kaleniću", a za stolom i Grujica Spasović, Miško Jauković, Pera Cvijić, Dragoljub Žarković, Zoran Panović... Slava mu!
Одговори