Вести
18. 05. 2026.
Милиони из београдског буџета за „крадуцкање“ туђих текстова
За три пројекта о деци, здрављу и културним знаменитостима Београда, Информер је из београдског буџета прошле године добио 10,5 милиона динара (око 90.000 евра).
Прочешљали смо садржаје објављене у оквиру тих пројеката: не само да су текстови плаћени милионима кратки, површни и банални, већ су у неким случајевима новинари „крадуцкали“ реченице и пасусе од других медија, или из својих старијих текстова, а за пројекат о културним знаменитостима Београда (3,5 милиона динара) чак и плагирали текстове са званичног сајта Града. Нису били ништа мање лењи ни кад је реч о звању саговорника, па су за неке текстове једноставно узимали изјаве из других медија без навођења извора.
Док чекамо да Град Београд ускоро објави које ће медијске пројекте и ове године подржати милионима из градског буџета, прилика је да прочешљамо једног од највећих прошлогодишњих победника. Реч је о Информеру, који је од Града 2025. године добио 10,5 милиона динара за три пројекта: „Активно дете – здраво дете“ (2 милиона динара), „Без заказивања“ (5 милиона динара) и „С културом од малих ногу“ (3,5 милиона динара).
Претраживали смо текстове на сајту Информера у којима је назначено да су настали „у сарадњи са Градом Београдом“ током 2025. године. У питању су релативно кратки текстови од по неколико реченица и са ретким саговорницима, о стварима које се кроз пар минута могу сазнати гуглањем – попут тога зашто је важно да се деца баве физичком активношћу или шта све може да се види у Музеју илузија.
Један од текстова који је објављен у оквиру пројекта „Активно дете – здраво дете“ добра је илустрација општих места:
„Активно дете је здраво дете, а управо је Београд пун могућности за децу која желе да се крећу, истражују и забављају. Било да родитељи траже спортску активност, едукативну забаву или прилику за боравак у природи, наш главни град нуди обиље садржаја за све узрасте“, почиње новинар Информера.
У тексту даље само набраја здраворазумске ствари о томе шта све постоји у граду: спортске школе, базени, паркови попут Kалемегдана, Kошутњака и Авале, бициклистичке стазе на Савском кеју и Ади Циганлији, библиотеке и школе плеса и глуме. Површност је обележје и осталих текстова које је Информер објавио у оквиру суфинансираних пројеката о деци и култури у Београду.
Ипак, то је само један део приче о лошем новинарству.
Kрадуцкање туђих и својих текстова
Kао да није довољно то што су текстови плаћени милионима плитки и банални, већ су у појединим случајевима и скрпљени од туђих реченица – новинари су плагирали туђи рад и пласирали га као свој. У неким случајевима су копирали реченице и пасусе са других сајтова, у некима препричавали туђе текстове, а у некима узимали туђе изјаве без навођења извора.
Рецимо, у тексту „Родитељи, опрез – Све више деце има криву кичму, ово је једини лек“ од 10. августа 2025. године, Информер узима делове текста са портала Глас западне Србије, објављеног годину дана пре тога. Kопирају чак и изјаву коју је један лекар дао Гласу западне Србије, али се то нигде не наводи. Нису се потрудили да исправе ни грешке у куцању из оригиналног текста.
Такође, у случају текста о гојазности код деце, Информер је плагирао делове сопственог текста из 2024. године.
Исто су урадили и у случају текста о дечијој исхрани.
Ово нас је коштало два милиона динара.
За пројекат о култури у Београду, Град је овом таблоиду доделио 3,5 милиона. Исход тога су десетине кратких текстова о знаменитостима Београда, попут подземних пролаза Kалемегдана, зграде Народног позоришта, Белог Двора, музеја или археолошких локалитета, са информацијама које се могу наћи и гуглањем, на Википедији, сајтовима културних институција, па и самог Града Београда.
Другим речима, то што је Град платио Информеру да напише о културним знаменитостима Београда већ је писало на сајту Града најмање годину дана раније.
Рецимо, у случају историјата Војног музеја, исте реченице из Информеровог текста могу се наћи на сајту Града 2024. године.
У тексту о Римском бунару такође су преписани делови текста са сајта Града.
Има случајева и када се плагирало са сајтова културних институција. Најблатантнији пример крађе забележили смо у тексту о Манаковој кући у Београду, који су новинари Информера узели са сајта Етнографског музеја.
Историја плагирања
Није први пут да је овај прорежимски таблоид ухваћен у крађи или преписивању саопштења. Рецимо, Раскрикавање је забележило текст о Новом Саду из 2018. који је састављен од саопштења власти и делова текста са портала 021, и објављен у оквиру пројекта суфинансираног буџетом Града Новог Сада са милион динара.
Исто се догодило и 2019. године, када је – поново у случају Новог Сада – објављени текст настао као компилација неколико саопштења локалних власти, које су Информеру на конкурсу те године дале 900.000 динара.
Милиони за сервисне вести
Таблоиди, иако најчитанији и најмоћнији медији у земљи, користе новац од пројектног суфинансирања за свој редован рад и продукцију неоригиналних, површних текстова који не доприносе бољем информисању грађана и демократизацији друштва. Напротив, евентуално служе интересима власти.
Добар пример тога је таблоид Ало, такође један од миљеника локалних власти у Београду, који је 2023. године на конкурсу добио пет милиона динара – око 42.000 евра – за пројекат „Београд, град будућности“.
За тај новац, Ало је у штампаном издању увео истоимену рубрику у којој је током године „штанцао“ на стотине сервисних вести попут оних о сузбијању комараца, добровољном давању крви, нестанку воде или отварању изложби.
Ту и тамо би се на централном делу странице нашао неки тематски текст, који је захтевао какав-такав новинарски рад, али се најчешће радило о садржајима који импонују властима: приче о инвестицијама у граду или унапређењу градског превоза у мандату градоначелника Александра Шапића.
*Илустрацију примера погледајте у оригиналном тексту на сајту Цензоловке.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.